Еритритол

Еритритол
Називи
	IUPAC назив (2R,3S)-butan-1,2,3,4-tetraol
Идентификација
CAS број	10030-58-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:17113 ;
ChemSpider	192963 ;
DrugBank	ДБ04481 ;
ECHA InfoCard	100.005.217
Е-бројеви	Е968 (глазинг агентс, ...)
КЕГГ	Д08915 ;
УНИИ	РА96Б954X6 ;
	SMILES OC[C@@H](O)[C@@H](O)CO; C([C@H]([C@H](CO)O)O)O; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H10O4
Моларна маса	122,12 g·mol−1
Густина	1,45 g/cm³
Тачка топљења	121 °C (250 °F; 394 K)
Opasnosti
NFPA 704	1 1 0
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Еритритол ((2R,3S)-бутан-1,2,3,4-тетраол) је шећерни алкохол (полиол) који је одобрен за употребу као прехрамбени адитив у Сједињеним Америчким Државама^[2] и већини других земаља. Њега је открио британски хемичар Џон Стенхоус 1848.^[3] Он се природно јавља у неким врстама воћа и ферментисане хране.^[4] На индустријском нивоу, он се производи из глукозе ферментацијом помоћу квасца, Moniliella pollinis.^[2] Он има 60–70% слаткоће стоног шећера, мада има маргиналну калоричну вредност од 0.2 килокалорија по граму (95% мање од других шећера). Он не утиче на ниво крвног шећера; не узрокује оштећења зуба; парцијално се спсорбује у телу; и излучује се путем урина и измета. Он је у мањој мери склон изазивању гастричних нуспојава у односу на друге шећерне алкохоле, услед његовог једиственог пута варења.

Референце

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ ^а ^б FDA/CFSAN: Agency Response Letter: GRAS Notice No. GRN 000076
^ The discovery of erythritol, which Stenhouse called "erythroglucin", was announced in: Stenhouse, John (1. 1. 1848). „Examination of the proximate principles of some of the lichens”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 138: 63—89; see especially p. 76.
^ Shindou, T., Sasaki, Y., Miki, H., Eguchi, T., Hagiwara, K., Ichikawa, T. (1988). „Determination of erythritol in fermented foods by high performance liquid chromatography”. Shokuhin Eiseigaku Zasshi. 29 (6): 419—422.

Spoljašnje veze

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[cfsan.fda.gov-2] а ^б FDA/CFSAN: Agency Response Letter: GRAS Notice No. GRN 000076

[3] The discovery of erythritol, which Stenhouse called "erythroglucin", was announced in: Stenhouse, John (1. 1. 1848). „Examination of the proximate principles of some of the lichens”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 138: 63—89; see especially p. 76.

[4] Shindou, T., Sasaki, Y., Miki, H., Eguchi, T., Hagiwara, K., Ichikawa, T. (1988). „Determination of erythritol in fermented foods by high performance liquid chromatography”. Shokuhin Eiseigaku Zasshi. 29 (6): 419—422.

[2]

[3]

[4]

[1]