Палмитинска киселина
Палмитинска киселина, или хексадеканска киселина у IUPAC номенклатури, је једна од најраспростањенијих засићених масних киселина нађених у животињама и биљкама.[4] Њена молекулска формула је CH3(CH2)14COOH. Као што проистиче из имена, она је главна компонента уља добијеног из палми (палмино уље, уље палмине коштице и кокосово уље). Реч палмитинска потиче од франц. palmitique речи, са значењем срж палме.
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
hexadecanoic acid
| |
| Други називи
Ц16:0 (Липидни бројеви)
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.000.284 |
| |
| Својства | |
| C16H32O2 | |
| Моларна маса | 256,42 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели кристали |
| Густина | 0,853 g/cm3 na 62 °C |
| Тачка топљења | 62.9 °C[4] |
| Тачка кључања | 351-352 °C[5] 215 °C na 15 mmHg |
| нераствора | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Палмитинску киселину је открио Едмонд Фреми 1840. као производ сапонификације палминог уља.[6] Маслац, сир, млеко и месо такође садрже ову масну киселину.[4][7] Палмитатима се називају соли или естри палмитинске киселине. Палмитински ањон се може детектовати на неутралним pH вредностима.
Хидрогенација палмитинске киселине даје цетил алкохол.
Биохемија уреди
Палмитинска киселина је прва масна киселина произведена током липогенезе (синтезе масних киселина) и из ње се настају дуже масне киселине. Палмитат формира негативну повратну спрегу са ацетил-ЦоА карбоксилазом (ACC) која је одговорна за конвертовање ацетил-CoA у малонил-CoA који се користи за додавање на растући ацил ланац, чиме спречава даље формирање палмитата.[8] У биологији се неки протеини модификују додавањем палмитоил групе у процесу палмитоилације. Палмитоилација је важна за мембранску локализају многих протеина.
Напалм уреди
Деривати палмитинске киселине су били коришћени у комбинацији са нафтом током Другог светског рата за производњу напалма (алуминијум нафтенат и алуминијум палмитат).[9]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Беаре-Рогерс, Ј.; Диеффенбацхер, А.; Холм, Ј.V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 73 (4): 685—744. дои:10.1351/пац200173040685.
- ^ Палмитиц ацид ат Инцхем.орг
- ^ Фрéмy, Е. (1842). „Мемоире сур лес продуитс де ла сапонифицатион де л’хуиле де палме”. Јоурнал де Пхармацие ет де Цхимие XII: 757.
- ^ Ениг, Марy (пролеће 2004). „Тхе Импортанце оф Сатуратед Фатс фор Биологицал Фунцтионс]”. Wисе Традитионс ин Фоод, Фарминг анд тхе Хеалинг Артс (тхе qуартерлy магазине оф тхе Wестон А. Прице Фоундатион). Архивирано из оригинала 16. 12. 2009. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Фаттy ацид биосyнтхесис - Референце патхwаy”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2010.
- ^ „Напалм”.
