Википедија

Nine Inch Nails

Nine Inch Nails (IPA: /naɪn ɪntʃ neɪls/, Најн инч нејлс) је индастријал рок пројекат који је основао Трент Резнор у месту Кливленд, држава Охајо. Будући да је главни продуцент, певач, текстописац и инструменталиста, Трент Резнор је једини званични члан групе Nine Inch Nails и једини одговорни за правац којим се пројекат креће.[1] NIN обухвата велики асортиман жанрова, док задржава свој карактеристичан звук користећи електричне инструменте и продукцију. Након снимања албума, Резнор обично сакупи бенд са којим наступа уживо. Током турнеје, бенд преуреди и модификује песме да се уклопе у живи наступ. На сцени, NIN употребљава визуелне елементе да пропрате перформанс, што најчешће укључује светлосне инсталације.[2] Андерграунд музичка сцена је топло примила NIN у самим почецима. Бенд је произвео неколико веома утицајних плоча током 1990 и достигао широко распрострањену популарност; многе песме групе Nine Inch Nails постале су радио хитови,[3] две плоче освојиле су Греми награде и продато је преко 20 милиона плоча широм света.[4] Године 1997. Резнор се појављује на листи најутицајнијих људи магазина Time, а Спин магазин га описује као „најутицајнијег извођача у музици“.[5] Године 2004. магазин Rolling Stone сместио је NIN на 94. место на листи од 100 највећих извођача свих времена.[6] Резнор је имао неколико размирица са корпоративном страном издавачке индустрије, а 2007. године те свађе резултовале су Трентовом изјавом да се NIN одваја од досадашње етикете и да ће независно издавати будуће материјале.[7] Од 1989. године група Nine Inch Nails је направила осам значајних студијских издања. Скорашња издања, Ghosts I–IV и The Slip, издата су 2008. године под лиценцом Creative Commons. Оба издања су првенствено објављена дигитално, а затим и у материјалном облику, а дигитално издање The Slip било је потпуно бесплатно. NIN је био номинован за 12 Греми награда од којих је добио две за песме Wish 1992. године и Happiness in Slavery 1995. године.

Nine Inch Nails
Музички рад
Активни период1988—данас
Место оснивањаКливленд, Охајо, Сједињене Америчке Државе
Остало
Веб-сајтwww.нин.цом

Формирање 1988–1989 уреди

 
NIN лого који су креирали Трент Резнор и Гери Талпас

Године 1987. Трент је свирао клавијатуре са бендом Exotic Birds из Кливленда, којим је тада руководио Џон Малм Џуниор (енгл. John Malm Jr.). Трент и Малм су се спријатељили и када је Трент напустио Exotic Birds како би правио своју музику Малм је постао његов менаџер. [8] Током периода када је Резнор био запослен као домар и помоћник директора музичког студија Right Track Studios,[9] замолио је власника Барта Костера да током слободних термина сними демо сопственог материјала, на шта је он пристао, уз коментар да ће га то коштати само мало више хабања глава за снимање.[10] Током производње ранијих плоча групе Nine Inch Nails Трент није могао да пронађе бенд који би јасно артикулисао материјал који је он желео. Уместо тога, инспирисан радом извођача Принца, Резнор је све инструменте сем бубња свирао сам.[11] Резнор је овај метод примењивао на већини албума, иако је повремено укључивао друге музичаре и асистенте. Године 1988, након првих неколико концерата наступајући као подршка саставу Skinny Puppy, Резнорова амбиција била је да изда 12-инчни сингл за неку малу европску издавачку кућу.[12] Неколико издавачких кућа је позитивно одреаговало на демо материал и Трент је потписао за TVT Records.[1] Десет одабраних нумера нашло се на првом студијском албуму Pretty Hate Machine из 1989.

Резнор је 1994. изјавио да се досетио имена Nine Inch Nails због тога што се лако могла направити скраћеница, пре него због било каквог дословног значења.[13] Из многобројних спекулација о овој теми издвајају се две које се позивају на то да је Трент референцирао на Исусово распеће са клиновима од девет инча[14] или деветоинчне нокте Фредија Кругера.[15] Нине Инцх Наилс лого који се састоји од слова „NIИ“ дизајнирали су Резнор и Гери Талпас (Gary Talpas). Лого се први пут појавио на деби издању Down In It, инспирисан типографијом Тибора Калмана са албума Remain in Light бенда Talking Heads.[16] Талпас наставља да дизајнира NIN омоте до 1997. године.[17]

Преттy Хате Мацхине (1989—1991) уреди

 
Трент Резнор на фестивалу Lollapalooza 1991. године

Први албум групе Nine Inch Nails, Pretty Hate Machine, из 1989. године написао је, уредио и изводио искључиво Трент Резнор. То је била прва сарадња Резнора са продуцентима Адријаном Шервудом (Adrian Sherwood) (који је продуцирао први сингл Down in It у Лондону без претходног личног сусрета са Резнором)[12] и Марком „Flood“ Еллисом (Mark "Flood" Ellis). Flood је учествовао у продукцији свих важнијих издања групе све до 1994, а Шервуд је радио ремиксе до 2000. године. Резнор и његови ко-продуценти допунили су демо материјал са сингловима Head like a Hole и Sin. Након што је провео 113 недеља на листи Billboard 200,[18] Pretty Hate Machine постала је једна од првих независно издатих плоча која је достигла платинасти тираж.[1] Године 1990 NIN је започео турнеју Pretty Hate Machine по Северној Америци као предгрупа бендовима као што су The Jesus and Mary Chain и Питер Марфи (Peter Murphy).[1] Након неког времена, Резнор је почео да разбија своју опрему док је на сцени; Новинар часописа Rockbeat, Мајк Гитер (Mike Gitter) приписао је рани успех групе NIN код рок публике овом агресивном ставу.[19] Група NIN се затим упустила у светску турнеју све до првог Lollapalooza фестивала 1991. године. Након слабог пријема код европске публике као предгрупе групи Guns N' Roses, НИН се враћа у Америку усред притиска издавачке куће TVT да сними следећи албум. Као одговор на то, Резнор је почео да снима тајно, под разним псеудонимима како би избегао уплитање издавачке куће.[20]

Брокен (1992—1993) уреди

Године 1992. NIN издаје EP Broken са шест песама и две бонус песме. Резнор је описао овај EP као „експлозију деструкције“ базирану на гитарском звуку који је доста јачи од претходног издања Pretty Hate Machine.[14] Песме са овог издања донеле су групи две награде Греми: за извођење првог сингла Happiness in Slavery са Вудстока '94,[21] и другог сингла Wish.[21]

Питер Кристоферсон (Peter Christopherson), члан бендова Coil и Throbbing Gristle, режирао је видео перформанс за песму Wish[22]. Најозлоглашенији спот са овог ЕП-ја био је за песму Happiness in Slavery. Спот је скоро свуда био забрањен због свог живописног графичког приказа перформера Боба Фланагана који свучен лежи на машини која га задовољава, мучи и на крају убија.[23] Трећи бизарни видео за нумеру Pinion, делимично убачен у уводну сецену за МТВ-јев Alternative Nation, приказује воду из тоалетске шоље која се наизглед слива у уста особе која је везана садомазохистичким повезима.[24] Резнор и Кристоферсон су направили подужи музички видео од ова три спота, заједно са клиповима за Help Me I'm In Hell и Gave Up, креирајући кратак филм звани Broken. Познат још и као The Broken Movie, филм описује убиство и тортуру младог човека, истовремено га приморавајући да гледа ове видео-клипове. Филм никада није званично издат, али је потајно дистрибуиран кроз трговину у музичким круговима.[23]

Засебан видео материјал за песме Gave Up и Wish у којем се појављују Ричард Патрик (Richard Patrick) и Мерилин Мансон (Marilyn Manson), снимљени су у кући 10050 Cielo Drive (коју је Резнор преименовао у Le Pig studios), познатој по убиствима које су починили чланови породице Чарлса Менсона.[1] Оба спота нашла су се на видео компилацији Closure из 1997 године.[25] Уследио је EP ремикс Fixed крајем 1992. Уместо турнеје и промовисања новог материјала, Резнор је пуно радно време почео да снима и живи у Le Pig студију где је био слободан од стега своје издавачке куће.

Тхе Доwнwард Спирал (1994—1997) уреди

 
Трент Резнор на "Селф-Деструцт" турнеји 1994-1995 године
 
Нине инцх Наилс уживо @ Берлин

Други по реду студијски албум “Тхе Доwнwард Спирал” изашао је 1994 и нашао се на другом месту Биллбоард 200. [26] Под утицајем рок албума касних седамдесетих година “Лоw” Давид Боwие и “Тхе Wалл” од групе Пинк Флоyд, “Тхе Доwнwард Спирал” карактерише широк спектар текстура и расположења која илуструју ментални прогрес централног лика, односно Трента. [27] Синглови који су произашли су „Марцх оф тхе Пигс“ и „Цлосер“, као и "Хурт“ и "Пиггy“ који су емитовани на радију, ван званичног сингл издања. Спот за “Цлосер” режирао је Марк Романек и често је био емитован на МТВ-ју који га је прерадио по својим мерилима јер су смарали да је превише графичан. [28] Радијска верзија је такође била делимично цензурисана на местима где су се испољавали експлицитни тексови, али се ипак доста дуго емитовао. Критике су углавном биле позитивне, а 2005 године постављен је на 25 место на листи “100 Греатест Албумс 1985-2005” Спин магазина.[29] 2003 године Роллинг Стоне магазин је албум поставио на 200 место своје "Тхе 500 Греатест Албумс оф Алл Тиме" листе. [30] Резнор је убрзо продуцирао и пропратно издање, ремикс албум са називом “Фуртхер Доwн тхе Спирал”, једини Нине Инцх Наилс незванични албум који је достигао злато у Сједињеним Државама. Оно, између осталих, садржи и допринос електронског музичара Апхеx Тwин-а, продуцента Рицк Рубин и Даве Наварро, гитариста бенда Јане’с Аддицтион. На “Тхе Селф Деструцт” турнеји албум је допрео до своје најшире мејнстрим публике тако што је перформанс на Wоодстоцк ’94 фестивалу, емитованом путем Паy-Пер-Виеw сервиса, доспео у више од 24 милиона домова. Од је тада НИН наишао на признање од стране мејнстрим публике па је био у могучности да наступа са значајно бољом продукцијом и са додатком театралних визуелних елемената током живих наступа. Током овог периода, Трентов наглашени перфекционизам, борбе са зависностима и редовне блокаде у писању продужиле су продукцију наредног албума. [31] 1997 Резнор је продуцирао пратећу музику тј саундтрек за филм Лост ХигхwаyДавида Линцха. Одатле је произашао сингл “Тхе Перфецт Друг”и видео спот који је поново режирао Марк Романек.

Тхе Фрагиле (1999—2002) уреди

 
НИИ лого

Протекло је 5 година од “Тхе Доwнwард Спирал” до следећег албума “Тхе Фрагиле” који је изашао у септембру 1999. Због претходно постигнутог успеха, медији су окриживали “Тхе Фрагиле” нервозним ишчекивањем чак више од годину дана пре његовог издања.[32] Када је албум напокон објављен, одмах је дебитовао на првом месту Биллбоард 200, продавајући 228, 000 копија током прве недеље и добијајући похвале са свих страна. Међутим, након прве недеље спао је са Биллбоард Топ 10 и Резнор је америчку турнеју морао да финансира из свог џепа. [33] Песма “Старфуцкерс Инц.” испровоцирала је медије, којима је сатиричан текст и био намењен. [34] Критичарка Патрициа МацЦормацк интерпретирала је песму као “оштар напад на алтернативну музичку сцену”, превасходно на Резноровог бившег колегу и пријатеља Марилyн Мансона са којиме је касније рашчистио све размирице и Мансон се након тога појавио у споту за “Старфуцкерс Инц.” и наступао са НИН-ом у Мадисон Сqуаре Гарден-у 2000 године. [35] Избачена су три комерцијална сингла са овог албума на различитим територијама: „Тхе Даy тхе Wорлд Wент Аwаy“ у Северној Америци; „Wе'ре ин Тхис Тогетхер“ у Европи и Јапану; "Инто тхе Воид“ у Аустралији. Резнор је пропратио “Тхе Фрагиле” са још једним ремикс албумом “Тхингс Фаллинг Апарт” након “Фрагилитy” турнеје која је снимљена и објављена на CD-у, ДВД-у и ВХС-у 2002 године под именом “Анд Алл тхат Цоулд Хаве Беен”.

