Википедија

Naruto

(преусмерено са Naruto (manga))
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Наруто (вишезначна одредница).

Наруто (јап. NARUTO (ナルト)) је манга коју је написао и илустровао Масаши Кишимото. Главни лик је Наруто Узумаки, бучан, хиперактиван адолесцентан нинџа који жели да постане снажан и поштован Хокаге, вођа Села скривеног у лишћу. Прича је подељена на два дела, први део прати Нарута од 11-12 година, док други покрива њега као тинејџера. Манга је настала по узору на две Кишимотове кратке приче: Каракури (1995) — због које је Кишимото 1996. године добио почасну награду на такмичењу за Hop Step Award — и Наруто (1997).

Naruto
Srpsko izdanje prvog toma mange
NARUTO (ナルト)
ЖанрАкција, авантура, фантастика, комедија, драма
Манга
АуторМасаши Кишимото
ИздавачЈапан Shueisha
Србија Darkwood
Циљна групаШонен
ШтампаJump Comics
ЧасописWeekly Shōnen Jump
Прво излажење21. септембар 1999 — 10. новембар 2014.
Томови
  • 72 (укупно)
  • 29 (Србија − тренутно)
(списак томова)
ТВ аниме
Режисер Хајато Дате
Сценариста
  • Кацујуки Сумисава (#1–132)
  • Џунки Такегами (#133–220)
Композитор
  • Мусаши Проџект
  • Тошио Масуда
Студио Pierrot
Мрежа Јапан TXN (TV Tokyo)
Србија Ултра ТВ, Декси ТВ
Премијерно приказивање 3. октобар 2002 – 8. фебруар 2007.
Епизоде
  • 220 (укупно)
  • 156 (Србија)
(Списак епизода)
ТВ аниме
Наруто: Шипуден
Режисер
  • Хајато Дате
  • Масааки Кумагаи (#261–280)
  • Јасуаки Куроцу (#290–295)
  • Осаму Кобајаши (#480–483)
  • Чијаки Кон (#484–488)
Сценариста
  • Џунки Такегами (#1–289, #296–500)
  • Сатору Нишизоно (#1–53)
  • Јасујуки Сузуки (#54–71)
  • Јасуаки Куроцу (#290–295)
  • Масанао Акахоши (#484–488)
Композитор
  • Јасухару Таканаши
  • -yaiba-
Студио Pierrot
Мрежа TXN (TV Tokyo) (Јапан)
Премијерно приказивање 15. фебруар 2007 – 23. март 2017.
Епизоде 500 (Списак епизода)
Портал Стрип

Наруто је издавала кућа Шуеиша у свом часопису Weekly Shōnen Jump од 1999. до 2014. године. Поглавља су касније сакупљена у 72 танкобон тома.

Манга је адаптирана у аниме у продукцији студија Pierrot и Aniplex. Први део је адаптиран у 220 епизода и емитовао се на јапанској телевизији од 2002. до 2007. године. Други део приче, назван Наруто: Шипуден, емитовао се од 2007. до 2017. године и имао је укупно 500 епизода. Наруто је такође произвео једанаест анимираних филмова и дванаест оригиналних видео анимација (ОВА). Такође постоје многи лајт романи, видео игрице и картице на размењивање овог наслова.

У Србији, издавачка кућа Дарквуд преводи Наруто мангу од 2013. године. У Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији првих 6 сезона, односно 156 епизода аниме серије је емитовано од 2008. до 2013. године на ТВ Ултра. Синхронизацију на српски језик је радио студио Лаудворкс. Наруто се такође емитује од 22. децембра 2020. на Декси ТВ.

Прича уреди

Први део уреди

Дванаест година пре почетка приче, Деветорепа лисица звана Кјуби напада Село скривеног у лишћу (Конохагакуре). Како би заштитио свој народ, четврти Хокаге, печати лисицу у тек рођеног дечака, жртвујући себе у процесу. То дете је био управо главни јунак серије, Наруто Узумаки. Сви у селу су славили четвртог Хокагеа као хероја, али не и Нарута, третирајући га као да је чудовиште.

Трећи Хокаге који је морао да се врати из пензије, бринуо се о Наруту колико је могао, али упркос његовим напорима, село није хтело да прихвати дечака. Наруто је због жеље да буде прихваћен, или барем примећен, стално правио смицалице и лупао шале. Мучио се и у школи, једва успевајући да дипломира. Овладао је непоходном техником Клона Сенке када је морао да спаси Ируку свог учитеља, од одбеглог нинџе Мизукија. Тек након тог инцидента схвата да ипак постоји особа која брине о њему, а то је његов учитељ Ирука. Када је коначно дипломирао на Нинџа Академији, Наруто упознаје пуно пријатеља и он себи одређује један циљ: да постане најбољи нинџа, да постане Хокаге.

Нарутови први пријатељи су Саске Учиха и Сакура Харуно, двоје тинејџера који су уврштени са Нарутом у тим од три члана под вођством искусног учитеља Какашија Хатакеа. Наруто је у току Чунин испита стекао још много пријатеља, који ће му помоћи да оствари свој сан.

Наравно, како то увек бива, сукобљавају се добро и зло. Неколико негативаца долазе до изражаја, као што су то Забуза Момочи и Хаку. Касније, током Чунин Испита, појављује се и један од главних негативаца у првом делу: Орочимару. Наруто открива да је он нестали нинџа С-ранка и да је на врху листе тражених у Конохи. Касније се појављује мистериозна организација Акацуки којој је главни циљ да ухвати Нарута и Деветорепу Лисицу која се налази у њему.

Најважнији тренутак у серији је Саскеов одлазак из Конохе. Стално размишљање о свом брату и Нарутово брзо напредовање утицали су на њега да оде да тренира код Орочимаруа. Саскеа су на путу чували Орочимаруови помоћници Звучна Четворка. Наруто, Киба, Неџи, Чоџи и Шикамару су покушали да их зауставе, али безуспешно. У помоћ су им дошли Гара, Темари и Канкуро. Наруто је био једини који је успео да стигне до Саскеа, али је он одбио да се врати у Коноху, па је Наруто био приморан да се бори против свог најбољег пријатеља. Међутим, он губи и Саске одлази.

Поражен, Наруто се враћа у Коноху, али обећава Сакури да ће једног дана вратити Саскеа и да ће све бити као некад.

Наруто и Сакура добијају нове учитеље. Нарута тренира Џираја, а Сакуру тренира Цунаде. Џираја и Цунаде такође имају титулу Легендарних Санина, као и Орочимару. Њих троје су као тинејџери тренирали заједно, а њихов учитељ је био трећи Хокаге. Три месеца након борбе са Саскеом, Џираја одводи Нарута далеко од цивилизације како би га тренирао.

Други део (Наруто: Шипуден) уреди

Наруто: Шипуден, прати Нарута као петнаестогодишњака, где се он после две и по године тренирања са Џирајом, враћа у Коноху, спреман за обрачун са групом Акацуки. На почетку има задатак да спаси вођу Сунагакуреа, Казекагеа, и свог пријатеља Гару. Обрачунава се са члановима групе Акацуки по имену Деидара и Сасори. Након успешног завршетка мисије његов тим, Тим Какаши, добија нове чланове. Уместо Какашија који је повређен долази АНБУ оперативац Јамато, а уместо Саскеа долази такође АНБУ оперативац Саи.

Нови тим Какаши добија мисију да врати Саскеа. Наруто и Сакура након две и по године поново срећу свог одбеглог пријатеља, али не успевају да га врате. Након тога поново се обрачунавају са групом Акацуки, сада са Хиданом и Какузуом. Наруто тада учи једну од најјачих техника: Fuuton: Rasen-Shuriken.

Саске уништава Орочимаруа и оснива сопствени четворочлани тим у коме се налазе он, Суигецу, Карин и Џуго. Назива тим Хеби („Змија”) и као циљ му поставља елиминисање Итачија, свог брата. Саске успева да добије шта је желео, али тада му се у живот меша Тоби. Он наговара Саскеа да се придружи групи Акацуки. Саске пристаје и мења име тима у Така („Јастреб”).

