Дубравка Угрешић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Дубравка Угрешић (Кутина, 27. март 1949 — Амстердам, 17. март 2023[1]) била је југословенска, хрватска и холандска књижевница.
| Dubravka Ugrešić | |
|---|---|
.JPG) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. mart 1949. |
| Место рођења | Kutina, FNR Jugoslavija |
| Датум смрти | 17. mart 2023. (73 god.) |
| Место смрти | Amsterdam, Holandija |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Биографија
уредиЗавршила је компаративну и руску књижевност на Филозофском факултету у Загребу. Двадесетак година радила је у Институту за науку о књижевности при Филозофском факултету у Загребу. Почетком деведесетих пише есеје против национализма, рата и етничке мржње (касније сакупљене у збирци Култура лажи), због чега је хрватски медији и хрватска јавност проглашавају „издајницом“, „народним непријатељем“ и „вјештицом”. Године 1993. Дубравка Угрешић напушта Хрватску и од тада живи у иностранству (најчешће се задржава у Холандији), гдје пише, предаје на америчким и европским универзитетима и сарађује у европским новинама и часописима.
Можда је најпознатија по кратком роману Штефица Цвек у раљама живота, с поднасловом Patchwork роман, у којем се постмодернистички, иронично и духовито игра тривијалном литературом (љубавни роман) градећи текст као кројни арак с насловима који слиједе све кројачке термине, те графички и садржајно ушивајући цитате, писма, савјете. Штефица је, након установљене популарности, 1984. успјешно пребачена и на филм (У раљама живота, Рајка Грлића).
Стално преиспитивање природе писања и књижевности, супротстављање популарне културе високој литератури, те касније проблематизовање егзила и питања идентитета, најчешћа су обележја њених романа.
У коауторству с Александром Флакером уређивала је Појмовник руске авангарде, дјело у десет књига. Такође се бавила преводима с руског језика (Данил Хармс, Борис Пилњак), те писала сценарија за филм и телевизију (У раљама живота, За срећу је потребно троје). Књиге Дубравке Угрешић преведене су на готово све европске језике и награђиване међународним наградама.[појаснити]
Дела
уреди- Мали пламен (књига за дјецу, 1971)
- Филип и срећа (књига за дјецу, 1976)
- Поза за прозу (приповијетке,1978)
- Нова руска проза (студија, 1980)
- Штефица Цвек у раљама живота (кратак роман,1981)
- Живот је бајка (приповијетке,1983)
- Форсирање романа-реке (роман, 1988)
- Кућни духови (књига за дјецу, 1988)
- Амерички фикционар (есеји, 1993)
- Култура лажи (есеји, 1996)
- Музеј безувјетне предаје (роман,1998)
- Забрањено читање (есеји, 2001)
- Министарство боли (роман, 2004)
- Никог нема дома (есеји, 2005)
- Лисица (фикција, 2017)
Награде
уреди- Награда Меша Селимовић (1988)
- Награда "Ксавер Шандор Гјалски" (1988)
- НИН-ова годишња награда за роман (прва списатељица која је добила награду, 1988)
- Награда Града Загреба (1989)
- Годишња швајцарска награда за најбољу еуропску књигу есеја (Приx Еуропеен де л’ Ессаи Цхарлес Веиллон, 1996)
- Њемачка награда СWФ-Бестенлисте Литературпреис (1998)
- Низоземска награда "Версетспријс" (Версетспријс, Стицхтинг Кунстенаарсверзет 1942—1945, 1997)
- Аустријска државна награда за европску књижевност (Остерреицхисцхен Стаатспреис фур Еуропаисцхе Литератур 1999)
- Њемачка награда за есејистику "Хеинрицх Манн" (Хеинрицх Манн Преис, Академие Дер Кунсте Берлин, 2000)
- Признање ПЕН центра БиХ (2002)
- Награда "Катарина Франкопан" (одбила примити, 2002)
- Талијанска награда Премио Ферониа – Цитта ди Фиано (2004)
- Британски Индепендент Фореигн Фицтион Призе, ужи избор (2006)
- Његошева награда (2023)
Референце
уреди- ^ Преминула Дубравка Угрешић
- ^ „Преминула књижевница Дубравка Угрешић”. Политика. 17. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.
- ^ „Поштоваоци широм света се опраштају од Дубравке Угрешић”. Б92. 17. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.
