Ä

Ä (Ä ä; ukoso: Ä ä) je znak koji predstavlja ili slovo iz nekoliko proširenih latiničnih alfabeta, ili slovo "a" modifikovano umlautom ili dijarezom. U međunarodnom fonetskom alfabetu predstavlja otvoreni centralni nezaokruženi samoglasnik. Koristi se koristi u nemačkom, finskom, švedskom, skoltskolaponskom, karelskom, estonskom, severnofrizrijskom, sater-frizrijskom, emiliano romanjolskom, rotumskom, tatarskom, slovačkom, kazaškom, gagauškom, tatarskom i turkmenskom jeziku. U nemački je slovo uveo Jakob Grim.

Upotreba i izgovor

Abeceda prstiju za gluve ili nagluve prikazuje slovo A u obliku sklopljene pesnice sa palcem okrenutim nagore i kratkim pokretom nadole.

Slovo Ä u abecedi prstiju

U dobroj štampanoj literaturi tačke umlauta se razlikuju od dve tačke treme: tačke prema su manje, bliže su jedna drugoj i nešto dublje.

U nemačkom alfabetu, A sa umlautom, umlautsko slovo Ä, obično se izgovara /ɛ/.

U finskom i estonskom slovo se vidi kao samostalno, a ne kao A sa tremom. Shodno tome, ne može se ispisati kao ae ako simbol nije dostupan. Izgovor je uvek /ӕ/.

Slovački jezik takođe sadrži Ä, koji se izgovara /ɛ/.

U kineskim transkripcijama za nanjing dijalekt mandarina, Ä takođe označava zvuk /ɛ/.

U švedskom jeziku, Ä je samo po sebi slovo, slično finskom (iako se može napisati kao ae ako je potrebno). Ako iza njega stoji R, slovo se izgovara /ӕ/, u suprotnom izgovor je /ɛ/.

U nekim turkijskim jezicima koji koriste slovo Ә, A se može koristiti kao zamena za Ә. Na turkmenskom jeziku, A je sada zvanično zamenjeno Ә.

Spoljašnje veze

• The Nordic graphemes FAQ