Као први задатак добијају да заробе Хачибија (осморепог бика-хоботницу), односно његовог власника, Килера Бија. Након тешке битке Саскеов тим побеђује, али испоставија се да је то лажњак. Након тога, Тим Така напушта Акацукије. Акацуки потом заробљава Рокубија (шесторепог црва), и остала чудовишта, сем Нарутовог и Килер Бијевог.

Свет убрзо обузима Четврти нинџа рат, у коме многе нинџе губе свој живот. Саске и Наруто се поново боре, али Наруто овај пут побеђује. После рата Какаши Хатаке постаје Хокаге, а касније га замењује Наруто, који је на крају оженио Хинату.

Наставак серије прати Нарутовог и Хинатиног сина, Борута.

Стварање уреди

Развој уреди

Издавачка кућа Шуеиша је 1995. године објавила Кишимотов кратки рад (one-shot) звани Каракури, који је наредне године добио признање на њиховом такмичењу Hop Step Award. Кишимото није био задовољан нацртом за наставак приче, па је одлучио да ради на другом пројекту.[1] У том новом раду, Наруто је требало да буде кувар, али та идеја никада није родила плодом. Кишимото је хтео да Наруто буде дете које може да се претвори у лисицу, па је ту идеју претворио у кратку причу звану Наруто. Овај рад је био објављен 1997. године у летњем издању часописа Akamaru Jump.[2][3] Иако је прича имала позитиван пријем, Кишимото није био задовољан, па је прерадио рад и направио га да буде о нинџама.[4]

Првих осам поглавља Нарута била су испланирана пре него што су се појавила у часопису Weekly Shōnen Jump, и садржала су детаљне илустрације села Коноха. Када је манга почела да се објављује, фокус је пребачен на ликове.[4] Кишимото се бојао да је мотив чакре (енергија која се користи у Наруту) превише јапански, али је уједно веровао да ће сви уживати у причи.[5] Кишимото је фан Годзиле, па је у жељи да црта чудовишта убацио репате звери у причу.[6] За тематику првог дела манге, Кишимото је рекао да је желео да покаже како би требало да прихватимо једни друге, користећи Нарутово сазревање као пример.[7]

У другом делу манге, трудио се да цртежи и прича буду лаки за праћење, рекавши да жели да избегне „претерани манга стил“.[8] Рекао је за свој стил да је прешао из „класичног манга стила у нешто реалистичније“.[8] Пошто је желео да Саскеова потрага за Итачијем буде готова у оквиру једног тома, Кишимото је у 43. тому ставио више поглавља него обично, због чега се касније извинио фановима што је 43. том био скупљи од осталих.[9]

Ликови уреди

Након што је осмислио Нарута, Кишимото се окренуо ка другим шонен мангама за инспирацију и трудио се да направи јединствене ликове и причу базирану на јапанској култури.[10] Поделио је ликове по тимовима јер је желео да свака група има свој шмек. Сваком лику је дао таленат за једну вештину, и потпуно их оперисао од других.[11] Мучио се са романтичним сценама, али се потрудио да их што више убаци у другом делу, почевши од 28. тома.[7] Додао је зликовце у причу како би показао контраст између њихових морала и морала главних ликова.[12] Пошто су млађи ликови били много слабији од зликоваца, Кишимото је после одређеног времена прескочио пар година и наставио причу када су ликови старији и јачи.[13]

Свет уреди

Знакови које ликови праве рукама су базирани на кинеском хороскопу који има дугу традицију у Јапану.[5] Када је смишљао свет у коме ће се одржати прича, Кишимото се доста фокусирао на дизајн села Коноха. Рекао је да је идеја за село дошла „спонтано и подсвесно,“ али и да је окружење базирано на његовом родном месту, Окајами. Није одредио у ком временском периоду се прича одвија, па је могао да дода модерне елементе као што су супермаркети.[14] Хтео ја да дода и аутомобиле, авионе и старије компјутере, али је одлучио да прича неће имати возила и пројектиле.[14][15]

Крај уреди

Када је манга почела са серијализацијом, Кишимото је одлучио да ће крај приче садржати борбу између Нарута и Саскеа. Међутим, сматрао је да њих двојица нису једнаки; Наруто није жртва рата као Саске коме је цео клан убијен како би се зауставио потенцијални грађански рат.[16] Нагатова сага је била основа за крај приче. Нагато је био жртва рата и убио је Нарутовог ментора, Џирају. Наруто је због тога спознао страх који рат доноси, и то га је спремило за Четврти нинџа рат. Наруто је на крају опростио Саскеу, исто као што је опростио Нагату.[13]

Кишимото је скоро од самог почетка знао да ће Хината бити Нарутова девојка/жена, јер му се она одувек дивила и поштовала га.[17] Када се лик Хинате први пут појавио у манги, Кишимото је размишљао да дода још љубавних веза у причу,[18][19] али је одлучио да то остави за The Last: Naruto the Movie, последњи Наруто филм из 2014. године на коме је радио са писцем Маруом Кјозуком, који је више упознат са писањем љубавних сцена.[20] Слично томе, Нарутов однос са Борутом, његовим сином, остављен је за филм Boruto: Naruto the Movie из 2015. године. Нарутово сазревање је такође завршено у том филму, као и на самом крају манге.[21]

Франшиза уреди

Манга уреди

Такође погледајте: Списак томова серије Наруто

Наруто се објављивао у часопису Weekly Shōnen Jump издвачке куће Шуеиша од 21. септембра 1999, до 10. новембра 2014. године.[22][23] Поглавља су касније сакупљена у 72 танкобон тома — 27 томова чинио је први део, а остатак други део. Први део се састоји од 238 поглавља, и прати први део Нарутове приче. Поглавља 239 до 244 су gaiden (споредне приче), и фокусирају се на Какашијеву прошлост. Остала поглавља (245-700) припадају другом делу, и прате Нарута две, до две и по године након завршетка првог дела.[24] Први танкобон том је објављен 3. марта 2000. године.[25] Шуеиша је такође објавила манге базиране на Наруто филмовима,[26] и то на сајту Manga Capsule.[27] Мини-серија звана Naruto: The Seventh Hokage and the Scarlet Spring („Наруто: Седми Хокаге и скарлетно пролеће“), која прати децу ликова, објављивала се од 27. априла, до 6. јула 2015. године.[28][29]

Франшиза је лиценцирана у 90 држава, и серијализована у 35.[30][31] Преведена је на енглески (Viz Media за Америку, Madman Entertainment за Аустралију и Нови Зеланд)[32] немачки и дански (Carlsen Comics),[33] француски и холандски (Kana),[34] пољски (Japonica Polonica Fantastica),[35] руски (Comix-ART),,[36] фински (Sangatsu Manga),[37] шведски (Bonnier Carlsen)[38] и италијански (Panini Comics) језик.[39]

У Србији, издавачка кућа Дарквуд преводи Нарута од 2013. године, што је чини њиховом првом мангом. Тренутно је преведено 29 томова; први је изашао 15. октобра 2013. године.[40]

Спинофи уреди

Кенџи Таира је аутор хумористичког стрипа Naruto SD: Rock Lee no Seishun Full-Power Ninden који прати Рок Лија, лика који жели да буде моћан нинџа упркос томе што нема магичне џуцу способности. Мангу је серијализовала издавачка кућа Шуеиша у часопису Saikyō Jump, од 3. децембра 2010, до 4. јула 2014. године.[41][42] Касније је адаптирана у аниме серију, у продукцији студија Pierrot. Емитовала се на јапанском каналу TV Tokyo од 3. априла 2012,[43] до 26. марта 2013. године, са укупно 51 епизодом. Таира је такође аутор стрипа Uchiha Sasuke no Sharingan Den који прати Саскеа Учиху. Стрип се објављивао од 3. октобра 2014, до 1. априла 2017. године у истом часопису као манга о Рок Лију.[44]

Од 2016. године, у часопису Weekly Shōnen Jump, на месечној бази се објављује наставак серије, Boruto: Naruto Next Generations. Мангу илуструје Микио Икемото, а пише Укјо Кодачи, али под Кишимотовим надзором. Икемото је био Кишимотово главни асистент на Наруту, а Кодачи је заједно са њим радио на сценарију за филм Boruto: Naruto the Movie. Пре него што је манга почела да се издаје, објављена је кратка прича коју је написао Кишимото.[45] Издавачка кућа је питала Кишимотоа да напише наставак Нарута, али је он ту одговорност понудио Микју и Укју.[46]

