Дубравка Угрешић

Дубравка Угрешић (Кутина, 27. март 1949Амстердам, 17. март 2023[1]) била је југословенска, хрватска и холандска књижевница.

Dubravka Ugrešić
Dubravka Ugrešić
Лични подаци
Датум рођења(1949-03-27)27. mart 1949.
Место рођењаKutina, FNR Jugoslavija
Датум смрти17. mart 2023.(2023-03-17) (73 god.)
Место смртиAmsterdam, Holandija
Званични веб-сајт
www.dubravkaugresic.com

Биографија уреди

Завршила је компаративну и руску књижевност на Филозофском факултету у Загребу. Двадесетак година радила је у Институту за науку о књижевности при Филозофском факултету у Загребу. Почетком деведесетих пише есеје против национализма, рата и етничке мржње (касније сакупљене у збирци Култура лажи), због чега је хрватски медији и хрватска јавност проглашавају „издајницом“, „народним непријатељем“ и „вјештицом”. Године 1993. Дубравка Угрешић напушта Хрватску и од тада живи у иностранству (најчешће се задржава у Холандији), гдје пише, предаје на америчким и европским универзитетима и сарађује у европским новинама и часописима.

Можда је најпознатија по кратком роману Штефица Цвек у раљама живота, с поднасловом Patchwork роман, у којем се постмодернистички, иронично и духовито игра тривијалном литературом (љубавни роман) градећи текст као кројни арак с насловима који слиједе све кројачке термине, те графички и садржајно ушивајући цитате, писма, савјете. Штефица је, након установљене популарности, 1984. успјешно пребачена и на филм (У раљама живота, Рајка Грлића).

Стално преиспитивање природе писања и књижевности, супротстављање популарне културе високој литератури, те касније проблематизовање егзила и питања идентитета, најчешћа су обележја њених романа.

У коауторству с Александром Флакером уређивала је Појмовник руске авангарде, дјело у десет књига. Такође се бавила преводима с руског језика (Данил Хармс, Борис Пилњак), те писала сценарија за филм и телевизију (У раљама живота, За срећу је потребно троје). Књиге Дубравке Угрешић преведене су на готово све европске језике и награђиване међународним наградама.[појаснити]

Преминула је у Амстердаму 17. марта 2023.[2][3]

Дела уреди

  • Мали пламен (књига за дјецу, 1971)
  • Филип и срећа (књига за дјецу, 1976)
  • Поза за прозу (приповијетке,1978)
  • Нова руска проза (студија, 1980)
  • Штефица Цвек у раљама живота (кратак роман,1981)
  • Живот је бајка (приповијетке,1983)
  • Форсирање романа-реке (роман, 1988)
  • Кућни духови (књига за дјецу, 1988)
  • Амерички фикционар (есеји, 1993)
  • Култура лажи (есеји, 1996)
  • Музеј безувјетне предаје (роман,1998)
  • Забрањено читање (есеји, 2001)
  • Министарство боли (роман, 2004)
  • Никог нема дома (есеји, 2005)
  • Лисица (фикција, 2017)

Награде уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди