Đorđe Simeonović
Đorđe Simeonović (Podgorac, kod Boljevca, 6. oktobar 1915 – Kraljevica, kod Zaječara, 27. septembar 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| đorđe simeonović | |
|---|---|
 Đorđe Simeonović | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 6. oktobar 1915. |
| Mesto rođenja | Podgorac, kod Boljevca, Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 27. septembar 1941. (25 god.) |
| Mesto smrti | Kraljevica, kod Zaječara, Srbija |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1940. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. |
Biografija
urediRodio se u selu Podgorac, kod Boljevca, 6. oktobar 1915. godine od oca Simeona i majke Kaline. Otac mu je bio rudar u obližnjem rudniku Bogovina. Zbog hromosti desne noge, nije mogao da obavlja seoske poslove, zato su roditelji odlučili da ga školuju. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a nižu gimnaziju 1930. godine u Boljevcu. Želeo je da nastavi školovanje, pa ga je otac upisao u peti razred gimnazije u Zaječaru. Tokom školovanja sam se izdržavao, davajući časove deci zaječarskih trgovaca i činovnika, a maturirao je 1934. godine sa odličnim uspehom. [1]
Iste godine upisao je Pravni fakultet u Beogradu koji je završio 1938. godine. Zaposlio se u biblioteci fakulteta i upisao se na doktorske studije. Teza na doktorskim studijama mu je bila „Položaj i osiromašenje seljaka u Jugoslaviji”.[2]
Politički rad
uredi
Tokom studiranja prišao je komunističkom pokretu. Zajedno sa Ljubomirom Nešićem 1938. je formirao zadružnu omladinsku organizaciju u Podgorcu. Godine 1939. povereno mu je rukovodstvo omladinskim sekcijama Udruženja Timočana i Krajinaca. Đorđe je na terenu Timočke krajine aktivno radio na osnivanju ovih sekcija u gradovima i selima.[3] Ove sekcije su, prema zamisli Dobrivoja Radosavljevića, služile kao legalan kanal partije u okupljanju rodoljuba sa područja Timočke i Negotinske krajine i njihovo pripremanje za odbranu zemlje od fašizma. [4]
Član partije je postao početkom 1940. godine. Kada je primljen u KPJ, po direktivi OK KPJ za Zaječar, formirao je partijsku ćeliju od pet članova. Učestvovao je u pripremama štrajka rudara u rudniku Bogovina, ali štrajk nije uspeo.[5] Početkom Drugog svetskog rata, učestvovao je u formiranju Boljevačkog NOP odreda 28. jula 1941. godine. Odred je formiran u mestu Balc u podnožju planine Malinik. Zbog hromosti ostavljen je za rad u pozadini i zahvaljujući njegovom radu odredu je prišlo oko 180 ljudi. U drugoj polovini avgusta brojao je oko 450 boraca. Nemci su zbog postojanja partizanskih odreda vršili odmazdu, palili ustanička sela i vešali stanovnike. Podgorac i Zlot su bombardovani 6. septembra 1941. a potom su ova sela 9. i 10. septembra opljačkana i spaljena. Na pijaci u Boljevcu 11. septembra streljano je po 11 ljudi iz oba sela. [6] To je imalo uticaja i mnogi su napustili odred.
Pogibija
urediSa predsednikom opštine u Podgorcu, Aleksom Barbulovićem i četovođom organizacije Koste Pećanca, Nemci su 21. septembra 1941. godine organizovali poteru u kojoj je učestvovalo i nekoliko stotina seljaka. U toj poteri je uhvaćen Đorđe i predat Nemcima. Sproveden je u Zlot, gde je podvrgnut mučenju, a zatim u Zaječar gde je takođe bio mučen, ali ništa nije odao. [7] Obešen je 27. septembra 1941. godine na brdu Kraljevica, kod Zaječara.[8]
Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.[8]
Reference
uredi- ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2; Miodrag Marković "Đorđe Simeonović". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 186.
- ^ Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 195.
- ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2; Miodrag Marković "Đorđe Simeonović". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 187.
- ^ Marković, Miodrag (2014). Zaječar i okolina - Narodnooslobodilačka borba 1941-1945. Zaječar: Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkih ratova Zaječar. str. 31. ISBN 978-86-911781-2-3.
- ^ Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 195-196.
- ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2; Miodrag Marković "Đorđe Simeonović". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 192.
- ^ Grupa autora (1967). Među prvima, knjiga 2; Miodrag Marković "Đorđe Simeonović". Zaječar: Novinska ustanova "Timok". str. 195.
- ^ a b Narodni heroji Jugoslavije 1982, str. 196.
Literatura
uredi- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.
