Википедија

Едвин Латјенс

Edvin Latjens [1](енгл. Edwin Landseer Lutyens, IPA: /ˈlʌtʃənz, ˈlʌtyənz/ [2], 29. март 1869 — 1. јануар 1944) био је британски архитекта познат по маштовитом прилагођавању традиционалних архитектонских стилова захтевима свога доба. Дизајнирао је многе енглеске куће.

Edvin Latjens
Датум рођења(1869-03-29)29. mart 1869.
Место рођењаLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Датум смрти1. januar 1944.(1944-01-01) (74 god.)
Место смртиLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Латјенсова Зграда Мидландске банке у Манчестеру из 1935. године

Сматра се "највећим британским архитектом"[3] и имао је кључну улогу у дизајнирању и изградњи неких делова Њу Делхија, од којих је један касније постао седиште индијске владе.[4] Тај део града је у његову част назван "Латјенсов Делхи". У сарадњи са Хербертом Бејкером конструисао је неколико споменика у Њу Делхију, између осталих и Индијску капију.[5]

Порекло и образовање уреди

Рођен је у Лондону, а одрастао је у Терслију. Добио је име по пријатељу свога оца, сликару и вајару Едвину Хенрију Ландсиру. Студирао је архитектуру на Уметничкој школи Јужни Кенсингтон у Лондону од 1885. до 1887. По завршетку школе запослио се као приправник у архитектонској фирми Ернеста Џорџа и Харолда Питоа, где се упознао са Хербертом Бејкером.

Приватна пракса уреди

Самостално је почео радити 1888, а његов први пројекат је била приватна кућа у Фарнаму. У то време је упознао дизајнерку хортикултуре Гертруд Џекил, а 1896. је започео са пројектовањем њене куће у Годалмингу. То је био почетак професионалног партнерства које је значајно утицало на Латјенсов стил.

Латјенсова слава је расла са популарношћу новог лајфстајл часописа оснивача Едварда Хадсона, у којем су представљени многи Латјенсови пројекти. Хадсон је био велики поштовалац његовог дела и од њега је наручио више пројеката, од којих су најпознатији дворац Линдисфарн и пословна зграда са редакцијом часописа у Лондону. Тих година један од Латјенсових помоћника био је Максвел Ертон[6].

Пројекти уреди

Током раних 1900-их, његов рад је постао више класичан. Пројекти су му били различите намене, од приватних кућа до цркви. Пре краја првог светског рата, постављен је за једног од троје главних архитеката Комисије за ратна гробља Комонвелта (Цоммонwеалтх Wар Гравес Цоммиссион) и био је укључен у стварање бројних споменика у знак сећања на мртве. Дизајнирао је и спомен баште у Даблину (Wар Мемориал Гарденс), које су обновљене 1990. године. Остали радови обухватају Тауер Хил споменик и спомен-парк Викторија у Лестеру (слично његовој Индијској капији).

Добио је титулу витеза 1918[7]. године и изабран је за члана Краљевске академије 1921[8]. године. 1924. именован је за члана Краљевске новоформиране комисије[9] ликовних уметности, тај положај је задржао до своје смрти.

Док је рад у Њу Делхију трајао, Латјенс је наставио да прима и друге пројекте, укључујући неколико комерцијалних објеката у Лондону и британску амбасаду у Вашингтону.

1924. године је завршио надзор над изградњом његовог можда најпопуларнијег дизајна: Кућа лутака краљице Марије (Qуеен Марy'с Доллс' Хоусе). Ова вила]] је сада стална изложба у јавном простору дворца Виндсор. Није била замишљена као играчка за децу, његов циљ је био да се ту излажу најбоље британске израде овог периода.

1929. Латјенс је добио нови пројекат - да дизајнира нову римокатоличку катедралу у Ливерпулу. Планирао је огромну зграду од цигле и гранита, са кула]]ма и куполом од 520 метара. Рад на овом здању започео је 1933, али је заустављен током другог светског рата. После рата, пројекат је завршен, али само са завршеном криптом због недостатка средстава. Латјенсов модел нереализоване зграде завршен је од стране Уметничке галерије Валкер (Wалкер Арт Галлерy) 1975. године[10]. Архитекта који је завршио катедралу је Фредерик Гиберд.

1925. године добио је златну медаљу од стране АИА (Тхе Америцан Институте оф Арцхитецтс).

Намештај уреди

Мање је познато да је Латјенс био и дизајнер намештај]]а. Неки од његових дизајн]]а су данас још увек на тржишту.

Њу Делхи уреди

Пројекат на ком је радио преко 20 година, Њу Делхи, налази се у оквиру метрополе Делхи, популарно назване Латјенсов Делхи. Изабране је да замени Калкуту као седиште британске индијске владе 1912. године. Пројекат је завршен 1929. и званично отворен 1931.

Нови град садржи обе зграде парламента и канцеларије владе (многе је дизајнирао Херберт Бејкер) и био је изграђен искључиво од локалног црвеног пешчара користећи традиционални Могулски стил.

Када је правио планове за Њу Делхи, Латјенс је планирао да нови град лежи југозападно од утврђеног града Схахјаханабад. Са плановима за град, изложио је и план за уличну мрежу, која се састојала од широких авенија са дрворедима. Саграђен у духу британске колонијалне владавине, на месту где се спајају нови царски град и старо градско језгро требало је да се нађе тржни центар.

Латјенс је преименован у витеза команданта Реда Индијског Царства[11] (Ордер оф тхе Индиан Емпире) 1. јануара 1930. године.

Ирска уреди

Рад у Ирској укључује Националне ирске спомен-баште (Ирисх Натионал Wар Мемориал Гарденс) у Даблину, који се састоји од моста преко пруге, моста преко реке Лифеј (Лиффеy) и два спрата потопљених башти. Радио је на променама и проширењима замка Ламбај (Ламбаy Цастле), острва Ламбај у близини Даблина.

Шпанија уреди

У Мадриду је радио на реконструкцији палате Лириа (Лириа Палаце), која је тешко оштећена током Шпанског грађанског рата. Радове је наручио 17. војвода од Албе де Тормес (Тхе 17тх Дуке оф Алба де Тормес), шпански племић и власник палате. Војвода је упознао Латјенса док је био шпански амбасадор у Великој Британији. Палата је неокласична зграда архитекте Вентура Родригеза (Вентура Родригуез). Првобитно је наручио 1. војвода од Бервика (Тхе 1ст Дуке оф Берwицк) и Лириа Џејмс Фитз - Џејмс, који су били у служби шпанског краља Филипа V.

Брак и каснији живот уреди

Две године након што је запросио и упркос родитељском неодобравању, Ладy Емилy Булwер-Лyттон (1874–1964]]), трећа кћи грофа од Литона (Тхе 1ст Еарл оф Лyттон и бившег поткраља Индије, за Латјенса се удала 4. августа 1897. године. Имали су петоро деце.

Њихова кћи Елизабет је постала познат композитор, друга кћи Мери је била позната по својим књигама о Кришнамурти. Унук Николас Ридли је је био министар у влади Маргарет Тачер.

Током каснијих година живота, патио је од упале плућа. Раних 1940-их, дијагностикован му је канцер. Умро је 1. јануара 1944. године и био је кремиран. Његов споменик, дизајниран од стране његовог пријатеља и колеге, архитекте Вилијама Грина, је у крипти катедрале Светог Павла у Лондону.

Највећи пројекти уреди

Референце уреди

  1. ^ Твртко Прћић: Транскрипциони речник енглеских личних имена
  2. ^ Лутyенс | Дефине Лутyенс ат Дицтионарy.цом
  3. ^ "Тхе Мемориал то тхе Миссинг оф тхе Сомме" 2006. Гавин Стамп.
  4. ^ Арцхитецтуре, поwер, анд натионал ... - Гоогле Боокс. Боокс.гоогле.цом. Приступљено 2011-03-27.
  5. ^ Еуропеан цитиес & тецхнологy ... - Гоогле Боокс. Боокс.гоогле.цом. Приступљено 2011-03-27.
  6. ^ Ормрод Маxwелл Аyртон ат сцоттисхарцхитецтс.орг.ук, аццессед 4 Фебруарy 2009.
  7. ^ Тхе Лондон Газетте: но. 3 (0607). стр. 4026. 1918-04-02. Ретриевед 2007-11-29.
  8. ^ Хавинг превиоуслy беен ан Ассоциате оф тхе Ацадемy.
  9. ^ Тхе Лондон Газетте: но. 3 (2942). стр. 4429. 1924-06-03. Приступљено 2007-11-29.
  10. ^ Цонсервинг тхе Лутyенс цатхедрал модел, Ливерпоол мусеумс.
  11. ^ Тхе Лондон Газетте: (Супплемент) но. 3 (3566). стр. 5. 1930-01-01. Приступљено 2007-11-29.

Спољашње везе уреди

 
Едвин Латјенс на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Edvin_Latjens&oldid=26740279”