Википедија

Jovan Ćirić (sudija)

српски правник, научни саветник и судија
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Jovan Ćirić.

Jovan Ćirić (Beograd, 4. april 1960 — Beograd 12. decembar 2022) bio je srpski pravnik, naučni savetnik, bivši direktor Instituta za uporedno pravo[1] i od 2016 godine sudija je Ustavnog suda Srbije.[2]

Jovan Ćirić
Datum rođenja(1960-04-04)4. april 1960.
Mesto rođenjaBeograd, FNRJ
Datum smrti12. decembar 2022.(2022-12-12) (62 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija

Biografija uredi

Jovan Ćirić rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju. Godine 1979. upisao je Pravni fakultet u Beogradu, na kome je diplomirao 1984. Sledeće, 1985. godine zaposlio se u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, gde je radio kao istraživač. 1990. godine ja magistrirao na beogradskom Pravnom fakultetu sa temom „Nesavesno lečenje bolesnika“, dok je 2000. godine na istom fakultetu doktorirao sa temom „Vapravni uticaji na kaznenu politiku sudova“.

Godine 2000. dr Jovan Ćirić se zapošljava u Institutu za uporedno pravo. Zvanje „naučni saradnik" stiče 2002. godine stiče, a 2004. zvanje „viši naučni saradnik“. U najviše naučno zvanje, „naučni savetnik“,[3] izabran je 2009. godine. Od 2006, do 2010 je bio Predsednik Upravnog odbora Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Takođe je bio član Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije i Potpredsednik Srpskog udruženja za medicinsko pravo. U 2009. kao i 2012. godini dr Ćirić je bio član radne grupe za izmene i dopune krivičnog zakonodavstva Srbije. Od 2007. do 2016. godine bio je direktor Instituta za uporedno pravo. Za sudiju Ustavnog suda Srbije izabran je 2016. godine.

Bio je potpredsednik kriminološke sekcije „Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu“.

Preminuo je 12. decembra 2022. godine u Beogradu.[4]

Naučno-istraživački projekti uredi

Tokom rada u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, Ćirić je, između ostalog učestvovao u radu na projektima: „Krivičnopravna zaštita društvene svojine“; „Ekonomski kriminalitet u Srbiji“; „Kaznena politika sudova u Srbiji“, itd.

U Institutu za uporedno pravo, bio je angažovan na nekoliko projekata, kao što su: „Državni univerziteti u evropskom pravnom sistemu“; „Harmonizacija srpskog prava sa pravom EU u oblasti energetike“; „Ljudska prava u sektoru odbrane“; „Anti-disikriminaciona politika u Srbiji“; „Uloga javnih tužilaca u uspostavljanju vladavine prava“. Tokom 2007/2008 godine, bio je angažovan na projektu koji je finansirala Agencija UN –UNICRI i Pravni fakultet Univerziteta u Firenci: „Borba protiv organizovanog kriminaliteta u Srbiji“. Iz tog projekta je nastala prva knjiga u Srbiji koja je tretirala problematiku organizovanog kriminaliteta.

Od 2006. do 2010. je bio rukovodilac projekta rađenog pri Ministarstvu nauke: „Srpsko pravo i međunarodne sudske institucije“, dok je od 2011 do 2016. rukovodio projektom: „Srpsko i Evropsko pravo – upoređivanje i usaglašavanje.“ Institut za uporedno pravo je pod njegovim rukovodstvom objavio zbornik radova; „75 godina od uspostavljanja Jasenovca“.[5] Ta knjiga bila je predstavljena u Njujorku, a poslužila je kao predtekst konferencije i izložbe održane povodom dana holokausta u Njudžerziju 2017.[6] U toj knjizi je jedan od autora bio i poznati istraživač holokausta iz Izraela – Gideon Grajf, a cela manifestacija je održana uz pomoć Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Za vreme dok je bio direktor Instituta za uporedno pravo, bio je urednik nekoliko značajnih zbornika radova, kao što su: „Kosmet – Gordijev čvor“; „Uvod u pravo SAD“ i „Haški tribunal između prava i politike“, čiji su delovi poslužili Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću za njegov govor u UN o međunarodnim ad-hoc tribunalima, 2013. godine.

Treba pomenuti i zbornik radova „100 godina od početka Prvog svetskog rata”. To je zbornik koji se sastoji od 46 radova 54 autora, ne samo iz Srbije, nego i iz SAD, Francuske, Italije, Austrije, Slovenije, Albanije i Rusije. Pokrovitelj te knjige bio je tadašnji Predsenik Srbije Tomislav Nikolić, knjiga je bila promovisana u Andrićgradu na posebnoj konferenciji, a promocije te knjige je bila organizovana i u Beču. Sledeće, 2015. godine, u Budvi, u manastiru Podmajne su Institut za uporedno pravo, Mitropolija crnogorsko-primorska i Centar za proučavanje religije i versku toleranciju organizovali konferenciju, iz koje je proizišao zbornik radova: „Religija, politika, pravo” sa 50 članaka čiji su autori, iz Srbije i Crne Gore, Italije, Velike Britanije, Austrije i Rusije.

Godine 2012. Ćirić je govorio u Parizu pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope, o alternativnim krivičnim sankcijama u Srbiji, a 2014. je na Pravnom fakultetu u Firenci, studentima održao predavanje o Haškom tribunalu.

Bibliografija uredi

Ćirić je bio član redakcije časopisa „Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivično pravo",[7] kao i glavni i odgovorni urednik časopisa: „Strani pravni život“. Do sada je objavio preko 200 članaka – naučnih radova, kao i monografije.

  • „Nesavesno lečenje bolesnika“ (1990),
  • „NATO agresija na Jugoslaviju“ (1999)
  • „Društveni uticaji na kaznenu politiku sudova“ (2001);
  • „Ljudska prava u senci organizovcanog kriminala“ (2004),
  • „Sukob javnog i privatnog interesa u trouglu moći, novca i politike“ (2004 – koautorski sa Natašom Mrvić-Petrović)
  • „Kaznena politika sudova u Srbiji“ (2006-koautorski sa Đorđem Đorđevićem i Robertom Sepijem),
  • „Objektivna odgovornost u krivičnom pravu“ (2008),
  • „Tužioci i žrtve“ (2009).

Od 2014. do 2016. godine, Ćirić je bio član Komisije Ministarstva nauke za sticanje naučnih zvanja, a od preko 200 naučnih članaka, koje je objavio, izdvajamo nekoliko:

  • Normalnost i nenormalnost između egzaktnosti prava i relativnosti ljudske psihe – u časopisu “Arhiv za pravne i društvene nauke” 1/2001
  • Koliko vredi ljudski život – u časopisu «Pravni život» 9/2002
  • Komandna odgovornost za genocid i ratne zločine - u časopisu «Pravni život» 9/2004
  • Država i organizovani kriminal - u časopisu «Sociološki pregled» br. 3/2005
  • O fenomenu kosovske mafije - u časopisu «Sociološki pregled» 1/2006,
  • Psihopate-krivičnopravni problemi – u časopisu „Pravni život“ br.9/2018

Nagrade i priznanja uredi

Ministarstvo nauke mu je 2005. godine dodelilo posebnu nagradu za naučni rad. Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu mu je 2013. godine dodelilo godšnju nagradu za razvoj nauke i naučni doprinos u toj oblasti.

Članci i knjige dr Jovana Ćirića citirani su preko 250 puta u radovima drugih autora.

Reference uredi

  1. ^ „Istorijat IUP”. zvanična prezentacija. Institut za uporedno pravo. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  2. ^ „Sudija dr Jovan Ćirić”. zvanična prezentacija. Ustavni sud Srbije. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  3. ^ „Dr Jovan Ćirić, naučni savetnik”. zvanična prezentacija. Pravni fakultet Univerziteta Union. Arhivirano iz originala 18. 03. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  4. ^ „In memoriam: dr Jovan Ćirić (1960-2022)”. Institut za uporedno pravo. Arhivirano iz originala 13. 12. 2022. g. Pristupljeno 13. 12. 2022. 
  5. ^ „Zbornik radova „Pravo na nezaborav“”. zvanična prezentacija. Institut za uporedno pravo. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  6. ^ „Svetski dan žrtava holokausta u Ujedinjenim nacijama u Njujorku”. zvanična prezentacija. Institut za uporedno pravo. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  7. ^ „Reviji za kriminologiju i krivično pravo” (PDF). Revija za kriminologiju i krivično pravo. Pristupljeno 20. 3. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Ћирић_(судија)&oldid=26608569”