Jorgos Papanikolau
Jorgos Papanikolau (grč. Γεωργιος Παπανικολαου, engl. Georgios Nicholas Papanikolaou; Kimi, 13. maj 1883 — Majami, 19. februar 1962) je bio američki lekar i patolog grčkog porekla, pionir u primeni citologije u ranom otkrivanju prekanceroznih lezija grlića materice u žena. Prvi lekar koji u ginekološku praksu uveo test koji po njemu nosi eponim Papanikolau test.[1] Dobitnik je prestižne Nagrade Alberta Lasker za medicinu (1950).[2]
| Jorgos Papanikolau | |
|---|---|
 dr Jorgos Papanikolau | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. maj 1883. |
| Mesto rođenja | Kimi, Grčka |
| Datum smrti | 19. februar 1962. (78 god.) |
| Mesto smrti | Majami, SAD |
| Prebivalište | SAD |
| Nacionalnost | Amerikanac |
| Obrazovanje | Univerzitet u Atini, Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina |
| Institucija | Univerzitet u Majamiju |
| Poznat po | Papanikolau test |
Život i karijera
urediJorgos Papanikolau rođen je 13. maja 1883. u Kimi na ostrvu Eubeji, u blizini južnog grada Karistosa poznatog po drevnom lekaru Dioklesu od Karistosa (engl. Diocles of Carystus), koga su zvali drugi Hipokrat. Papanikolau je bio sin Nikolasa Papanikolaua, lekara, i Marije, obrazovane žene koja je gajila veliku ljubav prema klasicima književnosti. Nikolas i Marija su imali četvoro dece (dva sina i dve ćerke). Kao dečak Papanikolau je voleo život u prirodi, posebno planinarenje i plovidbu.
Papanikolau je od 11 godine osnovno obrazovanje sticao u Atini, u kojoj je 1898. upisao studije humanistike i muzike na Univerzitetu u Atini. Međutim, u skladu sa očevim željama, dalje školovanje nastavio na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Atini na kome je i diplomirao 1904. Nakon diplomiranja Papanikolau je jedno vreme radio kao hirurški asistent u vojsci sve do 1906.
Kako je Papanikolau jaku želeo da se bavi naukom i istraživanjima u medicini, tokom 1907. je otišao u Jeni, Nemačka, na poslediplomske studije koje je upisao na Institutu zoologije u Minhenu, (najvećem zoološkom istraživačkom centru u svetu toga vremena). Njegov prvi učitelj u Minhenu bio je profesor Ernst Hekel Hajnrih Filip Avgust (1834—1910), jedan od najvećih zoologa u Evropi. Papanikolau je 1910. doktorirao iz zoologije na Univerzitetu u Minhenu.[3]
Na putu za Pariz Papanikolau je nakon posete Okeanografskom institutu u Monaku, dobio ponudu, koju je on prihvatio, da na ovom institutu radi godinu dana kao fiziolog. Nakon smrti njegove majke Papanikolau se vraća u Grčku gde se oženio Andromache Mavroyeni zvanom Marija, ćerkom visoko rangiranog vojnog oficira. Za vreme Balkanskog rata 1912 — 1913, služio je kao potporučnik u sanitetskoj službi grčke vojske.
Željan medicinskih istraživanjima Papanikolau je zajedno sa suprugom otputovao u SAD. Na ostrvo Elis (Ellis Island) on i supruga stigli su 19. oktobra, 1913. sa novcem koji je bio dovoljan samo za vize i bez znanja engleskog jezika. Njegov prvi posao u SAD bio je prodavac tepiha. Da bi obezbedio sredstva za život Papanikolau je svirao violinu u restoranima, i bio činovnik u novinama na grčkom jeziku, dok je Meri radila kao krojačica. Međutim, ubrzo je Papanikolau imenovan za asistenta u odeljenju za patologiju bolnice u Njujorka, a 1914. postao je asistent anatomije na Kornelovom medicinskom fakultetu. Kada je izbio Prvi svetski rat Papanikolau je odlučio da se trajno nastani u SAD i 1927. je dobio američko državljanstvo.[4]
U sedamdeset i osmoj godini, Papanikolau je okončao četrdesetosmogodišnji rad na univerzitetu Kornel, kada je preuzeo „Papanikolau institutu za rak u Majamiju“. Intenzivno se angažujući oko planiranja aktivnosti za dalje širenje ovog institute Papanikolau je doživeo srčani udar i umro 19. februara 1962. Sahranjen je u Klintonu u Nju Džerziju.
Pisac mnogih naučnih radova, predložen je za Nobelovu nagradu za medicinu ali je nije dobio.[5]
Delo
urediU laboratoriji za patologiju na univerzitetu Kornel, Papanikolau je započeo svoja istraživanja sa mikroskopiranjem uzoraka vaginalnog sekreta gvineja svinja. On je našao da su promene u epitelnim ćelijama (spoljnih slojeva kože ili organa) u korelaciji sa estrusom životinje ili menstrualnim ciklusom. U 1923 Papanikolau je počeo i ispitivanja razmaza vaginalnog sekreta žena i sa grlića materice i tom prilikom je otkrio pojavu kancerogenih ćelije raka materice. U medicinskom časopisu 1928, Papanikolau je prvi put prikazao svoju teoriju da se mikroskopskim pregledom brisa vaginalnog sekreta, nakon struganja površina unutrašnjosti vagine, može otkriti prisustvo ćelija raka u materici. U to vreme lekari su se uglavnom oslanjali na biopsiju i kiretažu u dijagnostici i lečenju raka materice i ignorisali su primenu testa nastalog na osnovu istraživanje Papanikolaua.[6]
Bilo je potrebno nekoliko desetina godina da medicinske nauke prepozna značaj Papanikolau testa. Američka medicinska udruženja su tek 1960. počela da preporučuje svojim lekarima godišnju primenu ovog testa. Papanikolau je umro (1962) samo dve godine, nakon što je je njegov test dokazao efikasnost i postao poznat kao rutinska metoda koja se primenjuje širom sveta. ...„Od uvođenja Papanikolau testa, stopa javljanja raka grlića maternice u Severnoj Americi je opala za oko 70%, a životi milioni žena su produženi.... Papanikolau je takođe po i istom principu struganja tkiva za citološki pregled osmislio i poboljšani testa za otkrivanje raka pluća, bešike i želuca.“[7]
Priznanja
uredi- Jogros Papanikolau je postao prvi počasni član Atinske akademije 1932. godine.[5]
- Dobitnik je nagrade Albert Lasker za istraživanja u oblasti kliničke medicine za izuzetan doprinos u istraživanjima vezanim za rak i njegovo pravovremeno otkrivanje kao mogućeg uzroka smrti, zahvaljujući njegovom relativno brzom, jednostavnom i preciznom testu za dijagnostikovanje nekih tipova tumorskih ćelija raka. Papanikolau je ovu prestižnu nagradu dobio za života 1950.[2]
- Papanikulauov portret nalazio se na prednjoj strani novčanice od 10.000 grčkih drahmi u periodu od 1995. do 2001, sve do zamene drahme za evro.
- U 2009. Papanikolau je u anketi „Velikani grčke“ osvojio drugo mesto i po popularnosti je bio odmah iza Aleksandra Makedonskog.[8]
Bibliografija
uredi- Stockard, Charles R.; Papanicolaou, George N. (1917). „The Existence of a Typical Oestrous Cycle in the Guinea Pig; with a Study of its histological and Physiological Changes.”. American Journal of Anatomy. 22 (2): 225—283. doi:10.1002/aja.1000220204..
- G. N. Papanicolaou:New Cancer Diagnosis. Proceedings of the Third Race Betterment Conference, January 2-6 1928. 528–534.
- G. N. Papanicolaou and Herbert Traut: The diagnostic value of vaginal smears in carcinoma of the uterus. American Journal of Obstetrics and Gynecology, St. Louis. 42 193-206.
- G. N. Papanicolaou and Herbert Traut:Diagnosis of Uterine Cancer by the Vaginal Smear. New York, 1943.
- G. N. Papanicolaou:Atlas of Exfoliative Cytology. Cambridge, Massachusetts, 1954.
- G. N. Papanicolaou:CAMERON CS (1962). „Dedication of the Papanicolaou Cancer Research Institute”. Journal of the American Medical Association. 182: 556—559. PMID 14018025..
- H. Speert:Obstetric and Gynecologic Milestones. New York, (1958). str. 286.
- D. E. Carmichael:The Pap Smear: Life of George N. Papanicolaou. Springfield, Illinois, 1973.
Izvori
uredi- ^ „Αρχική - Dr. Pap”. Dr. Pap (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2016-06-21.
- ^ a b „Albert Lasker Clinical Medical Research Award, George Papanicolaou 1950 Winners”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2009. g. Pristupljeno 29. 12. 2010.
- ^ Μαρία Παπανικολάου - Κόκκορη, "Life and Career, The Way to the Pap-Test", Hellenic Medical Society, January 1 (2008)
- ^ (jezik: engleski) George Nicholas Papanicolaou na : whonamedit.com
- ^ a b Klog (1995). Istorija Grčke novog doba.
- ^ George Papanicolaou Biography (1883—1962)
- ^ (jezik: engleski)Naučnik i doktor George Papanicolaou (Georgios Nicolas Papanicolaou (1883—1962)) Posećeno 1. decembar 2010.
- ^ „Na telekanale SKAЙ startoval proekt «Velikie greki»”. Arhivirano iz originala 9. 3. 2009. g. Pristupljeno 29. 12. 2010.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Jorgos Papanikolau na Vikimedijinoj ostavi