Wитх Теетх (2005—2006) уреди

 
Нине Инцх Наилс уживо 2006 @ Молине бy Брандон Дуссеау
 
Нине Инцх Наилс "Wитх Теетх" турнеја 2006 године бy Брандон Дуссеау

Прошло је још 6 година пре објављивања Нине Инцх Наилс четвртог студијског албума. Албум је написан и снимљен пропраћен Трентовом борбом против алкохолизма и злоупотребе супстанци. [36] Омот албума садржи листу песама и копродуцената, УРЛ за онлине ПДФ постер и текстове песама као и захвалницу сарадницима који су учествовали у стварању албума.[37] Комплетан албум је било могуће преслушати на њиховој МyСпаце страници унапред, пре његовог званичног објављивања. [38] Видео за песму „Ханд Тхат Феедс Yоу“ промовисан је, уместо путем традиционалних музичких канала, преко НИН вебсајта марта 2005 године. Следећи сингл је „Онлy“ за који је спот радио Давид Финцхер. Резнор је такође понудио и основни, изворни формат оба ова сингла који се могу обрађивати у програмима као што су ГарагеБанд, Про Тоолс, АЦИД Про. Трећи сингл „Еверy Даy Ис Еxацтлy Тхе Саме“ издат је априла 2006 године и дуго се задржао на врху Боллбоард Алтернативе лествице. У јесен 2005 године НИН је кренуо на турнеју, заједно са Qуеенс оф тхе Стоне Аге, Аутолуx и Деатх фром Абове 1979. НИН је завршио“Wитх Теетх” турнеју по Северној Америци у амфитеатру лета 2006 године, на којој су има се прдружили Баухаус, ТВ он тхе Радио и Пеацхес. Крајем 2006 године на официјелном сајту најављено је издавање документарца са турнеје “Бесиде Yоу ин Тиме" у ДВД, ХД ДВД и Блу-раy формату.

Yеар Зеро (2007) уреди

 
НИИ уживо у Минхену 28.март.2007

“Yеар Зеро” објављен је две године након претходног албума. Текстови су написани из перспецтиве више измишљених карактера, Резнор описује “Yеар Зеро” као концептуални албум који критикује америчке власти и њихово управљање и какав ће то утицај имати на свет у будучих 15 година. [39] У исто време појавила се и компјутерска игрица са сличном тематиком, осликавајући Сјединејне Државе у 2022 години, а нумере са албума начле су се као саставни део игрице још пре званичног издавања албума. [40] Објављен је и још један ремикс комплетног албума, “Yеар Зеро Ремиxед”, ремиксован од стране других извођача. Ово је било последње издање за неку велику издавачку кућу, пошто је овиме НИН испунио своју уговорну обавезу према Интерсцопе Рецордс, а да притом уговор није обновљен.[41]

Гхостс И–ИВ анд Тхе Слип (2008) уреди

Другог марта 2008 године, појавио се инструментални албум од 36 нумера, "Гхостс И–ИВ", доступан преко НИН официјелног сајта. Албум је било могуће набавити у било којем облику и формату, бесплатно даунлоудовати или купити за 300 долара као Ултра-Делуxе лимитед едитион. Свих 2500 копија Ултра-Делуxе паковања је продато у прва три дана. Албум је лиценциран под Цреативе Цоммонс Аттрибутион Нон-Цоммерциал Схаре Алике лиценцом. Албум је настао импровизацијом током десет дана сарадње са Аттицус Росс, Алан Моулдер, Алессандро Цортини, Адриан Белеw, и Бриан Виглионе. 5 маја НИН је објавио албум “Тхе Слип" преко њиховог wебсајта, без икакве промоције или рекламирања, под заштитом исте Цреативе Цоммонс ллиценце. Албум је даунлоудовало 1.4 милиона људи. Најављена је турнеја по Северној Америци, “Лигхтс Ин Тхе Скy”, а касније су придодати и датуми наступа за Јужну Америку. Цортини и Фреесе су се вратили као чланови са претходне турнеје, а придружио им се Робин Финцк и Јустин Мелдал-Јохнсен за бас гитаром. Крајем 2008 године Цортини и Фреесе су напустили бенд али се уместо њих уклопио Илан Рубин за бубњевима и бенд је постао четворочлан.[42]

