Религија и хомосексуалност

Религија и хомосексуалност је посебан облик гледања на истополне особе и њихове односе унутар друштва, која се разликује у зависности од времена, места, и вресте религије и, коначно, од форме — хомосексуалности или бисексуалности. Тренутно однос између великих светских религија и хомосексуалности заснован је на негативном ставу према ЛГБТ особама. Међутим унутар појединих религија постоје и „струје” које на хомосексаулност гледају позитивно (или бар позитивније). Такође, постоје деноминације које пуноправно укључују гејеве, лезбејке и бисексуалне особе у своје чланство, постављајући или проглашавајући јавно декларисане гејеве и лезбејке за свештенство, дајући тиме и благослов члановима истополних заједница, па чак учествовање, склапају истополних бракова.

Трансродни дан сећања (20. новембра), уз учешће неких верских заједница, којим се одаје почаст онима чији су животи изгубљени у борби против трансродног насиља

Однос религијских група према гејевима и лезбејкама

Хомосексуалност је била дијагностичка категорија у попису свих менталних болести, скраћено ДСМ-у од првог издања 1952. године и налазила се у основи медицинског модела менталне болести од 19. века. Међутим када је Америчка психијатријска асоцијација 1973. године уклонила хомосексуалност из ДСМ-III (III попис свих менталних болести), уз објашњење да хомосексуалност није нужно повезана са психопатологијом, у већини случајева ставови релига се нису променили, јер је у главама верских великодостајника и велике групе верника, хомосексуалност и даље остала, и још дуго ће остати, нешто ванприродно и биолошки и друштвено неморално.

Иако су се уназад 50 година, у савременом друштву, ставови о хомосексуалним особама мењали, почев од оних медицинских, па до оних друштвених, ма колике те промене биле (мале иили велике), увек су ти ставови у већој или мањој мери били оптерећени предрасудама, као и према свакој мањинској групи. Или како тврди доктор Грегори Херек,

...ставови већине према хомосексуалним особама слични су онима према осталим мањинским групама, расним, етничким итд.

Опстајању ових предрасуда у великој мери доприноси и став религије, која у зависности од тога о којој се религији ради. Осим будизма, све веће религије у мањој или већој мери осуђују хомосексуалност и она по правилу има негативан статус. Са модернизацијом друштва, неке религије или бар поједини њени гласноговорници, временом су ублажили став према хомосексуалности, али су овакви случајеви, на глобалном нивоу, у великој мери усамљени.

Хришћанство и ислам (али и друге религије) званично осуђују хомосексуалност, а питање интензитета осуде је у директној спрези са степеном екстремизма и раширености религије.

На негативан став религије свакако утиче и вишевековна доктрина религије о што већој масовности верника. Наиаме због лоших услова живота, бројних епидемија заразних болести, и велике смртност у бројним ратовима, у средњем и новом веку, то је негативно утицало на популациону политиу, свих већих религије које су се кроз историју залагале за што већи број деце, забрану абортуса и сл. Јер је размножавање било од есенцијалне важности за цркву из разлога умножавања становништва а тиме и верника. Међутим, данас на планети Земљи живи преко 6,5 милијарди људи, што се означава као пренасељеност. Даље, животни век је драстично продужен, медицина и технологија су напредовале. Историјске промене су се догодиле. Међутим, промене у посматрању хомосексуалности из угла религије, готово да су идентичне онима од пре неколико векова. Све ово у потпуности потврђује Вајнбергову тврдња,

„Религија је увреда за људско достојанство. Са религијом или без ње, добри људи ће чинити добро, а зли ће чинити зло. Али да би добри људи чинили зло, за то је потребна религија.”

и говори у прилог постојања велике хостилности према хомосексуалним особама која траје скоро колико и сама религија, без обзира на новонастале друштвене промене.

Модернизација друштва с почетка 21. века донела је ипак и неке промене. Тако је нпр. званични став католичке и јеврејске цркве, да прихвата хомосексуалне особе, али не и хомосексуалне односе и њихоово понашање. Поједине религије чак у потпуности прихватају хомосексуалност, али су оне јако малобројне.

Аврахамске религије

Доминантна дистрибуција аврамских (љубичасто) религија у свету

Такође погледајте: Аврахамске религије

Религије писма или Аврахамске религије, као и Јудаизам, Хришћанство и Ислам, традиционално забрањују сексаулне везе између верника истог пола и уче их да је такво понашање грешно. Текстови Старог завета (Лев. 18:22 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2019) и 20:13 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2018)), Новог завета (Рим 1:26-27 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2019), I Тим 1:9-10 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2019) и 1 Кор 6:9-11 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2016)) и Курана (7:80-81 и 26:165) се обично користе и на проповедима читају као потврда писама за овако учење. Први записани закон против хомосексаулности у Аврахамским религијама је Књига Левитска у којој се сексуални однос између два мушкарца сматра великим преступом, мада данас постоје и другачија тумачења ових текстова.

Поред деноминација са негативним ставом, које су и даље присутне у већини религија, данас постоје и оне које прихватају гејеве и лезбејке у своје чланство, дајући благослове истополним паровима, а неке и обављају церемоније венчања геј и лезбејских парова.

Јудаизам

Егалитарни ортодоксни ЛГБТ пројекат верске ЛГБТ заједнице у Израелу

Тора је основни извор на основу кога јеврејска заједница гради однос према хомосексуалности, и да је за хомосексуалност као и за многе друге сличне заповести, казна за прекршај који чине хомосексуални верници смрт. Везано за хомосексуалнос у тори се наводи:

„Са мушкарцем не лези као са женом; гадно је.“ “Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.“ (у преводу Ђуре Даничића).

Прти чему Рабинска јеврејска традиција разуме овај стих као забрану аналног секса са другим мушкарцем. Рабинска традиција, али је међутим она је схвата као ширу забрану, било каквих хомосексуалних односа, било између мушкараца или између жена. Оно што се данас сматра биолошком или психолошком хомосексуалношћу не помиње се у класичним рабинским списима, већ, „Писма” говоре само о специфичним сексуалним чиновима. При томе ортодоксни јудаизам сматра да је сваки истополни сексулни однос грешан.

Став ортодоксних Јевреја и/или конзервативног Јудаизма

ЛГБТ Јевреји у борби за своја верска права у Сан Франциску

Многи ортодоксни Јевреји данас, виде хомосексуалност као избор, а нека „Писма” говоре о хомосексуалности као о намерној девијацији. Новији трендови у учењу јудеизма крећу се ка бољем разумевању и прихватању религиозних гејева и лезбејки, али и даље нису начињене никакве радикалне промене у светим законима, што коћи ортодоксне групе које верују да никакве промене у закону нису могуће.

Конзервативни јудаизам, као и ортодокси, види Јеврејски закон као норму, али има флексибилније схватање како га треба тумачити, па од 1990. спроводе бројне студије на ову тему, након којих су различити рабини дали различите одговоре на однос према ЛГБ у заједници.

Став либерланог јудаизма

Либерлани јудаизам, који више не прихвата јеврејске законе као норме, сматра да су све добровољне сексуалне праксе између одраслих особа прихватљиве, без обзира на то да ли су хетеросексуалне или хомосексаулне. Либерални Јевреји не сматрају да се јеврејски закони могу променити да би одобрили истополне сексуалне односе; сматра се да ти јеврејски закони више нису важећи или етични.

Реформистички јудаизам сматра да је хомосексуалност природно осећање привлачности и да се забране, које се налазе у Тори, односе на паганске религијске ритуале, посебно оне у Египту и Канаану, у култовима плодности и проституцији у храмовима, а не на односе између ЛГБ особа.

Став јудаизма према ЛГБ верницима од 1990.

Званични став од 1990. јесте да гејеве и лезбејке треба прихатити у њиховим синагогама и подстиче борбу против дискриминације у друштву, али забрана истополних сексаулних односа и даље остаје на снази.

Комитет за јеврејски закон и стандарде јануара, 2007. године, је изгласао да гејеви и лезбејке могу постати рабини и хаззани, као и да се нека врста церемоније увођења геј или лезбејског пара у истополну заједницу може сматрати легитимним.

Хришћанство

Цитирајући Библију већина хришћанских деноминација тврди да је хомосексуалност грех. У Левитским законима мушка хомосексуалност се сматра великом гнусобом, абоминацијом, и ставља се у исти ред са инцестом, бестијалношћу и једењем шкољки. Лезбејски секс се помиње у Посланици Римљанима као противприродан. Ево оригиналног текста из Библије:

Протести конзервативних хришћана против хомосексуалности у Сан Франциску 2006.

Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.(Рим. 1.26 и 1.27 у оригиналу)” Превод Вука Караџића).

Римокатоличка црква захтева чедност од гејева и лезбејки, сматрајући да су истополни односи противни природним законима забрањени, и инсистира се на томе да је секс допуштен једино између мушкарца и жене и то само у контексту брака, док су хомосексаулне тежње „искушење“.

Међутим Римокатоличка црква наводи и став, да особе са таквим искушењем треба да буду „прихваћене са поштовањем и саосећањем“ . Па се тако у једном од ставова из 2014. године наводи:

...да партнерство истополних не може бити поистовећено са браком између мушкарца и жене, али да и поред моралне проблематичности не треба пренебрегнути драгоцену подршку коју понекад хомосексуални партнери пружају једно другом у вези.

Што је мали искорак собзиром да код скоро свих вера слично виђење попут оног у Римокатоличкој и Православној цркви у одређеним протестантским деноминацијама и (ортодоксним) јудаизму, да је брак мушкарца и жене норма, а брачна заједница би требало да донесе потомство. Ипак овим малим искораком Римокатоличка црква је „закорачила на пут суочавања са савременим добом.”

Амфилохије Радовић, један од великодостојника СПЦ са екстремним ставом према ЛГБТ

Став Православне цркве према ЛГБТ особама је сличан ставу Католичке цркве. За то је најбољи пример став Руска православна црква је прва, за сада и једина, православна црква која је јасно изразила свој став према цивилном друштву, људским правима, браку, биоетици...

Припадници MCC цркве на паради поноса у Немачкој

... У документу издатом 2000. године говори се и о хомосексуалности, која се описује као "изопачено испољавање сексуалности" и "оштећење људске природе" које је могуће превазићи духовним напором. Црква се односи са "пастирском одговорношћу" према људима "са таквим склоностима", али се оштро противи представљању "греха" као норме и тиме било каквом пропагирању "хомосексуалног начина живота".

Сличан, мада неуједначен став има и Српска православна црква. Да је то тако илуструју ова два различита гледања на ЛГБТ...

Владика Григорије је ономад назвао учеснике Параде браћом и сестрама, а митрополит Амфилохије пунио је ступце и овдашње и светске штампе својим описима о „смраду који се шири Београдом”.

Неке хришћанске цркве, међутим, не осуђују хомосексуалност. Многи либерлнаи хришћани су отворени према гејевима и лезбејкама и постоје деноминације које у потпуности подржавају ЛГБТ особе, као што је Црква метрополитанске заједнице (Метрополитан Цоммунитy Цхурцх MCC), која подржава и у своје редова свесрдно прима ЛГБТ веррнике.

Протестантске цркве у земљама са високим степеном прихватања ЛГБТ особа и поштовања људских права (као на пример Скандинавија, Немачка, Холандија, Канада...) дају благослов истополним паровима, па чак и обављају ритуале веначања.

Ислам

Такође погледајте: Ислам и хомосексуалност

„ اتاتون الذكران من العالمين
وتذرون ماخلق لكم ربكم من ازواجكم بل انتم قوم عادون ”

—Куран, Асх-Схуара, 165 и 166

Исламски научници у великој мери уче да је истополни секс грех. Муслиманска света књига, Куран, приповеда причу о Лоту и уништењу Содоме - а содомија на арапском језику је позната као "лиwат", заснована на Лотовом имену. Људи који имају сексуалне односе требју бити кажњени, каже Куран, али не каже како - и додаје да их треба оставити на миру ако се покају. Уместо тога пропагира се да смртна казна долази од хадиса, или из исказа пророка Мухамеда. Начини се разликују по методи убијања, а неке државе дају мање казне у неким околностима.

Међутим све главне исламске секте се противе хомосексуалности, а ЛГБТ особе кажњава смрћу у шест исламских земаља: Саудијска Арабија, Иран, Мауританија, Судан, Сомалија и [[Јемен], Авганистан (у коме Талибани користе смртну казну). У другим исламским земљама, као што су Бахреин, Катар, Алжир, Пакистан, Малезија и Малдиви, хомосексуалност се кажњава затвором, новчаном казном или бичевањем.

Према ИСИС-овом радикалном тумачењу ислама,

хомосексуалце треба бацати са високе зграде, а затим каменовати ако нису мртви када ударе у земљу.

Ова група базира ову грозну казну на једном ставу у којем је Посланик Мухамед наводно рекао да би хомосексуалци требало да буду бачени с огромне висине, а затим каменовани. Током само две године, ИСИС је бацио десетке геј мушкараца са високих зграда у областима Ирака и Сирије под својом контролом. Пре ИСИС-а, ова метода се ретко користила, иако су други милитанти исламисти хомосексуалце и лезбијке кажњавали смрћу. Исламска учења у традицији хадиса признају истополну привлачност, цене уздржавање и (у Курану) осуђују упражнавање истополне љубави. У складу са овим у исламским земљама осећање привлачности мушкарца према лепом младићу је очекивано и опрашта се као људска природа. Ипак,

...уздржавање од откривања или деловања у циљу испуњена ове пожуде награђује се у рајском животу, где човек ужива са вечно младим, невиним љубавницама и љубавницима (хурија и гулам, једнако упоређивани са бисерима.

Исламисти истополни однос сматрају огрешењем о Куран. Иако систополна привлачност није против Шеријата, физичко препуштање страстима у Исламу се кажњава по стфрогим шеријатском закону. Пасивна улога у сексуалном односу се сматра недостојном. Трансродне особе које често наступају у исламским државама као забављачи(це) су презрене због своје субмисивне улоге, али истовремено цењене због својих вештина. Ово има своје зачетке у улогама које су имали баццхе и кочеци.

Активну улогу у сексуалном чину има мушкарац који себе не идентификује као хомосексуалца или геја и који је обично испунио друштвена очекивања да се ожени и има децу. Њихова хомосексуална искуства се сматрају даљим потврђивањем мужевности.

Премда ово представља генералну културну конструкцију, пракса се умногоме разликује.

Младић тражи савет свог оца при избору љубавника – из Хафт Аwранг песника Јамија у причи Отац саветује сина о љубави

Дискурс о хомосексуалности у исламу тиче се готово искључиво односа између мушкараца. Ако се женска хомосексуалност некада помиње то је изједначено са преваром. Историчар Абу Јафар Мухаммад ибн Јарир ибн Yазид ибн Катхир ал-Табари бележи убиство лезбејског пара из харема под калифом Абу Абдуллах Муса ибн Махди ал-Хади (785-786).

Ислам толерише истополне жеље када их посматра као искушење, али истополне сексуалне односе сматра трансгресијом природне улоге и циља сексуалне активности.

Историјски посматрано и са изузецима, кажњавање за истополне односе између мушкараца у исламу било је много блаже него у јудаизму или хришћанству. У Курану се наводи да особа која је починила грех може да се покаје и да сачува свој живот. Многе исламске културе, оне ране као што су оне на територији Вавилоње, Египта и Ханана, где је документовано да је хомосексуалност играла важну друштвену улогу због њихове изложености хеленистичкој култур, али и оне које су се касније развиле, као абасидски калифат или сафавидска Персија, биле су познате по неговању софистициране хомосексуалне естетике у уметности и књижевности. Свој љубавни и религиозни живот они мире цитирањем хадиса:

Онај који воли и остане чедан и крије своју тајну и умре, умире као мученик“. Каснији хадиси су оштрији: „Када се мушкарац попне на другог мушкарца, Божје престо се тресе… Нека се убије онај који то ради и нека се убије онај над којим се то ради.

I стари и модерни фундаменталисти ове речи тумаче дословно, што је резултовало бројим убиствима.

Гледања религије кроз став да она дозвољава истополну љубав све док је она чедна и док немају сексуални однос, налазимо у делима Ибн Хазима, Ибн Дауда, Ал-Мутамида, Абу Нуwаса и многи других, који су користили ово да би писали отворено о љубави између мушкараца, док су тврдили да су остали чедни. Даље, да би се кршење овог прописа доказало потребно је да четири мушкарца, односно осам жена посведоче против оптуженог, што отежава прогон оних који не остану чедни у приватности свог дома.

Ипак, упркос строгом исламском учењу, муслимани у неким земљама дају подршку ЛГБТ правима. Нешто више од 40% америчких муслимана изјавило је да су прошле године подржавали истополне бракове, наводи се у извештају Института за истраживање религије са седиштем у Вашингтону.

Поред тога, мали број исламских теоретичара, углавном на Западу, почео је преиспитивати исламско учење о хомосексуалности и закључили да је општа осуда погрешна интерпретација. Међутим, овакво виђење хомосексуалности је тек на почетку и није широко прихваћено.

Верски мешовити Либан је најлибералнији је међу арапским земљама у погледу истополних односа и има активну ЛГБТ заједницу. Ипак, либански закон забрањује хомосексуалност, иако се додуше ретко процсуира и оспорава хомосексуалност у судовима. Либан је 2017. године постао прва арапска земља која је одржала геј недјељу поноса, иако је свечано отварање догађаја отказано због забринутости за безбедност учесника након претњи насиљем.

Дармичке религије

Такође погледајте: Дарма

У дармичким религијама, насталим у Индији, које укључују Хиндуизам, Будизам, Џаинизам и Сикизам учења о хомосексуалности су мање јасна него она у аврамским религијама. За разлику од западних религија, хомосексуалност се овде ретко помиње. Ипак, већина савремених религијских вођа у разним дармичким традицијама има негативан однос према хомосексуалности.

Стари религијски текстови, попут Веда често помињу људе трећег пола, који нису ни мушкарци ни жене. Поменути трећи пол се може сматрати паралелом данашњих западњачких гејева, лезбејки, трансродних и/или интерсексуалних особа. Ипак, ове особе су обично негативно приказане као особе најниже касте. Стари хинду законици од 1. века надаље сваки невагинални секс (аyони) сматрају нечистим, мада је истополна сексуалност и промена пола доста честа у хиндуистичком пантеону.

Спољашње везе

Нормативна контрола: Државне	Израел Сједињене Државе