Википедија

Andrija Kaluđerović

српски фудбалер

Andrija Kaluđerović (Bačka Topola, 5. jul 1987) bivši je srpski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Andrija Kaluđerović
Andrija Kaluđerović
Lični podaci
Puno ime Andrija Kaluđerović
Datum rođenja (1987-07-05)5. jul 1987. (36 god.)
Mesto rođenja Bačka Topola, SFR Jugoslavija
Visina 1,81 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
AIK Bačka Topola
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2003—2009.
2003—2004.
2004—2005.
2005.
2006—2007.
2007.
2009—2010.
2010—2011.
2012—2014.
2012—2013.
2013.
2014.
2014.
2015.
2015.
2016.
2016.
2017.
2017—2018.
2018.
2018.
2019.
2019.
2020.
2020.
2021.
2021.
2021.
2022.
2022.
2023.		 OFK Beograd
→ Njegoš Lovćenac
→ Mačva
→ Hajduk Beograd
→ Spartak Subotica
→ Radnički Pirot
Rad
Crvena zvezda
Peking Guan
→ Rasing Santander
→ Vojvodina
→ AEL Limasol
Tun
Brizbejn
Al Šahanija
Rad
Žalgiris
Port
Velington finiks
Olimpija Ljubljana
Delhi Dinamos
Inter Zaprešić
RFS Riga
Rad
Žalgiris
Rad
Proleter Novi Sad
Nasaf
Proleter Novi Sad
Grafičar
OFK Beograd		 52
1
1
13
30
1
45
43
11
18
15
18
12
10
8
15
19
9
23
0
12
8
10
9
9
19
2
14
14
18
 (12)
(0)
(0)
(5)
(11)
(0)
(21)
(19)
(2)
(3)
(5)
(5)
(2)
(5)
(6)
(6)
(20)
(3)
(9)
(0)
(1)
(0)
(2)
(7)
(4)
(9)
(1)
(2)
(0)
(5)
Reprezentativna karijera
2007.
2008.
2010—2011.		 Srbija do 21
Srbija do 23
Srbija		 4
2
3		 (0)
(0)
(0)

Klupska karijera uredi

Fudbal je počeo da trenira u AIK-u iz Bačke Topole, da bi sa 14 godina prešao u mlađe kategorije OFK Beograda.[1] Za prvi tim OFK Beograda debitovao je u sezoni 2003/04, ali je nakon toga išao na pozajmice u Njegoš iz Lovćenca, Mačvu iz Šapca, Hajduk sa Liona, Spartak iz Subotice i Radnički iz Pirota.[2] Veću minutažu u OFK Beogradu dobio je od sezone 2006/07. U januaru 2009. godine potpisao je za Rad. Za sezonu i po, koliko je proveo u ekipi Rada, Kaluđerović je na 45 prvenstvenih utakmica postigao 21 gol.[2]

U avgustu 2010. potpisao je trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[3] Sa 13 postignutih golova podelio je prvo mesto sa Ivicom Ilijevim na listi strelaca Superlige Srbije u sezoni 2010/11.[4] Kaluđerović je godinu i po dana bio igrač Crvene zvezde i u tom periodu je nastupio na 55 takmičarskih utakmica na kojima je postigao 30 golova.[5]

U februaru 2012. potpisao je za kineskog prvoligaša Peking Guan.[6] Nije se dugo zadržao u Pekingu jer je već u leto iste godine prosleđen na pozajmicu u španski Rasing Santander.[7] Tokom takmičarske 2012/13. u španskoj Segundi nastupio je na 18 utakmica za Rasing i postigao tri gola.[2] U julu 2013. prosleđen je na jednogodišnju pozajmicu u novosadsku Vojvodinu,[8] ali je napustio klub nakon jedne polusezone.[9]

Nakon epizode u Novom Sadu, nastupao je za kiparski AEL iz Limasola,[10] švajcarski Tun,[11] australijski Brizbejn Roar, katarskog drugoligaša Al Šahaniju. U januaru 2016. po drugi put u karijeri oblači dres ekipe Rada, kluba u kome je stekao punu afirmaciju.[12] Tokom 2016. je uspešno nastupao za litvanski Žalgiris sa kojim je osvojio duplu krunu,[13] uz 20 golova na 19 susreta. Jedno vreme je igrao i na Tajlandu za ekipu Port, a zatim je obukao dres novozelandskog Velington Finiksa u kojem je odigrao 23 utakmice i sa devet postignutih golova je bio najbolji klupski strelac.

U junu 2018. potpisao je dvogodišnji ugovor sa tadašnjim slovenačkim šampionom, Olimpijom iz Ljubljane.[14] Olimpiju je napustio nakon dva meseca a da nije stigao da debituje.[15] Karijeru je zatim nastavio u Indiji gde je nastupao za Delhi Dinamo.[16] U januaru 2019. potpisao je ugovor sa hrvatskim prvoligašem Interom iz Zaprešića,[17] ali je posle samo pet meseci došlo do raskida ugovora.[18] U junu 2019. potpisao je ugovor sa letonskim klubom RFS iz Rige.[19]

U februaru 2020. se vratio u Rad.[20] Na drugoj utakmici prolećnog dela takmičarske 2019/20, postigao je oba gola za Rad u pobedi 2:0 nad Napretkom. On se tako sa 65 postignutih golova izjednačio sa Ognjenom Mudrinskim na listi najboljih strelaca u istoriji Superlige Srbije.[21] Četiri dana kasnije je postigao gol sa penala u remiju 1:1 sa Javorom, pa je tako sa 66 postignutih golova ponovo postao najbolji strelac u istoriji Superlige Srbije.[22] Do kraja sezone je uvećao svoj rekord. Postigao je još po dva gola na utakmicama sa TSC-om i niškim Radničkim.[23][24]

Tokom leta 2020. godine po drugi put u karijeri je potpisao za Žalgiris.[25] Kao i tokom prethodnog boravka u klubu, ponovo je osvojio titulu prvaka Litvanije.[26] U februaru 2021. se vratio u Rad.[27] Postigao je devet prvenstvenih golova tokom prolećnog dela takmičarske 2020/21, ali je Rad ispao iz Superlige Srbije.[28] U junu 2021. potpisao je ugovor sa novosadskim Proleterom.[29] Nastupio je za Proleter u uvodna dva kola takmičarske 2021/22, nakon čega je napustio klub i potpisao za uzbekistanski Nasaf.[30] U Proleter se potom vratio početkom 2022.[31] Sa Proleterom je ispao iz Superlige Srbije nakon čega je u junu 2022. prešao u prvoligaša Grafičar.[32] Poslednjeg dana januara 2023. vratio se u OFK Beograd.[33] Sa 10 postignutih golova pomogao je svom klubu da osvoji prvo mesto u Srpskoj ligi Beograd i tako izbori povratak Prvu ligu Srbije.[34] Proveo je i prvi deo takmičarske 2023/24. u OFK Beogradu, da bi u januaru 2024. okončao igračku karijeru.[35] Karijeru je završio kao treći najbolji strelac u istoriji Superlige Srbije sa 80 postignutih golova (ispred njega su Milan Bojović i Aleksandar Katai).[36]

Reprezentacija uredi

U avgustu 2008. godine, selektor olimpijske reprezentacije Srbije Miroslav Đukić je uvrstio Kaluđerovića na konačan spisak igrača za Olimpijske igre 2008. u Pekingu.[37] Srbija je takmičenje na olimpijskom turniru završila u grupnoj fazi nakon što je iz tri meča imala dva poraza i jedan nerešen rezultat, a Kaluđerović nije ulazio u igru ni na jednoj od tri utakmice.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije nastupio na tri susreta. Debitovao u prijateljskom susretu sa Japanom (3:0) u aprilu 2010. godine, a za „orlove“ nastupao i protiv Meksika (0:2) i Hondurasa (0:2) u novembru 2011.[2]

Privatno uredi

Oženjen je voditeljkom Milicom Stanišić,[38] sa kojom ima tri sina, Luku, Lazara i Stefana.

Reference uredi

  1. ^ Gligorić, Aleksandar (22. 2. 2020). „INTERVJU OD 137.754 km – Andrija Kaluđerović: Moj svet na dlanu i zgrada oproštenih para”. mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 23. 02. 2020. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  2. ^ a b v g „Andrija Kaluđerović”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  3. ^ „Kaluđerović potpisao za Zvezdu”. novosti.rs. 13. 8. 2010. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  4. ^ „Iliev - Kaluđerović 13:13”. sportal.rs. 30. 5. 2011. Arhivirano iz originala 02. 06. 2011. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  5. ^ „Kaluđerović potpisao za Peking”. crvenazvezdafk.com. 9. 2. 2012. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  6. ^ „Kaluđerović ide u Peking”. novosti.rs. 5. 2. 2012. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  7. ^ „Kaluđerović u Rasingu”. mondo.rs. 1. 9. 2012. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  8. ^ „Andrija Kaluđerović u Vojvodini”. fkvojvodina.rs. 18. 7. 2013. Arhivirano iz originala 27. 02. 2020. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  9. ^ „I Kaluđerović napustio Vojvodinu”. 021.rs. 6. 1. 2014. Pristupljeno 11. 2. 2024. 
  10. ^ „Novi odlazak iz Vojvodine: Kaluđerović pojačava AEL”. novosti.rs. 2. 1. 2014. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  11. ^ „Andrija Kaluđerović: Tun je bio konkretniji od Zvezde”. zurnal.rs. 31. 7. 2014. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  12. ^ „Veliko pojačanje za Rad: Andrija Kaluđerović potpisao”. zurnal.rs. 24. 1. 2016. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  13. ^ „Srbi i Mbođ odbranili titulu: Kaluđerović prvi strelac šampionata!”. telegraf.rs. 31. 10. 2016. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  14. ^ „Andrija Kaluđerović ima novi klub – 20. u karijeri!”. reprezentacija.rs. 15. 6. 2018. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  15. ^ „HOTSPORT SAZNAJE: U zao čas po Olimpiju – otišao Kaluđerović! Ponovo Superliga, ali ne srpska”. hotsport.rs. 16. 8. 2018. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  16. ^ „Andrija Kaluđerović: Ljudi u Indiji su divni, muči me samo zagađenost vazduha”. zurnal.rs. 9. 11. 2018. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  17. ^ „Kaluđerović menja Andrića u Zaprešiću”. mozzartsport.com. 11. 1. 2019. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  18. ^ „Andrija Kaluđerović otišao iz Hrvatske”. mozzartsport.com. 23. 5. 2019. Arhivirano iz originala 26. 05. 2019. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  19. ^ „Zvanično: Andrija Kaluđerović potpisao za 19. klub u karijeri”. mozzartsport.com. 23. 6. 2019. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  20. ^ „Kaluđerović se vratio u Rad: Biću opet golgeter Srbije”. zurnal.rs. 8. 2. 2020. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  21. ^ „Dan Andrije Kaluđerovića: Stigao na kotu 65 i na prvo mesto večne liste strelaca Superlige”. mozzartsport.com. 22. 2. 2020. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  22. ^ „Ponovo Kaluđerović! Prestigao je Mudrinskog i opet je kralj strelaca, ali je Rad prokockao dva mnogo bitna boda…”. mozzartsport.com. 26. 2. 2020. Arhivirano iz originala 27. 02. 2020. g. Pristupljeno 27. 2. 2020. 
  23. ^ „Kaluđerović: Teško može da se opiše utakmica sa TSC-om”. zurnal.rs. 9. 3. 2020. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  24. ^ „Spektakularan "kec" u Nišu, Radnički dva puta "okrenuo" Rad, uz "7+" golova!”. telegraf.rs. 7. 6. 2020. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  25. ^ „Nova epizoda fudbalskog globtrotera: Kaluđerović ponovo u Žalgirisu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2020. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  26. ^ „Aktivirano ubojito oružje: Nema odbrane kad puca AK99, Kaluđerović opet šampion Litvanije (VIDEO)”. mozzartsport.com. 14. 11. 2020. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  27. ^ „Rad i Kaluđerović, četvrti put: Da ne verujem u opstanak, ne bih se vratio”. mozzartsport.com. 6. 2. 2021. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  28. ^ „Kaluđerović za Mozzart Sport: Ispali smo iz lige kao poštena ekipa i pošten klub”. mozzartsport.com. 20. 5. 2021. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  29. ^ „Misija na Banjici je završena, Andrija Kaluđerović je sada u Proleteru”. mozzartsport.com. 23. 6. 2021. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  30. ^ „Zvanično: Kaluđerović posle dve utakmice napustio Proleter”. mozzartsport.com. 28. 7. 2021. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  31. ^ „Posle Kačara, Kuzmanović promovisao i Kaluđerovića: Očekivanja su velika”. mozzartsport.com. 10. 1. 2022. Pristupljeno 10. 1. 2022. 
  32. ^ „FENOMEN SRPSKOG FUDBALA: Andrija Kaluđerović ima 25. klub u karijeri, sada će biti MENTOR i razvijaće talente CRVENE ZVEZDE”. kurir.rs. 29. 6. 2022. Pristupljeno 11. 8. 2022. 
  33. ^ „OFK Beograd doveo dvojicu bivših igrača Zvezde”. Sportski žurnal. 31. 1. 2023. Pristupljeno 31. 1. 2023. 
  34. ^ „Kaluđerović stavio tačku”. Sportski žurnal. 25. 1. 2024. Pristupljeno 11. 2. 2024. 
  35. ^ „OFK Beograd potvrdio pisanje Žurnala”. Sportski žurnal. 25. 1. 2024. Pristupljeno 11. 2. 2024. 
  36. ^ „Legendarni Andrija Kaluđerović završio karijeru: Pamti se njegov gol protiv Partizana, ali i mnogi drugi”. telegraf.rs. 25. 1. 2024. Pristupljeno 11. 2. 2024. 
  37. ^ „Đukić odredio konačan sastav”. b92.net. 7. 8. 2008. Pristupljeno 13. 7. 2019. 
  38. ^ „Andrija Kaluđerović proslavio rođendan i krštenje sina Luke”. hellomagazin.rs. 27. 8. 2011. Pristupljeno 27. 2. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андрија_Калуђеровић&oldid=27778554”