Мустафа Церић
Мустафа Церић (Велико Чајно код Високог, 5. фебруар 1952) предсједник је Свјетског бошњачког конгреса. Један је од оснивача Бошњачке академија наука и умјетности. Бивши је реис-ул-улема (велики муфтија) Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.
Мустафа Церић | |
---|---|
Име по рођењу | Мустафа Церић |
Датум рођења | 5. фебруар 1952. |
Мјесто рођења | Високо, НР БиХ, ФНРЈ (данас БиХ) |
Универзитет | Универзитет у Чикагу |
Занимање | Свјетски бошњачки конгрес, Бошњачка академија наука и умјетности |
Биографија
уредиЦерић је рођен 1952. године у Великом Чајну код Високог. Основну школу завршио је у родном мјесту, а Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Универзитету Ал-Азхар у Каиру 1978. године. Након тога ради као имам (вјерско-просвјетни референт) у Бијелој џамији у Грачаници до 1981. године. Одлуком Старјешинства бива именован за имама у Исламском културном центру у Чикагу. У овом граду завршава постдипломске студије из исламске теологије на Одсјеку за блискоисточне језике и цивилизације гдје и докторира пред познатим муслиманским учењаком Фазлур Рахманом с тезом: „А студy оф тхе Тхеологy оф Абу Мансур ал-Матуриди” (Студија о теолошком учењу Ебу Менсура ел-Матуридије) 24. 9. 1986. године. Упоредо с имамским послом предавао је на Америчком колеџу у Чикагу.
Након петогодишњег имамског рада и студирања у Чикагу, враћа се у домовину на мјесто главног имама у Загребачкој џамији. Његовим доласком Исламска заједница у Загребу поприма нове облике рада. Под његовим вођством Исламска заједница у Загребу је организовала три научна симпозија: Мистика у исламу - тесавуф; Проблеми савременог приступа исламу; и Етика у исламу. Овај трећи научни скуп имао је интернационалну димензију, јер су на њему узели активно учешће најауторитативнији познаваоци ове дисциплине из исламског свијета, а југославенској јавности су се по први пут представили физичар и нобеловац Абдус Селам и малезијски филозоф Неџиб Атас. Овакав вид активности др Церића и Загребачку џамију, сврстава у сам врх културног живота Исламске заједнице у бившој Југославији, а чини је све присутнијом и у токовима развоја исламске мисли у свијету.
Церић ради на томе да ислам буде јак елемент бошњачког национализма и заговара да Босна и Херцеговина треба да постане национална држава Бошњака јер Хрвати и Срби већ имају своје националне државе (Хрватска и Србија, редом).[1]
Чињеницу да су се Бошњаци вакцинисали у Србији услед недостатка вакцина против болести ЦОВИД-19 у БиХ, Церић је у обраћању Бакиру Изетбеговићу описао као срамоту вијека за наш народ и државу.[2]
Објављени радови
уреди- The challenge of a single Muslim authority in Europe, European View, 12/2007, Center for European Studies
- Roots of Synthetic Theology in Islam
- A Choice Between War and Peace
- European Muslim Declaration[3]
Референце
уреди- ^ International Crisis Group (26. 2. 2013). „Bosnia's Dangerous Tango: Islam and Nationalism” (PDF). Pristupljeno 17. 4. 2015.
- ^ „Церић писао Изетбеговићу: Вакцинисање Бошањака у Србији је срамота века”. Нови Стандард (на језику: српски). 29. 3. 2021. Приступљено 30. 3. 2021.
- ^ „Centar za arapske i islamske studije”. Arhivirano iz originala 23. 7. 2008. g. Pristupljeno 6. 11. 2018.