Dubravka Ugrešić
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Dubravka Ugrešić (Kutina, 27. mart 1949 — Amsterdam, 17. mart 2023[1]) bila je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica.
Dubravka Ugrešić | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. mart 1949. |
Место рођења | Kutina, FNR Jugoslavija |
Датум смрти | 17. mart 2023. (73 god.) |
Место смрти | Amsterdam, Holandija |
Званични веб-сајт | |
www |
Biografija
urediZavršila je komparativnu i rusku književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dvadesetak godina radila je u Institutu za nauku o književnosti pri Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Početkom devedesetih piše eseje protiv nacionalizma, rata i etničke mržnje (kasnije sakupljene u zbirci Kultura laži), zbog čega je hrvatski mediji i hrvatska javnost proglašavaju „izdajnicom“, „narodnim neprijateljem“ i „vješticom”. Godine 1993. Dubravka Ugrešić napušta Hrvatsku i od tada živi u inostranstvu (najčešće se zadržava u Holandiji), gdje piše, predaje na američkim i evropskim univerzitetima i sarađuje u evropskim novinama i časopisima.
Možda je najpoznatija po kratkom romanu Štefica Cvek u raljama života, s podnaslovom Patchwork roman, u kojem se postmodernistički, ironično i duhovito igra trivijalnom literaturom (ljubavni roman) gradeći tekst kao krojni arak s naslovima koji slijede sve krojačke termine, te grafički i sadržajno ušivajući citate, pisma, savjete. Štefica je, nakon ustanovljene popularnosti, 1984. uspješno prebačena i na film (U raljama života, Rajka Grlića).
Stalno preispitivanje prirode pisanja i književnosti, suprotstavljanje popularne kulture visokoj literaturi, te kasnije problematizovanje egzila i pitanja identiteta, najčešća su obeležja njenih romana.
U koautorstvu s Aleksandrom Flakerom uređivala je Pojmovnik ruske avangarde, djelo u deset knjiga. Takođe se bavila prevodima s ruskog jezika (Danil Harms, Boris Pilnjak), te pisala scenarija za film i televiziju (U raljama života, Za sreću je potrebno troje). Knjige Dubravke Ugrešić prevedene su na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane međunarodnim nagradama.[појаснити]
Dela
uredi- Mali plamen (knjiga za djecu, 1971)
- Filip i sreća (knjiga za djecu, 1976)
- Poza za prozu (pripovijetke,1978)
- Nova ruska proza (studija, 1980)
- Štefica Cvek u raljama života (kratak roman,1981)
- Život je bajka (pripovijetke,1983)
- Forsiranje romana-reke (roman, 1988)
- Kućni duhovi (knjiga za djecu, 1988)
- Američki fikcionar (eseji, 1993)
- Kultura laži (eseji, 1996)
- Muzej bezuvjetne predaje (roman,1998)
- Zabranjeno čitanje (eseji, 2001)
- Ministarstvo boli (roman, 2004)
- Nikog nema doma (eseji, 2005)
- Lisica (fikcija, 2017)
Nagrade
uredi- Nagrada Meša Selimović (1988)
- Nagrada "Ksaver Šandor Gjalski" (1988)
- NIN-ova godišnja nagrada za roman (prva spisateljica koja je dobila nagradu, 1988)
- Nagrada Grada Zagreba (1989)
- Godišnja švajcarska nagrada za najbolju europsku knjigu eseja (Prix Europeen de l’ Essai Charles Veillon, 1996)
- Njemačka nagrada SWF-Bestenliste Literaturpreis (1998)
- Nizozemska nagrada "Versetsprijs" (Versetsprijs, Stichting Kunstenaarsverzet 1942—1945, 1997)
- Austrijska državna nagrada za evropsku književnost (Osterreichischen Staatspreis fur Europaische Literatur 1999)
- Njemačka nagrada za esejistiku "Heinrich Mann" (Heinrich Mann Preis, Akademie Der Kunste Berlin, 2000)
- Priznanje PEN centra BiH (2002)
- Nagrada "Katarina Frankopan" (odbila primiti, 2002)
- Talijanska nagrada Premio Feronia – Citta di Fiano (2004)
- Britanski Independent Foreign Fiction Prize, uži izbor (2006)
- Njegoševa nagrada (2023)
Reference
uredi- ^ Preminula Dubravka Ugrešić
- ^ „Preminula književnica Dubravka Ugrešić”. Politika. 17. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.
- ^ „Poštovaoci širom sveta se opraštaju od Dubravke Ugrešić”. B92. 17. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023.