Аниме уреди

Први део уреди

Наруто филмови
(слободан превод)
  • Наруто филм: Нинџа Судар у Земљи Снега!
  • Наруто филм 2: Легенда о Гелел Камену
  • Наруто филм 3: Чувари Краљевства Младог Месеца
  • Наруто Шипуден: Филм
  • Наруто Шипуден: Везе
  • Наруто Шипуден: Наследници Воље Ватре
  • Наруто Шипуден: Изгубљена Кула
  • Наруто Шипуден: Крвава Тамница
  • Наруто Шипуден: Пут Нинџе
  • Наруто Шипуден: Последњи
  • Наруто филм: Боруто
Види још: Списак епизода серије Наруто

Аниме адаптацију Нарута је режирао Хајато Дате, а анимирао студио Pierrot. Серија се емитовала на јапанском каналу TV Tokyo од 3. октобра 2002, до 8. фебруара 2007. године, са укупно 220 епизода.[47][48] Првих 135 епизода покривају први део. Завршетком тога дела приче, аниме се одмах пребацио на филере тј. додаване су епизоде које се не појављују у манги. Већина филера су приче саме за себе, а неке од њих се протежу и на неколико епизода.[49] Кишимото је лично затражио да Тецуја Нишио буде карактер дизајнер за аниме адаптацију.[50][51] Серија је репризирана од 29. априла 2009. године, и излазила је сваке среде и четвртка (све до септембра исте године када је прешла само на среду). Ова верзија, звана Naruto: Shōnen Hen, имала је квалитетнију слику и нове 2Д и 3Д ефекте.[52] Епизоде су продаване на касетама, ДВД-јевима, и у сетовима.[53][54][55][56]

У Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији првих 6 сезона аниме серије је емитовано од 2008. до 2013. године на ТВ Ултра.[57] Преведено је само шест сезона (156 епизода). Синхронизацију на српски језик је радио студио Лаудворкс. Наруто се такође емитује од 22. децембра 2020. на Декси ТВ.[58] Аниме је постигао велику популарност на Балкану. Поред ДВД-јева, компанија Луксор издала је и бројне часописе и албуме са сличицама.

Други део (Наруто: Шипуден) уреди

Види још: Списак епизода серије Наруто Шипуден

Након што се аниме вратио у део прилагођен манги, преименован је у Наруто: Шипуден (јап. NARUTO (ナルト) 疾風伝, Naruto Shippūden, прим. прев. „Наруто Хронике Урагана”). Наставак, који покрива други део манге, такође је режирао Хајато Дате и анимирао студио Pierrot.[59] Серија се емитовала на јапанском каналу TV Tokyo од 15. фебруара 2007, до 23. марта 2017. године, са укупно 500 епизода.[60][61] TV Tokyo је 8. јануара 2009. године стримовао епизоде на интернету, и свака епизода је излазила неколико сати након премијере и то са енглеским титлом.[62]

Серија се у Јапану продавала на ДВД-јевима, са четири до пет епизода по диску. Четири ДВД издања су подељена по сагама.[63] Седми ДВД са компилацијама је имао бонус садржај (Hurricane! "Konoha Academy" Chronicles).[64] Епизоде са Какашијевом прошлошћу (Kakashi Chronicles: Boys' Life on the Battlefield; еп. 119-120) су емитоване 16. децембра 2009. године.[65]

За разлику од првог дела, Наруто: Шипуден није емитован у Србији.

Филмови уреди

Аниме је адаптиран у једанаест филмова, три за први део, осам за други део, укључујући један са Борутом. Серија такође има дванаест оригиналних видео анимација (ОВА). Јула 2015. године, објављено је да Lionsgate у сарадњи са продуцентом Авијем Арадом планира да направи играни филм ове франшизе.[66] Режисер би требало да буде Мајк Грејси, сценариста Џонатан Левин, а продуцент поменути Ави Арад, као и Брејди Фуђивака и Џејмс Мајерс.[67] Кишимото је 17. децембра 2016. рекао да га је филмска продукција питала да им помогне око стварања филма.[68]

Романи уреди

У Јапану постоји двадесет и шест лајт романа базираних на причи из Нарута. Аутор првих девет је Масатоши Кусакабе,[69] од којих су две преведене на енглески језик. Први роман, Naruto: Innocent Heart, Demonic Blood (2002), прати сагу са Забузом и Хаку.[70][71] Други роман, Naruto: Mission: Protect the Waterfall Village! (2003) је базиран на једној од оригиналних видео анимација.[72][73] Viz Media, компанија која је превела Наруто мангу и аниме на енглески, такође је издала књиге од 16 поглавља аутора Трејси Вест. Ове књиге имају илустрације из манге, али за разлику од оригинала, прављене су за децу узраста од седам до десет година.[74]

Постоји такође тринаест оригиналних романа.[69] Првих једанаест су део серије, док су остале две приче саме за себе. Први од та два романа, зван Naruto: Tales of a Gutsy Ninja (2009) представља причу коју је написао Нарутов учитељ, Џираја. Радња прати фиктивног нинџу званог Наруто Мусасаби.[75] Други самостални роман, Naruto Jinraiden: The Day the Wolf Howled (2012) представља причу насталу након Саскеове и Итачијеве борбе.[76]

Три романа из 2015. године, два звана Itachi Shinden и један Sasuke Shinden, појавили су се и аниме серији Наруто: Шипуден. Епизоде су емитоване 2016. године под називом Naruto Shippūden: Itachi's Story - Light and Darkness (еп. 451–458) и Book of Sunrise (еп. 484–488).[77][78] Серија од шест романа, звана Hiden, објављена је 2015. године и прати различите ликове након завршетка манге.[79]

Музика уреди

Музику прве серије компоновао је Тошио Мацуда. Прва колекција, Naruto Original Soundtrack, објављена је 3. априла 2003. године и садржи 22 песме из прве сезоне.[80] Након тога, 18. марта 2004, изашла је колекција Naruto Original Soundtrack II која има 19 песама.[81] Трећа колекција, Naruto Original Soundtrack III објављена је 27. априла 2005. године и има 23 композиције.[82] Две колекције које садрже све уводне и одјавне шпице (Naruto: Best Hit Collection и Naruto: Best Hit Collection II) објављене су 17. новембра 2004, и 2. августа 2006. године.[83][84] Осам композиција из серије је 19. децембра 2007. године објављено на CD-у под називом Naruto in Rock -The Very Best Hit Collection Instrumental.[85] Композиције из прва три филма су биле доступне отприлике када и филмови.[86][87][88] CD са композицијама Naruto Shōnen Hen-а објављен је 12. октобра 2011. године.[89] Постоје и многи CD-ови са гласовним глумцима.[90]

Музику за Наруто: Шипуден компоновао је Јасухару Таканаши. Постоје три колекције, Naruto Shippūden Original Soundtrack I, II, и III објављене 2007, 2009. и 2016. године.[91][92][93] Naruto All Stars, колекција објављена 2008. године, садржи десет оригиналних Наруто песама које тумаче гласовни глумци из серије.[94] Десет композиција из оба дела су 2008. године сакупљене у ДВД сет под називом Naruto Super Hits 2006–2008.[95] Композиције из Шипуден филмова су такође пуштене на тржиште (прва колекција је изашла 2007. године).[96][97]

Видео игре уреди

Компаније Nintendo, Sony и Microsoft су произвеле многе игрице ове франшизе. Већина њих су борилачке игрице у којима играч контролише ликове из Нарута. Играчи се могу борити против других играча или компјутера.[98] Прва Наруто игрица која је у Јапану изашла на тржиште 27. марта 2003. године је Naruto: Konoha Ninpōchō (за конзолу WonderSwan Color).[99] Већина игрица ове франшизе имају само јапанско издање. Први наслови који су продавани у иностранству су Naruto: Clash of Ninja и Naruto: Ninja Council.[100][101] Марта 2021. године, компанија Namco Bandai је објавила да је продато преко 20.8 милиона копија серије игрица Naruto: Ultimate Ninja Storm.[102]

Артбукови и водичи уреди

Постоје три књиге са илустрацијама, односно артбукова, ове франшизе. Прве две, Art Collection: Uzumaki и Illustration Collection: Naruto, објављене су у Јапану 2004. и 2009. године, а у Северној Америци 2007. и 2010. године.[103][104][105][106] Трећи артбук, Illustration Collection: Naruto Uzumaki, објављен је 2015. године у Јапану и Северној Америци.[107][108] Садржи илустрације које су биле на насловим странама часописа Shonen Jump. Нема никакав текст, осим пар Кишимотових коментара.[109] Интерактивна бојанка, Paint Jump: Art of Naruto, издата је 2008. године.[110] Посетиоци Наруто изложбе која се одржала 25. априла 2015. у Музеју Мори добили су Кишимотов артбук Naruto Exhibition Official Guest Book.[111]

Постоје четири водича. Прва два покривају први део манге, и објављена су 2002. и 2005. године; а трећи и четврти водич покривају остатак манге и објављени су 2008. и 2014. године. Ове књиге садрже профиле ликова, водиче за нинџа технике и Кишимотове нацрте.[112][113][114] Тхесе боокс цонтаин цхарацтер профилес, Јутсу гуидес, анд драфтс бy Кисхимото.[115] Аниме такође има водиче. Садрже информације о продукцији серије и објашњења о дизајну ликова.[116] Франшиза има и два фанбука (фан антологије). Први, Secret: Writings from the Warriors Official Fanbook, изашао је 2002. године,[117] а други је изашао на десетогодишњицу серије и садржи илустрације Нарута Узумакија у стилу других мангака, Кишимотову кратку причу Каракури, и интервју са Кишимотом и Јошихиром Тогашијем (творац манги Hunter x Hunter и Yu Yu Hakusho).[118]

Карташка игра уреди

Компанија Bandai је 2003. произвела карташку игру ове франшизе.[119][120] Игра се у двоје, са шпилом од педесет карата. Победник је онај који добије десет „борилачких награда“ или дуже задржи свој шпил.[121] Карте се продају у сетовима, односно „серијама,“ са по педесет карата. Сваки сет има почетни шпил, подлогу, бројач и један нинџа новчић од нерђајућег челика. Додатне карте се могу купити у сету од десет карата.[119][120] Постоје сетови за колекционаре који имају неколико додатних сетова, спакованих у посебне лимене кутије.[122] Закључно са октобром 2006. године, постоји седамнаест серија, са 417 јединствених карата. Десет од тих седамнаест серија је августа 2008. пуштено на тржиште у Северној Америци.[123]

Комерцијални успех уреди

Манга има преко 250 милиона продатих копија и заузима четврто место на бестселер листи свих времена. Више од половине тих копија продато је у Јапану, док се остатак шири на 46 држава и региона.[124][31]

Фебруара 2015. године, јапански дневни лист Asahi Shimbun је објавио да је Наруто номинован за Културолошку награду „Тезука Осаму”.[125] Кишимото је наредне године заузео прво место на такмичењу за „Новајлију године“ (Rookie of the Year) које је приредила јапанска Агенција за културу.[126]

Наруто: Шипуден је више пута био најгледанија серија у Јапану.[127][128] Такође је једна од најпрофитабилнијих серија за TV Tokyo.[129]

Пријем уреди

Манга уреди

Многи критичари су коментарисали баланс између акционих сцена и приче; А.Е. Спароу (IGN) и Кејси Бриенза (Anime News Network) су похвалили тај баланс,[130][131] док је Карл Кимлинџер (такође Anime News Network), рекао да има превише борби које стагнирају развој приче.[132] Кимлинџеру се свидео дизајн ликова и кореографија борби.[132] Рик Спанџерс је рекао да квалитет борби зависи од Кишимотове способности да црта акционе сцене..[132] Хавијер Луго (Manga Life) се сложио са Риком, рекавши за цртеже да су „драматични, узбудљиви, и одлични за тај тип приче“.[133]

Часопис Нео је за Нарутовог лика рекао да је „заморан,“ али и да је серија „скоро па болесно заразна“ баш због ликова.[134] Бријана Лоренс је рекла да је развој ликова у другом делу учинио серију зрелијом.[135] Кејси Бриенза је у рецензији за 28. том похвалила други део, уз коментар да остали томови нису увек таквог квалитета.[130]

Критичарима су се свиделе сцене са борбама у другом делу, поготово између Нарута и Саскеа.[136][137][138] Похвалили су кореографију и цртеж њихове последње борбе, додајући да им се свидело како су обојица реаговали након што је борба била готова. Неким критичарима се није свидела Кагуја. Сматрају да није занимљив зликовац, и да је зато последња борба између Нарута и Саскеа оставила бољи утисак. Финале серије је добило скоро савршену оцену на сајтовима Anime News Network и Comic Book Bin.[139][140][141]

Го Ито, професор одељења за манге на Политехничком Универзитету у Токију, поредио је серију са мангом Змајева кугла, рекавши да обе манге имају добре цртеже и тродимензионалне покрете који одлично приказују борилачки стил ликова. Го сматра да су унутрашњи монолози ликова из Нарута омогућили читаоцима да их боље разумеју.[142]

Утицај манге се може видети и у филму Скот Пилгрим против света. Едгар Рајт, режисер филма је рекао да је био инспирисан динамичним позадинама које настану када неки лик уради специјалну технику.[143] Многе мангаке су честитале Кишимоту када се Наруто завршио.[144] Студио CyberConnect2 се постарао да борбе у Наруто игрицама буду као што их је Кишимото приказао у манги.[145][146][147][148]

Јапанска станица TV Asahi је 2021. године направила анкету за најбољу мангу. Гласало је 150.000 људи, и Наруто је на тој анкети заузео седмо место.[149]

Аниме уреди

Аниме адаптација првог дела Нарута је заузела 38. место на IGN-вој листи за топ 100 најбољих анимираних серија.[150] TV Asahi је септембра 2005. године спровео анкету за најпопуларнију серију, на којој је Наруто заузео седамнаесто место.[151] Мајк Хејл (The New York Times) је рекао за Нарута да је боља дечја анимирана серија од оних које се емитују у Америци.[152] Међутим, критичари за T.H.E.M. Anime Reviews нису били задовољни анимацијом; Кристина Карпентер сматра да аниме није достојно приказао Кишимотов стил,[153] а Дерик Такер је коментарисао да је анимација просечна, али да има и солидних сцена.[154] Као и за мангу, неки критичари, као што су Терон Мартин (Anime News Network) и већ поменути Такер, сматрају да серија има превише сцена са борбама.[154][155] Додуше, Џастин Рич је рекао да су борбе најважније и најзабавније сцене у серији.[156] Кристина Карпентер је такође рекла да јој се свиђају ликови, али и да су стереотипни.[153] Хироши Мацујама (CyberConnect2) је рекао да му је епизода 133 једна од омиљених, како због борбе између Нарута и Саскеа, тако и због емоција насталих због те сцене.[157]

Дејвид Џоунс (Activeanime) је рекао да се анимација побољшала у Наруто: Шипудену.[158] Anime News Network је такође похвалио адаптацију другог дела, рекавши да серија има бољи баланс између хумористичних и драматичних сцена, као и занимљивије епизоде које нису повезане са главном причом.[159][160] Испрва се критичарима није свидео темпо првих епизода, али су касније коментарисали да се интеракција између ликова побољшала.[161][162] Чарлс Соломон (Los Angeles Times) је на својој топ 10 листи ставио Шипуден на треће место.[163] Лик Нарута је 2011. године заузео 29 место на листи за најбоље ликове свих ремена у Гинисовом издању за игрице.[164]

Наруто је 2020. године био трећа најгледанија серија у САД-у.[165]

