Википедија

Bitka na Ljubiću

Bitka na Ljubiću ili Boj na Ljubiću se odigrala 8. maja/6. juna 1815. godine, u toku Drugog srpskog ustanka.

Bitka na Ljubiću
Deo Drugog srpskog ustanka

Tanasko Rajić na topu
Vreme8. maj/6. jun 1815.
Mesto
Ljubić
Ishod Srpska pobeda
Sukobljene strane
Srpski ustanici  Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
Miloš Obrenović
Tanasko Rajić †
Lazar Mutap (POR)
Milutin Garašanin
Milić Drinčić
Jovan Dobrača		 Osmansko carstvo Ćaja-paša †
Osmansko carstvo Kara-Mustafa †
Jačina
1.700 kasnije stiglo pojačanje sa 3.000 ljudi i 200 konjice[traži se izvor] 10.000 - 12.000[traži se izvor]
Žrtve i gubici
Oko 1.500 poginulih Oko 7.000 poginulih

Odvijala se na brdu Ljubić, 4 kilometra severoistočno od Čačka, između Srba i Turaka.

Vojvodsko odelo Miloša Obrenovića iz vremena bitke na Ljubiću

Posle oslobođenja Rudnika, ustanici pod komandom Lazara Mutapa su napali tursku posadu Čačka i sabili je u okruženje kod džamije. Za to vreme Jovan Obrenović je zaposeo Ljubić sa svojim ljudima.

Turci, pod Imšir-Ćaja-pašom, snage oko 7.000 ljudi, uglavnom konjanika, stigli su 6. maja iz Beograda u Čačak i napali ustanike s leđa. Ustanici, pred brojnijim neprijateljem, su se povukli na Ljubić, sa ranjenim Mutapom. Na Ljubićkom brdu je bilo oko tri šanca, u kojima su bili razmešteni ustanici. Ukupne srpske snage su iznosile oko 1.500 ljudi (200 na konjima) kasnije stiglo pojačanje sa 3.000 ljudi.[1] Sam Miloš Obrenović navodi:„Došavši prema Čačku, na jedno brdo zvano Ljubić, koje je od Čačka udaljeno tri četvrti sata,ja dadem načiniti ovde dva kao šančića od prošća, pruća i granja za zakloniti se malo.” [2]

Na Ljubiću su se nalazili Jovan Dimitrijević Dobrača, Milić Drinčić, Nikola Lunjevica, Jovan Mićić, Raka Levajac i ostale ustaničke starešine.[3] Pošto se Miloš Obrenović upoznao sa postojećim stanjem oko sukoba sa Ćaja-pašom, doneta je odluka da ustanici ne odstupaju sa Ljubićkog brda, već da prošire šančeve i ojačaju ih sa palisadima. Vojska je započela doradu postojećih šančeva, dok je Dobrača prikupljao ljude iz Gruže, a Miloš poslao ljude u okolna sela da poruče kneževima da podižu ljude na ustanak i šalju ih na Ljubić, te da sa sobom ponesu što više palisada.[3]

Međutim, Turci nisu dali ustanicima da dovrše radove na šančevima.[4] Već sutradan, predvođeni vranjanski pašom, Ćajin-pašom su 8. maja sa jačim snagama[1], prešli Moravu.[4] i napali ustanike na Ljubiću.

Otvoreni šančevi bili su pripremljeni za glavninu srpskih snaga, ali pošto nisu svi mogli da se smeste po šančevima, jedan broj njih se rasporedio po drugim mestima i zasedama, u zaklonima, busijama i jarcima. Kada su Turci došli nadomak šančeva, ustanici su iz šančeva i busija otvorili složnu puščanu vatru, odbili i proterali Turke,[4] koji su se uz veće gubitke povukli ka Čačku, a ustanici su ih progonili do Zapadne Morave,[1] zaplenivši dosta oružja i drugog plena. Uveče u sumrak je stigao Jovan Dobrača sa još ljudi što je oraspoložilo ustanike. Sa dolaskom Jovana Dobrače sa Gružanima i Milentija Lome sa Kačercima, stanje na Ljubiću se stabilizovalo, posle čega je Miloš rešio da sa igumanom Melentijem Pavlovićem i Simom Paštrmcem krene ka Beogradu, kako bi objedinili ustaničke borbe i stupili u kontakt sa prebeglim ustaničkim vođama u Sremu.[4] Pred polazak Miloš je predao komandu svom bratu Jovanu i Jovanu Dobrači.[5]

Ustanik bećar

Međutim, uskoro je stigla vest o dolasku 1.300 Turaka predvođenih Selim Ćehajom i Musagom Balabagom, kao i jedan broj mobilisanih Srba, pod vođstvom kneževa Radovana Grabovića i Rake Tešića u pomoć čačanskim Turcima. Miloš je zatim poslao Milića Drinčića i Jovana Micića da sa konjicom i ljudima krene pred ove Turke i razbije ih.[4]

Ustanički položaji na Ljubiću su vremenom ojačani dolaskom Milića Drinčića i Jovana Dobrače. Miloš je sa sobom doveo nešto Posavaca, Gružana i Ljižana, sa Lukom Grbovićem, a Tanasko Rajić je doveo ustanike iz Jasenice i Dragačeva, tako da se broj ustanika u šančevima na Ljubićkom brdu popeo na oko 3.000.[6]

Posle toga je Ćajin-paša poslao Kara-Mustafu sa oko 1.000 Turaka. Njemu su se suprotstavili Avram Lukić, Jovan Mićić i Pavle Štula, sa oko 300 ustanika. Turci su se tokom borbe rasprsli. Kara-Mustafa je sa njih 40 uspeo da umakne Srbima, ali su ga oni kod Sjenice sustigli i ubili, a Avram Lukić je poslao Milošu na Ljubić Kara Mustafinu glavu.[6]

Opis šančeva uredi

 
Bitka na Ljubiću plan

Miloš je sa ustanicima odlučio da se spusti u podnožje brda bliže Čačku.[7] On je kasnije, posle bitke izjavljivao kako je odluka da se spuste u podnožje brda bila velika greška i kako ih je mogla skupo koštati.[8] Tokom spuštanja niz brdo, ustanici su podigli četiri šanca.

Najbliži Moravi bio je veliki četvorougaoni šanac, u koji se smestio Jovana Dobraču sa svojim Gružanima. Nešto iza ovog šanca bio je šanac u koji su se smestila pešadija sastavljena od Rudničana i Valjevaca, koji su obezbeđivali ustaničku artiljeriju. Iza njih bio je šanac Tanaska Rajića, sa dva topa. Iza ovog šanca bio je još jedan šanac, gde su bili smešteni Posavci i Ljižani. Opis šančeva prvi je dao akademik i general Jovan Mišković u časopisu Ratnik iz 1883. godine, u članku „Iz ratova Srbije s Turskom-Boj na Ljubiću i Čačku 1815–sa kartom”, a opisi su izdati i u časopisu Odbrana.

Ispod (Rajićeve) bateri iskopali su Srbi duž Morave u vidu vijugaste pruge otvoren opkop sa grudobranom samo sa strane prema Moravi u koji su se smestili Rudničani i Valjevci. Ispod onog utvrđenja u vidu vijugaste pruge Jovan Dobrača je sagradio veliki četvorostrani zatvoreni opkop i u njega smestio svoje Gružane.[9]

U knjizi Rodoljuba Petrovića Ljubićki vekovi, piše da „Za topove šanac je napravljen iste večeri. Posle mirno provedenog dana Jovan Dobrača napusti vrh Ljubića i noću između 3. i 4. juna sagradi četvorougaoni šanac kod Drvarskog broda sa ciljem da drži pod kontrolom prelaz preko Morave. Iza grudobrana sa gornje strane Dobračinog šanca smestili su se Rudničani i Valjevci. Zapadno od Bunkovca iskopao je grudobran deo ustanika iz trećeg ljubićkog šanca.”

Pretpostavlja se da je Rajićev šanac bio u blizini izvora Bunkovac, u podnožiju Ljubićkog brda nedaleko od nekadašnje železničke stanice. Miloš Obrenović u sećanjima na ovu bitku kaže da su topovi bili smešteni „u samom podnožiju Ljubića.”

Dr Mihajlo Gavrilović u svojim istraživanjima navodi da su Srbi izgradili dva šanca, naspram jednog broda, ispod Čačka, na levoj obali, Morave. Prvi šanac je bio dobro napravljen. U njemu se nalazio Dobrača sa svojim Gružanima. Drugi šanac, malo poviše ovog, bio je vrlo slab. U njega su smeštena oba topa sa starešinom Tanaskom Rajićem. U pozadini ovog šanca bilo je još jedno zemljano utvrđenje u koje su se razmestili Beogračići, odnosno Posavci i Ljižani.[10]

 
Dijagram šanca Jovana Dobrače

Topografija uredi

Bitka se odigrala na prostoru od džamije i crkve u Čačku, u dolini reke Morave pa do padina Ljubićkog brda. Prva faza bitke se odigrala srpskim napadom na Čačak, kada je ranjen Lazar Mutap. Druga faza bitke se odigrala na padinama Ljubićkog brda, kada su ustanici utvrdili u šančevima na brdu Ljubić odbijali Turski napad. Poslednja faza bitke odigrala se u podnožiju brda, u dolini reke Morave, gde su se Srbi utvrdili u dolini uz reku sa namerom da kontrolišu prelaze na reci. Tokom ove faze gine Tanasko Rajić i Turci zarobljavaju ustaničke topove.

 
Boj na Ljubiću dijagram srpskih pozicija
 
Anastas Jovanović Tanasko Rajić na topu

Topovi uredi

 
Šanac u Čačku kod džamije 1740

Tokom bitke, Srbi su koristili dva topa, od kojih je jedan bio top Poljske kraljevine M1766. Jedan od topova je bio skinut sa potopljenog četokajnika tokom bitke na Paležu, za kojeg je Miloš naredio da se izradi lafet.

Tok bitke uredi

Izjutra dana 25. maja/6. juna su Turci krenuli preko mosta na Moravi i napali šančeve. Srpski topovi su tad počeli da pucaju na Turke. Ubeđeni da se radi o drvenim topovima, a ne gvozdenim, Turci bi uzviknuli: „Ne prevari Vla'o...”, ali su se ubrzo uverili da se radi o gvozdenim topovima. Prvi šanac sa Jovanom Dobrčom i Gružanima je odoleo Turskim napadima. Turci su ovaj šanac zaobišli u velikom luku i napali sa boka i leđa šanac sa Valjevcima i Rudničanima. Posada ovog šanca se poplašila i krenula da beži ka Ljubićkom brdu, dok je jedan deo njih pokušao da se domogne Rajićevog šanca.[11] U opštem metežu su srušili obe ograde Rajićevog šanca i napravili pometnju među Rajićevim tobdžijama i pešacima.[8]

Videvši da će šanac da padne u turske ruke, mnogi ustanici su ga napustili, tako da je na kraju ostao samo Tanasko Rajić, koji je odbio da preda topove. On je uputio reči ustanicima:„Ta stan'te braćo, ako Boga znate! Što ste se tako preplašili! Ta i iz Turaka teče krv, kao i iz nas. Zar ostavljate topove, a ne znate kako smo ih želeli i za njima uzdisali.”[12]Potom se popeo se na top, sa kuburom u jednoj, a jataganom u drugoj ruci, sa rečima: „Ovih topova ne ostavljam, dok me Turci svega ne iseku.”[13] Pošto su Turci nagrnuli na njega, uspeo je da ubije par njih, pre nego što su ga oborili i isekli jataganima.[14] Junačka pogibija Tanaska Rajića je opevana je u narodnoj pesmi stihovima: „Od sto rana od sto jatagana pade Rajić junak od megdana."

