Jelena Paleolog Branković

Jelena Paleolog
Jelena Paleolog
Lični podaci
Datum rođenja	1431.
Mesto rođenja	Morejska despotovina, Vizantija
Datum smrti	7. novembar 1473. (41/42 god.)
Mesto smrti	Lefkada,
Porodica
Supružnik	Lazar Branković
Potomstvo	Jelena Branković, Jerina Branković
Roditelji	Toma Paleolog; Katarina Zaharija
Dinastija	Paleolozi
Prethodnik	Jerina Branković
Naslednik	Jelena Branković

Jelena Paleolog (Grčki: Ελένη Παλαιολογίνα, 1431 – 7. novembar 1473) bila je vizantijska princeza koja se udala za srpskog despota Lazara Brankovića koji je vladao od 1456. do smrti 1458. godine. Nakon što su Smederevo osvojili Turci 20. juna 1459. godine, pobegla je iz Srbije na grčko ostrvo Lefkadu.

Ne treba je mešati sa njenom bakom caricom Jelenom Dragaš, srpskom princezom koja je bila majka poslednja dva istočnorimska cara i koja je postala monahinja i svetiteljka Istočne pravoslavne crkve.

Biografija

Jelena Paleolog, despotica srpska.

Bila je ćerka morejskog despota Tome Paleologa i Katarine Ahajske. Njen otac je bio sin vizantijskog cara Manojla II Paleologa i carice Jelene Dragaš, dok joj je majka bila ćerka ahajskog kneza Centurionea II Zaharije.

Ona se 18. decembra 1446. godine, udala za Lazara Brankovića, srpskog prestolonaslednika. Sa Lazarom je imala tri ćerke:

Jelena Branković (Mara), poslednja bosanska kraljica, udata za kralja Stefana Tomaševića Kotromanića.
Jerina Branković
Milica Branković.

Godine 1456. umire njen svekar, despot Đurađ Branković, a njen muž nasleđuje srpski prsto. Nakon muževe smrti, dve godine kasnije - 1458, despina Jelena je ušla u tročlano namesništvo, sa despotom Stefanom Brankovićem i vojvodom Mihailom Anđelovićem, koje je upravljalo Srbijom sve dok despina Jelena nije svoju najstariju ćerku udala za bosanskog prestolonaslednika Stefana Tomaševića Kotromanića.

Umrla je kao monahinja Hipomona 7. novembra 1473. godine.

Porodica

Jelena je rođena u despotovini Moreji 1431. godine, kao najstarija ćerka i dete Tome Paleologa, despota Moreje i despine Katarine Zaharije Ahajske.^[1] Imala je dva mlađa brata, Andreja Paleologa i Manojla Paleologa, i sestru Zoju, koja će postati supruga velikog kneza Ivana III Rjurikoviča od Rusije. Njena baba i deda po majci bili su Centurione II Zaharija i neimenovana vizantijska plemkinja iz porodice Asena - Paleologa.^[2] Njena bliska rođaka, takođe Jelena Palaeolog, postala je kraljice Kipra.

Brak i deca

Oktobra 1446. godine, napustila je Klarencu na Peloponezu i uputila se u despotovinu Srbiju, gde se tog decembra udala za Lazara Brankovića, sina despota Đurađa Brankovića i despine Irine Kantakuzin.^[3] Dana 24. decembra 1456. godine, Jelena je postala despotica Srpska, kada je Lazar nasledio svog oca na tronu despotovine. Imali su tri ćerke:^[4]

Jelena Branković (po udaji promenila ime u Marija) (1447–1498), udala se za bosanskog kralja Stefana Tomaševića Kotromanića^[5]; možda je kasnije bila naterana da pristupi u harem nekog turskog generala.
Milica Branković (umrla 1464. godine), udata za despota Leonarda III Toka, vladara Epira, imali su jednog sina; umrla je na porođaju.
Irina Branković, žena kneza Jovana II Kastriota.

Vladavina Srbijom

Kada joj je muž posle godinu dana vladavine umro, vojvoda Mihailo Anđelović je izabran da vodi savet i tako postaje de facto vladar Srbije. Despina Jelena Paleolog, zajedno sa svojim deverom, despotom Stefanom Brankovićem, su preuzeli kontrolu kao zajednički de facto vladari Srbije^[6]u martu 1458. godine, kada su Osmanlije upali u Smederevo, a lokalni pobunjeni Srbi zarobili vojvodu Mihaila Anđelovića.^[7] Da bi ojačala svoj položaj, tražila je savezništvo sa bosanskim kraljem Stefanom Tomašem Kotromanićem, preko ugovorenog braka sa njegovim najstarijim sinom Stefanom Tomaševićem i njene najstarije ćerke Jelene-Marije, brak je sklopljen 1. aprila 1459. godine.^[8]

Dana 20. juna 1459. godine, Osmanlije su izvršile veliki napad na Smederevo i uspele da zauzmu grad, čime su praktično uništile despotovinu Srbiju. Despina Jelena Paleolog je bila primorana da ode i aprila 1462. godine, stigla je u Raguzu (savremeni Dubrovnik), gde je ostala godinu dana. Za to vreme ugovorila je udaju ćerke Milice. U junu 1463. godine, preselila se na Krf, pridruživši se svojoj majci i braći koji su se tamo sklonili. Na kraju je došla da živi na grčkom ostrvu Lefkada, gde je umrla 7. novembra 1473. godine, pre smrti se zamonašila i ponela je ime Hipomona.^[9]