Јелена Палеолог Бранковић
Јелена Палеолог (Грчки: Ελένη Παλαιολογίνα, 1431 – 7. новембар 1473) била је византијска принцеза која се удала за српског деспота Лазара Бранковића који је владао од 1456. до смрти 1458. године. Након што су Смедерево освојили Турци 20. јуна 1459. године, побегла је из Србије на грчко острво Лефкаду.
| Јелена Палеолог | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1431. |
| Место рођења | Морејска деспотовина, Византија |
| Датум смрти | 7. новембар 1473. (41/42 год.) |
| Место смрти | Лефкада, |
| Породица | |
| Супружник | Лазар Бранковић |
| Потомство | Јелена Бранковић, Јерина Бранковић |
| Родитељи | Тома Палеолог Катарина Захарија |
| Династија | Палеолози |
| Претходник | Јерина Бранковић |
| Наследник | Јелена Бранковић |
Не треба је мешати са њеном баком царицом Јеленом Драгаш, српском принцезом која је била мајка последња два источноримска цара и која је постала монахиња и светитељка Источне православне цркве.
Биографија
уреди
Била је ћерка морејског деспота Томе Палеолога и Катарине Ахајске. Њен отац је био син византијског цара Манојла II Палеолога и царице Јелене Драгаш, док јој је мајка била ћерка ахајског кнеза Центурионеа II Захарије.
Она се 18. децембра 1446. године, удала за Лазара Бранковића, српског престолонаследника. Са Лазаром је имала три ћерке:
- Јелена Бранковић (Мара), последња босанска краљица, удата за краља Стефана Томашевића Котроманића.
- Јерина Бранковић
- Милица Бранковић.
Године 1456. умире њен свекар, деспот Ђурађ Бранковић, а њен муж наслеђује српски прсто. Након мужеве смрти, две године касније - 1458, деспина Јелена је ушла у трочлано намесништво, са деспотом Стефаном Бранковићем и војводом Михаилом Анђеловићем, које је управљало Србијом све док деспина Јелена није своју најстарију ћерку удала за босанског престолонаследника Стефана Томашевића Котроманића.
Умрла је као монахиња Хипомона 7. новембра 1473. године.
Породица
уредиЈелена је рођена у деспотовини Мореји 1431. године, као најстарија ћерка и дете Томе Палеолога, деспота Мореје и деспине Катарине Захарије Ахајске.[1] Имала је два млађа брата, Андреја Палеолога и Манојла Палеолога, и сестру Зоју, која ће постати супруга великог кнеза Ивана III Рјуриковича од Русије. Њена баба и деда по мајци били су Центурионе II Захарија и неименована византијска племкиња из породице Асена - Палеолога.[2] Њена блиска рођака, такође Јелена Палаеолог, постала је краљице Кипра.
Брак и деца
уредиОктобра 1446. године, напустила је Кларенцу на Пелопонезу и упутила се у деспотовину Србију, где се тог децембра удала за Лазара Бранковића, сина деспота Ђурађа Бранковића и деспине Ирине Кантакузин.[3] Дана 24. децембра 1456. године, Јелена је постала деспотица Српска, када је Лазар наследио свог оца на трону деспотовине. Имали су три ћерке:[4]
- Јелена Бранковић (по удаји променила име у Марија) (1447–1498), удала се за босанског краља Стефана Томашевића Котроманића[5]; можда је касније била натерана да приступи у харем неког турског генерала.
- Милица Бранковић (умрла 1464. године), удата за деспота Леонарда III Тока, владара Епира, имали су једног сина; умрла је на порођају.
- Ирина Бранковић, жена кнеза Јована II Кастриота.
Владавина Србијом
уредиКада јој је муж после годину дана владавине умро, војвода Михаило Анђеловић је изабран да води савет и тако постаје de facto владар Србије. Деспина Јелена Палеолог, заједно са својим девером, деспотом Стефаном Бранковићем, су преузели контролу као заједнички de facto владари Србије[6]у марту 1458. године, када су Османлије упали у Смедерево, а локални побуњени Срби заробили војводу Михаила Анђеловића.[7] Да би ојачала свој положај, тражила је савезништво са босанским краљем Стефаном Томашем Котроманићем, преко уговореног брака са његовим најстаријим сином Стефаном Томашевићем и њене најстарије ћерке Јелене-Марије, брак је склопљен 1. априла 1459. године.[8]
Дана 20. јуна 1459. године, Османлије су извршиле велики напад на Смедерево и успеле да заузму град, чиме су практично уништиле деспотовину Србију. Деспина Јелена Палеолог је била приморана да оде и априла 1462. године, стигла је у Рагузу (савремени Дубровник), где је остала годину дана. За то време уговорила је удају ћерке Милице. У јуну 1463. године, преселила се на Крф, придруживши се својој мајци и браћи који су се тамо склонили. На крају је дошла да живи на грчком острву Лефкада, где је умрла 7. новембра 1473. године, пре смрти се замонашила и понела је име Хипомона.[9]
Породично стабло
уреди| 16. Андроник III Палеолог | ||||||||||||||||
| 8. Јован V Палеолог | ||||||||||||||||
| 17. Ана Савојска | ||||||||||||||||
| 4. Манојло II Палеолог | ||||||||||||||||
| 18. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
| 9. Јелена Кантакузин | ||||||||||||||||
| 19. Ирина Асен | ||||||||||||||||
| 2. Тома Палеолог | ||||||||||||||||
| 20. Dejan | ||||||||||||||||
| 10. Константин Драгаш Дејановић | ||||||||||||||||
| 21. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
| 5. Јелена Драгаш | ||||||||||||||||
| 1. Јелена Палеолог Бранковић | ||||||||||||||||
| 24. Центурионе I Захарија | ||||||||||||||||
| 12. Andronikos Asen Zaccaria | ||||||||||||||||
| 6. Центурионе II Захарија | ||||||||||||||||
| 26. Erard III Le Maure, Baron of Arcadia | ||||||||||||||||
| 13. Unnamed | ||||||||||||||||
| 3. Катарина Захарија | ||||||||||||||||
| 28. Леонардо I Токо | ||||||||||||||||
| 14. Леонардо II Токо | ||||||||||||||||
| 29. Maddalena Acciaiuoli dei Buondelmonti | ||||||||||||||||
| 7. Creusa Tocco | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Јелена Палеолог-Бранковић: жена деспота Лазара Бранковића (1456—1458), Дејан Николић
Спољашње везе
уреди
Референце
уреди- ^ Fine 1994, стр. 555
- ^ Sturdza, Mihail Dimitri (1999). Grandes familles de Grèce: d'Albanie et de Constantinople. p. 373.
- ^ Nicol 1968, стр. 221
- ^ Nicol 1968, стр. 223–225
- ^ Fine 1994, стр. 574–575
- ^ Stavrides 2016, стр. 59
- ^ Stavrides 2016, стр. 60
- ^ Fine 1994, стр. 574–575
- ^ Nicol 1968, стр. 223