2009- садашњост уреди

У фебруару 2009. године Резнор је постовао на НИН.цом : „Размишљао сам неко време и мислим да је време да НИН нестане на одређени период.“ У интервјуу који стоји на НИН.цом изјавио је да он неће престати да се бави прављењем музике, али да је НИН завршио турнеје што се тиче неке ближе, предвидиве будућности. Последњи наступ десио се у Wилтерн Тхеатер-у у Лос Анђелесу.[43]

Музичке карактеристике уреди

Музика Нине Инцх Наилс је по новинским чланцима често описивана као индустриал, мада Резнор свој рад никада није тако карактерисао, али признаје да је позајмљивао технике од ранијих индустриал бендова као што су Тхроббинг Гристле и Тест Депт.[44] Трент је у Спин магазину нагласио да је нумера „Доwн ин Ит“ настала под утицајем ранијих радова састава Скиннy Пуппy, нарочито њихове песме “Диг ит”; остале песме са “Преттy Хате Мацхине” описане су као сyнтх-поп, док је критичар Стеве Цоопер, анализирајући “Тхе Фрагиле”, напоменуо да на албуму варирају различити жанрови, као што су клавирски делови у "Тхе Фраил“ и друм’н’басс елементи у “Старфуцкерс Инц.” Одређене технике и стилови могу се пронаћи међу Резноровим радовима. Његово певање се константно помера од тихог шапата ка вриску. Музика поседује веома комплексну диманику, док Трент користи разне звуке попут сиктања, мрмљања, зујања и дисторзије у својим аранжманима, инкорпорирајући дисонанте чиме наглашава трајне и/или пролазне хармоничне мелодије.

Трент Резнор је једини официјелни члан Нине Инцх Наилс-а, али је сакупио одређене музичаре који би са њиме наступали уживо. Бенд преуређује материал за наступе уживо и он се прилично разликује од Трентових студијских снимања. Чланови бенда су повремено позивани да учествују у процесу снимања, међутим креативну конторлу поседује искључиво Резнор.

Корпоративне сметње уреди

Трент Резнор је отворени критичар музичке индустрије, нарочито корпоративног утицаја на уметничку слободу. Резултат тога је да је НИН у сукобу са неколико корпорација, кулминирао до те одлуке да се стварање настави без икаквух уговора са корпоративним издавачким кућама. Почетком ’90-тих година Резнор је имао јавну свађу са првом издаваћком кућом Нине Инцх Наилс-а, ТВТ Рецордс, противећи се уплитању издавачке куће у његову “интелектуалну имовину”. [45] На крају се Трент упустио у колаборацију са Интерсцопе Рецордс у којој је Резнор изгубио део својих ауторских права у замену да поседује сопствени издавачки бренд Нотхинг Рецордс. 2005 године Резнор је тужио свох бившег пријатеља, менаџера и колегу оснивача Нотхинг Рецордс-а, Јохн Малм-а за превару, неиспуњавање уговора и поверених дужности. [46] Размирице су изглађене на суду у Неw Yорку-у одштетом Тренту у износу од 3 милиона долара.

У мају 2007 године, Трент је на официјелном сајту искритиковао и “прогласио неизлечивом” Универсал Мусиц Гроуп (надлежна компанија НИН-ове издавачке куће Интерсцопе Рецордс). Прогласио их је ситничавим због њихових продајних и дистрибуционих планова за “Yеар Зеро” и бива ироничан изјавом да као” награду за искреног фана бивате опљачкани.” “Како могућност за опстанак корпоративних издавачких кућа бива све очајнија, њихов одговор на “ране” које су сами себи нанели је да потрошача преваре што више могу.” [47] Септембра 2007 године Трент је наставио да критикује УМГ на концерту у Аустралији, бодрећи публику да “украде” његову музику преко интернета, уместо да је легално купује. “Крадите, крадите, крадите још мало и дајте свим пријатељима и онда наставите још да крадете!!!” [48] 8.октобра 2007 године Резнор је изјавио како је испунио све обавезе које је имао према Интерсцопе Рецордс и да је сада слободан да ради изван надлежности било каквог уговора било које издавачке куће. Такође је најавио објављивање наредног албума, на сличан начин на који је објављен и “Тхе Иневитабле Рисе анд Либератион оф НиггyТардуст!”, који је радио са Саул Wиллиамс-ом. 2008 године објављен је “Тхе Слип” албум као потпуно бесплатан даунлоуд..

