Брчко Дистрикт

кондоминијум суверене државе Босне и Херцеговине
(преусмерено са Дистрикт Брчко)

Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ[2] као кондоминијум, али са властитим институцијама. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у Дистрикту Брчко је пописано 83.516 лица.[1] Административно седиште Брчко Дистрикта је град Брчко.

Брчко Дистрикт
Босне и Херцеговине
Brčko Distrikt
Bosne i Hercegovine

  Положај Брчко Дистрикта у оквиру БиХ
Главни градБрчко
44° 52′ N 18° 48′ E / 44.867° С; 18.800° И / 44.867; 18.800
Службени језиксрпски, бошњачки и хрватски
Владавина
 — Председник СкупштинеСиниша Милић (СНСД)
 — Међународни супервизорМајкл Скенлан (суспендован)
Историја
Успостављање8. март 2000.
 — Коначна одлука међународне арбитраже
5. март 1999.
Географија
Површина
 — укупно493 km2()
Становништво
 — 2013.[1]83.516()
 — густина169,4 ст./km2
Економија
ВалутаКонвертибилна марка
 — код валутеBAM
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број+(+387) 49
Поштански код76100
ISO 3166 кодBA-BRC

Брчко Дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48 % припало РС (укључујући и град Брчко), а 52 % ФБиХ.

Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године, којом јој је овај град одузет. Том одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички је пресечена на западни и источни део. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко Дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је БиХ уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49 %  51 %. Званични став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.[тражи се извор]

Историја

уреди

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.[тражи се извор]

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.[тражи се извор]

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.[тражи се извор]

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.[тражи се извор]

Мапа Брчко Дистрикта у Босни и Херцеговини
Дејтонска линија разграничења пре формирања Брчко Дистрикта

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део СР Босне и Херцеговине, једне од република СФР Југославије.[тражи се извор]

Током рата у Босни (1992—1995), на овом простору се налазио Српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег Дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке од 5. марта 1999, Брчко Дистрикт био успостављен 8. марта 2000, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.[тражи се извор]

Арбитар у Арбитражном трибуналу за спор у вези са међуентитетском границом у области Брчког испред Републике Српске је проф. др Синиша Каран (а раније академик проф. др Витомир Поповић).

Демографија

уреди

Према коначним подацима пописа становништва БиХ 2013. године, у Дистрикту Брчко је пописано 83.516 лица.[1]

Националност
(дистрикт / некадашња општина)
[1][3]
2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани/Бошњаци[а] 35.381 (42,36%) 38.771 (44,39%) 32.434 (39,19%) 30.181 (40,36%)
Срби 28.884 (34,58%) 18.133 (20,76%) 16.707 (20,18%) 17.709 (23,68%)
Хрвати 17.252 (20,66%) 22.163 (25,38%) 23.975 (28,97%) 24.925 (33,33%)
Југословени 67 (0,08%) 5.621 (6,44%) 8.342 (10,08%) 1.086 (1,45%)
остали и непознато 1.932 (2,31%) 2.644 (3,03%) 1.310 (1,58%) 870 (1,16%)
Укупно: 83.516 87.332 82.768 74.771
Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 49.969
1953. 65.078
1961. 62.952
1971. 74.771
1981. 82.768
1991. 87.332
2013. 83.516

Етнички састав 2013.

уреди
 
Етнички састав Дистрикта Брчко по насељима (2013)
Етнички састав према попису из 2013.
Бошњаци
  
35.381 42,36%
Срби
  
28.884 34,58%
Хрвати
  
17.252 20,66%
остали
  
1.377 1,65%
неизјашњени
  
622 0,74%
укупно: 83.516[1]

Насељена места

уреди
 
Насељена места Брчко Дистрикта

Насељена места у Брчко Дистрикту (укупно 59):

Привреда

уреди

Због свог географског положаја, Дистрикт има повољне економске услове у пољопривредној и прехрамбеној индустрији као и у трговини, поготово због тога што поседује највећу пијацу у овом делу Европе — „Аризону”. Многе велике државне фабрике су прошле фазу приватизације, а паралелно с тим повећава се и број приватних предузећа.[тражи се извор]

Туризам

уреди

Дистрикт Брчко, поред традиционалног ловног, има добре могућности и за развијање конгресног и сеоског туризма.[тражи се извор]

Законодавство

уреди

У Дистрикту Брчко, од његовог оснивања до данас, усвојено је преко 100 сопствених закона. Слобода изражавања грађана и јавност рада је загарантована.[тражи се извор]

Образовање

уреди

Основно образовање је деветогодишње, обавезно и бесплатно у Дистрикту Брчко. Дистрикт има 15 основних школа, 4 средње, те Економски факултет[тражи се извор], дислоцирано одељење Природно-математичког факултета, као и 2 приватна универзитета.

Медији

уреди

Дистрикт има свој јавни медиј, оличен у институцији ЈП Радио Брчко, а у перспективи је и његово проширење на писани и ТВ сегмент. Такође функционише и неколико приватних медија. На подручју Брчко Дистрикта делују приватни медији РТВ Хит, Обитељски радио Валентино, Радио бет Фратело, Посавина ТВ, као и неколико веб портала и страница.[тражи се извор]

Култура

уреди

Брчко има богату народну библиотеку, градску галерију, аматерско позориште, дом културе и неколико културно-уметничких друштава. У Дистрикту су активна и три национална културна друштва — „Просвјета”, „Препород” и „Напредак”.[тражи се извор]

Брчко је познато по својим позоришним сусретима који се редовно одржавају сваке године, прве седмице у месецу новембру, а трају седам дана.[тражи се извор]

Напомене

уреди
  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. Агенција за статистику БиХ, Сарајево. јун 2016. Приступљено 14. 5. 2017.
  2. ^ Brcko Chart. Приступљено 14. 4. 2013.
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди