Википедија

Подземна кораба

коренско поврће настало као укрштање купуса и турнипа

Подземна кораба, рутабага (северноамерички енглески), свед (јужни енглески и дело комонвелтски енглески), нип (шкотски), турнип (у неким дијалектима канадског енглеског и северног енглеског, укључујући корниволски енглески) или снагер (северно енглески), такође позната под неколико других имена у различитим регионима (укључујући турнип, мада се ово другде обично односи на „белу репу”), коренско је поврће које је настало као укрштање купуса и турнипа. Корење се једе на различите начине, а лишће се може јести као лисно поврће. Корен и лишће такође се користе за исхрану стоке, тако што се директно полажу током зиме или као испаша током осталих сезона. Шкотска, Северна Енглеска, Западна Енглеска и Ирска имали су традицију сечења корена у облику фењера за Ноћ вештица.

Рутабага
Рутабага
ВрстаБрассица напус
Група култивараНапобрассица Гроуп

Историја уреди

 
Пресек корена

Прва позната штампана референца на рутабагу долази од швајцарског ботаничара Гаспарда Баухина 1620. године, где напомиње да је биљка изобилно расла у Шведској. Често се сматра да она потиче из Скандинавије или Русије.[1] Постоје контрадикторни извештаји о томе како је кораба стигла у Енглеску. Неки извори кажу да је у Енглеску стигла из Немачке, док други наводи подржавају шведско порекло. Према Џону Синклеру, корен овог поврћа је стигао у Енглеску из Немачке око 1750. године.[2] Кораба је стигла у Шкотску преко Шведске око 1781. године.[3]

Чланак о тој теми у часопису The Gardeners' Chronicle сугерише да је кораба тада била шире уведена у Енглеску 1790. године. Увод у Северну Америку догодио се почетком 19. века, са извештајима о усевима корабе у Илиноису већ 1817.[4] Године 1835, крмни усев корабе је препоручен њујоршким фармерима у долини реке Џенеси.[5]

Кораба се некада сматрала храном последњег уточишта у Немачкој и у Француској због повезаности са несташицом хране у Првом и Другом светском рату. Кувана чорба с корабом и водом као јединим састојцима (Steckrübeneintopf) била је типична храна у Немачкој за време глади и несташице хране у Првом светском рату, узрокованим Савезничком блокадом (зима Стецкрüбенwинтер или зима корабе из 1916/17) и између 1945. и 1949. године. Као резултат тога, многи старији Немци имали су несрећне меморије на ову храну.[6]

Други светски рат уреди

Један дневник, који је написала анонимна млада девојка из Лођанског гета, садржавао је знатну расправу о храни и глади. Лођ је био једини гето на „немачком” тлу и због ове особитости његовог карактера, црно тржиште кријумчарене хране и осталих потрепштина није било могуће у Лођу. Од „главних гета”, Лођ је био највише погођен несташицом хране, гладовањем и умирањем услед неухрањености. Млада списатељка дневника детаљно прича како је њен отац дошао кући једне вечери са две украдене корабе. Свака кораба била је подељена у 3 порције које су она напомење „имале седамдесет декаграма свака”. Иако је њеном оцу било дато неколико комадића корабе, написала је: „Он је знао да код куће нема шта да једе, те их није појео на лицу места, иако је био веома гладан ... Не могу више да пишем јер су моје очи испуњене сузама.”[7]

Валтер Мајер, који је био затвореник у мушком логору Равензбрик, написао је да је „супа од корабе постала главна храна”.[8] Један амерички ратни заробљеник присетио се супе од корабе „направљене од љуски”.[9] Ратни затвореник који је био у логору заробљених пољских официра рекао је да су Немци заробљеницима пружали само мале порције супе направљене од „једино воде и корабе”.[10] Још један преживели заробљеник који је држан у Вестерборку и концентрационом логору Берген-Белсен напоменуо је лош квалитет самих кораба, рекавши да би у неким случајевима затвореници чак одбацити и „осушене и сиве” корабе.[11]

У вестима из априла 1942. године расправљало се о смањењу оброка немачког становништва од стране Министарства за храну и пољопривреду Рајха. Текст даје приказ нестабилне испоруке хране у Немачкој, закључујући: „Да би попунила празнину, Хитлерова влада ће, баш као и пре 25 година влада Вилхелма II, нахранити немачки народ обећањима и корабама“ користећи немачку реч Kohlrüben за корабу.[12]

Ботаничка историја уреди

Подземна кораба има комплексну таксономску историју. Најранији подаци потичу од швајцарског ботаничара Гаспарда Баухина, који је о томе писао у свом Продромусу из 1620. године.[4] Врсту Brassica napobrassica први је валидно објавио Карл Лине у свом раду из 1753. године Species Plantarum као сорту B. oleracea: B. oleracea var. napobrassica.[13] Од тада је премештена у друге таксоне као сорта, подврста или уздигнута на ранг врсте. Године 1768, шкотски ботаничар је подигао Линеову сорту у ранг врсте као Брассица напобрассица у раду Баштовански речник, што је и тренутно прихваћено име.

Број хромозома корабе је 2n = 38. Ова биљка је настала из укрштања турнипа (Brassica rapa) и Brassica oleracea. Затим је резултирајуће укрштање удвостручило своје хромозоме, постајући алополиплоид. Ову везу први пут је објавио Ву Јанг-чун 1935. године и позната је као Троугао У.[14]

Фитохемија уреди

Рутабага, сирова
Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз)
Енергија157 кЈ (38 кцал)
8,62 г
Шећери4,46 г
Прехрамбена влакна2,3 г
0,16 г
1,08 г
Витамини
Тиамин (Б1)
(8%)
0,09 мг
Рибофлавин (Б2)
(3%)
0,04 мг
Ниацин (Б3)
(5%)
0,7 мг
Витамин Б5
(3%)
0,16 мг
Витамин Б6
(8%)
0,1 мг
Фолат (Б9)
(5%)
21 μг
Витамин Ц
(30%)
25 мг
Минерали
Калцијум
(4%)
43 мг
Гвожђе
(3%)
0,44 мг
Магнезијум
(6%)
20 мг
Манган
(6%)
0,131 мг
Фосфор
(8%)
53 мг
Калијум
(6%)
305 мг
Цинк
(3%)
0,24 мг
Линк то УСДА Датабасе ентрy
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: НДб УСДА

Рутабага и друга храна која садржи цијаноглукозиде (укључујући маниоку, кукуруз, изданке бамбуса, слатки кромпир и пасуљ лима) ослобађају цијанид, који се затим детоксификује у тиоцијанат. Тиоцијанат инхибира транспорт тироидног јодида и, у високим дозама, такмичи се са јодидом у процесу органификације унутар ткива штитасте жлезде. Гушавост се може развити када постоји неравнотежа у исхрани храном која садржи тиоцијанат у већој количини од јода, и ова једињења могу допринети хипотиреози.[15][16][17][18] Ипак, није било извештаја о лошим ефектима код људи од конзумирања глукозинолата из нормалних количина Брассица поврћа. Садржај глукозинолата у том поврћу је око један проценат суве материје. Ова једињења такође изазивају горак укус рутабаге.[19]

Као и код поточарке, сенфа, репе, броколија и рена, људском перцепцијом горчине у рутабаги управља ген који утиче на ТАС2Р рецептор горчине, који открива глукозинолате у рутабаги. Осетљиви појединци са генотипом ПАВ/ПАВ (супертестери) сматрају да је рутабага двоструко горча од неосетљивих субјеката (АВИ/АВИ). Разлика за мешовити тип (ПАВ/АВИ) је безначајна за рутабагу.[20] Као резултат тога, осетљиве особе могу сматрати да су неке рутабаге превише горке за јело.

Остала хемијска једињења која доприносе укусу и мирису укључују глукохеиролин, глукобрасиканапин, глукобертероин, глуконаполеиферин и глукоерисолин.[21] Неколико фитоалексина који помажу у одбрани од биљних патогена такође је изоловано из рутабаге, укључујући три нова фитоалексина која су пријављена 2004. године.[22]

Рутабага садржи значајне количине витамина C: 100 г садржи 25 мг, 30% дневне препоручене дозе.[23]

Друге употребе уреди

Сточарство уреди

Ово корење је ушло су у употребу као крмни усев почетком деветнаестог века, и коришћено је као зимска храна за стоку. Оно се може хранити директно (исецкано или из резервоара), или се животињама може дозволити да хране биљкама директно у пољу.[24]

Ноћ вештица уреди

 
Традиционална ирска лампа од репе за Ноћ вештица (рутабага) изложена у Музеју сеоског живота, Ирска

Људи у Северној Енглеској, Западној Енглеској, Ирској и Шкотској дуго су резбарили репу и често је користе као фењере за одбијање штетних духова.[25] У средњем веку, раздрагане дечје групе су лутале улицама са маскама носећи изрезбарене репе познате у Шкотској као „тамши главе”.[26][27] У модерно доба, репа се често резбари да изгледа што је могуће злокобније и претеће и ставља се на прозор или на праг куће за Ноћ вештица да би отерала зле духове.[28][29]

Откако су бундеве постале лако доступне у Европи 1980-их, оне су у великој мери преузеле ову улогу.[30] На Острву Мен, лампиони од репе се и даље резбаре у Хоп-ту-Нау (мански еквивалент Ноћи вештица), осветљавају се свећом или електричном лампом, а нека деца их носе од куће до куће, уз пратећу песму Хоп ту На; надајући се новцу или посластицама хране.[31][32][33] Мирис запаљене репе је евокативан део догађаја.

Фестивали уреди

Локална зелена пијаца у граду Итака у Њујорку организује оно што се назива „Међународно првенство у резбарењу рутабага“ сваке године последњег дана тржишне сезоне.[34] Села Асков, Минесота, и Камберленд, Висконсин, одржавају годишњи „фестивал рутабаге“ у августу.[35][36]

Референце уреди

  1. ^ Хаwкес, Алеx D. 1968. А Wорлд оф Вегетабле Цоокерy. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер.
  2. ^ Харвеy, Нигел (1949). „Тхе Цоминг оф тхе Сwеде то Греат Бритаин: Ан Обсцуре Цхаптер ин Фарминг Хисторy”. Агрицултурал Хисторy. 23 (4): 286—288. ИССН 0002-1482. ЈСТОР 3740589. 
  3. ^ „Сwеде”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  4. ^ а б Стуртевант, Е. L. 1919. Стуртевант'с Нотес он Едибле Плантс. Албанy, НY: Ј. Б. Лyон Цомпанy, п. 105.
  5. ^ Јамес Хоугхтон (1835) Тхе Цултуре оф Рута Бага, Генесее Фармер виа ХатхиТруст
  6. ^ Бацк то оур Роотс, Талкинг Фоод магазине, Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г., Приступљено 03. 07. 2020 
  7. ^ Запрудер, Алеxандра, ур. (2015). Салвагед Пагес: Yоунг Wритерс' Диариес оф тхе Холоцауст. Yале Университy Пресс. стр. 226—242. ИСБН 978-0-300-20599-2. 
  8. ^ Меyер, Wалтер; Валентине, Матт (1999). Томорроw Wилл Бе Беттер: Сурвивинг Нази Германy . Университy оф Миссоури Пресс. стр. xиии. ИСБН 978-0-8262-6114-4. 
  9. ^ Ролен, Јохн Wиллиам (1988). Америцан Еx-присонерс оф Wар: Нон Солум Армис. Турнер Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-1-56311-173-0. 
  10. ^ „Орал хисторy интервиеw wитх Јерзy Лубелфелд”. Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум. стр. 25. Приступљено 10. 8. 2018. 
  11. ^ „Рутх Мосер Борсос”. Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум. стр. 9. Приступљено 10. 8. 2018. 
  12. ^ „Хандбилл wитх цомментарy он wартиме фоод ратион редуцтионс ин Германy - Цоллецтионс Сеарцх - Унитед Статес Холоцауст Мемориал Мусеум”. Приступљено 10. 8. 2018. 
  13. ^ „Брассица напус рапифера”. Интернатионал Плант Намес Индеx (ИПНИ). Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw. Приступљено 30. 10. 2009. 
  14. ^ Диxон, Г.Р. 2007. Вегетабле Брассицас анд Релатед Цруциферс. ЦАБИ: Оxфордсхире, УК. пп. 6–36.
  15. ^ Олссон, К.; Јеппссон, L. (1984). „Ундесирабле глуцосинолатес ин Брассица вегетаблес”. Ацта Хорт. 163 (163): 83—84. дои:10.17660/АцтаХортиц.1984.163.9. 
  16. ^ Јонес, D.А. (1998). „Wхy аре со манy фоод плантс цyаногениц?”. Пхyтоцхемистрy. 47 (2): 155—162. ПМИД 9431670. дои:10.1016/с0031-9422(97)00425-1. 
  17. ^ Деланге Ф, Итеке ФБ, Ерманс АМ. Нутритионал фацторс инволвед ин тхе гоитрогениц ацтион оф цассава. Оттаwа: Интернатионал Девелопмент Ресеарцх Центре, 1982.
  18. ^ Браверман ЛЕ, Утигер РД. Wернер анд Ингбар'с Тхе Тхyроид: А Фундаментал анд Цлиницал Теxт, 6тх Едитион 1991. Ј.Б. Липпинцотт Цомпанy, Пхиладелпхиа, Пеннсyлваниа, пп. 371–2.
  19. ^ Веркерк, Р.; Сцхреинер, M.; Крумбеин, А.; Циска, Е.; Холст, Б.; Роwланд, I.; Де Сцхријвер, Р.; Хансен, M.; Герхäусер, C.; Митхен, Р.; Деккер, M. (2009). „Глуцосинолатес ин Брассица вегетаблес: Тхе инфлуенце оф тхе фоод супплy цхаин он интаке, биоаваилабилитy анд хуман хеалтх”. Мол. Нутр. Фоод Рес. 53: С219—С265. ПМИД 19035553. дои:10.1002/мнфр.200800065  . 
  20. ^ Санделл, Мари А.; Бреслин, Паул А.С. (2006). „Вариабилитy ин а тасте-рецептор гене детерминес wхетхер wе тасте тоxинс ин фоод”. Цуррент Биологy. 16 (18): Р792—4. ПМИД 16979544. С2ЦИД 17133799. дои:10.1016/ј.цуб.2006.08.049  . 
  21. ^ Харборне, Ј. Б., Баxтер, Х., анд Мосс, Ј. П. 1999. Пхyтоцхемицал Дицтионарy: А Хандбоок оф Биоацтиве Цомпоундс фром Плантс. Пхиладелпхиа, ПА: Таyлор анд Францис, Инц.
  22. ^ Педрас, M. С. C.; Монтаут, С.; Суцхy, M. (2004). „Пхyтоалеxинс фром тхе цруцифер рутабага: струцтурес, сyнтхесес, биосyнтхесес, анд антифунгал ацтивитy”. Ј. Орг. Цхем. 69 (13): 4471—4476. ПМИД 15202903. дои:10.1021/јо049648а. 
  23. ^ „Рутабагас”. Хеалтхалициоуснесс.цом. Приступљено 15. 9. 2012. 
  24. ^ СРУЦ. „Сwедес анд Турнипс – СРУЦ”. сруц.ац.ук. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 03. 03. 2023. 
  25. ^ Арнолд, Беттина (31. 10. 2001). „Беттина Арнолд – Халлоwеен Лецтуре: Халлоwеен Цустомс ин тхе Целтиц Wорлд”. Халлоwеен Инаугурал Целебратион. Университy оф Wисцонсин–Милwаукее: Центер фор Целтиц Студиес. Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г. Приступљено 16. 10. 2007. 
  26. ^ Рогерс, Ницхолас (2002). "Фестиве Ригхтс: Халлоwеен ин тхе Бритисх Ислес". Халлоwеен: Фром Паган Ритуал то Партy Нигхт. пп. 43, 48. Оxфорд Университy Пресс.
  27. ^ Баннатyне, Леслеy (31. 8. 1998). „Фореруннерс то Халлоwеен”. Халлоwеен: Ан Америцан Холидаy, ан Америцан Хисторy. Пелицан Публисхинг Цомпанy. стр. 44. ИСБН 1-56554-346-7. 
  28. ^ "Пумпкинс Пассионс", ББЦ, 31 Оцтобер 2005. Ретриевед он 19 Оцтобер 2006. "Турнип баттлес wитх пумпкин фор Халлоwе'ен", ББЦ Неwс, 28 Оцтобер 2005. Ретриевед 23 Септембер 2007.
  29. ^ „Гет традитионал wитх а турнип тхис yеар - Топ сториес - Сцотсман.цом”. Единбургхнеwс.сцотсман.цом. 28. 10. 2009. Приступљено 15. 9. 2012. 
  30. ^ Баxтер, I. А., Сцхрöдер, M. Ј. А., анд Боwер, Ј. А. (1999), „Тхе инфлуенце оф социо-ецономиц бацкгроунд он перцептионс оф вегетаблес амонг Сцоттисх примарy сцхоол цхилдрен”, Фоод Qуалитy анд Преференце, 10 (4–5): 261—272, дои:10.1016/С0950-3293(98)00042-1 
  31. ^ „Пхото”. wики1.сцх.им. Архивирано из оригинала 1. 11. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2017. 
  32. ^ Телецом, Манx. „Хоп Ту Наа Целебратионс ат Црегнеасх – Исле оф Ман Неwс | Манx.нет”. www.манx.нет (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2018. 
  33. ^ „Тхе Манx фестивал оф Хоп-ту-Наа”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 24. 10. 2011. Приступљено 16. 3. 2018. 
  34. ^ „Тхе Интернатионал Рутабага Цурл – Итхаца Фармерс Маркет – Итхаца НY”. Рутабагацурл.цом. 17. 12. 2011. Приступљено 15. 9. 2012. 
  35. ^ „Рутабага Фестивал Параде – Цумберланд Цхамбер оф Цоммерце, WИ”. www.цумберланд-wисцонсин.цом. 
  36. ^ „Асков Рутабага Фестивал & Фаир: А Цоммунитy Евент -”. Асков Рутабага Фестивал & Фаир: А Цоммунитy Евент. 

Спољашње везе уреди

 
Подземна кораба на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Podzemna_koraba&oldid=27689805”