Akvasi Amankva Afrifa (engl. Akwasi Amankwaa Afrifa; Mampong, 24. april 1936Akra, 26. jun 1979) bio je general-potpukovnik i ganski političar. Bio je državni poglavar Gane od 2. aprila 1969. godine do 3. aprila 1970. godine.

Akvasi Afrifa
Lični podaci
Datum rođenja(1936-04-24)24. april 1936.
Mesto rođenjaMampong, Gana
Datum smrti26. jun 1979.(1979-06-26) (43 god.)
Mesto smrtiAkra, Gana
Profesijavojno lice, političar
3. predsednik Gane
2. april 1969 — 3. april 1970.
PrethodnikDžozef Artur Ankra
NaslednikNii Ama Olenu

Biografija

uredi

Rođen je u mestu Mampong, na zapadu Gane. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a srednju je pohađao u centralnoj regiji Gane. Godine 1957, u 21. godini, prijavio se u gansku vojsku. A pohađao je vojne škole u zemlji i inostranstvu. Dobio je čin drugog poručnika i učestvovao u operaciji snaga UN-a, poslanih u Demokratsku Republiku Kongo.[1]

Kasnije je napredovao u hijerarhiji, postavši major. Tokom službe u jednom mestu, postao je prijatelj potpukovniku Emanuelu Kvasi Kotoki.[2] Upravo taj Kotoka bio je vođa puča izvršenog 24. februara 1966. godine, kojim je s vlasti srušen demokratski izabran predsednik Kvame Nkruma. Nakon puča kao državni, poglavar imenovan je general-major Džozef Artur Ankra, koji je odstupio nakon korupcionaške afere, a glasine su ga optuživale da je podmićivao provodioce ankete, koje bi pokazale njegovu prednost pred ostalim kandidatima na predsedničkim izborima.

Afrifa je zamenio Ankraa kao predsednik. Od majora je u tri godine postao general-potpukovnik. Na vlasti se nije dugo zadržao, a svrgnuo ga je pukovnik Ignacijus Kutu Ačampong, koji će zajedno s njim biti pogubljen, kada 1979. godine na vlast bude došao Džeri Rolings. Afrifa je bio vojnik, ali je nakon rušenja s vlasti bio farmer u rodnom mestu. Bio je oženjen Kristinom, s kojom je imao sedmero dece.

Pogubljen je krajem juna 1979. godine u 43. godini. Godine 2001, podnesen je zahtev udovica pogubljenih oficira da se tela vrate porodicama, što je predsednik Džon Kufuor i učinio radi nacionalnog pomirenja.[3][4]

Izvori

uredi
  1. ^ „Reformer removed”. Time Magazine articles archive. Time inc. 11. 4. 1969. Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  2. ^ „Lt-Gen Emmanuel Kwasi Kotoka”. Famous Ghanaians: Heads of State. Ghana Home Page. Arhivirano iz originala 05. 08. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  3. ^ Kwaku Sakyi-Addo (30. 4. 2001). „Resolving Ghana's violent past”. African News. BBC. Pristupljeno 15. 10. 2012. 
  4. ^ „Ghana reburies past in quest for reconciliation”. General News of Friday, 28 December 2001. Ghana Home Page. Arhivirano iz originala 09. 06. 2007. g. Pristupljeno 15. 10. 2012.