Војска Сједињених Држава наводно је користила музику Нине Инцх Наилс у сврхе тортуре, како би сломили одлуцност затоценика. [49] Трент је изјавио своје противљење на НИН.цом : “ Тешко ми је да замислим дубљу, више понижавајућу и разбеснујућу увреду од откровења да је музика у коју сте унели срце и душу стварајући је, коришћена у сврхе тортуре. Ако постоји икаква легална акција која би се могла предузети, одговорни ће бити неуморно гоњени, а све могуће новчане добити отићи ће у добротворне сврхе очувања људских права.”[50]

Дискографија уреди

Нине Инцх Наилс своја издања означава хронолошки речју Хало и додатком одређеног редног броја. Реч Хало + редни број користи се за било какву врсту издања студијског албума, ремикс албума, видео компилације или сингла, а за сада постоји Хало 27 издања. Преттy Хате Мацхине ера (1989—1990)

  • Хало 1: "Доwн ин Ит" (1989)
  • Хало 2: Преттy Хате Мацхине (1989)
  • Хало 3: "Хеад Лике а Холе" (1990)
  • Хало 4: "Син" (1990)

Брокен ера (1992—1993)

  • Хало 5: Брокен (1992)
  • Хало 6: Фиxед (1992)

Тхе Доwнwард Спирал ера (1994—1997)

  • Хало 7: "Марцх оф тхе Пигс" (1994)
  • Хало 8: Тхе Доwнwард Спирал (1994)
    • Хало 8 ДЕ: Тхе Доwнwард Спирал: Делуxе Едитион, реиссуе
    • Хало 8 ДВД-А: Тхе Доwнwард Спирал: ДуалДисц, реиссуе
  • Хало 9: "Цлосер" (1994)
  • Хало 10: Фуртхер Доwн тхе Спирал (1995)
    • Хало 10 в2: Фуртхер Доwн тхе Спирал, Еуропеан/Аустралиан/Јапанесе релеасе
  • Хало 11: "Тхе Перфецт Друг" (1997)
  • Хало 12: Цлосуре (1997)

Тхе Фрагиле ера (1999—2002)

  • Хало 13: "Тхе Даy тхе Wорлд Wент Аwаy" (1999)
  • Хало 14: Тхе Фрагиле (1999)
  • Хало 15: "Wе'ре ин Тхис Тогетхер" (1999)
  • Хало 16: Тхингс Фаллинг Апарт (2000)
  • Хало 17: Анд Алл Тхат Цоулд Хаве Беен (2002), Лимитед Едитион
    • Хало 17а: Анд Алл Тхат Цоулд Хаве Беен, Ливе CD
    • Хало 17б: Стилл, Лимитед Едитион Бонус CD

Wитх Теетх ера (2005—2007)

  • Хало 18: "Тхе Ханд Тхат Феедс" (2005)
  • Хало 19: Wитх Теетх (2005)
    • Хало 19 ДВД-А: Wитх Теетх, ДуалДисц релеасе
  • Хало 20: "Онлy" (2005)
  • Хало 21: "Еверy Даy Ис Еxацтлy тхе Саме" (2006)
  • Хало 22: Бесиде Yоу ин Тиме (2007)
    • Хало 22 ХД: Бесиде Yоу ин Тиме, Ливе Блу-раy

Yеар Зеро ера (2007)

  • Хало 23: "Сурвивалисм"
  • Хало 24: Yеар Зеро
  • Хало 25: Yеар Зеро Ремиxед

Гхостс ера (2008)

  • Хало 26: Гхостс И–ИВ, дигитал доwнлоад
    • Хало 26 CD: Гхостс И–ИВ, 2× CD
    • Хало 26 V: Гхостс И–ИВ, 4× винyл
    • Хало 26 ДЕ: Гхостс И–ИВ, Делуxе Едитион
    • Хало 26 ЛЕ: Гхостс И–ИВ, Ултра-Делуxе Лимитед Едитион

Тхе Слип ера (2008)

  • Хало 27: Тхе Слип
    • Хало 27 CD-ЛЕ: Тхе Слип, Лимитед Едитион CD + бонус ДВД

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Хуеy, Стеве. „Нине Инцх Наилс”. Аллмусиц. Мацровисион. Приступљено 24. 11. 2006. 
  2. ^ Реиминк, Троy (5. 3. 2007). „Цхангес ин сонгс, линеуп кееп Наилс схарп”. Гранд Рапидс Пресс. Боотх Неwспаперс. стр. Д1. 
  3. ^ „Нине инцх Наилс > Цхартс & Аwардс”. Аллмусиц. Мацровисион. Приступљено 15. 8. 2009. 
  4. ^ Амтер, Цхарлие (17. 5. 2005). „Резнор Барес Теетх ин Цоурт”. Yахоо! Мусиц. Приступљено 8. 10. 2007. 
  5. ^ „Тиме'с 25 мост инфлуентиал Америцанс”. Тиме. Тиме Инц. (Тиме Wарнер). 149 (16): 66. 21. 4. 1997. Архивирано из оригинала 30. 04. 2009. г. Приступљено 15. 4. 2008. 
  6. ^ Боwие, Давид (21. 4. 2005). „Нине Инцх Наилс”. Роллинг Стоне (972). Архивирано из оригинала 06. 05. 2009. г. Приступљено 13. 3. 2007. 
  7. ^ Цохен, Јонатхан (8. 10. 2007). „Нине Инцх Наилс Целебратес Фрее Агент Статус”. Биллбоард. Ниелсен Цомпанy. Приступљено 15. 8. 2009. 
  8. ^ Резнор в. Ј. Артист Манагемент, Инц. ет ал., 365 Ф. Супп. 2д 565 (С.D.Н.Y. 2005).
  9. ^ Хуеy, Стеве. http://www.allmusic.com/artist/nine-inch-nails-p5033, 24.11.2006
  10. ^ Оригинални цитат: "just a little wear on [his] tape heads" Доугхертy, Стеве; Алеxандер, Брyан; et al. (6. 2. 1995). „Тхе мусиц оф раге”. Пеопле. 43 (5): 105—107. 
  11. ^ Фине, Јасон (1994). „Тхе Трутх Абоут Трент”. Оптион. 
  12. ^ а б „Геттинг Доwн ин Ит”. Алтернативе Пресс (27). 1990. 
  13. ^ „Талкинг абоут Нотхинг wитх Трент Резнор”. Аxцесс. 2. 1994. 
  14. ^ а б Руле, Грег (1999). Елецтро Схоцк!: Гроундбреакерс оф Сyнтх Мусиц. Бацкбеат Боокс. ИСБН 978-0-87930-582-6. 
  15. ^ Клостерман, Цхуцк (1992). „Арривинг лате то тхе Нине Инцх Наилс партy”. Спин. Спин Медиа ЛЛЦ. Приступљено 1. 11. 2006. 
  16. ^ Резнор, Трент (21. 7. 2004). „Респонсе фром Трент”. Нине Инцх Наилс. Архивирано из оригинала 28. 10. 2005. г. Приступљено 22. 10. 2006. 
  17. ^ „Трент Резнор: ареа цо-цонспираторс”. Цлевеланд.цом. Архивирано из [* http://www.cleveland.com/homegrown/index.ssf?/homegrown/more/reznor/conspire.html оригинала] Проверите вредност параметра |url= (помоћ) 28. 08. 2007. г. Приступљено 18. 12. 2006. 
  18. ^ „The Billboard 200 - Pretty Hate Machine”. Billboard. Nielsen Company. Приступљено 8. 10. 2007. 
  19. ^ Gitter, Mike (1992). „The man behind the machine”. Rockbeat. 
  20. ^ „Nine Inch Nails”. Musician. 1994. 
  21. ^ а б „Awards Database”. Los Angeles Times. Приступљено 10. 11. 2007. 
  22. ^ „Wish”. Painful Convictions. 2007. Архивирано из оригинала 12. 08. 2007. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  23. ^ а б Gold, Jonathan (8. 9. 1994). „Love it to death”. Rolling Stone. Wenner Media (690): 50. 
  24. ^ „Pinion”. Painful Convictions. 2007. Приступљено 7. 8. 2007. 
