Akadski jezik

Akadski jezik je izumrli istočnosemitski jezik koji je govoren u drevnoj Mesopotamiji (Akad, Asirija, Isin i Vavilonija). Koristio se od 30. veka pre nove ere sve do 8. veka p. n. e.

akadski
𒀝𒅗𒁺𒌑 akkadû
Govori se u	Haldeja, Asirija i Vavilonija
Region	Mesopotamija
Era	sredina 3. milenijuma p. n. e. – 8. vek p. n. e.; akademska i liturgijska upotreba do 100. godine
Jezička porodica	afroazijski semitski istočnosemitski akadski
Pismo	sumersko-akadsko klinasto pismo
Zvanični status
Službeni jezik u	inicijalno Akadija (centralna Mesopotamija); lingva franka Srednjeg istoka i Egipta u kasnom bronzanom i ranom gvozdenom dobu.
Jezički kodovi
ISO 639-2	akk
ISO 639-3	akk
Glotolog	akka1240

To je najranije korišćen semitski jezik. Koristio je klinasto pismo, koje je prvobitno korišćeno za pisanje nepovezanih, a takođe i izumrlih, sumerskih zapisa. Akadski jezik je dobio ime po gradu Akad, glavnom centru mesopotamske civilizacije tokom Akadskog carstva (2334–2154. p. n. e.)Međusobni uticaj između Sumera i Akađana naveli su naučnike da opisuju njihove jezike kao jedan. Akadijska imena su prvi put potvrđena u sumerskim tekstovima od sredine 3. trećeg milenijuma p. n. e. Od druge polovine trećeg milenijuma pre nove ere, tekstovi koji su u potpunosti napisani u Akadu počinju da se pojavljuju. Do danas je iskopano stotine hiljada tekstova i fragmenata teksta, pokrivajući široku tekstualnu tradiciju mitološkog narativa, pravnih tekstova, naučnih radova, korespondencije, političkih i vojnih događaja i mnoge druge primere. Do drugog milenijuma pre nove ere, dve varijante oblika jezika bile su u upotrebi u Asiriji i Vaviloniji, poznate pod imenom Asir i Vavilon.

Neovavilonska uputstva za bojenje vune

Akadski jezik je vekovima bio maternji jezik u mesopotamskim narodima, kao što su Asir i Vavilonija. Zbog moći različitih mesopotamijskih carstva, kao što su Akadsko carstvo, Staroasirsko carstvo, Vavilonija i Srednjoasirsko carstvo, akadski jezik je postao jezik većine drevnog Bliskog istoka. Međutim, počeo je da opada tokom Neoasirskog carstva. Po helenističkom periodu jezik je bio u velikoj meri ograničen na naučnike i sveštenike koji rade u hramovima u Asiriji i Vaviloniji. Poslednji poznati akadski zapis datira od prvog veka. Akadski je fuzionalni jezik sa gramatičkim slučajem; i kao i svi semitski jezici, Akadski jezik koristi sistem saglasnićkih korena. Tekstovi Kultepe, koji su napisani u staroj asirskoj, uključuju hetitske pozajmljenice i imena, koji čine najstariji zapis bilo kog indoevropskog jezika.

Klasifikacija

Zapis od dostignućima Nabukodonosora II

Akadski jezik pripada ostalim semitskim jezicima u bliskoistočnoj grani afroaziatskih jezika, porodice rođenog na Bliskom istoku, Arabijskog poluostrva, delova Anadolije, severne Afrike, Malte, Kanarskih Ostrva, a zatim se oslanja na rog Afrike u 8. vek p. n. e., koji se kasnije širio dalje u delove zapadne Afrike. Akadski i njegov naslednik aramejski, međutim, samo su potvrđeni u Mesopotamiji i na Bliskom istoku. U okviru bliskoistočnih semitskih jezika akadski formira podgrupu istočne Semitike.

Poreklo akadske prostorne pretpostavke nije poznato.

Pismo

Staroakadski je očuvan na glinenim tablicama iz 2500. veka p. n. e. Pisano je korišćenjem klinike, pomoću klinastih simbola pritiskanih u mokroj glini. U akadskom pismu praktično je postalo potpuno razvijeno slogovit pismo, a originalna logografska priroda klinike je postala sekundarna, mada su i dalje korišćeni logogrami čestih reči kao što su „bog“ i „hram“. Iz tog razloga znak AN može s jedne strane biti logogram riječi ilum („bog“), a sa druge označava boga Anu ili čak slog -an-. Pored toga, ovaj znak se koristi kao determinant za božanska imena.

Još jedna posebnost akadske klinike je da mnogi znaci nemaju dobro definisanu fonetsku vrednost. Određeni znaci, kao što je AH, ne razlikuju različite kvalitetne samoglasnike. U drugom pravcu nema koordinacije; na primer, slog -ša- je prikazan znakom ŠA, ali i znakom NIG. Oba se često koriste za isti slog u istom tekstu.

