Википедија

Опрашивање

Полинација је процес којим се полен преноси код биљака, чиме се омогућава осемењивање и сексуална репродукција. Зрна полена садрже мушке гамете (сперму). Женски гамети се налазе унутар тучка.[1]

Инсект опрашује цвет.
Врх прашника лале. Зрна полена су видљива.

Поленова зрна на жигу тучка почињу да се издужују на доле, стварајући поленову цев. Цев се крече ка поднику тучка у којем је удобно смештен заметак будућег семена. Спајање мушке сперматоцидне и женске јајне полне ћелије назива се оплођење. Из оплођене јајне ћелије-зигота, развија се клица - зачетак будуће биљке. Плодник тучка наставља да расте, стварајући плод, а већина осталих цветних делова полако се суши и опада.[2][3]

Опрашивачи могу бити инсекти, човек или ветар.

Начини опрашивања уреди

Разликујемо два начина опрашивања:[4]

  1. самоопрашивање
  2. унакрсно опрашивање

Самоопрашивање је падање полена са прашника на тучак. То је ретка појава у природи зато што прашници и тучак не сазревају у исто време.

Унакрсно опрашивање је опрашивање уз помоћ човека. Тако је човек укрштао биљке и добио различите врсте биљака.

Познато је да приликом опрашивања пољопривредних култура од свих инсеката "опрашивача", који се међусобно надопуњују у опрашивању, велику улогу имају пчеле како медоносне тако и пчеле самице. Оне са осталим инсектима опрашују и до 80% свих култура, док се осталих 20% опрашује помоћу ветра или самоопрашивањем. У богатијим државама и напредној пољопривреди власници парцела и пољопривредних култура склапају посебне уговоре са пчеларима у сврху осигурања довољно броја опрашивача.

Типови опрашивања уреди

  • хидрофилија - преношење полена водом
  • анемофилија - преношење полена ветром
  • зоидофилија - преношење полена животињама

Самоопрашивање уреди

 
Биљка која се размножава бесполно, самоопрашивањем.

Поједине биљке су у својој еволуцији развиле способност самоопрашивања. Подударност у положају антера и њушки тучка истог цвета која омогућује самоопрашивање и самооплодњу. Код самоопрашивања полен из цвета прелази на стигму тучка истог цвета. Самооплодне биљке које се опрашују помоћу ветра називамо анемофилне биљке. Оне су еволуцијом развиле такву могућност опрашивања, па имају ситну (30-35 µм) и врло лагани полен тако да га ветар разноси и до неколико километара уоколо. Поједине врсте су развиле и додатне облике попут неких врсти бора и имају додатне "мехуриће за лет". Анемофилне биљке због свог врло несигурног начина размножавања морају производити веће количине полена од ентомофилних биљака.

Опрашивање инсектима уреди

Биљке које се опрашују уз помоћ инсеката називамо ентомофилне биљке. Те биљке ређе изазивају алергије код људи, јер је полен тих биљака влажан, самим тим и тежи, па се због те чињенице теже преноси ваздухом. Најпознатије опрашивање инсектима, које укупно износи 80% површина је опрашивање биљака помоћу пчела. Такво опрашивање назива се ентомофилија. Пчела је незаобилазан инсект опрашивач прије свега, због своје бројности. Наиме, у једној заједници живи и ради и до 80.000 пчела, што зависи од врсте кошнице у којој живе. Предност медоносних пчела над осталим опрашивачима је сама чињеница, да је човек научио како се опходити с њима.

Опрашивање у стакленицима уреди

 
Стакленичка производња јагода

Самоопрашивање у затвореном простору, односно у стакленицима готово да није ни могуће, док пчеле овакав простор брзо прихвате као своју територију, па због тога нису прихватљиве. У стакленицима су се као опрашивачи врло учинковитима показали пчелињи већи и даљи рођаци бумбари. Они се у Холандији користе од 1988. Од тадашње скромне почетне примене на 3% површина усева рајчица, до 1991. на 95% површина, а већ 1992. користе се на 100% површина усева рајчица код којих су показали изузетно добре резултате. Године 2004. бележи се податак о кориштењу чак милион колонија бумбара у опрашивању стакленичких насада, а предвиђало се да ће до 2007. године стакленике опрашивати преко 1.500.000 бумбарских колонија.

Дресура пчела уреди

У пчеларству се примјењује "дресура" пчела, да би "натерали" пчелу, да посећује одређено биље које наменски желимо опрашити, како она не би обилазила остало биље. Пчеле се хране сирупом одређене биљке нетом пре цватње и на тај их се начин усмерава, да посећују баш ону културу коју желимо опрашити. То се показало као идеално решење управо за оно биље, које пчеле из одређеног разлога заобилазе.

Економија комерцијалног опрашивања пчелама уреди

 
Графикон приказује број пчелињих колонија у САД од 1982. до 2015.
 
На графикону је приказан просечан износ у доларима по колонијама који су пчелари примили у зависности од опрашиваног усева.

Иако постоји 200.000 - 350.000 различитих врста животиња које помажу опрашивање, пчеле су одговорне за већину опрашивања конзумираних усева, обезбеђујући између 235 и 577 милијарди долара користи за глобалну производњу хране.[5] Од раних 1900-их, пчелари у Сједињеним Државама почели су да изнајмљују своје колоније фармерима како би повећали приносе пољопривредника, зарађујући додатни приход од приватизованог опрашивања. Од 2016. године, 41% прихода просечног америчког пчелара долази од пружања такве услуге опрашивања пољопривредницима, што то чини највећим делом њиховог прихода, док остатак долази од продаје меда, пчелињег воска, државних субвенција итд.[6] Ово је пример како је позитивна екстерналија, опрашивање усева пчеларством и прављење меда, успешно узети у обзир и инкорпорирани у целокупно тржиште пољопривреде. Поред помоћи у производњи хране, услуге опрашивања пружају корисне споредне ефекте, јер пчеле опрашују не само усеве, већ и друге биљке у околини локације на којој су пуштене да опрашују, повећавајући биодиверзитет за локални екосистем.[7] Постоји још шире преливање, јер биодиверзитет повећава отпор екосистема за дивље животиње и усеве.[8] Због њихове улоге опрашивања у производњи усева, комерцијалне пчеле се сматрају марвом од стране америчког Министарства пољопривреде. Утицај опрашивања варира у зависности од усева. На пример, производња бадема у Сједињеним Државама, индустрија вредна 11 милијарди долара са седиштем скоро искључиво у држави Калифорнија, у великој мери зависи од увезених пчела за опрашивање бадема. Индустрија бадема користи до 82% услуга на тржишту опрашивања. Сваког фебруара, око 60% свих пчелињих заједница у САД се пресели у Централну долину Калифорније.[9]

Током протекле деценије, пчелари широм САД су известили да је стопа морталитета њихових пчелињих заједница остала константна на око 30% сваке године, што смрт чини очекиваним трошком пословања за пчеларе. Иако је тачан узрок овог феномена непознат, према Извештају о напретку поремећаја колапса колонија америчког Министарства пољопривреде, може се пратити факторима као што су загађење, пестициди и патогени из доказа пронађених у областима погођених колонија и самим колонијама.[10] Загађење и пестициди су штетни по здравље пчела и њихових заједница, јер је способност пчела да опрашују и да се врате у своје колоније у великој мери угрожена.[11] Штавише, Светска здравствена организација је одредила Централну долину Калифорније као локацију највећег загађења ваздуха у земљи.[12] Пчеле које опрашују бадеме, отприлике 60% пчела у САД као што је горе поменуто, биће помешане са пчелама из хиљада других кошница које обезбеђују различити пчелари, чинећи их експоненцијално подложним болестима и грињама које би било која од њих могла да носи.[9] Смрти се не заустављају на комерцијалним пчелама, јер постоје докази о значајном преливању патогена на друге опрашиваче, укључујући дивље бумбаре, инфицирајући до 35-100% дивљих пчела у кругу од 2 км од комерцијалног опрашивања.[13] Негативна спољашњост приватних услуга опрашивања је опадање биодиверзитета услед угинућа комерцијалних и дивљих пчела.

Упркос томе што сваке године губе око трећине радне снаге, пчелари настављају да изнајмљују своје пчеле фармама бадема због високе наплате у индустрији бадема. У 2016. години, колонија изнајмљена за опрашивање бадема дала је пчеларима приход од 165 долара по изнајмљеној колонији, што је око три пута више у односу на просек осталих усева који користе услугу изнајмљивања опрашивања.[14] Међутим, недавна студија објављена у часопису Оxфорд Ацадемиц'с Јоурнал оф Ецономиц Ентомологy открила је да када се узму у обзир трошкови одржавања пчела посебно за опрашивање бадема, укључујући презимљавање, управљање током лета и замену пчела које умиру, опрашивање бадема једва да је или није исплативо за просечне пчеларе.[15]

Фото галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „БСЦИ 124 Лецтуре Нотес -- Поллинатион”. Приступљено 29. 03. 2011. 
  2. ^ Фритсцх, Фелиx Еугене; Салисбурy, Едwард Јамес (1920). Ан интродуцтион то тхе струцтуре анд репродуцтион оф плантс. Г. Белл. 
  3. ^ Маусетх, Јамес D. (2008). Ботанy: Ан Интродуцтион то Плант Биологy. Јонес & Бартлетт. ИСБН 978-0-7637-5345-0. 
  4. ^ Рагхаван, Валаyамгхат (1997). Молецулар Ембрyологy оф Флоwеринг Плантс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 210—216. ИСБН 978-0-521-55246-2. 
  5. ^ „ФАО - Неwс Артицле: Поллинаторс витал то оур фоод супплy ундер тхреат”. www.фао.орг (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 02. 2023. г. Приступљено 2020-03-19. 
  6. ^ „УСДА ЕРС - Дривен бy Алмондс, Поллинатион Сервицес Ноw Еxцеед Хонеy ас а Соурце оф Беекеепер Ревенуе”. www.ерс.усда.гов. Приступљено 2020-03-11. 
  7. ^ „Поллинатор Биодиверситy”. www.нсф.гов (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-19. 
  8. ^ Исбелл Ф, Цравен D, Цонноллy Ј, Лореау M, Сцхмид Б, Беиеркухнлеин C, et al. (октобар 2015). „Biodiversity increases the resistance of ecosystem productivity to climate extremes”. Nature. 526 (7574): 574—7. Bibcode:2015Natur.526..574I. PMID 26466564. S2CID 4465811. doi:10.1038/nature15374. hdl:11299/184546  . 
  9. ^ а б McGivney, Annette (2020-01-08). „'Like sending bees to war': the deadly truth behind your almond milk obsession”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2020-03-11. 
  10. ^ CCD Steering Committee (јун 2010). „Colony Collapse Disorder Progress Report” (PDF). United States Department of Agriculture. 
  11. ^ Henry M, Béguin M, Requier F, Rollin O, Odoux JF, Aupinel P, et al. (април 2012). „А цоммон пестициде децреасес форагинг суццесс анд сурвивал ин хонеy беес” (ПДФ). Сциенце. 336 (6079): 348—50. Бибцоде:2012Сци...336..348Х. ПМИД 22461498. С2ЦИД 41186355. дои:10.1126/сциенце.1215039. 
  12. ^ Царролл, Рорy (2016-05-13). „Лифе ин Сан Јоаqуин валлеy, тхе плаце wитх тхе wорст аир поллутион ин Америца”. Тхе Гуардиан (на језику: енглески). ИССН 0261-3077. Приступљено 2020-03-12. 
  13. ^ Оттерстаттер MC, Тхомсон ЈД (јул 2008). „Доес патхоген спилловер фром цоммерциаллy реаред бумбле беес тхреатен wилд поллинаторс?”. ПЛОС ОНЕ. 3 (7): е2771. Бибцоде:2008ПЛоСО...3.2771О. ПМЦ 2464710  . ПМИД 18648661. дои:10.1371/јоурнал.поне.0002771  . 
  14. ^ „УСДА ЕРС - Дривен бy Алмондс, Поллинатион Сервицес Ноw Еxцеед Хонеy ас а Соурце оф Беекеепер Ревенуе”. www.ерс.усда.гов. Приступљено 2020-03-12. 
  15. ^ Дегранди-Хоффман Г, Грахам Х, Ахумада Ф, Смарт M, Зиолкоwски Н (децембар 2019). „Тхе Ецономицс оф Хонеy Бее (Хyменоптера: Апидае) Манагемент анд Оверwинтеринг Стратегиес фор Цолониес Усед то Поллинате Алмондс”. Јоурнал оф Ецономиц Ентомологy. 112 (6): 2524—2533. ПМИД 31504631. дои:10.1093/јее/тоз213  . 

Литература уреди

  • Црепет WЛ, Фриис ЕМ, Ниxон КЦ (1991). „Фоссил евиденце фор тхе еволутион оф биотиц поллинатион [анд дисцуссион].”. Пхилосопхицал Трансацтионс: Биологицал Сциенцес. 333 (1267): 187—195. дои:10.1098/рстб.1991.0067. 
  • Дафни А, Кеван ПГ, Хусбанд БЦ (2005). Працтицал Поллинатион Биологy. Енвироqуест, Лтд. ИСБН 978-0-9680123-0-7. 
  • Лабандеира CC, Квацек Ј, Мостовски МБ (2007). „Поллинатион дропс, поллен анд инсецт поллинатион оф Месозоиц гyмноспермс.”. Таxон. 56 (3): 663—695. ЈСТОР 25065852. дои:10.2307/25065852. 
  • Сихаг РЦ (1997). Поллинатион Биологy: Басиц анд Апплиед Принциплес. Хисар: Рајендра Сциентифиц Публисхерс. стр. 210. 
  • Wалкер, Тимотхy (6. 10. 2020). Поллинатион: Тхе Ендуринг Релатионсхип Бетwеен Плант анд Поллинатор. Принцетон Университy Пресс. стр. 1—224. ИСБН 9780691203751. 

Спољашње везе уреди

 
Опрашивање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oprašivanje&oldid=27557621”