Jevgenij Primakov
Jevgenij Maksimovič Primakov (rus. Евге́ний Макси́мович Примако́в; rođen 29. oktobar 1929, Kijev — 26. jun 2015) bio je ruski ekonomista i diplomata.
| Jevgenij Primakov | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Jevgenij Primakov | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Puno ime | Jevgenij Maksimovič Primakov | ||||||||||||
| Datum rođenja | 29. oktobar 1929. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Kijev, SSSR | ||||||||||||
| Datum smrti | 26. jun 2015. (85 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Moskva, Rusija | ||||||||||||
| Religija | Pravoslavac | ||||||||||||
| Univerzitet | Moskovski državni univerzitet Lomonosov, Moscow Institute of Oriental Studies | ||||||||||||
| Profesija | Doktor ekonomskih nauka | ||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||
| Deca | Aleksandar i Nana | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Jedinstvena Rusija (2002-2015) Otadžbina-Sve Ruska (2000-2001), ranije: KPSS (1959-1991) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija uredi
Rođen je u Kijevu, Ukrajina a odrastao je u Tbilisiju, Gruzija. Bio je predsednik vlade Ruske Federacije u periodu od 11. septembra 1998. do 12. maja 1999.Bio je član Predsedništva Ruske akademije nauka, član Predsedništva predsedničkog saveta Ruske Federacije za nauku i obrazovanje, član Naučnog saveta eksperata pod predsednik Federacije Saveta Savezne skupštine Ruske Federacije, predsednik upravnog odbora ruskog Saveta za spoljne poslove.
U novembru 2004. je bio svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Jevgenij Primakov je kao orijentalista i arabista od 1977. do 1985. godine bio šef Instituta za orijentalne studije Sovjetskog Saveza. Krajem 1980-ih je bio predsednik Saveta Saveza Vrhovnog Sovjeta SSSR-a, a od 1991. do 1996. godine bio je načelnik Spoljne obaveštajne službe Rusije. Čuven je njegov demarš 1999. godine, poznat kao „zaokret iznad Atlantika”. Primakov je tada bio premijer. Kada je u avionu saznao da su snage NATO-a počele bombardovanje Jugoslavije, odlučio je da otkaže svoju posetu Sjedinjenim Američkim Državama i iznad Atlantskog okeana naredio da se njegov avion okrene i vrati u Moskvu. Kasnije je Primakov u više navrata iznosio svoje mišljenje o odnosima između Rusije i SAD. „Svi će biti na gubitku ako rusko-američki odnosi skliznu u novo izdanje hladnog rata. Da se to ne bi dogodilo potrebno je pre svega odustati od retorike koju obe strane, nažalost, sve više koriste”, izjavio je on jednom prilikom. Primakov je izvršio zaokret i u spoljnoj politici Rusije time što je odustao od atlantizma u korist koncepcije „višepolarnog sveta” – tako danas ruski mediji govore o ovom državniku. Posle premijerskog mandata kratko je bio poslanik Državne dume – od 2000. do 2001. godine. Zatim je čitavih 10 godina bio na čelu Trgovinsko-industrijske komore Rusije.
Umro 26. juna 2015. godine, posle duge i teške bolesti. Potpredsednik Državne dume Nikolaj Levičev predložio je da se sećanje na Primakova ovekoveči spomenikom na Lubjanskom trgu u Moskvi.
Njegov unuk je Jevgenije Primakov.
Spoljašnje veze uredi
- Yevgeny Primakov's Project Syndicate op/eds
- Razgovor koji je najavio novi hladni rat („Politika“, 31. jul 2015)
 | Ovaj članak vezan za političare je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |