Фумарна киселина

Фумарна киселина (транс-бутендионска киселина) је хемијско једињење са формулом HO2CCH=CHCO2H.[2][3] Ово бело кристално једињење је једна од две изомерне незасићене дикарбоксилне киселине. Друга је малеинска киселина. У фумарној киселини су карбоксилне групе у транс (Е) положају, док су у малеинској киселини у цис (З). Фумарна киселина има укус сличан воћу. Соли и естри су познати као фумарати. Диметил фумарат знатно редукује прогресију инвалидитета код оболелих од мултипле склерозе.

Фумариц ацид
Скелетал формула оф фумариц ацид
Балл-анд-стицк модел оф тхе фумариц ацид молецуле
Називи
IUPAC назив
(E)-Butendionska kiselina
Други називи
транс-1,2-Етилендикарбоксилна киселина
2-Бутендионска киселина
транс-бутендионска киселина
Аломалеинска киселина
Болетинска киселина
Донитинска киселина
Лихениска киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.404
EC број 203-743-0
Е-бројеви Е297 (конзерванси)
КЕГГ[1]
УНИИ
  • C(=C/C(=O)O)\C(=O)O
Својства
C4H4O4
Моларна маса 116,07 g/mol
Агрегатно стање Бела чврста материја
Густина 1,635 g/cm³
Тачка топљења 287 °C
0,63 g/100 mL
Киселост (пКа) pka1 = 3.03, pka2 = 4.44
Опасности
Иритант (Xi)
R-oznake R36
S-oznake (S2) S26
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
2
0
Srodna jedinjenja
maleinska kiselina
sukcinska kiselina
krotonska kiselina
Srodna jedinjenja
fumaril hlorid
fumaronitril
dimetil fumarat
gvožđe(II) fumarat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Референце

уреди
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0. 
  3. ^ Моррисон Роберт Тхорнтон; Боyд Роберт Неилсон (2006). Органиц цхемистрy. Енгелwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 8120307658. 

Литература

уреди

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди