Johan Kepler

Johan Kepler (nem. Johannes Kepler; Vajl der Štat, 27. decembar 1571 — Regenzburg, 15. novembra 1630) je bio nemački astronom, matematičar i astrolog. Ustanovio je kretanje planeta po elipsama, te time srušio teorije i verovanja da se planete kreću oko Sunca po kružnicama (Prvi Keplerov zakon). Nakon teškog detinjstva odlučio se za crkvenu karijeru, pa je 1584. stupio u semenište u Adelsbergu. Pošto je primljen na Univerzitet u Tibingenu, gde ga je astronomiji poučavao Kopernikov sledbenik Mihael Mastlin, napustio je svešteničku službu i 1594. prihvatio katedru astronomije u Gracu. Njegov su rad zapazili Galileo Galilej i Tiho Brahe, koji ga je pozvao za pomoćnika u Prag. Nakon Braheove smrti 1601, preuzeo je njegov položaj dvorskoga matematičara i astrologa cara Rudolfa II. Od novembra 1604. do početka 1606. posmatrao je novu zvezdu (Keplerova supernova ili SN 1604), koja je sjajem u maksimumu nadmašivala sjaj Jupitera; na mestu zvezde, za koju se danas zna da je bila supernova, zapažaju se samo difuzni ostaci, bez ostatka zvezde.

Johan Kepler
Johan Kepler 1610. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1571-12-27)27. decembar 1571.
Mesto rođenja	Vajl der Štat, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	15. novembar 1630.(1630-11-15) (58 god.)
Mesto smrti	Regenzburg, Sveto rimsko carstvo
Obrazovanje	Univerzitet u Tibingenu
Naučni rad
Polje	astronomija, fizika
Poznat po	Keplerovim zakonima
Potpis

Koristeći vrlo tačna Braheova opažanja planete Marsa, Kepler je otkrio pravilnosti u planetskim kretanjima koja su poznata pod imenom Keplerovi zakoni. Prva dva zakona objavio je 1609. u svojem glavnom delu Astronomia nova. On je bio prvi od astronoma koji se sasvim rešio epicikala, geometrijskih konstrukcija koje su uvedene u geocentričnom sistemu. U istom delu objavio je svoje tumačenje plime i oseke kao posledice delovanja Meseca. Međutim njegovo traženje razloga zbog kojih se planete kreću svojim stazama gubilo se u naivnim predodžbama. Tek je Isak Njutn, na temelju dinamike i tri Keplerova zakona, ustanovio zakon opšte gravitacije.

Nakon Praga, Kepler je 1612. prešao u Linc, gde je predavao matematiku. Godine 1615. izdao je matematičko delo Nova stereometrija vinskih bačava /u stvari zakrivljenih površina/ (lat. Nova Stereometria Doliorum Vinariorum), u kojem se služio postupcima koji ga čine pretečom infinitezimalnoga računa. Godine 1619. objavio je delo Skladnosti sveta (lat. Harmonices mundi) u kojem se izlaže njegov treći zakon. Nastavljajući Braheov rad, 1627. izdao je Rudolfinske tablice (lat. Tabuli Rudolphinae) za izračunavanje položaja planeta, s logaritamskim tablicama, tablicama atmosferske refrakcije, te katalogom 1005 zvezda. Tablice su bile u upotrebi još ceo vek. Kepler je doprineo i modernoj optici konstrukcijom astronomskoga teleskopa (Keplerov dvogled je vrsta dvogleda ili teleskopa s dva sabirna (konveksna) sočiva, koja daju obrnutu sliku predmeta), a takođe i tumačenjem širenja svetlosti i delovanja oka.

Detinjstvo

Mnogo podataka o Johan Kepleru i njegovoj porodici se zna iz horoskopa koje je sam pisao. Ti horoskopi su imali važnu ulogu u njegovom daljem životu, jer mu je izrada istih za brojne plemiće osigurala dovoljno sredstava za bavljenje pravim naučnim radom. U njegovom horoskopu piše da je rođen 27. decembra 1571. u 14.30, nakon trudnoće od 224 dana, 9 sati i 53 minuta. Rođen je u nemačkom gradiću Vajl der Štatu koji je u to vreme imao oko 200 stanovnika.

