Bernar Ino

Bernar Ino (franc. Bernard Hinault; 14. novembar 1954.) je bivši francuski profesionalni biciklista. Ino je petostruki šampion Tur de Fransa, on je treći biciklista koji je uspeo da pobedi pet puta, pošto su to pre njega učinili Žak Anketil i Edi Merks. Isto tako, jedan je od pet biciklista koji su osvojili sve tri grand tur trke: Tur de Frans, Điro d’Italija i Vuelta a Espanja i jedan je od dvojice biciklista koji su osvojili svaku više od jedanput (drugi je Alberto Kontador). Ubraja se u najtrofejnije i najuspešnije bicikliste svih vremena. Ostvario je preko 200 pobeda za 12 godina.

Bernar Ino
Bernard hinault.jpg
Bernar Ino
Lični podaci
Puno imeBernar Ino
Nadimakjazavac (franc. Le Blaireau)
Datum rođenja(1954-11-14)14. novembar 1954.(66 god.)
Mesto rođenjaBretanja, Francuska
Državljanstvo Francuska
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačakompletan
Profesionalna karijera
1975—1977Žiten—Kampanjolo
1978—1983Reno Elf—Žiten
1984—1986Vie Kler
Uspesi
Tur de Frans
Jersey yellow.svg Tur de Frans5 (1978, 1979, 1981, 1982, 1985)
Jersey green.svg Klasifikacija po poenima1 (1979)
Jersey polkadot.svg Brdska klasifikacija1 1986)
Jersey red number.svg Najagresivniji vozač3 (1981, 1984, 1986)
Jersey combined.svg Klasifikacija kombinacije
(ukinuta)
2 (1981, 1992)
Điro d’Italija
Jersey pink.svg Điro d’Italija3 (1980, 1982, 1985)
Vuelta a Espanja
Jersey red.svg Vuelta a Espanja2 (1978, 1983)
Glavne etapne trke
Tur de Romandi1 (1980)
Kriterijum di Dofine3 (1977, 1979, 1981)
Monumentalni klasici
Pariz—Rube1 (1981)
Lijež—Bastonj—Lijež2 (1977, 1980)
Điro di Lombardija2 (1979, 1984)
Klasici
Gent—Vevelgem1 (1977)
Amstel gold rejs1 (1981)
Fleš Valon2 (1979, 1983)
Prvenstva
MaillotMundial.PNG Svetski šampion
(drumska trka)
1 (1980)
Nacionalni šampion
(drumska trka)
MaillotFra.PNG 1 (1978)
Druge trke
Gran pri des nations 5 (1977, 1978, 1979, 1982, 1984)
Kriterijum intarnasional 2 (1978, 1981)
Ostalo
Super prestiž Perno4 (1979, 1980, 1981, 1982)
Ažurirano: 28. maj 2016.

Juniorska karijeraUredi

Ino je počeo juniorsku karijeru 1972. godine i prve sezone je osvojio nacionalno prvenstvo za juniore. 1974. je osvojio nacionalno prvenstvo na traci za juniore i drugo mesto na trci Rute de Frans.

Profesionalna karijeraUredi

1975 — 1977.Uredi

Ino je počeo profesionalnu karijeru 1975. godine. Postao je prijatelj sa Sirilom Gimardom, koji je završio karijeru zbog povrede. Gimard je preuzeo poziciju sportskog direktora u timu Gitan Kampanjolo i Ino se pridružio timu. Prve godine je osvojio nacionalno prvenstvo na traci i za amatere i za profesionalce.

Godine 1976., Ino je pobedio na trci Pariz—Kamebrt, gde je pokazao izuzetne hronometarske sposobnosti. Iste godine, Lusjen van Impe je osvojio Tur de Frans za Gitan tim.

Godine 1977, Ino je osvojio Gent—Vevelgem, Lijež—Bastonj—Lijež, Gran pri deset nacija, a zatim i Kriterijum Dofine, na kojem je pobedio mnoge favorite za Tur de Frans, uključujući i kasnijeg pobednika te godine, Bernara Tevnea. Ali, po savetu Gimarda, nije učestvovao na Turu.

1978 — 1983.Uredi

Na početku 1978. godine, tim Gitan Kampanjolo je promenio ime u Reno Gitan.

Ino je osvojio Gran pri deset nacija drugu godinu zaredom, a zatim da bi se pripremio za Tur de Frans, vozio je Špansku Vueltu, pobedio je na četiri etape i osvojio je. Pobedivši na Vuelti, Ino se osjećao spremnim za Tur de Frans, pre Tura osvojio je nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji. Na Turu je vodio veliku borbu sa Jopom Zutemelkom, pobedio tri etape i osvojio Tur nakon završnog hronometra.

Godine 1979, godina je bila izuzetno uspešna za Inoa. Osvojio je Điro Lombardija trku, Fleš Valon, Gran pri deset nacija, a zatim i Kriterijum Dofine, pa je na Tur de Frans došao kao veliki favorit. Ino je osvojio Tur, pobedivši na čak sedam etapa, takođe je osvojio i klasifikaciju po poenima.

Na startu 1980. Ino i Gimard su objavili da je cilj "tripla kruna", Điro d’Italija, Tur de Frans i svetsko prvenstvo, što je prethodno pošlo za rukom samo Ediju Merksu. Pre Đira, Ino je osvojio Tur Romandije i Lijež—Bastonj—Lijež. Inoova pobeda na Lijež—Bastonj—Liježu je ostala upamćena po tome što je pobedio sa preko 10 minuta. Na Điru je pobedio na etapi 14 i osvojio ga. Na Tur de Fransu nije imao sreće jer je morao da napusti trku zbog povrede u trenutku kad je bio lider. Ino se vratio i osvojio svetsko prvenstvo.

Godine 1981., osvojio je Pariz—Rube, Amstelovu zlatnu trku, Kriterijum Internacional i Kriterijum Dofine, a zatim je potpuno dominirao na Tur de Fransu, pobedio je na četiri etape, osvojio klasifikaciju kombinacije i osvojio svoj treći Tur, provevši 18 dana u žutoj majici.

Godine 1982. osvojio je Gran pri deset nacija i Tur Luksemburga, a zatim dolazi opet na Điro i osvaja ga drugi put u isto toliko i učešća, a pobedio je na pet etapa. Nakon Đira, osvojio je svoj četvrti Tur, pobedivši četiri etape.

Godine 1983. osvojio je Fleš Valon. Zbog povrede je morao da propusti Tur de Frans, a njegov timski suvozač, Loran Finjon, je uspio da ga osvoji. Nakon što je propustio Tur, Ino je osvojio Vuelta a Espanju, gde je pobedio na dve etape. Ino je tako došao do neverovatnog učinka, od osam voženih grand tur trka, osvojio je svih osam.

1984 — 1986.Uredi

Nesuglasice sa Gimarom su dovele do njihovog razdvajanja i Ino je 1984. prešao u tek formirani tim La Vila. Osvojio je Điro Lombardija trku i Gran pri deset nacija, a zatim je vodio borbu na Turu sa aktuelnim šampionom i bivšim suvozačem, Loranom Finjonom. Ino je pobedio prolog na prvoj etapi, ali nije imao snage u brdima i Finjon je osvojio Tur sa preko 10 minuta ispred Inoa, koji je završio drugi.

Godine 1985., Ino se vratio po treći put na Điro i osvojio ga, pobedivši jednu etapu. Na Turu, Ino je osvojio prolog na prvoj etapi, a zatim je pobedio i na osmoj etapi. Velikog rivala imao je u svom timskom suvozaču, Gregu Lemondu, koji je bio pod pritiskom od strane tima da se ne bori za pobedu, već da pusti Inoa da osvoji Tur. Tako je i bilo, Ino je osvojio svoj peti Tur de Frans, izjednačivši se sa Žakom Anketilom i Edijem Merksom. Lemond je osvojio drugo mesto, uz obećanje Inoa da će mu pomoći da osvoji naredne godine.

Ino je vozio svoj poslednji Tur de Frans 1986. godine, kada je trebalo da vrati uslugu Lemondu i pomogne mu da pobedi, ali nije bilo tako. Ino je vozio dosta agresivno, pravdajući se da to radi da bi izbacio iz trke Lemondove rivale, a zapravo je i sam Lemond zaostajao. Loran Finjon je vozio defanzivno od počrtka, a zatim je napustio Tur zbog povrede. Na Alp du Ezu, Ino je napao, Lemond ga jurio, dostigao i prestigao, uzevši mu žutu majicu i pobedu na Turu, Ino je završio drugi, pobedio je na tri etape i osvojio je brdsku klasifikaciju. U kasnijim izjavama, Lemond je izjavio da ga je Ino tada izdao sa svojom taktikom.

Kraj karijereUredi

Na kraju 1986. godine, Bernar Ino se povukao iz biciklizma, nakon čega je nastavio da radi kao jedan od organizatora Tur de Fransa. Na kraju svake etape, čestita pobednicima i nosiocima majica. Takođe je radio kao tehnički konsultant u kompaniji Luk, koja se bavila proizvodnjom pedala za bicikla.

U decembru 2013. objavljeno je da će Ino preuzeti ulogu pokrovitelja Britanskog tima Rali za 2014. godinu.. O rivalstvu Inoa i Lemonda na Turu 1986. snimljen je i film, koji je objavljen 22. jula 2014. godine. Ino je vozio 12 grand tur trka, osvojio je 10, a dva puta je završio drugi na Tur de Fransu. Na večnoj listi Gran Tur šampiona, Ino je iza Edija Merksa, koji ima 11 osvojenih gran tur trka.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi