Лешник (плод)
Лешник је плод леске и стога обухвата све типове орашастих плодова који потичу од рода Corylus, а посебно плодове врсте Corylus avellana.[1] Лешник је грубо сферног до овалног облика, око 15–25 mm дугачак и 10–15 mm у пречнику, с спољним влакнастим љускама које окружују глатку љуску. Сој филберт је више издужен и има отприлике двоструко већу дужину од пречника. Лешник отпада из љуске када сазри, отприлике 7 до 8 месеци након опрашивања. Језгро плода је јестиво и користи се сирово или печено или млевено у пасту. Семе има танку, тамносмеђу кожу, која се понекад уклања пре кувања.
_-_whole_with_kernels.jpg)
.JPG)
Лешници се у кондинторској индустрији користе за прављење пралина, а такође се користе у комбинацији са чоколадом за чоколадне тартуфе и производе попут Нутела и франгелико ликера. Лешњаково уље, исцеђено од лешњака, има веома снажну арому и користи се као уље за кување. Турска је највећи светски произвођач лешњака.
Лешњаци су богати протеинима, монозасићеним мастима, витамином Е, манганом и бројним другим важним храњивим састојцима (табела исхране испод).[2]
Историја уреди
Године 1995. су пронађени докази о мезолитској обради ораха великих размера, стари око 8.000 година, у једној јами за отпад на острву Колонсеј у Шкотској. Докази се састоје од велике плитке јаме пуне остатака стотина хиљада нагорелих људака лешњака. Лешњаци су пронађени и на другим мезолитским налазиштима, али ретко у таквим количинама или концентровани у једној јами. Плодови били радиокарбонски датирани на пре 7720 +/-110 година, што је око 6000 пне. Сличне локације у Британији познате су само у Фарнхаму у Сарију и Кас ни Хавин на острву Мен.[3][4]
Ово откриће даје увид у комуналне активности и планирање у наведеном периоду. Ти орашасти плодови су убрани у току једне године, а анализа полена показује да су сва стабла лешника била посечена истовремено.[4] Обим активности и недостатак велике дивљачи на острву, сугеришу могућност да је Колонсеј имао заједницу са претежно вегетаријанском исхраном током времена које су проводили на острву. Јама је првобитно била на плажи у непосредној близини обале, и била је повезана са две мање, каменом обложене јаме чија функција остаје нејасна, огњиштем и другом групом јама.[3]
Традиционална метода повећања производње орашастих плодова назива се „заламање”, која обухвата подстицање да више енергије стабла иде у производњу цветних пупољака, заламањем, али не и одкидањем, врхова нових изданака дате године са групама од шест или седам листова на местима где се спајају са деблом или граном, на крају вегетацијске сезоне. Традиционални израз за област узгоја лешника је плат.
Јестиве намене уреди
Фереро СпА, произвођач Нутеле и Фереро Рошеа, користи 25% глобалне понуде лешњака.[5] Лешници се користе у кондиторској индустрији за прављење пралина, чоколадних тартуфа и производа од пасте од лешника. У Аустрији је паста од лешника састојак за прављење торти, попут бечке торте од лешника. У кијевском колачу, брашно од лешњака користи се за ароматизацију тела, а издробљени лешници се посипају преко страна колача. Дакваз, француски десертни колач, често садржи слој шлага од лешњака. Лешњаци се користе у турској и грузијској кухињи; закуска чурчхела и сос сацави, често са користе са орашастим плодовима. Лешњаци су такође чест састојак муслија. Орашасти плодови се могу јести свежи или сушени.[6]
| Продукција лешника 2017. године[7] | |
|---|---|
| Земља | Продукција тона |
 Турска |
|
 Италија |
|
 Азербејџан |
|
 УСА |
|
 Кина |
|
 Грузија |
|
.jpg) | |
| Нутритивна вредност на 100 г | |
|---|---|
| Енергија | 2.629 кЈ (628 кцал) |
16,70 г | |
| Шећери | 4,34 г |
| Прехрамбена влакна | 9,7 г |
60,75 г | |
14,95 г | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (0%) 1 μг(0%) 11 μг92 μг |
| Тиамин (Б1) | (56%) 0,643 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (9%) 0,113 мг |
| Ниацин (Б3) | (12%) 1,8 мг |
| Витамин Б5 | (18%) 0,918 мг |
| Витамин Б6 | (43%) 0,563 мг |
| Фолат (Б9) | (28%) 113 μг |
| Витамин C | (8%) 6,3 мг |
| Витамин Е | (100%) 15,03 мг |
| Витамин К | (14%) 14,2 μг |
| Минерали | |
| Калцијум | (11%) 114 мг |
| Гвожђе | (36%) 4,7 мг |
| Магнезијум | (46%) 163 мг |
| Манган | (294%) 6,175 мг |
| Фосфор | (41%) 290 мг |
| Калијум | (14%) 680 мг |
| Натријум | (0%) 0 мг |
| Цинк | (26%) 2,45 мг |
| Остали конституенти | |
| Вода | 5,31 г |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: НДб УСДА | |
Култивари уреди
Многобројни култивари лешника обухватају: Атабаба, Барцелона, Батлер, Касина, Кларк, Косфорд, Давијана, Деле Ланге, Енглеска, Енис, Халс гигант, Јемтегард, Кент коб, Луис, Токоли, Тонда гентил, Тонда ди Гифони, Тонда романа, Ванлис прајд и Виламете.[8] Неки од њих се узгајају због специфичних квалитета плода, укључујући велику величину ораха, или рану или касну оплодњу, док се други добијени укрштањем узгајају као опрашивачи. Већина комерцијалних лешњака се размножава из коренских изданака.[8] Неки култивари су хибридног порекла настали укрштањем обичног лешника и филберта.[9]
Жетва уреди
Лешњаци се беру сваке године средином јесени. Како се ближи јесен, са дрвећа опадају лешници и лишће. Већина комерцијалних узгајивача чека да плодови сами опадну, уместо да користе опрему да би их одбацили са стабла. Сакупљање опалих орашастих плодова врши се ручно или механички.
Четири основна дела опреме користе се у комерцијалној берби: машина за прикупљање (сабирач), комбајн, приколица за плодове и виљушкар. Машина за прикупљање помера плодове у средину редова, комбајн подиже и одваја плодове од разног дебриса (као што су гранчице и лишће), приколица са плодове прихвата плодове које је покупио комбајн, а виљушкар приноси сабирач како би се истоварио плод, а затим слаже сабирне посуде за транспорт до процесора (сушара лешњика).
Сабирач је ниска површинска машина која прави два пролаза у сваком реду стабала. Он има каиш од 2 метра причвршћен са предње стране који се окреће ради пометања лишћа, лешника и малих гранчица с лева на десно, одлажући материјал у средину реда док се креће напред. Са стражње стране машине за метење је моћан дувач за одувавање заосталог материјала у суседни ред брзином ваздушном струјом до 90 m/s. Пажљив узгој током године и стрпљиво издувавање током жетве могу да елиминишу потребу за ручним грабуљањем око дебла дрвета, где се могу накупљати лешници. Апарат за метење припрема један средишњи ред плода који је довољно узак да се жетвени трактор може возити преко њега без гажења по средишњем реду. Најбоље је да се помете само неколико редова испред комбајна у било којем тренутку како би се спречило да трактор који покреће комбајн гњечи плодове који још могу пасти са стабала. Воћњаци лешњака могу се убирати до три пута током сезоне жетве, у зависности од количине орашастих плодова на дрвећу и стопе пада плода услед временских прилика.[10]
Комбајн је машина која се полако креће повлачена трактором. Комбајн подиже материјал са земље и одваја плод од лишћа, празних љуски и гранчица. Док се комбајн креће преко редова, ротирајући цилиндар са стотинама зубаца, грабуља материјал на каиш. Ремен преводи материјал преко дувача и изнад снажног вакуума који усисава сво лагано тло и лишће из орашастих плодова, те их испушта у воћњак. Преостали плодови се преносе у сабирну приколицу која се вуче иза комбајна. Кад се једном приколица напуни лешником, виљушкар износи пуне спремнике и враћа празне код комбајна да би се максимализирало време жетве.
Две различите временске стратегије користе се за прикупљање отпалих плодова. Прва је рана берба, када је отпало око половине орашастих плодова. Са мање материјала на земљи, комбајн може брже да ради с мањом шансом од појаве застоја. Друга опција је да се сачека да сви плодови опадну пре бербе. Иако се прва опција сматра бољом од ове две,[11] два или три пролазака захтевају више времена да се заврши берба од једног пролаза. Временске прилике се такође морају узети у обзир. Киша спречава жетву и ако пољопривредник чека да сав лешник опадне након кишне сезоне, берба постаје знатно тежа. Прикупљање такође варира од тога колико се хектара обрађује, као и од доступног броја машина за чишћење, комбајна, приколица за плод и виљушкара.
Продукција уреди
Године 2017. светска производња лешника (у љусци) износила је милион тона.[7] Турска је произвела 67% светске укупне вредности, а следе Италија, Азербејџан, Сједињене Државе, Кина и Грузија.
У Сједињеним Државама, Орегон је произвео 99% националне производње 2014. године, при чему је вредност усева износила 129 милиона долара. Овај усев углавном откупљује прехрамбена индустрија.[12] До експанзиеа производње лешника у Канади у Онтарију догодило се 2017. године.[13]
На јужној хемисфери, Чиле је био највећи произвођач лешника у 2015. години, а највећи део производње извезен је за Европу и Сједињене Државе.[14] У 2016. години, Чиле је извезао 6.500 тона лешњака.[13]
У Великој Британији се највише узгаја сорта Кент лешника. Плодови се ручно убирају и једу се зелени.[15] Према подацима агенције ББЦ, највећи национални произвођач је фарма Рувеј у Кенту.[16]
Нутријенти уреди
Референтна количина од 100 грама сирових лешника пружа 2.630 kJ (628 kcal) и богат је извор (20% или више дневне вредности, DV) бројних есенцијалних храњивих састојака (видети табелу). У посебно великим количинама су присутни протеин, дијетарна влакна, витамин Е, гвожђе, тиамин, фосфор, манган и магнезијум, са преко 30% DV (табела). Неколико витамина групе Б има значајан садржај. У мањим, али још увек значајним количинама (умерени садржај, 10-19% DV) су присутнио витамин К, калцијум, цинк и калијум (табела). Лешњаци су значајан извор укупне масти, чинећи 93% DV у 100-грамској количини. Масне компоненте су мононезасићене масти као олеинска киселина (75% од тотала), полинезасићене масти углавном као линолна киселина (13% од тотала), и засићене масноће, углавном као палмитинска киселина и стеаринска киселина (заједно, 7% од тотала).[2]
Види још уреди
- Филбертон, глано једињење укуса лешника
- Нутела
- Франгелико
- Списак болести узрокованих лешником
- Дете од лешника, бајка
Референце уреди
- ^ Мартинс, С.; СимАуес, Ф.; Матос, Ј.; Силва, А. П.; Царниде, V. (2014). „Генетиц релатионсхип амонг wилд, ландрацес, анд цултиварс оф хазелнут (Цорyлус авеллана) фром Португал ревеалед тхроугх ИССР анд АФЛП маркерс”. Плант Сyстематицс анд Еволутион. 300 (5): 1035—1046. дои:10.1007/с00606-013-0942-3. хдл:10348/6564.
- ^ а б „Фулл Репорт (Алл Нутриентс): 12120, Нутс, хазелнутс ор филбертс”. УСДА Натионал Нутриент Датабасе, версион СР-27. 2015. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2015.
- ^ а б "Месолитхиц фоод индустрy он Цолонсаy" Дец 1995) Бритисх Арцхаеологy. Но. 5. Ретриевед 25 Маy 2008.
- ^ а б Моффат, Алистаир (2005) Бефоре Сцотланд: Тхе Сторy оф Сцотланд Бефоре Хисторy. Лондон. Тхамес & Худсон. п. 91–2.
- ^ Нарула, Свати Кирстен (14. 8. 2014). „А фрост ин Туркеy маy дриве уп тхе прице оф yоур Нутелла”. Qуартз (публицатион). Атлантиц Медиа.
- ^ Хугх Феарнлеy-Wхиттингсталл (8. 9. 2007). „Нутс, wхоле хазелнутс”. Тхе Гуардиан.
- ^ а б „Хазелнутс (wитх схелл); Цропс бy Регион, Wорлд Лист, Продуцтион Qуантитy, 2017”. УН Фоод анд Агрицултуре Организатион, Статистицс Дивисион (ФАОСТАТ). 2018. Приступљено 10. 7. 2019.
- ^ а б Хуxлеy, А., ед. (1992). Неw РХС Дицтионарy оф Гарденинг. Мацмиллан ISBN 0-333-47494-5.
- ^ Flora of NW Europe: Corylus avellana Архивирано 2008-05-02 на сајту Wayback Machine
- ^ „Хазелнутс ин Онтарио – Гроwинг, Харвестинг анд Фоод Сафетy”. гов.он.ца. Архивирано из оригинала 09. 08. 2019. г. Приступљено 03. 08. 2019.
- ^ „Фıндıк”. Yени Ансиклопеди (на језику: Туркисх). јануар 2011. Архивирано из оригинала 4. 1. 2012. г. Приступљено 15. 12. 2017.
- ^ „Хазелнутс”. Аг Маркетинг Ресоурце Центер, Иоwа Стате Университy, Амес, ИА. август 2015. Приступљено 6. 12. 2016.
- ^ а б Ницкел, Род (2. 11. 2017). „Нутелла-макер Ферреро сеекс то црацк Туркисх грип он хазелнутс”. Реутерс. Приступљено 3. 7. 2019.
- ^ „Хазелнут Продуцтион ин Цхиле”. Гатеwаy то Соутх Америца. 3. 7. 2015. Приступљено 6. 7. 2019.
- ^ „Кент цобнутс”. Роугхwаy Фарм. 2019. Приступљено 4. 2. 2019.
- ^ „ББЦ: Он yоур фарм - Тхе Кентисх цобнут”. ББЦ. 15. 7. 2018. Приступљено 4. 2. 2019.
Спољашње везе уреди
- American Journal of Clinical Nutrition Nuts and their bioactive constituents: effects on serum lipids and other factors that affect disease risk