Тематика уреди

Ејми Плам је рекла да је Кишимото вероватно додао алузије на јапанску митологију у Нарута како би причи да већу дубину. Кишимото очекује да фанови дешифрују референце, избегавајући тако потребу да директно објасни одређене сцене и мотиве. Један пример тога је Итачи чије су три нинџа технике Цукујоми, Аматерасу и Сусано-о назване по божанствима из Шинтоизма. Плам је такође приметила да је грб Учиха клана лепеза позната у јапану као ућива, односно учива. Ове лепезе у јапанској митологији имају способност да терају зло. Саске касније у серији сазнаје да има способност да „одува“ утицај који Деветорепа лисица има на Нарута. Лисице (јап. кицуне) су преваранти у јапанској митологији, и у неким причама могу да заузму људски облик. Плам је упоредила мит лисице са Нарутовом Деветорепом лисицом, као и самим Нарутом који воли да прави смицалице.[166]

Кристофер Борн је рекао да прича у Наруту садржи многе традиционалне вредности из Конфучијанства, и верује да манге као што су Наруто и Bleach могу да помогну студентима да разумеју Конфучијанство.[167] Норман Мелкор Млађи је анализирао позитивне и негативне идеје у Наруту тако што је упоредио колико речи у манги се односи на агресију, а колико на позитивне идеале. Закључио је да има мање негативних речи, као и да се више приказује стратешки део насиља, односно ликови често праве стратегије да би пребродили насилне ситуације.[168] Шеу Хуеј Ган сматра да серија има „традиционалне вредности“. Она такође пореди усамљеност Нарута, који је на крају успео да постане део друштва, са ликовима из Акире и серије Neon Genesis Evangelion који остају отуђени.[169]

Многи критичари су за Нарута рекли да је прича о одрастању.[170][171][172] Психолог Лоренс Рубин је рекао да је прича прикладна за људе свих узраста који су прошли кроз сличне сцене као у серији, као што су смрт вољене особе или отуђеност од друштва.[170] Јукари Фуџимото, манга истраживач и професор на Меиџи Универзитету, рекао је да је прича конзервативнија у поређењу са мангама као што су One Piece и Air Gear, у смислу да млађи ликови након периода сазревања показују поштовање према људима који су их одгајали и подучавали.[171] Рик Спанџерс сматра да је разлика између Саскеа (самотњака) и Нарута (оптимисте) трагична, рекавши да је контраст између идеала та два лика срж приче: „Наруто је јачи због људи који га воле, док је Саске вечно сам и обузет осветом.“[172] Омоте Томојуки примећује да прича има много шала, али да се њихова количина драстично смањује временом, поготово у другом делу. Часопис Weekly Shōnen Jump је од 2003. године почео да издаје хумористичке наслове као што су Гинтама и Reborn!, pa Tomojuki veruje da je Naruto zbog toga prestao sa šalama, odnosno: „Naruto više nije morao da nas zasmejava.“[173]

 
Demonstracija stila trčanja iz Naruta

Fudžimoto smatra da se likovi u Narutu drže tradicionalnih rodnih uloga: „...kod takvih idela, muškarci su muškarci, a žene su žene, u smislu da se razlikuju po sposobnostima i strukama“. Na primer, ženski likovi su uspešniji od muških dok pohađaju Nindža Akademiju, ali „čim su se dečaci uozbiljili, devojke više nisu mogle da ih sustignu.“ Fudžimoto je primetio da takva sudbina nije zasmetala Sakuri, koju je sada Naruto prevazišao. Razvoj ženskih likova, kada ga ima, je takođe stereotipan: Cunade, na primer, je sredovečna žena sa velikim grudima koja je mnogim likovima kao majka. Ona uči Sakuru da postane medicinski nindža – karijera koja zahteva specijalne sposobnosti koje imaju samo žene, što opet doprinosi ideji da su žene u boju korisne samo kao doktori. I sama Cunade, koja ima veliki autoritet u seriji, prikazuje se na apsurdan način koji se ne odražava na muške likove. Fudžimoto veruje da fanovi najčešće mrze ženske likove iz Naruta baš zbog toga što su ovako prikazani.[174]

Stil trčanja iz Naruta уреди

„Naruto trk,“ odnosno „nindža trk,“ je stil trčanja koji praktikuju likovi iz serije. Podrazumeva da je osoba pognuta napred, sa rukama ispruženim iza leđa. Ovaj stil trčanja je postao popularan 2017. godine, kada su mnogi studenti i grupe širom sveta počele da kopiraju likove iz Naruta, pogotovo na godišnjicama serije.[175][176][177][178] Meti Roberts je 27. juna 2019. godine okačio satirični događaj na Fejsbuku u kome je pozvao ljude da provale na Oblast 51, i dodao: „ako utrčimo kao Naruto, bićemo brži od njihovih metaka“.[179] Ovo je ubrzo postao mim na internetu, pa su policajci Nevade i Američko ratno vazduhoplovstvo upozorili potencijalne učesnike da će ih takvo ponašanje dovesti u opasnost.[180]