Iz horoskopa se saznaje da mu je deda Sebaldus Kepler bio krznar i gradonačelnik. Imao je dvanaestoro dece od kojih su prvo troje i poslednje umrli dok su bili u kolevci. Johanov otac Henrih bio je četvrto dete i ostao kao najstariji od preživele braće i sestara. Bio je profesionalni vojnik. Kad je Johanu bilo tri godine, otac mu je otišao u rat u Holandiju, protiv protestantskih pobunjenika. Godinu dana kasnije Johanova majka se pridružila mužu i ostavila decu baki.

Godinu dana kasnije roditelji su se vratili i kupili kuću u Leonbergu, ali uskoro ih je otac opet napustio i pridružio se vojsci vojvode od Albe. Vratio se još jednom, prodao kuću i kupio krčmu. Taj posao mu nije išao, i 1588. je napustio porodicu, koja ga više nikada nije videla. Do tada je Johanova majka rodila sedmoro dece, od kojih je troje rano umrlo, a jedan sin je bio epileptičar. Johanova majka Katarina je bila optužena da je veštica.

Ovaj sažeti prikaz porodičnog stanja pokazuje da Kepler nije imao srećno detinjstvo. Međutim, protestanti su u to vreme nastojali da solidno obrazuju siromašnu i nadarenu decu. Kepler je bio protestant, siromašan i nadaren, pa su ga primili u osnovnu školu, u kojoj je nastava održavana na latinskom. Posle je otišao u bogosloviju gde je maturirao sa sedamnaest godina. Školu je nastavio na filozofskom fakultetu u Tibingenu, koji je takođe vrlo brzo završio i prešao na Teološki fakultet. Iako je od najranijeg detinjstva bio jako religiozan, nikada nije nameravao da postane sveštenik, ali u to siromašno doba nije bilo drugog načina da se obrazuje. Posle četiri godine studija teologije, upravo kad je bio pred završnim ispitima, ponuđeno mu je mesto profesora Protestantske škole u Gracu. Austrijski protestanti su se obratili Tibingenu, a profesori su ocenili da će nezavisni, znatiželjni i prkosni Kepler, koji je javno branio Kopernika, biti bolji profesor nego sveštenik. Kepler je bio počašćen, ali nije bio oduševljen jer je položaj bio nizak. Na kraju su znatiželja i nezavisnost tog položaja prevagnuli i on je prihvatio ponudu pod uslovom da može da se vrati i završi studije teologije.

Rad pre Brahea

Profesor Kepler

Predavanje matematike u Gracu ispalo je veliko razočaranje za njega. Prve godine je imao malo studenata, a druge godine nijednog. Tome je doprinela njegova neprilagođenost pedagogiji. On je imao vrlo bujnu maštu, jako spregnutu sa osećanjima, tako da je njena krivudanja jedva on sam pratio. Često se uzbuđivao zbog malih stvari, nerazumljivih prosečnom đaku. Ti isti prosečni đaci ga često nisu razumevali i bio im je smešan.

Neuspeh ga je terao u očaj i Kepler je molio svog profesora Mestlina da ga vrati. Uprava škole je međutim bila zadovoljna njime. Govorili su da to nije njegova krivica, i dodelili su mu dodatna predavanja — retoriku i čitanje Virgilija. Drugi deo njegovog posla svodio se uglavnom na „primenjenu astronomiju“, tj. astrologiju. Morao je da sprema godišnje horoskope i kalendare. Kepleru je to bilo zanimljivo, uostalom dobijao je i 20 forinti po horoskopu, što je tada bila pristojna suma.

Sa prvim kalendarom/horoskopom je imao sreće; predvideo je dva događaja (koja su objektivno bila prilično izvesna): Hoće li zima biti jaka i da će Turci napasti Austriju?

Ova dva događaja su se dogodila, pa se njegovo proročanstvo ispunilo. U Alpima su ljudi umirali od hladnoće, a oko Beča su Turci palili i pljačkali. Tako mu je „pokćerka astronomije“, kako je zvao astrologiju, neočekivano donela popularnost i donekle finansijsku sigurnost.

Pored predavanja i spremanja kalendara, Kepleru je ostalo dosta vremena i za kreativnu aktivnost. On nije prošao kroz neku školu istraživanja, i nije imao prilike da prati rad nekog istraživača. Da je imao, moguće je da ne bi otkrio svoje zakone, već bi išao stopama svojih prethodnika.

Važno je napomenuti da Kepler nije bio nepogrešiv istraživač. Štaviše, često se kaže da je on za svaki dobar korak napravio tri pogrešna. Samo što bi onaj jedan bio toliko dobar da mu se opraštaju sva tri pogrešna.

Kepler je bio vrlo sistematičan. Godinama je izrađivao stotine stranica proračuna i nikada se nije zadovoljavao sa osrednjim slaganjem teorije i posmatranja. Ako se teorija ne bi tačno prilagodila području posmatranja, trebalo je potražiti druge mogućnosti. Koliko god su prvobitna računanja tražila mnogo vremena i napora, ona su morala biti tačna. Upravo kako su Keplerovi uspesi nadvladali njegove greške, tako je karakteristično da se uvek pokoravao posmatranjima, koja su prevagnula neobične plodove njegove svojevrsne (ne)stvarnosti.

I tako je Kepler počeo od praćenja proporcija brojeva i njihovih kvadrata tražeći podudarnosti oblika i njihovih kombinacija. Ta metoda je poznata kao „Pitagoriziranje“. Danas je „pitagoriziranje“ gubljenje vremena, ali Kepler je pre oko četiri stotine godina, polazeći upravo od Pitagore i Platona, uspeo.

Kosmički pehar

Kad je Kepler završio rukopis „Kosmičke misterije“, dobio je dva meseca godišnjeg odmora da u Virtembergu osigura objavljivanje. Time se bavio njegov profesor Mestlin, koji je napisao oduševljenu recenziju senatu univerziteta i nadgledao štampanje.

Za to vreme Kepler je uveravao Fridriha, kneza od Virtemberga, da se napravi pehar po njegovom kosmičkom modelu. Trebalo je da različiti majstori izrade različite delove da tajna pehara ne bi bila otkrivena, a da znaci planeta budu izrađeni od dragog kamenja: Saturn od dijamanata, Mesec od bisera, itd. Svaka sfera bi sadržavala drugo piće, koje bi skrivenim cevima stizalo do slavina. Sunce bi sadržavalo akva-vitu, Merkur brendi, Mesec vodu itd.

Knez mu je naložio da napravi model od bakra, a ukoliko bi mu se svideo, daće mu sredstva da ga napravi od srebra. Kepler nije imao novca za bakar pa ga je napravio od papira raznih boja, ali znatno većeg nego što je trebalo da bude. Knezu se svidelo, ali majstori tako nešto nisu mogli da izrade, čak ni izmenjen model, bez pića, koji je Kepler opet napravio od papira. Umesto dva, Kepler je ostao šest meseci, i vratio se neobavljenog posla. Posao se vukao još godinama; Kepler je nakon nekog vremena napisao izveštaj i napustio rad na peharu. Šest meseci kasnije ponudio je model Sunčevog sistema i počeo da se njime intenzivno bavi.

Školovanje kod Brahea

Proučavajući dalje svoje ideje o telima i kuglama zapazio je da je Kopernik drugačije tretirao slučaj Zemlje od drugih planeta. To je podstaklo Keplera, jer ako je Kopernik ovde pogrešio i ako bi se Zemlja tretirala na isti način kao i sve druge planete, njegova neobična teorija bi se mogla bolje uskladiti sa posmatranjima. Zato se Kepler dao na određivanje tačne putanje Zemlje. Za ovo su mu bila potrebna najtačnija posmatranja, pa je odlučio da zamoli Tiha Brahea da mu ustupi svoje knjige sa merenjima.

Velika udaljenost od Graca, gde je Kepler živeo, do Danske možda bi ga sprečila da otputuje kod Tiha, ali Tiho se posvađao sa mnogim ljudima u Danskoj i bojeći se da mu ne uzmu njegove instrumente napustio je Dansku 1597. godine i naselio se u Češkoj pred kraj 16. veka. Kepler je u međuvremenu pobegao iz Graca zbog verskih progona i došao u Prag 4. februara 1600. godine. Tako je Kepler mogao da kontaktira Tiha, ali Tiho Braheu nije padalo na pamet da Kepleru samo ustupi merenja, već je zahtevao da mu se Kepler pridruži kao asistent i sa njim sprovodi merenja.

Pošto je Braheov stariji asistent Longomontanus imao problema sa Marsom, njega je dobio ambiciozni Kepler. On je izjavio da će odrediti parametre putanje za osam dana (čak se i opkladio). Posao je trajao šest godina. Srećna okolnost je što je Kepler počeo sa Marsom, jer je on, ukupno gledano najpogodniji za otkrivanje eliptičnosti.

Kepler je tada pod Braheovom, ne baš nežnom rukom, prošao svoju prvu školu merenja. Deset meseci koliko su proveli zajedno (od ukupno 18) bilo je dovoljno da Kepler završi školovanje. To je moglo trajati i kraće da Kepler nije išao dva puta u Grac, kako bi doveo ženu. U međuvremenu, Brahe je predložio caru Rudolfu II da uzme Keplera u službu.

Dva dana nakon Braheove smrti, 6. novembra 1601, Kepler je imenovan za Carskog matematičara. Imao je 30 godina. Na samrtnoj postelji Tiho Brahe je zaklinjao Keplera da ne zaboravi sistem koji je on zastupao, da se Sunce okreće oko Zemlje, a da se sve ostale planete okreću oko Sunca. Kepler je obećao da to neće zaboraviti, premda je bio svestan da se ovaj sistem samo neznatno razlikuje od Kopernikovog sistema. U svojim kasnijim radovima on se savesno držao obećanja.

Važno je napomenuti da je Brahe imao vrlo neugodnu narav i svako ko je radio sa njim je svaki dan bio obasipan bujicom uvreda. Time Keplerovo pridržavanje obećanja još više dobija na težini i odlično je svedočanstvo Keplerovog karaktera (i neizmernog poštovanja Tiha Brahea), kao i činjenica da je 25 godina posle svoje velike planetarne tablice Rudolfove tablice posvetio uspomeni na Tiha Brahea.

Rad posle Braheove smrti

Epitome astronomiae copernicanae, 1618

Knjige

Kepler je objavio tri poznate knjige nakon Braheove smrti:

• Nova astronomija (Astronomia nova)
• Harmonije sveta (Harmonices mundi)
• Rudolfove tablice (Tabuli Rudolphinae)

Astrologija i drugi projekti

Tokom 6 godina borbe sa Marsom, Kepler je takođe obavljao svoje dužnosti carskog matematičara: izdavao je godišnje kalendare astroloških prognoza, radio je horoskope ličnostima na dvoru i njihovim gostima, odgovarao je na najrazličitija i brojna pitanja znatiželjnih važnih ličnosti. Napisao je dve knjižice o astrologiji, jednu o kometama i jednu o obliku kristala snega. U to vreme je zapisao i nekoliko čudnih teorija za koje je zaslužan, već spomenuti, filozofsko-osećajni deo njegovog karaktera:

Čudna anomalija je da je Kepler, radeći po ovoj netačnoj osnovi, ipak došao do tačnog rezultata, tj. da planete opisuju (tj. „prebrišu“) iste površine u jednakim vremenskim intervalima. (Drugi Keplerov zakon)

Do kraja života verovao je da brzine planeta opadaju obrnuto sa svojim udaljenostima od Sunca. Bila je čudna stvar da se ovaj zaključak nije mogao upotrebiti od planete do planete, nego samo za istu planetu na raznim daljinama od Sunca. Činjenica da periodi obilaska planeta oko Sunca ne zavise od kvadrata njihovih udaljenosti, pokazala bi Kepleru da njegova zamisao nije bila ispravna. Nasuprot tome, Kepler je otkrio najznačajniji odnos između perioda obilaska planeta i njihovih srednjih udaljenosti od Sunca: on kaže da je kvadrat perioda proporcionalan kubovima udaljenosti (Treći Keplerov zakon).

Poslednje godine

Nakon progona i bega iz Linca Kepler je dobio dve ponude: Univerzitet u Bolonji mu je ponudio da nasledi Maginija, a Frensis Bekon ga je pozvao u Englesku. Obe ponude je odbio - Isto kao što Galileo nikad nije napustio Italiju, Njutn Englesku, tako ni Kepler nije napustio tadašnje nemačko carstvo.

Nakon što je završio posao sa Rudolfovim tablicama u Ulmu, otišao je u Prag gde je u to vreme Car došao da kruniše sina za kralja Češke. Tu je sreo njegovog slavnog generala, Albrehta Valenštajna. Pre 25 godina Valenštejn je preko posrednika tražio od Keplera horoskop. Kepler je saznao o kome je reč i prorekao mu je briljantnu budućnost vojskovođe. Šesnaest godina kasnije izradio mu je još jedan horoskop. Kada su se sreli u Pragu, Valenštajn mu je predložio da bude, pored carskog, i njegov privatni matematičar. Kako nije znao gde će, Kepler je pristao.

Valenštajn je bio potpuno nezainteresovan za nauku, samo su mu horoskopi bili važni. A kad ih je Kepler počeo pisati oprezno, Valenštajn je od njega tražio podatke o položaju planeta koje je slao poslušnijim astrolozima.

Kepler je tada sa svojim zetom počeo da štampa efemeride; posao se svodio na to da na osnovu svojih Rudolfovih tabela izračunava detaljno kretanje planeta tokom godine, na osnovu čega se rade horoskopi. Te knjige su bile popularne, ali njihovo pripremanje je predstavljalo najniži nivo do kog se on spustio.

To ga je dovelo do psihičkog stanja u kom je iskoristio prvu priliku da ode bilo kuda. Planirao je da ode u Ratisbon i utera od cara 12.000 florina duga. Putovao je na jednoj ragi koju je u Ratisbonu prodao za dva florina. Tri dana kasnije dobio je groznicu a nekoliko dana kasnije, 15. novembra 1630, umro je u pedesetoj godini. Car mu je ostao dužan, ne samo onih 12.000 florina.

Literatura

• Fred Hojl, Astronomija, Mladost, Zagreb, 1971.
• Milorad Mlađenović, Koraci otkrića prirode, Biblioteka Đordano Bruno, Gradina 1991.
• Andersen, Hanne; Peter Barker; and Xiang Chen. The Cognitive Structure of Scientific Revolutions, chapter 6: "The Copernican Revolution." New York. The Cognitive Structure of Scientific Revolutions. Cambridge University Press. 2006. ISBN 978-0-521-85575-4. 
• Armitage, Angus. John Kepler, Faber, 1966.
• Banville, John. Kepler, Martin, Secker and Warburg, London, 1981 (fictionalised biography)
• Barker, Peter and Bernard R. Goldstein: "Theological Foundations of Kepler's Astronomy". Osiris, Volume 16. Science in Theistic Contexts. University of Chicago Press, 2001, pp.  88–113
• Caspar, Max. Kepler; transl. and ed. by C. Doris Hellman; with a new introduction and references by Owen Gingerich; bibliographic citations by Owen Gingerich and Alain Segonds. . New York: Dover. 1993. ISBN 978-0-486-67605-0. 
• Connor, James A. (2004). Kepler's Witch: An Astronomer's Discovery of Cosmic Order Amid Religious War, Political Intrigue, and the Heresy Trial of His Mother. San Francisco: Harper. ISBN 978-0-06-052255-1. 
• De Gandt, Francois. Force and Geometry in Newton's. Principia, Translated by Curtis Wilson. Force and Geometry in Newton's Principia. Princeton University Press. 1995. ISBN 978-0-691-03367-9. 
• Dreyer, J. L. E. (1967). A History of Astronomy from Thales to Kepler. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-60079-6. 
• Ferguson, Kitty (2002). The nobleman and his housedog: Tycho Brahe and Johannes Kepler: the strange partnership that revolutionized science. London: Review. ISBN 978-0-7472-7022-5. published in the US as. Tycho & Kepler: the unlikely partnership that forever changed our understanding of the heavens.. New York: Walker. 2002. ISBN 978-0-8027-1390-2. 
• Field, J. V.. Kepler's geometrical cosmology. Kepler's Geometrical Cosmology. Chicago University Press. 1988. ISBN 978-0-226-24823-3. 
• Gilder, Joshua; Anne-Lee Gilder (2004). Heavenly Intrigue: Johannes Kepler, Tycho Brahe, and the Murder Behind One of History's Greatest Scientific Discoveries. Doubleday. ISBN 978-0-385-50844-5.  Reviews bookpage.com, crisismagazine.com
• Gingerich, Owen (1993). The Eye of Heaven: Ptolemy, Copernicus, Kepler. American Institute of Physics. ISBN 978-0-88318-863-7.  (Masters of modern physics; v. 7)
• Gingerich, Owen: "Kepler, Johannes" in Dictionary of Scientific Biography, Volume VII. Charles Coulston Gillispie, editor. New York: Charles Scribner's Sons, 1973
• Greenbaum and Boockmann: "Kepler's Astrology", Culture and Cosmos Vol. 14. Special Double Issue, 2012.
• Jardine, Nick: "Koyré's Kepler/Kepler's Koyré," History of Science, Vol. 38 (2000), pp.  363–376
• Kepler, Johannes. Johannes Kepler New Astronomy. trans. W. Donahue, forward by O. Gingerich. Johannes Kepler New Astronomy. Cambridge University Press. 1993. ISBN 978-0-521-30131-2. 
• Kepler, Johannes and Christian Frisch. Joannis Kepleri Astronomi Opera Omnia (John Kepler, Astronomer; Complete Works), 8 vols.(1858–1871). vol. 1, 1858, vol. 2, 1859, vol. 3, 1860, vol. 6, 1866, vol. 7, 1868, Frankfurt am Main and Erlangen, Heyder & Zimmer, – Google Books
• Kepler, Johannes, et al. Great Books of the Western World. Volume 16: Ptolemy, Copernicus, Kepler, Chicago: Encyclopædia Britannica, Inc., 1952. (contains English translations by of Kepler's Epitome, Books IV & V and Harmonices Book 5)
• Koestler, Arthur (1959). The Sleepwalkers: A History of Man's Changing Vision of the Universe. Penguin Publishing. ISBN 978-0-14-019246-9. 
• Koyré, Alexandre (1977). Galilean Studies. Harvester Press. ISBN 978-0-85527-354-5. 
• Koyré, Alexandre: The Astronomical Revolution: Copernicus-Kepler-Borelli. Ithaca, NY. . Cornell University Press. 1973. ISBN 978-0-8014-0504-4.  ; Methuen. 1973. ISBN 978-0-416-76980-7.; Hermann. 1973. ISBN 978-2-7056-5648-5.
• Kuhn, Thomas S. (1957). The Copernican Revolution: Planetary Astronomy in the Development of Western Thought. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-17103-9. 
• Lindberg, David C.: "The Genesis of Kepler's Theory of Light: Light Metaphysics from Plotinus to Kepler." Osiris, N.S. 2. . University of Chicago Press. 1986. pp. 5–42. .
• Lear, John (1965). Kepler's Dream. Berkeley: University of California Press. 
• M.T.K Al-Tamimi. "Great collapse Kepler's first law", Natural Science, 2 (2010), ISSN 2150-4091
• North, John (1994). The Fontana History of Astronomy and Cosmology. Fontana Press. ISBN 978-0-00-686177-5. 
• Pannekoek, Anton (1989). A History of Astronomy. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-65994-7. 
• Pauli, Wolfgang. Wolfgang Pauli — Writings on physics and philosophy, translated by Robert Schlapp and edited by P. Enz and Karl von Meyenn (Springer Verlag, Berlin, 1994). See section 21, The influence of archetypical ideas on the scientific theories of Kepler, concerning Johannes Kepler and Robert Fludd (1574–1637). ISBN 978-3-540-56859-9.
• Schneer, Cecil: "Kepler's New Year's Gift of a Snowflake." . Isis. 51 (4).  . . University of Chicago Press. 1960. pp. 531–545. .
• Shapin, Steven (1996). The Scientific Revolution. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75020-0. 
• Stephenson, Bruce (1987). Kepler's physical astronomy. New York: Springer. ISBN 978-0-387-96541-3.  (Studies in the history of mathematics and physical sciences; 13); reprinted Princeton: Princeton University Press. 1994. ISBN 978-0-691-03652-6.
• Stephenson, Bruce. The Music of the Heavens: Kepler's Harmonic Astronomy. The Music of the Heavens: Kepler's Harmonic Astronomy. Princeton University Press. 1994. ISBN 978-0-691-03439-3. 
• Toulmin, Stephen and June Goodfield. The Fabric of the Heavens: The Development of Astronomy and Dynamics. Pelican, 1963.
• Voelkel, James R. (2001). The Composition of Kepler's Astronomia nova. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00738-0. 
• Westfall, Richard S. (1971). The Construction of Modern Science: Mechanism and Mechanics. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-93531-5. ; reprinted Cambridge University Press. 1978. ISBN 978-0-521-29295-5.
• Westfall, Richard S. (1981). Never at Rest: A Biography of Isaac Newton. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23143-5. 
• Wolf, A. A History of Science, Technology and Philosophy in the 16th and 17th centuries. George Allen & Unwin, 1950.

Spoljašnje veze

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Johan Kepler”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 

• Johannes Kepler na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• The Correspondence of Johannes Kepler in EMLO
• Johan Kepler na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Full text of Kepler. by Walter Bryant (public domain biography)
• Kommission zur Herausgabe der Werke von Johannes Kepler (with links to digital scans of the published volumes) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2016)
• JohannesKepler.Info Kepler information and community website, launched on December 27, 2009
• Harmonices mundi
• Liscia, Daniel A. Di. „Johannes Kepler”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• De Stella Nova in Pede Serpentarii Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2017)
• The Correspondence of Johannes Kepler
• Bryant. Kepler na projektu Gutenberg|first=Walter W. (1920 book, part of Men of Science series)
• Electronic facsimile-editions of the rare book collection at the Vienna Institute of Astronomy
• Johan Kepler na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Audio – Cain/Gay (2010) Astronomy Cast
• Christianson, Gale E., Kepler's Somnium: Science Fiction and the Renaissance Scientist
• Kollerstrom, Nicholas, Kepler's Belief in Astrology
• References for Johannes Kepler
• Plant, David, Kepler and the "Music of the Spheres"
• Kepler, Napier, and the Third Law at MathPages
• Calderón Urreiztieta, Carlos. Harmonice Mundi • Animated and multimedia version of Book V
• Reading the mind of God 1997 drama based on his life by Patrick Gabridge
• Johannes Kepler 2010 drama based on his life by Robert Lalonde
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Johannes Kepler”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2021)
• Tabvlæ Rudolphinæ qvibvs astronomicæ scientiæ  ... Typis J. Saurii, 1627.
• Books by Johannes Kepler that are available in digital facsimile from the website of the Linda Hall Library:
  • (1604) Ad vitellionem paralipomena Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)
  • (1606) De stella nova in pede Serpentarii Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)
  • (1611) Dioptrice Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)
  • (1618) Epitome astronomiae Copernicanæ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јануар 2020)
• BBC Radio 4 – In Our Time – Johannes Kepler – 29 December 2016