Bernar Ino

Bernar Ino (franc. Bernard Hinault; 14. novembar 1954) je bivši francuski profesionalni biciklista. Ino je petostruki šampion Tur de Fransa, on je treći biciklista koji je uspeo da pobedi pet puta, pošto su to pre njega učinili Žak Anketil i Edi Merks. Isto tako, jedan je od pet biciklista koji su osvojili sve tri grand tur trke: Tur de Frans, Điro d’Italija i Vuelta a Espanja i jedan je od dvojice biciklista koji su osvojili svaku više od jedanput (drugi je Alberto Kontador). Ubraja se u najtrofejnije i najuspešnije bicikliste svih vremena. Ostvario je preko 200 pobeda za 12 godina.

Bernar Ino
Bernar Ino
Lični podaci
Puno ime	Bernar Ino
Nadimak	jazavac (franc. Le Blaireau)
Datum rođenja	(1954-11-14)14. novembar 1954.
Mesto rođenja	Bretanja, Francuska
Državljanstvo	Francuska
Timske informacije
Trenutni tim	završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	kompletan
Profesionalna karijera
1975—1977	Žiten—Kampanjolo
1978—1983	Reno Elf—Žiten
1984—1986	Vie Kler
Uspesi
Tur de Frans Tur de Frans 5 (1978, 1979, 1981, 1982, 1985) Klasifikacija po poenima 1 (1979) Brdska klasifikacija 1 1986) Najagresivniji vozač 3 (1981, 1984, 1986) Klasifikacija kombinacije (ukinuta) 2 (1981, 1992)
Điro d’Italija Điro d’Italija 3 (1980, 1982, 1985)
Vuelta a Espanja Vuelta a Espanja 2 (1978, 1983)
Glavne etapne trke
Tur de Romandi	1 (1980)
Kriterijum di Dofine	3 (1977, 1979, 1981)
Monumentalni klasici
Pariz—Rube	1 (1981)
Lijež—Bastonj—Lijež	2 (1977, 1980)
Điro di Lombardija	2 (1979, 1984)
Klasici
Gent—Vevelgem	1 (1977)
Amstel gold rejs	1 (1981)
Fleš Valon	2 (1979, 1983)
Prvenstva
Svetski šampion (drumska trka)	1 (1980)
Nacionalni šampion (drumska trka)	1 (1978)
Druge trke
Gran pri des nations 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984) Kriterijum intarnasional 2 (1978, 1981)
Ostalo
Super prestiž Perno	4 (1979, 1980, 1981, 1982)
Nagrade i medalje Osvojene medalje Predstavljajući Francusku Drumski biciklizam Svjetsko prvenstvo Salanš 1980. Drumska trka Prag 1981. Drumska trka
Ažurirano: 28. maj 2016.

Mladost i porodica

Bernar je rođen 14. novembra 1954. u bretanjskom selu Ifinjak, kao drugo najstarije od četvoro dece Žozefa i Lusi Ino. Porodica je živela u kućici po imenu Klotur, izgrađenoj ubrzo nakon što je Bernar rođen. Njegovi roditelji su bili farmeri, a deca su često morala da pomažu u vreme žetve. Njegov otac je kasnije radio kao železnički radnik za nacionalnu železničku kompaniju SNCF. Ino je opisan kao „hiperaktivno“ dete, a majka mu je dala nadimak „mali huligan“. Ino nije bio dobar učenik, ali je posetio tehnički koledž u Sen Brijeu radi inženjerskog šegrtovanja. Tamo je počeo da se bavi atletikom, postao je trkač i završio na desetom mestu na prvenstvu Francuske za juniore u krosu 1971. godine.

U decembru 1974, neposredno pre nego što je postao profesionalac, Ino se oženio Martinom, koju je upoznao na jednom porodičnom venčanju godinu dana ranije. Njihov prvi sin, Mikael, rođen je 1975, a drugi, Aleksandr, 1981. Ino i njegova porodica živeli su u Kesoju, blizu Ifinijaka, dok je bio profesionalni biciklista. Nakon njegovog penzionisanja, preselili su se na farmu udaljenu {convert|64|km|mi|abbr=on}} u Bretanji. Ino je kupio imanje od 48 ha (120 acres) u blizini Kalorgena 1983. godine. Martin je kasnije bila gradonačelnik Kalorgena.

Iako dele isto rodno mesto i prezime, on nije u srodstvu sa mlađim biciklistom Sebastijenom Inom.

Juniorska karijera

Ino je počeo juniorsku karijeru 1972. godine i prve sezone je osvojio nacionalno prvenstvo za juniore. 1974. je osvojio nacionalno prvenstvo na traci za juniore i drugo mesto na trci Rute de Frans.

Profesionalna karijera

1975 — 1977.

Ino je počeo profesionalnu karijeru 1975. godine. Postao je prijatelj sa Sirilom Gimardom, koji je završio karijeru zbog povrede. Gimard je preuzeo poziciju sportskog direktora u timu Gitan Kampanjolo i Ino se pridružio timu. Prve godine je osvojio nacionalno prvenstvo na traci i za amatere i za profesionalce.

Godine 1976, Ino je pobedio na trci Pariz—Kamebrt, gde je pokazao izuzetne hronometarske sposobnosti. Iste godine, Lusjen van Impe je osvojio Tur de Frans za Gitan tim.

Godine 1977, Ino je osvojio Gent—Vevelgem, Lijež—Bastonj—Lijež, Gran pri deset nacija, a zatim i Kriterijum Dofine, na kojem je pobedio mnoge favorite za Tur de Frans, uključujući i kasnijeg pobednika te godine, Bernara Tevnea. Ali, po savetu Gimarda, nije učestvovao na Turu.

1978 — 1983.

Na početku 1978. godine, tim Gitan Kampanjolo je promenio ime u Reno Gitan.

Ino je osvojio Gran pri deset nacija drugu godinu zaredom, a zatim da bi se pripremio za Tur de Frans, vozio je Špansku Vueltu, pobedio je na četiri etape i osvojio je. Pobedivši na Vuelti, Ino se osjećao spremnim za Tur de Frans, pre Tura osvojio je nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji. Na Turu je vodio veliku borbu sa Jopom Zutemelkom, pobedio tri etape i osvojio Tur nakon završnog hronometra.

Godine 1979, godina je bila izuzetno uspešna za Inoa. Osvojio je Điro Lombardija trku, Fleš Valon, Gran pri deset nacija, a zatim i Kriterijum Dofine, pa je na Tur de Frans došao kao veliki favorit. Ino je osvojio Tur, pobedivši na čak sedam etapa, takođe je osvojio i klasifikaciju po poenima.

Na startu 1980. Ino i Gimard su objavili da je cilj "tripla kruna", Điro d’Italija, Tur de Frans i svetsko prvenstvo, što je prethodno pošlo za rukom samo Ediju Merksu. Pre Đira, Ino je osvojio Tur Romandije i Lijež—Bastonj—Lijež. Inoova pobeda na Lijež—Bastonj—Liježu je ostala upamćena po tome što je pobedio sa preko 10 minuta. Na Điru je pobedio na etapi 14 i osvojio ga. Na Tur de Fransu nije imao sreće jer je morao da napusti trku zbog povrede u trenutku kad je bio lider. Ino se vratio i osvojio svetsko prvenstvo.

Godine 1981, osvojio je Pariz—Rube, Amstelovu zlatnu trku, Kriterijum Internacional i Kriterijum Dofine, a zatim je potpuno dominirao na Tur de Fransu, pobedio je na četiri etape, osvojio klasifikaciju kombinacije i osvojio svoj treći Tur, provevši 18 dana u žutoj majici.

Godine 1982. osvojio je Gran pri deset nacija i Tur Luksemburga, a zatim dolazi opet na Điro i osvaja ga drugi put u isto toliko i učešća, a pobedio je na pet etapa. Nakon Đira, osvojio je svoj četvrti Tur, pobedivši četiri etape.

Godine 1983. osvojio je Fleš Valon. Zbog povrede je morao da propusti Tur de Frans, a njegov timski suvozač, Loran Finjon, je uspio da ga osvoji. Nakon što je propustio Tur, Ino je osvojio Vuelta a Espanju, gde je pobedio na dve etape. Ino je tako došao do neverovatnog učinka, od osam voženih grand tur trka, osvojio je svih osam.

1984 — 1986.

Nesuglasice sa Gimarom su dovele do njihovog razdvajanja i Ino je 1984. prešao u tek formirani tim La Vila. Osvojio je Điro Lombardija trku i Gran pri deset nacija, a zatim je vodio borbu na Turu sa aktuelnim šampionom i bivšim suvozačem, Loranom Finjonom. Ino je pobedio prolog na prvoj etapi, ali nije imao snage u brdima i Finjon je osvojio Tur sa preko 10 minuta ispred Inoa, koji je završio drugi.

Godine 1985, Ino se vratio po treći put na Điro i osvojio ga, pobedivši jednu etapu. Na Turu, Ino je osvojio prolog na prvoj etapi, a zatim je pobedio i na osmoj etapi. Velikog rivala imao je u svom timskom suvozaču, Gregu Lemondu, koji je bio pod pritiskom od strane tima da se ne bori za pobedu, već da pusti Inoa da osvoji Tur. Tako je i bilo, Ino je osvojio svoj peti Tur de Frans, izjednačivši se sa Žakom Anketilom i Edijem Merksom. Lemond je osvojio drugo mesto, uz obećanje Inoa da će mu pomoći da osvoji naredne godine.

Ino je vozio svoj poslednji Tur de Frans 1986. godine, kada je trebalo da vrati uslugu Lemondu i pomogne mu da pobedi, ali nije bilo tako. Ino je vozio dosta agresivno, pravdajući se da to radi da bi izbacio iz trke Lemondove rivale, a zapravo je i sam Lemond zaostajao. Loran Finjon je vozio defanzivno od počrtka, a zatim je napustio Tur zbog povrede. Na Alp du Ezu, Ino je napao, Lemond ga jurio, dostigao i prestigao, uzevši mu žutu majicu i pobedu na Turu, Ino je završio drugi, pobedio je na tri etape i osvojio je brdsku klasifikaciju. U kasnijim izjavama, Lemond je izjavio da ga je Ino tada izdao sa svojom taktikom.

Kraj karijere

Na kraju 1986. godine, Bernar Ino se povukao iz biciklizma, nakon čega je nastavio da radi kao jedan od organizatora Tur de Fransa. Na kraju svake etape, čestita pobednicima i nosiocima majica. Takođe je radio kao tehnički konsultant u kompaniji Luk, koja se bavila proizvodnjom pedala za bicikla.

U decembru 2013. objavljeno je da će Ino preuzeti ulogu pokrovitelja Britanskog tima Rali za 2014. godinu.. O rivalstvu Inoa i Lemonda na Turu 1986. snimljen je i film, koji je objavljen 22. jula 2014. godine. Ino je vozio 12 grand tur trka, osvojio je 10, a dva puta je završio drugi na Tur de Fransu. Na večnoj listi Gran Tur šampiona, Ino je iza Edija Merksa, koji ima 11 osvojenih gran tur trka.

Vidi još

• Tur de Frans
• Điro d’Italija
• Vuelta a Espanja
• Pariz—Rube
• Lijež—Bastonj—Lijež
• Điro di Lombardija
• Fleš Valon

Literatura

• Augendre, Jacques (2018). Guide historique [Historical guide] (PDF). Tour de France (na jeziku: francuski). Paris: Amaury Sport Organisation. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 7. 2018. g. Pristupljeno 26. 7. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fotheringham, William (2015). The Badger: Bernard Hinault and the Fall and Rise of French Cycling. London: Yellow Jersey Press. ISBN 978-0-224-09205-0. 
• Laget, Françoise; Laget, Serge; Cazaban, Philippe; Montgermont, Gilles (2013). Tour de France: Official 100th Race Anniversary Edition. London: Quercus. ISBN 978-1-78206-414-5. 
• McGann, Bill; McGann, Carol (2008). The Story of the Tour de France – How a Newspaper Promotion Became the Greatest Sporting Event in the World. Volume 2: 1965–2007. Indianapolis, IN: Dog Ear Publishing. ISBN 978-1-59858-608-4. 
• Moore, Richard (2011). Slaying the Badger: LeMond, Hinault and the Greatest Ever Tour de France. London: Yellow Jersey Press. ISBN 978-0-224-09986-8. 
• Moore, Richard (2014). Étape: The Untold Stories of the Tour de France's Defining Stages. London: HarperSport. ISBN 978-0-00-750010-9. 
• Van Gucht, Ruben (2015). Hinault. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-47-291296-1. 
• Wheatcroft, Geoffrey (2013). Le Tour: A History of the Tour de France. London: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4711-2894-3. 
• Hinault, Bernard (1989). Memories of the Peloton. Prevod: Henderson, Noel G. Yorkshire, UK: Springfield Books. ISBN 978-0-947655-55-6. 
• Martin, Pierre (1982). The Bernard Hinault Story. Yorkshire, UK: Kennedy Brothers. 
• „Palmarès de Bernard Hinault (Fra)” [Awards of Bernard Hinault (Fra)]. Memoire du cyclisme (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 7. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Bernard Hinault”. Cycling Archives. de Wielersite. Pristupljeno 10. 7. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Bernard Hinault (France)”. The-Sports.org. Info Média Conseil. Pristupljeno 10. 7. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Profil na biciklističkoj arhivi
• Rezultati Bernara Inoa
• Rezultati Bernara Inoa na Tur de Fransu