Alhemijski simboli, prvobitno osmišljeni kao deo alhemije, korišćeni su za označavanje nekih elemenata i jedinjenja sve do 18. veka. Iako je notacija bila delimično standardizovana, stil i simbol su varirali među alhemičarima. Lidi-Tengerž[1] je objavio popis od 3.695 simbola i varijanti, i to nije bilo iscrpno, izostavljajući na primer mnoge simbole koje je koristio Isak Njutn. Ova stranica stoga navodi samo najčešće simbole.

Simboli u alhemiji u delu Torberna Bergmana.

Tri osnovna stanja

uredi

Prema Paracelzusu (1493—1541), glavna stanja ili tria prima kojima se materije nalaze su:

Četiri osnovna elementa

uredi

Zapadna alhemija koristi četiri klasična elementa. Simboli koji se koriste za njih su:[2]

Sedam planetarnih metala

uredi

Sedam metala poznatih od klasičnih vremena u Evropi bilo je povezano sa sedam klasičnih planeta; ovo je imalo veliku ulogu u alhemijskom simbolizmu. Tačna korelacija je varirala tokom vremena, a u ranim vekovima su ponekad pronađeni bronza ili elektrum umesto žive, ili bakar za Mars umesto gvožđa; međutim, zlato, srebro i olovo su oduvek bili povezani sa Suncem, Mesecom i Saturnom.[note 1] Asocijacije u nastavku su potvrđene od 7. veka i ustalile su se do 15. veka. Ove standardizacije su počele da se raspadaju sa otkrićem antimona, bizmuta i cinka u 16. veku. Alhemičari bi metale obično nazivali njihovim planetarnim imenima, npr. „Saturn” za olovo, „Mars” za gvožđe; jedinjenja kalaja, gvožđa i srebra i dalje su se nazivala „veseli“, „borbeni“ i „mesečevi“; ili „Jupiterski”, „Marsovski” i „Mesečev”, tokom čitavog 17 veka. Tradicija je ostala i danas sa imenom elementa žive, gde su hemičari odlučili da je planetarno ime bolje od uobičajenih imena kao što je „živo srebro”, i u nekoliko arhaičnih izraza kao što su lunarna kaustika (za srebro-nitrat) i saturnizam (za trovanje olovom).[3][4]

Svima sedam metala vladalo je jedno nebesko telo, planeta, ili božanstvo. Planete posle Saturna, Uran i Neptun.

Svetovni elementi i kasniji metali

uredi
 
Krug u kvadratu: alkemijski simbol(17. vek) prikazuje četiri materije koje simbolišu kamen mudrosti

Alhemijska jedinjenja

uredi
 
Tabela alhemijskih elemenata iz „Poslednje želje i testamenta“ Bejzila Valentajna, 1670.

Sledeći simboli su, između ostalih, usvojeni u Unikodu.

 
Simboli iz Odabrane kolekcije retkih tajni, Kenelma Digbija, 1682.

Alhemijski procesi

uredi

Alhemijski magnum opus se ponekad izražavao kao niz hemijskih operacija. U slučajevima kada ih je bilo dvanaest, svakom bi se mogao pripisati jedan od znakova zodijaka kao oblik kriptografije. Sledeći primer se može naći u Pernetijevom Dictionnaire mytho-hermétique (1758):[8]

Jedinice mere

uredi

Par simbola označamaju jedinice za zapreminu, težinu i vreme.

Unikod

uredi

Blok Alhemijski simboli je dodat 2010. godine kao deo Unikod 6.0.[9]

Alhemijski simboli[1][2]
Zvanična tabela kodova Unikod konzorcijuma (PDF)
  0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F
U+1F70x 🜀 🜁 🜂 🜃 🜄 🜅 🜆 🜇 🜈 🜉 🜊 🜋 🜌 🜍 🜎 🜏
U+1F71x 🜐 🜑 🜒 🜓 🜔 🜕 🜖 🜗 🜘 🜙 🜚 🜛 🜜 🜝 🜞 🜟
U+1F72x 🜠 🜡 🜢 🜣 🜤 🜥 🜦 🜧 🜨 🜩 🜪 🜫 🜬 🜭 🜮 🜯
U+1F73x 🜰 🜱 🜲 🜳 🜴 🜵 🜶 🜷 🜸 🜹 🜺 🜻 🜼 🜽 🜾 🜿
U+1F74x 🝀 🝁 🝂 🝃 🝄 🝅 🝆 🝇 🝈 🝉 🝊 🝋 🝌 🝍 🝎 🝏
U+1F75x 🝐 🝑 🝒 🝓 🝔 🝕 🝖 🝗 🝘 🝙 🝚 🝛 🝜 🝝 🝞 🝟
U+1F76x 🝠 🝡 🝢 🝣 🝤 🝥 🝦 🝧 🝨 🝩 🝪 🝫 🝬 🝭 🝮 🝯
U+1F77x 🝰 🝱 🝲 🝳 🝴 🝵 🝶 🝻 🝼 🝽 🝾 🝿
Notes
1.^ Šablon:Junikod verzija
2.^ Siva područja označavaju neraspoređene kodne tačke

Galerija

uredi

Ovde su prikazane tablice iz knjige Reuter de Rozmon (1931) Istorija apotekarstva kroz vekove, tom II, 4 tablice posle strane 260 i 2 tablice posle strane 268.

Napomene

uredi
  1. ^ For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.[3]:{{{1}}}

Reference

uredi
  1. ^ Fritz Lüdy-Tenger (1928) Alchemistische und chemische Zeichen. Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.
  2. ^ Holmyard 1957, str. 149.
  3. ^ a b Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry. 
  4. ^ Holmyard 1957, str. 149
  5. ^ Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. 
  6. ^ a b v g Holmyard 1957, str. 149
  7. ^ Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.
  8. ^ See Holmyard 1957, str. 150.
  9. ^ „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2019. 

Spoljašnje veze

uredi
  • Alhemijski simboli u Unikodu 6.0