Klinička informacija je bila na mnoge načine neadekvatna za Akađane: među svojim manama je bila njegova nemogućnost da predstavi važne foneme na semitiskom, uključujući glotalnu stanicu, faringeale i emfatične saglasne. Osim toga, klinopis je bio sistemski sistem pisanja – tj. suglasnik plus samoglasnik sadržao je jednu pisačku jedinicu – često neodgovarajuću za semitski jezik sastavljen od triconsonantalnih korena.

Dešifrovanje

Zapis o vojnim kampanjama Ašurnasirpala II

Akadski jezik je počeo da se ponovo otkriva kada je Karsten Niebuhr 1767. godine uspeo da napravi kopije klinastih tekstova i objavio ih u Danskoj. Odmah je počelo dešifrovanje tekstova, a dvojezičnost, posebno stari persijsko-akadski bilingvali, bila je od velike pomoći. Pošto su tekstovi sadržavali nekoliko kraljevskih imena, izolovani znakovi su se mogli identifikovati, a 1802. godine ih je predstavio Georg Fridrih Grotefend. Do tada je već bilo očigledno da je akadski jezik semitski jezik, a konačni proboj u dešifrovanju jezika došao je od Edvarda Hincksa, Henrija Ravlinsona i Julesa Operta sredinom 19. veka. Orijentalni institut Univerziteta u Čikagu nedavno je dovršio rečnik akadskog jezika od 21 knjige, koji je komercijalno i online dostupan.

jezik	lokacija
Asirski	Severna Mesopotamija
Vavilonski	Centralna i južna Mesopotamija

Literatura

• Borger, Rykle (1963). Babylonisch-assyrische Lesestcuke. 
• George, Andrew. Babylonian and Assyrian-A history of Akkadian. 
• Huehnergard, John; Woods, Christopher (2004). „Akkadian and Eblaite”. Ur.: Roger D. Woodard. The Cambridge Encyclopedia of the World's Ancient Languages. Cambridge. str. 218—280. 
• Aro, Jussi (1957). Studien zur mittelbabylonischen Grammatik. Studia Orientalia 22. Helsinki: Societas Orientalis Fennica.
• Buccellati, Giorgio (1996). A Structural Grammar of Babylonian. Wiesbaden: Harrassowitz.
• Buccellati, Giorgio (1997). "Akkadian," The Semitic Languages. Ed. Robert Hetzron. New York: Routledge. Pages 69–99.
• Bussmann, Hadumod (1996). Routledge Dictionary of Language and Linguistics. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-20319-7. 
• Caplice, Richard (1980) (1983). Introduction to Akkadian. Rome: Biblical Institute Press. ISBN 978-88-7653-440-9. ; 1988. 2002. ISBN 978-88-7653-566-6.) (The 1980 edition is partly available online.)
• Dolgopolsky, Aron (1999). From Proto-Semitic to Hebrew. Milan: Centro Studi Camito-Semitici di Milano. 
• Deutscher, G. (2000). Syntactic Change in Akkadian: The Evolution of Sentential Complementation. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-154483-5. Pristupljeno 26. 8. 2018. 
• Gelb, I.J. . Old Akkadian Writing and Grammar. Second edition. Materials for the Assyrian Dictionary 2. . Chicago: University of Chicago Press. 1961. 
• Huehnergard, John A Grammar of Akkadian (Second Edition). Eisenbrauns. 2005. ISBN 978-1-57506-922-7.
• Marcus, David (1978). A Manual of Akkadian. University Press of America. ISBN 978-0-8191-0608-7. 
• Mercer, Samuel A B (1961). Introductory Assyrian Grammar. New York: F Ungar. ISBN 978-0-486-42815-4. 
• Moscati, Sabatino (1980). An Introduction to Comparative Grammar of Semitic Languages Phonology and Morphology. Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-00689-7. 
• Soden, Wolfram von (1952) (1995). Grundriss der akkadischen Grammatik (3rd izd.). Analecta Orientalia 33. Roma: Pontificium Institutum Biblicum. ISBN 978-88-7653-258-0. )
• Woodard, Roger D. The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University PresISBN 978-0-521-68497-2. str. 2008.
• Gelb, I. J (1961). Old Akkadian writing and grammar. Materials for the Assyrian dictionary, no. 2. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-62304-7. 
• Hasselbach, Rebecca (2005). Sargonic Akkadian: A Historical and Comparative Study of the Syllabic Texts. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. ISBN 978-3-447-05172-9. 
• Huehnergard, J. A Grammar of Akkadian (3rd ed. 2011). Harvard Semitic Museum StudieISBN 978-1-57506-922-7. str. 45.[1](requires login)
• Huehnergard, J. (2005). A Key to A Grammar of Akkadian . Harvard Semitic Studies. Eisenbrauns.[2](requires login)
• Soden, Wolfram von: Grundriß der Akkadischen Grammatik. Analecta Orientalia. Bd 33. Rom. 1995. ISBN 978-88-7653-258-0.
• Streck, Michael P. Sprachen des Alten Orients. Wiss. Buchges., Darmstadt. 2005. ISBN 978-3-534-17996-1.
• Ungnad, Arthur: Grammatik des Akkadischen.. Neubearbeitung durch L. Matouš, München 1979 (5. Aufl.). 1969. ISBN 978-3-406-02890-8.
• Woodard, Roger D. The Ancient Languages of Mesopotamia, Egypt and Aksum. Cambridge University PresISBN 978-0-521-68497-2. str. 2008.
• Rykle Borger: Babylonisch-assyrische Lesestücke. Rom 1963.(3., revidierte Auflage, 2006 Teil. I-II)
  • Part I: Elemente der Grammatik und der Schrift. Übungsbeispiele. Glossar.
  • Part II: Die Texte in Umschrift.
  • Part III: Kommentar. Die Texte in Keilschrift.
• Richard Caplice: Introduction to Akkadian.. Biblical Institute Press, Rome 2002 (4.Aufl.). 1988. ISBN 978-88-7653-566-6.
• Kaspar K. Riemschneider: Lehrbuch des Akkadischen.. Enzyklopädie, Leipzig Langenscheidt Verl. Enzyklopädie, Leipzig 1992 (6. Aufl.). 1969. ISBN 978-3-324-00364-3.
• Martin Worthington: "Complete Babylonian: Teach Yourself" London. 2010. ISBN 978-0-340-98388-1.
• Jeremy G. Black; Andrew George, Nicholas Postgate (2000). A Concise Dictionary of Akkadian. Wiesbaden: Harrassowitz-Verlag. ISBN 978-3-447-04264-2. 
• Wolfram von Soden: Akkadisches Handwörterbuch. 3 Bde. Wiesbaden 1958-1981. ISBN 978-3-447-02187-6.
• Martha T. Roth, ed.: The Assyrian Dictionary of the Oriental Institute of the University of Chicago. 21 vols. in 26. Oriental Institute of the University of Chicago, Chicago 1956-2010. (available free online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. септембар 2011))
• Cherry, A. (2003). A basic neo-Assyrian cuneiform syllabary. Toronto, Ont: Ashur Cherry, York University.
• Cherry, A. (2003). Basic individual logograms (Akkadian). Toronto, Ont: Ashur Cherry, York University.
• Rykle Borger: Mesopotamisches Zeichenlexikon.. Alter Orient und Altes Testament (AOAT). Bd 305. Ugarit-Verlag, Münster. 2004. ISBN 978-3-927120-82-2.
• René Labat: Manuel d'Épigraphie Akkadienne.. Paul Geuthner, Paris 1995 (6.Aufl.). 1976. ISBN 978-2-7053-3583-0.
• Ignace J. Gelb: Old Akkadian Writing and Grammar.. Materials for the Assyrian dictionary. Bd 2. University of Chicago Press, Chicago 1952, 1961. 1973. ISBN 978-0-226-62304-7. ISSN 0076-518X
• Markus Hilgert: Akkadisch in der Ur III-Zeit.. Rhema-Verlag, Münster. 2002. ISBN 978-3-930454-32-7.
• Walter Sommerfeld: Bemerkungen zur Dialektgliederung Altakkadisch, Assyrisch und Babylonisch. In: Alter Orient und Altes Testament (AOAT). Ugarit-Verlag, Münster 274.2003. ISSN 0931-4296

Spoljašnje veze

• Akkadian-language
• akkadian-language
• Introduction to Cuneiform Script and the Akkadian language on The Open Richly Annotated Cuneiform Corpus (Oracc)
• Akkadian cuneiform on Omniglot (Writing Systems and Languages of the World)
• Wilford, John Noble (7. 6. 2011). „After 90 Years, a Dictionary of an Ancient World”. The New York Times. str. 2. 
• Akkadian Language Samples
• A detailed introduction to Akkadian
• Assyrian grammar with chrestomathy and glossary (1921) by Samuel A B Mercer
• Akkadian-English-French Online Dictionary
• Old Babylonian Text Corpus (includes dictionary)
• The Assyrian Dictionary of the Oriental Institute of the University of Chicago (CAD) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2011)
• Old Akkadian Writing and Grammar, by I. J. Gelb, 2nd Ed. (1961) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2011)
• Glossary of Old Akkadian, by I. J. Gelb (1957) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2011)
• List of 1280 Akkadian roots, with a representative verb form for each
• Recordings of Assyriologists Reading Babylonian and Assyrian
• Unicode Fonts for Ancient Scripts and Akkadian font for Ubuntu Linux-based operating system (ttf-ancient-fonts)
• The Assyrian Dictionary of the Oriental Institute of the University of Chicago (CAD)
• Akkadian in the wiki Glossing Ancient Languages (recommendations for the Interlinear Morphemic Glossing of Akkadian texts)