Reference уреди

  1. ^ Kišimoto, Masaši (2018). Naruto, 16. tom . Darkwood. стр. 150. ISBN 978-86-6163-467-3. 
  2. ^ Kishimoto, Masashi (2013). NARUTO－ナルト－名言集 絆－KIZUNA－ 天ノ巻 [Naruto Kizuna: The Words That Bind—Scroll of Heaven] (на језику: јапански). Shueisha. стр. 188—195. ISBN 978-4-08-720681-4. 
  3. ^ „SJ Runs Yu-Gi-Oh's End, Slam Dunk's Debut, Naruto's Origin”. Anime News Network. 11. 5. 2007. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. 
  4. ^ а б Gan, Sheuo Hui (2013). „Auteur and Anime as Seen in the Naruto TV Series”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 226. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  5. ^ а б „Naruto: Page 68”. Shonen Jump Special Collector Edition (Free Collector's Edition). Viz Media. 2005. стр. 68. ISSN 1545-7818. 
  6. ^ „Farewell, Naruto: The Curtain Closes on the World's Best-Loved Ninja”. Nippon Communications Foundation. 26. 12. 2014. Архивирано из оригинала 13. 1. 2015. г. 
  7. ^ а б Kishimoto, Masashi (2005). NARUTO―ナルト―［秘伝・闘の書］ [Naruto: The Second Official Character Data Book] (на језику: јапански). Shueisha. стр. 310—311. ISBN 978-4-08-873734-8. 
  8. ^ а б „Naruto: Volume 7”. Shonen Jump. св. 7 бр. 11 #83. Viz Media. новембар 2009. стр. 16—17. ISSN 1545-7818. 
  9. ^ Kishimoto, Masashi (2008). Naruto, Volume 43. Viz Media. стр. 1. ISBN 978-1-4215-2929-5. 
  10. ^ Kishimoto, Masashi (2007). Uzumaki: the Art of Naruto. Viz Media. стр. 138. ISBN 978-1-4215-1407-9. 
  11. ^ Kishimoto, Masashi (2007). Uzumaki: the Art of Naruto. Viz Media. стр. 141. ISBN 978-1-4215-1407-9. 
  12. ^ Kishimoto, Masashi (2007). Uzumaki: the Art of Naruto. Viz Media. стр. 142. ISBN 978-1-4215-1407-9. 
  13. ^ а б 漫道コバヤシ第13号「NARUTO完結！岸本斉史SP」 [Kobayashi No. 13 'Completion of Naruto! Masashi Kishimoto SP'] (на језику: јапански). Fuji Television. 13. 12. 2014. 
  14. ^ а б Kishimoto, Masashi (2007). Uzumaki: the Art of Naruto. Viz Media. стр. 145. ISBN 978-1-4215-1407-9. 
  15. ^ „Naruto: Volume 3”. Shonen Jump. св. 3 бр. 9. Viz Media. септембар 2003. стр. 8. ISSN 1545-7818. 
  16. ^ „Masashi Kishimoto: Fan letters from overseas made me realize the popularity of 'Naruto'”. Asahi Shimbun. 10. 11. 2014. Архивирано из оригинала 10. 11. 2014. г. 
  17. ^ Aoki, Deb (14. 10. 2015). „Masashi Kishimoto at New York Comic-con The Anime News Network Interview”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. 
  18. ^ „Viz Presents 'Naruto' Author's Comments On Tone Of 'Boruto', Hinata Marriage And More”. Crunchyroll. 31. 1. 2017. Архивирано из оригинала 31. 1. 2017. г. 
  19. ^ „Jump Festa 2017 Interview – Masashi Kishimoto And The Future Of Boruto: Naruto Next Generations!”. Otakukart. 31. 1. 2017. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. 
  20. ^ 【映画パンフレット】The Last: Naruto the Movie [The Last: Naruto the Movie The Last's Program Guide]. Shueisha. 2015. стр. 14. ISBN ((4988104059925)) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character (помоћ). 
  21. ^ Boruto: Naruto the Movie (DVD). 2015.  Studio: Pierrot.
  22. ^ Valdez, Nick (21. 9. 2019). „Naruto Fans Can't Believe the Series Turns 20 Today”. Comicbook.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 2. 2021. г. 
  23. ^ Brown, Urian (10. 11. 2014). „Viz Blog / This Week's Issue! - Nov 10, 2014” (на језику: енглески). Viz Media. Архивирано из оригинала 19. 2. 2021. г. 
  24. ^ „Naruto 28” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. 
  25. ^ „Naruto 1” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 2. 2016. г. 
  26. ^ „Naruto Ani-Manga: Books”. Amazon. Архивирано из оригинала 20. 6. 2017. г. 
  27. ^ „NARUTO —ナルト—” [Naruto]. Shueisha. Архивирано из оригинала 1. 1. 2009. г. 
  28. ^ „Naruto Spinoff Manga Mini-Series to Begin on April 27”. Anime News Network. 26. 3. 2015. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. 
  29. ^ „Naruto Sequel Spinoff Manga to Run in Viz's Shonen Jump”. Anime News Network. 20. 4. 2015. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. 
  30. ^ „TV Tokyo – Annual Reports 2008” (PDF). TV Tokyo. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 7. 2012. г. 
  31. ^ а б „Naruto Manga Has 200 Million in Print Worldwide”. Anime News Network. 9. 11. 2014. Архивирано из оригинала 10. 9. 2016. г. 
  32. ^ „Viz Media Teams With Madman Entertainment on Manga”. Anime News Network. 23. 2. 2008. Архивирано из оригинала 31. 5. 2015. г. 
  33. ^ „Naruto” (на језику: немачки). Carlsen Comics. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. 
  34. ^ „Naruto | Kana” (на језику: француски). Kana. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. 
  35. ^ „Naruto”. Japonica Polonica Fantastica. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. 
  36. ^ „Naruto” (на језику: руски). Comix-ART. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. 
  37. ^ „Naruto”. Tokio.fi (на језику: фински). Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. 
  38. ^ „Masashi Kishimoto – Bonnier Carlsen Förlag” (на језику: шведски). Bonnier Carlsen. Архивирано из оригинала 15. 4. 2017. г. 
  39. ^ Strignano, Roberto (17. 9. 2016). „PLANET MANGA: Le novità di Novembre per NARUTO” [PLANET MANGA: What's new in November for NARUTO]. MangaForever.net (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 27. 9. 2016. г. 
  40. ^ „Naruto, 1. tom”. Darkwood. Архивирано из оригинала 02. 01. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2022. 
  41. ^ „Shueisha to Launch Super Strong Jump Mag for Kids”. Anime News Network. 9. 11. 2010. Архивирано из оригинала 2. 12. 2016. г. 
  42. ^ „Naruto Spin-Off: Rock Lee & His Ninja Pals Manga to End”. Anime News Network. 1. 6. 2014. Архивирано из оригинала 21. 4. 2016. г. 
  43. ^ „Pierrot's Naruto: Rock Lee Anime Slated for Bleach's Timeslot”. Anime News Network. 2. 2. 2012. Архивирано из оригинала 6. 11. 2016. г. 
  44. ^ „Naruto's Sasuke Uchiha Gets Spin-Off Manga in Saikyo Jump”. Anime News Network. 31. 7. 2014. Архивирано из оригинала 1. 8. 2014. г. 
  45. ^ „VIZ Blog / Boruto's Coming to Shonen Jump!”. Viz Media. Архивирано из оригинала 17. 9. 2016. г. 
  46. ^ „A Conversation With Masashi Kishimoto and Mikio Ikemoto”. Weekly Shonen Jump. бр. July 2016. Viz Media. 
  47. ^ „Naruto story” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. 
  48. ^ „Naruto staff” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 2. 7. 2016. г. 
  49. ^ „Naruto Filler & Episode List – AnimeSays”. AnimeSays. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. 
  50. ^ Gan, Sheuo Hui (2013). „Auteur and Anime as Seen in the Naruto TV Series”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 227. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  51. ^ „Kishimoto: Naruto Manga to Continue Longer Than 1.5 Years”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 1. 2017. г. 
  52. ^ „Shōnen Hen” 少年篇 [Youth Version] (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. 
  53. ^ „Naruto ナルト－ 巻ノ一” [Naruto – Volume No.1] (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 22. 6. 2009. г. 
  54. ^ „Naruto 5th Stage” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. 
  55. ^ „Naruto-ナルト- DVD-BOX I 参上!うずまきナルト” [Naruto – DVD – BOX I Rising! Naruto Uzumaki] (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. 
  56. ^ „Naruto-ナルト- DVD-BOX III 激突!ナルトVSサスケ” [Naruto DVD Box III Crash! Naruto VS Sasuke] (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 21. 3. 2016. г. 
  57. ^ „Crtani filmovi / Naruto”. Ultra TV. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 30. 12. 2021. 
  58. ^ „Naruto / Serije / TvProfil”. TvProfil. 
  59. ^ „スタッフ•キャスト” [Naruto – Staff Cast]. TV Tokyo. Архивирано из оригинала 8. 3. 2017. г. 
  60. ^ „Naruto: Shippuden episodes from 2007” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 23. 5. 2009. г. 
  61. ^ „Naruto Shippūden Anime's Ending on 500th Episode Confirmed”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 23. 3. 2017. г. 
  62. ^ „Press Release; Re: Animated Television Series Naruto available worldwide, same day as Japanese Premiere” (PDF). TV Tokyo. 17. 11. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2011. г. 
  63. ^ „Naruto-ナルト- 疾風伝 五影集結の章 1 DVD” [Naruto – Shippuden Shinjo Congregation Chapter 1 DVD] (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. 
  64. ^ „Naruto-ナルト- 疾風伝 風影奪還の章7” [Naruto – Shippuden Windscape Retreat Chapter 7] (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 4. 1. 2008. г. 
  65. ^ „Naruto Shippuden Kakashi Gaiden – Senjo no Boys' Life w/ CD, Limited Edition”. CDJapan. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. 
  66. ^ McNary, Drew (31. 7. 2015). „Lionsgate Ramping 'Naruto' Movie with Michael Gracey”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. 
  67. ^ Peters, Megan (13. 5. 2020). „Naruto Live-Action Movie Surfaces with First Casting Details”. Comicbook.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. 
  68. ^ Hodgkins, Crystalyn (17. 12. 2016). „Masashi Kishimoto is Involved in Production on Lionsgate, Michael Gracey's Naruto Hollywood Film”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 8. 2020. г. 
  69. ^ а б „Naruto – ライトノベル / コミック・ラノベ・BL: 本” [Naruto – Light Novel / Comic Ranove / BL: Book]. Amazon.co.jp. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. 
  70. ^ „Naruto: Innocent Heart, Demonic Blood (Novel)”. Viz Media. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. 
  71. ^ „NARUTO―ナルト―白の童子、血風の鬼人” [Naruto – white childish child, demon of blood style] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. 
  72. ^ „Naruto: Mission: Protect the Waterfall Village! (Novel)”. Viz Media. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. 
  73. ^ „NARUTO―ナルト―滝隠れの死闘 オレが英雄だってばよ” [NARUTO – Naruto Falls Hidden death fight I am a hero] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 2. 2016. г. 
  74. ^ „Viz to Ship Anniversary Shonen Jump, Naruto Kids' Novels”. Anime News Network. 2. 6. 2008. Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. 
  75. ^ „NARUTO―ナルト―ド根性忍伝” [NARUTO – Naruto the gutsy ninja] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 24. 6. 2015. г. 
  76. ^ „NARUTO―ナルト― 迅雷伝 狼の哭く日” [Naruto Jinraiden: The Day the Wolf Howled]. Shueisha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2017. г. 
  77. ^ „Itachi Shinden Spinoff Novels Get TV Anime Adaptation in Spring 2016”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. 
  78. ^ „J-World Tokyo Hosts Event For Naruto: Sasuke Shinden Novel, Previews Anime Visual”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 8. 1. 2017. г. 
  79. ^ „Contents of Naruto Epilogue Novels Unveiled”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. 
  80. ^ „Naruto – Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 23. 1. 2016. г. 
  81. ^ „Naruto – Original Soundtrack II”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  82. ^ „Naruto – Original Soundtrack III”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  83. ^ „Naruto – Best Hit Collection Regular Edition”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 12. 2016. г. 
  84. ^ „Naruto – Best Hit Collection 2 w/ DVD, Limited Pressing”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  85. ^ „Naruto in Rock -The Very Best Hit Collection Instrumental Version-”. CDJapan. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. 
  86. ^ „Theatrical Feature Naruto – Daikatsugeki! Yukihime Ninpocho Dattebayo!! – Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  87. ^ „Theatrical Feature Naruto Daigekitotsu! Maboroshi no Chitei Iseki Dattebayo – Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 2. 1. 2015. г. 
  88. ^ „Movie Naruto Daikofun! Mikazukito no Animal Sodo Dattebayo Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. 
  89. ^ „Japan Animesong Collection Special 「Naruto -ナルト- 少年篇」” [Japan Animesong Collection Special 「Naruto -ナルト- Shonen Hen」] (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. 
  90. ^ „Naruto Drama CD Series Vol.1”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  91. ^ „Naruto Shippuden Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. 
  92. ^ „Naruto Shippuden Original Soundtrack II”. CDJapan. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. 
  93. ^ „Naruto Shippuden Original Soundtrack III NARUTO CD Album”. CDJapan. Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г. 
  94. ^ „Naruto All Stars”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  95. ^ „CD” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. 
  96. ^ „Naruto Shippuden The Movie Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  97. ^ „Movie Naruto Shippuden Kizuna Original Soundtrack”. CDJapan. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. 
  98. ^ Torres, Ricardo (24. 2. 2006). „Naruto: Clash of Ninja Updated Hands-On”. GameSpot. Архивирано из оригинала 15. 3. 2017. г. 
  99. ^ „GameSpot: Naruto: Konoha Ninpouchou”. GameSpot. Архивирано из оригинала 3. 3. 2017. г. 
  100. ^ „Shonen Jump's Naruto Coming to North America!”. GameSpot. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. 
  101. ^ „IGN: Naruto: Ninja Council”. IGN. Архивирано из оригинала 13. 4. 2016. г. 
  102. ^ Fact Book 2021. Bandai Namco Group. 2021. стр. 3. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 2. 10. 2021. 
  103. ^ „The Art of Naruto: Uzumaki”. Viz Media. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. 
  104. ^ „NARUTO―ナルト― 岸本斉史画集 UZUMAKI” [NARUTO – Masashi Kishimoto art book UZUMAKI]. Shueisha. Архивирано из оригинала 24. 12. 2015. г. 
  105. ^ „Naruto－ナルト－イラスト集 Naruto” [Naruto – Illustration Collection Naruto]. Shueisha. Архивирано из оригинала 3. 7. 2009. г. 
  106. ^ Kishimoto, Masashi (2010-10-26). Naruto: The Official Character Data Book. ISBN 978-1-4215-3869-3. 
  107. ^ „イラスト集 UZUMAKI NARUTO” [Illustration Collection: Naruto Uzumaki]. Shueisha. Архивирано из оригинала 30. 4. 2015. г. 
  108. ^ „Uzumaki Naruto: Illustrations” (на језику: енглески). Viz Media. Архивирано из оригинала 19. 4. 2017. г. 
  109. ^ „Uzumaki Naruto Illustrations”. Internet Bookwatch. Midwest Book Review. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 17. 3. 2017. г. 
  110. ^ „Paint Jump Art of Naruto” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 23. 2. 2017. г. 
  111. ^ Bassel, Casey (25. 2. 2015). „Naruto art exhibition coming to Tokyo and Osaka with free, new manga for all attendees”. Japan Today. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. 
  112. ^ „NARUTO―ナルト―［秘伝・臨の書］” [NARUTO – Naruto [Book of secrets · clinic]] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 2. 2017. г. 
  113. ^ „NARUTO―ナルト―［秘伝・闘の書］” [NARUTO – Naruto [Book of secret fighting]] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. 
  114. ^ „NARUTO―ナルト―［秘伝・者の書］” [Naruto [Secret Letter / Person's Book]] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. 
  115. ^ Naruto: The Official Character Data Book. 2012. ISBN 978-1-4215-4125-9. 
  116. ^ „Viz Media – products. Naruto: Anime Profiles”. Viz Media. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. 
  117. ^ „NARUTO―ナルト―［秘伝・兵の書］” [NARUTO – Naruto [Book of secret militia]] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. 
  118. ^ Naruto-ナルト-秘伝・皆の書オフィシャルプレミアムファ [Naruto – Secrets · Everyone's Official Official Premium Fanbook] (на језику: јапански). ASIN 4088748344. 
  119. ^ а б „Naruto-ナルト- カードゲーム” [Naruto card game] (на језику: јапански). Bandai. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  120. ^ а б „Series #1:The Path to Hokage”. Bandai. Архивирано из оригинала 10. 11. 2008. г. 
  121. ^ „Naruto Rule Book” (PDF). Bandai. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 4. 2006. г. 
  122. ^ „2008 Naruto: Secret of the Masters Tin: Naruto Uzumaki & Jiraiya”. Amazon. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. 
  123. ^ „Series #10: Lineage of the Legends”. Bandai. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. 
  124. ^ 「ＮＡＲＵＴＯ―ナルト―」作者・岸本斉史さん 新連載『サムライ８（エイト）八丸伝（ハチマルデン）』スタ–ト 君も完璧じゃなくていい (на језику: јапански). Yomiuri Online. 3. 5. 2019. Архивирано из оригинала 4. 5. 2019. г. 
  125. ^ „19th Tezuka Osamu Cultural Prize Nominees Announced”. Anime News Network. 23. 3. 2015. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  126. ^ „Masashi Kishimoto Wins 'Rookie of the Year' Award for Naruto”. Anime News Network. 14. 3. 2015. Архивирано из оригинала 10. 5. 2016. г. 
  127. ^ „Japanese Anime TV Ranking, April 9–15”. Anime News Network. 19. 4. 2007. Архивирано из оригинала 7. 11. 2016. г. 
  128. ^ „Japanese Anime TV Ranking, September 22–28”. Anime News Network. 7. 10. 2008. Архивирано из оригинала 6. 11. 2016. г. 
