Југословенска кинотека

национална институција која се налази у Београду

Југословенска кинотека је архивска и музејска национална институција за филм и кинематографију Републике Србије, са седиштем у Београду, у Улици Узун Мирковој 1. Основана је 1949. и кроз историју је више пута мењала свој статус.

Југословенска кинотека.јпг

ИсторијатУреди

У јануару 1949. у оквиру ЗВЕЗДА ФИЛМА образује се посебно одељење - КИНОТЕКА што је у ствари нова адреса за дотадшњи ФИЛМСКИ АРХИВ истог предузећа. Миленко Карановић постаје први директор Кинотеке. Само који месец касније, у мају, створен је фонд од око 700.000 метара филма. Две трећине тог фонда су чинили домаћи филмски материјали. Три месеца касније 17. августа 1949. године у СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ ФНРЈ број 69. доноси се "Правилник о оснивању и раду централне југословенске кинотеке", који је 5. августа те године потписао председник Комитета за Кинематографију Владислав Рибникар, уз сагласност Председника Владе ФНРЈ и Министра народне одбране Маршала Југославије Јосипа Броза Тита који је такође потписао тај документ.

Тако је, кажу документи,

..створена самостална савезна установа, са задатком, да скупља, трајно чува и обрађује филмове и филмски материјал, да се бави ширењем филмске културе и образовањем филмских кадрова путем приказивања филмова, да истражује и изучава историју филма, и да сарађује са сродним институцијама у земљи и иностранству

.

 
Програм Југословенске кинотеке, који је приказан марта 1951. године, у Задужбини Илије М. Коларца.

Њену делатност финансирала је до 1972. године СФРЈ, потом, наизменично град Београд и Република Србија.

Приликом обележавања стогодишњице филма на нашим просторима одлучено је да се за ДАН КИНОТЕКЕ узме 6. јун. Тог дана 1896. године Београд је међу првим европским градовима и први на Балкану видео чудо технике - КИНЕМАТОГРАФ. Од 1951. године Југословенска кинотека постаје седамнаести члан ФИАФ-а (Међународне федерације филмских архива) која данас окупља преко 130 кинотека из целог света. Од 1995. постаје, по позиву, члан АЦЕ-а (Асоцијација кинотека земаља европске заједнице).

Први директор кинотеке је био Миленко Карановић од 1949. до 1955. године. После њега је директор био редитељ Владимир Погачић од 1955. до 1981. године. Након њега је директор био филмски критичар Живислав Богдановић од 1981. до 1990. године. Редитељ Слободан Шијан је био директор око годину дана а почетком 1992. године је директор постао Радослав Зеленовић и остао до 2016. године када га наслеђује новинар и филмски критичар Југослав Пантелић.

Зграда Југословенске кинотекеУреди

Југословенска кинотека је данас смештена у згради некадашње Београдске општине у Узун Мирковој улици, саграђене 1846. године, која има статус споменика културе. Зграда је служила општинским потребама, једно време у њој је био хотел "Српска круна", памти се и као место где је после Првог светског рата Београду додељен француски Орден Легије части, а после Другог суђено генералу Александру Леру за злочине и бомбардовање Београда 1941. године.

После низа година, мењања дотадашњих станара и намена, Југословенска кинотека добија на коришћење 1995. године здање у Узун Мирковој, коју започиње санацијом. [1]

Организационе целинеУреди

Југословенску кинотеку данас чине: Филмски архив (централни део смештен у Кошутњаку), Музеј кинотеке (Косовска 11), Библиотека и Дирекција.

Филмски архивУреди

Музеј кинотекеУреди

БиблиотекаУреди

На основу Закона о заштити културних добара Југословенска кинотека данас спада у установе од посебног значаја за Републику Србију.[2] Кинотеку чине четири организациона дела: архив југословенске кинотеке, музеј Југословенске кинотеке – биоскоп, библиотека и заједничке службе.[2]

Фонд кинотеке се допуњава и поклонима међу којима је и поклон Угљеше Раичевића од 2500 фото-апарата и камера.[3]

Директор Југословенске кинотеке од 1992. до 2013. године и у статусу в.д био је Радослав Зеленовић, до 2. фебруара 2016. године. На функцији директора га је наследио Југослав Пантелић.[4]

РеференцеУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди