Светозар Станковић (археолог)

Светозар Станковић (Ћуприја, 1948 - август 1996) био је српски археолог, стручњак за балкански неолит и дугогодишњи сарадник Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.[1]

Светозар Станковић
Светозар Станковић са фигуром благотинске „Велике мајке“
Лични подаци
Пуно имеСветозар Станковић
НадимакНани
Датум рођења1948.
Место рођењаЋуприја,
Датум смртиавгуст 1996.

Биографија уреди

Гимназију је завршио у Ћуприји, а Филозофски факултет у Београду. Од 1981. године члан је Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, запослен у Археолошкој збирци као стручни сарадник, а касније по докторирању 1994. године унапређен је у звање научног сарадника.

У српској археологији оставио је дубок траг, о чему говори опус његових радова, као и велика теренска активност. Дуга је листа археолошких налазишта на којима је радио, било као члан истраживачких екипа или као самостални руководилац, стално трагајући за новим изазовима које пружају археолошка открића. Ово нагомилано искуство помогло му је да дубоко продре у тајне археолошке науке, увек инсистирајући на модерном методолошком приступу и иновацијама које он доноси. Међу првима је схватио преимућство и корист компјутерске обраде података коју је широко примењивао у својим истраживањима. Никада се у методолошком приступу није задовољавао просечним или довољним већ апсолутним.

Такође је важио за изванредног организатора рада на терену, било да се односило на процес и динамику истраживања или на организовање живота екипе, при чему се стално трудио да својим сарадницима обезбеди што боље и пријатније услове рада и боравка. У својим истраживањима несебично је обучавао студенте од којих је стварао праве специјалисте за одређене послове везане за теренска ископавања.

Свој пуни стручни и научни допринос пружио је у истраживању више праисторијских и античких локалитета на подручју Доњег Ђердапа (Лепенски Вир) - Ушће Каменичког потока, Књепиште, Мора Вагеи, Борђеј (Винчанска култура), као и истраживањем налазишта са територија општина Трстеник - Страгари, Лађариште, Благотин. Овде треба нарочито истаћи његов јединствени рад на истраживању локалитета Благотин.

Поседовао је изузетан уметнички таленат који је преточио у бројне археолошке публикације сликајући тушем предмете у њиховој пуној веродостојности. Важио је за једног од врхунских илустратора у југословенској археологији, чији су радови представљали узор млађим колегама који су проницали у тајне илустровања археолошких налаза.

Светозар Станковић био је оштроуман човек, изванредног и раскошног духа. Са прераном и изненадном смрћу Светозара Станковића, стало се са археолошким ископавањима на подручју Благотина, а обустављена је и иноваторска идеја студентских археолошких кампова. Докторат који је овај врсни педагог и научник написао на тему археолошког налазишта Благотин, неправедно је заборављен и запостављен. Било је неколико покушаја да се његов научни рад прикаже широј јавности кроз едукативне изложбе, али на томе је све остало. Треба сачекати неко будуће време у коме ће наука и уметност имати место које и заслужује.

Извори уреди

  1. ^ Сладић, Миодраг. „Др Светозар Станковић Нани (1948-1996)“ (ин мемориам), Пројекат Растко, 1997.

Види још уреди

Спољашње везе уреди