  25. ^ „Gave Up”. Painful Convictions. 2007. Архивирано из оригинала 12. 08. 2007. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  26. ^ "Trent Reznor: Timeline, http://www.cleveland.com/kidsnewsday/content.ssf?/homegrown/index.ssf?/homegrown/more/reznor/timeline.html Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2007), 18.12.2006
  27. ^ Хеатх, Цхрис, "Тхе арт оф даркнесс", http://www.details.com/, април 1995
  28. ^ "Нине Инцх Наилс: Цлосуре (ВХС), http://www.deep-focus.com/flicker/closure.html Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јул 2007), 26.08.2007
  29. ^ "100 Греатест Албумс, 1985–2005",спин.цом, јун 2005
  30. ^ "Тхе РС 500 Греатест Албумс оф Алл Тиме, роллингстоне.цом, 26.08.2007
  31. ^ Цхицк, Стеве, "То Хелл анд бацк", Керранг!., 30.03.2005
  32. ^ НИН Албум он Хоризон". Даилy Неwс Онлине. Аугуст 1998.
  33. ^ Соедер, Јохн, "Роцк'с оутлоок блеак, бут тхис Наил wон'т бенд". Цлевеланд.цом. 09.04.2000
  34. ^ Кауфман, Гил , "Провоцативе, поундинг неw НИН сонгс леакед то радио". СоницНет Неwс. 14.07.1999
  35. ^ МацЦормацк, Патрициа. "Алл тхе фун оф тхе (нот со) фаир". http://www.popmatters.com/music/videos/n/nin-starfuckers.shtml Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2012). 26.08.2007
  36. ^ Робертс, Јо, (2005-08-05) "Хаммер тиме овер”, http://www.smh.com.au/news/music/hammer-time-over/2005/08/04/1122748732635.html, добављено 28.11.2005
  37. ^ „24.12.2006”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2009. 
  38. ^ Лаура Сyделл, http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=4626423, 22.10.2006
  39. ^ Грегорy, Јасон (2007-03-26). "Трент Резнор Бластс тхе Америцан Говернмент, Гигwисе.цом. http://www.gigwise.com/article.php?contentid=29753 Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2008)., 20.04.2007
  40. ^ "Yеар Зеро Пројецт = Wаy Цоолер Тхан Лост, http://www.rollingstone.com, 20.04.2007
  41. ^ "Нине Инцх Наилс Анноунце Ремиx Албум Детаилс, http://www.fmqb.com Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2009), 14.10.2007
  42. ^ "Блаббермоутх.нет - Нине Инцх Наилс' Аллессандро Цортини Qуитс; Банд То Ресуме Тоуринг Ас Фоур-Пиеце". Роадруннеррецордс.цом. ,17.03.2009
  43. ^ "ТРЕНТ РЕЗНОР Дисцуссес Енд Оф НИНЕ ИНЦХ НАИЛС Ас А Тоуринг Ацт". Блаббермоутх.нет. 2009-09-13., добављено 01.10.2009
  44. ^ "Талкинг абоут Нотхинг wитх Трент Резнор". Аxцесс 2. 1994.
  45. ^ Руле, Грег (1999). Елецтро Схоцк!: Гроундбреакерс оф Сyнтх Мусиц. Бацкбеат Боокс. ИСБН 978-0-87930-582-6. 
  46. ^ "НИН'с Резнор: I wас дупед бy мy манагер". Ассоциатед Пресс. 17.05.2005
  47. ^ Резнор, Трент, https://web.archive.org/web/20070517041353rn_1/nin.com/tr/, 22.08.2007
  48. ^ "Трент фоллоwс уп он Универсал АУ”, http://www.theninhotline.net/news/archives/backissue.php?y=07&m=9#1189989696, 18.09.2007
  49. ^ "Мусицианс дон’т wант тунес усед фор тортуре”, http://www.msnbc.msn.com/, 09.12.2008
  50. ^ "Даилy Дисх : Трент Резнор”, http://www.sfgate.com, 17.03.2009

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Нине Инцх Наилс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nine_Inch_Nails&oldid=26774720”