  129. ^ Mateo, Alex (2019-11-01). „TV Tokyo's Animation Division Reports Increase in Profits in 1st Half of Fiscal Year”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 7. 11. 2020. г. 
  130. ^ а б Brienza, Casey (7. 8. 2008). „Naruto GN 28 Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. 
  131. ^ Sparrow, A. E. (27. 2. 2007). „Naruto Vol. 13 Review”. IGN. Архивирано из оригинала 15. 1. 2016. г. 
  132. ^ а б в Kimlinger, Carl (2. 11. 2006). „Naruto GN 8–10 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 5. 2016. г. 
  133. ^ Lugo, Javier. „Naruto v. 14 Review”. Mangalife.com. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. 
  134. ^ White, Nik (септембар 2006). „Naruto Vol. 1: Unleashed”. Neo (23). United Kingdom: Uncooked Media. стр. 70—71. ISSN 1744-9596. 
  135. ^ Lawrence, Briana (27. 3. 2008). „Naruto Vol.#28 review”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. 
  136. ^ Jones, Davey C. (18. 1. 2008). „Naruto Vol. 33”. Active Anime. Архивирано из оригинала 17. 3. 2016. г. 
  137. ^ Cooper, Park (10. 3. 2009). „MangaLife Spotlight on: Naruto v34-v40!”. Manga Life. Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г. 
  138. ^ Brienza, Casey (25. 4. 2009). „Naruto GN 42-44”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 26. 4. 2009. г. 
  139. ^ McNulty, Amy (4. 10. 2015). „Naruto GN 72”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 7. 2017. г. 
  140. ^ Douresseaux, Leroy (4. 10. 2015). „Naruto: Volume 72 manga review”. Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. 
  141. ^ Thompson, Jason (13. 11. 2014). „House of 1000 Manga Naruto Part II”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 28. 4. 2017. г. 
  142. ^ Itō, Gō (2012). „Particularities of boys' manga in the early 21st century: How NARUTO differs from DRAGON BALL” (PDF). Ур.: Berndt, Jacqueline. Intercultural crossovers, transcultural flows manga/comics. Global Manga Studies. 2. Kyoto Seika University International Manga Research Center. стр. 9—16. ISBN 978-4-905187-06-6. OCLC 962747377. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 3. 2016. г. 
  143. ^ „12 Strange Origin Stories Behind Famous Movies And Shows”. Cracked. 2. 9. 2017. Архивирано из оригинала 30. 12. 2019. г. 
  144. ^ „Shonen Jump Manga Creators Also Send Off Naruto With Comments”. Anime News Network. 8. 11. 2014. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. 
  145. ^ „Los 20 mejores duelos de Naruto y Naruto Shippuden”. IGN. 10. 11. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. 
  146. ^ „Los 20 mejores duelos de Naruto y Naruto Shippuden”. IGN. 10. 11. 2014. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. 
  147. ^ „Naruto Shippuden Ultimate Ninja Storm 2 - PS3 / X360 - Behind the Game 2: Ninja Art”. Bandai Namco Entertainment Europe. Youtube. Архивирано из оригинала 26. 9. 2017. г. 
  148. ^ „9 Questions for Naruto Shippuden: Ultimate Ninja Storm 2's Hiroshi Matsuyama”. Venture Beat. 16. 10. 2010. Архивирано из оригинала 3. 10. 2016. г. 
  149. ^ テレビ朝日『国民15万人がガチで投票!漫画総選挙』ランキング結果まとめ！ 栄えある1位に輝く漫画は!?. animate Times (на језику: јапански). Animate. 3. 1. 2021. Архивирано из оригинала 3. 1. 2021. г. 
  150. ^ „38. Naruto”. IGN. 23. 1. 2009. Архивирано из оригинала 18. 2. 2009. г. 
  151. ^ „TV Asahi Top 100 Anime”. Anime News Network. 23. 9. 2005. Архивирано из оригинала 18. 12. 2006. г. 
  152. ^ Hale, Mike (15. 1. 2006). „Just Watch Out for the Fox Demon in the Ninja's Body”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 5. 2017. г. 
  153. ^ а б Ross, Christina. „Naruto [Review]”. T.H.E.M. Anime Reviews. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. 
  154. ^ а б Tucker, Derrick. „Naruto-Second Opinion”. T.H.E.M. Anime Reviews. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. 
  155. ^ Martin, Theron (29. 2. 2008). „Naruto DVD – Uncut DVD Box Set 6 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 3. 12. 2016. г. 
  156. ^ Rich, Justin (7. 8. 2007). „Disc Reviews >> Naruto Box Set 04 (also w/special edition)”. Mania.com. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. 
  157. ^ Matsuyama, Hiroshi [PIROSHI_CC2] (21. 9. 2020). „定期的にテレビアニメ『NARUTO－ナルト－』133話を観返して自分自身の原点に立ち戻る。いくつもある神作画回がオレを強くしてくれる。こうした映像を「たまらない」と感じるオレが正しいって気付かせてくれる。やっぱりたまらない。涙の咆哮！ オマエはオレの友達だ” (твит) — преко Twitter-а. 
  158. ^ David C., Jones (25. 10. 2009). „Naruto Shippuden Vol. 2 (Advance Review)”. Activeanime. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. 
  159. ^ Kimlinger, Carl (15. 12. 2009). „Naruto Shippuden DVD 1”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. 
  160. ^ Kimlinger, Carl (4. 2. 2011). „Naruto Shippūden DVD Box Set 5”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. 
  161. ^ Kimlinger, Carl (12. 12. 2010). „Naruto Shippūden DVD Box Set 4”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. 
  162. ^ Beveridge, Chris (17. 11. 2010). „Naruto: Shippuden Box Set 04 (also w/LE)”. Mania Entertainment. Архивирано из оригинала 10. 11. 2011. г. 
  163. ^ Solomon, Charles (21. 12. 2010). „Anime Top 10: 'Evangelion,' 'Fullmetal Alchemist' lead 2010s best”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. 
  164. ^ Marchiafava, Jeff (16. 2. 2011). „Guinness Names Top 50 Video Game Characters Of All Time”. Game Informer. Архивирано из оригинала 13. 2. 2012. г. 
  165. ^ „"Avatar: The Last Airbender" Topped US List of Animated Kids Shows on Netflix in 2020, The NPD Group Says”. The NPD Group. 2021-02-09. Приступљено 2021-08-31. 
  166. ^ Plumb, Amy (2010). „Japanese Religion, Mythology, and the Supernatural in Anime and Manga”. The International Journal of the Humanities. 8 (5): 237—246. ISSN 1447-9508. doi:10.18848/1447-9508/CGP/v08i05/42930. 
  167. ^ Born, Christopher A. (1. 4. 2010). „In the Footsteps of the Master: Confucian Values in Anime and Manga”. ASIANetwork Exchange. 17 (2): 39—53. doi:10.16995/ane.206  . 
  168. ^ Pena, Norman Melchor Robles Jr. (2013). Drummond, Phillip, ур. Violence and Values in the Japanese Manga Naruto (PDF). London: The London Film and Media Reader 1. стр. 406—417. ISBN 978-0-9573631-3-7. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 9. 2015. г. 
  169. ^ Gan, Sheuo Hui (2013). „Auteur and Anime as Seen in the Naruto TV Series”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 238—239. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  170. ^ а б Rubin, Lawrence C. (2008). „Big Heroes on the Small Screen: Naruto and the Struggle Within”. Popular Culture in Counseling, Psychotherapy, and Play-Based Interventions . Springer Pub. стр. 232–234. ISBN 978-0-8261-0118-1. 
  171. ^ а б Fujimoto, Yukari (2013). „Women in Naruto, Women Reading Naruto”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 172—175. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  172. ^ а б Spanjers, Rik (2013). „Naruto”. Ур.: Beaty, Bart H.; Weiner, Stephen. Critical Survey of Graphic Novels : Manga. Ipswich, Mass.: Salem Press. стр. 215—221. ISBN 978-1-58765-955-3. 
  173. ^ Tomoyuki, Omote (2013). „Naruto as a Typical Weekly Magazine Manga”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 167—169. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  174. ^ Fujimoto, Yukari (2013). „Women in Naruto, Women Reading Naruto”. Ур.: Berndt, Jacqueline; Kümmerling-Meibauer, Bettina. Manga's Cultural Crossroads. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 175—177. ISBN 978-1-134-10283-9. 
  175. ^ D'Anastasio, Cecilia. „Thousands of People Say They're Going To Run Like Naruto This Weekend”. Kotaku. Архивирано из оригинала 3. 4. 2020. г. 
  176. ^ Bayle, Alfred (27. 9. 2017). „Watch: 'Naruto Run' gets UPLB students running like ninjas”. Philippine Daily Inquirer. Архивирано из оригинала 3. 4. 2020. г. 
  177. ^ „Naruto Run to take place on campus; it's National Cheese Pizza day”. The Post. Архивирано из оригинала 3. 4. 2020. г. 
  178. ^ „Kansai Culture: Naruto Run Events”. 26. 2. 2018. Архивирано из оригинала 3. 4. 2020. г. 
  179. ^ Griffin, Andrew (2019-07-16). „Why alien hunters are threatening to storm Area 51”. The Independent. Архивирано из оригинала 16. 7. 2019. г. Приступљено 2019-07-18. 
  180. ^ „Nevada law enforcement confirms government monitoring Area 51 'Naruto' runners, threaten alien rescuers”. Newsweek. 16. 7. 2019. Архивирано из оригинала 16. 9. 2019. г. 

Spoljašnji izvori уреди

 
Naruto на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Naruto&oldid=27454391”