Кабала (хебр. קַבָּלָה‎ – „предање“, „традиција“, „примити“, „прихватати“) је мистична струја и филозофски систем у јудаизму.

Насловна страна Зохара из 1558.

Концепти уреди

Кабала покушава да езотеричним учењима дефинише Танах и објасни халаху.[1] Кабала је између осталог учење о односу Бога и створеног света, о постојању добра и зла и о употреби светих имена. Према Кабали постоје 72 имена за Бога, а универзум је састављен од четири димензије бића.

Кабала учи да је смисао живота примати радост и испуњење које је Бог људима наменио. Да би човек отклонио све негативне ствари које га од тога раздвајају, потребан је духовни напор. Кабалу карактерише окренутост ка унутрашњем – проналаску светог божанског у унутрашњим дубинама свих ствари. Прожета је и магијском праксом.

Примарни текстови уреди

Кабала сматра да Библија у себи крије све тајне универзума, али је не изучава буквално као књигу заповести и забрана. Кабала садржава и многе предаје из Талмуда. Прва кабалистичка књига је Сефер Јецирах (Књига стварања, Постанак), написана у 3. веку[2], која објашњава стварање света путем мистичне симболике десет бројева и 22 слова хебрејске азбуке. Пре тога, учење се преносило усмено.

Најважнији извор кабалистичких учења је Зохар, коментар Библије настао у 13. веку, који је писан као разговор између групе пријатеља, ученика и духовних учитеља.

 
Кабалистичко дрво десет сефира

Друга важна књига је Сефер хабахир или Бахир (Књига сјаја) први пут издата у Прованси 1174. године, која говори о томе да шта год се дешава „овде“ дешава се и „тамо“, у Богу, и да све што постоји „овде“ представља различите бесконачне модалитете Бога и носи различита божанска имена.

Дрво десет сефирота уреди

Сефер хабахир говори и о десет исконских космичких бројева или речи које је створио Бог и којима је створио свет. Деле се на горње:

  1. мисао или врховна круна
  2. мудрост или прва тора
  3. разум, знање или артикулисана тора,

и доње:

  1. моћ или суђење
  2. величина или љубав
  3. лепота
  4. сјај
  5. основ
  6. издржљивост
  7. краљевство.

Ово се зове дрво десет сефирота или сефира. Сефироти се активирају изговарањем Божјих имена на хебрејском, визуелизацијом архетипова везаних за сваки поједини сефирот, и различитих боја које активирају енергије појединих сефирота[3].

Дрво живота уреди

Дрво живота у Кабали објашњава пут до Бога[4]. Састоји се од три стуба: десног – женског, левог – мушког и средњег стуба. Поклапа са деловима људског тијела – највиши сефирот одговара глави, најнижи стопалима, средњи плексусу, итд. Дрво живота чини основ свих кабалистичких магијских ритуала. Магијска пракса се одвија од највишег сефирота према најнижем, док се медитацијска пракса одвија обрнуто, од најнижег према највишем.

Према Кабали, сврха медитацијских техника је развити личне способности, а магијска пракса мења и ствара свет.

Историја уреди

Кабала је настала на основу усмених предања а под тим именом је устоличена међу Јеврејима у 12. веку. Кабала је под јаким утицајем гностицизма, неоплатонизма, суфизма као и зороастризма. Највећу популарност је доживела у 16. веку када су је њени заговорници проширили не само по Европи, већ и међу Јеврејима под турском влашћу. Према традиционалном веровању, Кабала је настала још у Едену.

Кабала данас уреди

 
Кабалистички центар у Лос Анђелесу

Кабалу у модерно време предводи више организација које су израсле из хасидизма, на пример Бнеј барух. Ова организација представља кабалистичка учења по Јехуди Ашлагу, кога многи сматрају највећим кабалистом 19. века и који је израдио метод студирања који је сматрао најпогоднијим за модерног човека.

У последње време интересовање за Кабалу показују и нејевреји и славне личности, попут Мадоне.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2009. г. Приступљено 20. 10. 2008. 
  2. ^ http://www.maqom.com/journal/paper14.pdf
  3. ^ Енцауссе, Герард (Папус). Тхе Qабалах: Сецрет Традитион оф тхе Wест. Yорк Беацх, МЕ: Самуел Wеисер, Инц. (2000), пп. 83–4. ISBN 0-87728-936-0
  4. ^ Фалцон, Т. & Блатнер, D. (2001). Јудаисм фор Думмиес. Неw Yорк, НY: Wилеy, Јохн & Сонс, Инц. п 78

Спољашње везе уреди