Videvši šta se dešava oko šančeva, Miloš je naredio Drinčiću da sa konjicom njih dvojica zajedno, napadnu Turke u polju kraj Morave. Miloš i Drinčić su se sjurili u polje, na kome je nastala opšta klanica. Turcima je stiglo pojačanje, tako da je njihova vojska potpuno prekrila polje. Zbog toga je Drinčiću trubom naredio povlačenje. Povukli su se na Ljubićko brdo, pred turskom poterom, koja je na kraju odustala. Stigavši do Dobračinog šanca, počeli su da ponovo okupljaju preostale ustanike.[15]

Po nekim navodima jedan od vojnika, Vasa Tomić iz sela Knić, koji se nalazio u šancu najbližem Turcima, u predvečerje 6. juna je usmrtio glavnokomandujućeg Ćaja-pašu, pogodivši ga hicem iz puške u vrat, dok se ovaj nalazio kraj Morave. Ovaj događaj iako neopaženi tokom borbi kasnije je imao značajan psihološki efekat na obe zaraćene strane kao i na ishod same bitke .„U to vreme na samoj obali Morave, zaklonjen iza nekih topol, nalazio se Vasa Tomić iz Knića, vojnik kod Dobrače, sa nekoliko svojih drugova, koji kad vide ove Turke, poviče:„Ono mora da je Ćaja-paša u zelenom ćurku. Udrite braćo.”Oni opale i obore ovoga Turčina u vodu, a ostali uteknu.[16] ” O samom ubistvu Ćaja paše u izvorima se navodi:„ Ćehaja paša je od sve svoje vojske ostanuo sa nekoliko hatlija (konjanika)na svojoj strani Morave. Čekajući da se vojska vrati i da joj da aferim zbog pobede, primakne se malo bliže Moravi i šancu gružanskome (Jovana Dobrače) pa im poče dovikivati: „Rajo! Predajte se i smirite,a ne ginite. Nikoga vas odsele glava neće zaboljeti od Turčina!Ja vam ćefil i moj insaf i hrz.Na moj se vrat i na moju dušu oslonite, i poslušajte me, te mi se predajte bez daljeg zla i krveži. Tada su mu Vasa Tomić i njegovi saborci odgovorili:„Hoćemo gospodaru!Hoćemo se predati,a da što ćemo,i to najvolimo tebi, nego nam hodi čestiti pašo bliže i ovamo k nama, te nas prifati lično.” [17] Tursku vojsku je obuzela panika u trenutku kada su čuli za ubistvo Ćajin paše.[15] Vest o Turskoj panici je donela Tankosava Janković iz Zeoka, kasnije prozvana zeočka ili dragačevska Jovanka Orleanka.[8] O turskoj panici Vuk Karadžić je zapisao: „Koji Srbin nigde Turčina ubio nije, taj ga je toga dana mogao ubiti... Turci su se tako bili zbunili, da se već nisu ni branili, nego su bežali ko je mogao, a koji nisu mogli bežati, oni su padali su po putu i oko puta.“


Posle bitke uredi

Posle bitke, ustanici nastavljaju ratna dejstva još par meseci do konačnog sklapanja usmenog primirja između kneza Miloša i Marašli Ali-paše. Tanasko Rajić biva proglašen herojem koji je hrabro pao u boju, braneći topove. Vasa Tomić se iz predostrožnosti od odmazde Turaka seli u smederevski kraj, u selo Mihajlovac (tadašnja Konjska), gde je proveo ostatak života. Knez Mihailo ga je posmrtno odlikovao najvišim odlikovanjem, a njegovi potomci (familija Vasić) su u Mihajlovcu (na njegovom grobu) podigli spomen obeležje u njegovu čast.

Značaj uredi

Bitka na Ljubiću početku ustanka je Milošu podigla ugled u narodu.[3] Smatra se najznačajnijom bitkom u Drugom srpskom ustanku. Bila je veliko moralno osnaženje narodu, ulila je ljudima samopouzdanje i podigla Srbe masovno na oružje.

Zanimljivosti uredi

U spomen na pobedu u ovoj bici knez Miloš je podigao i Crkvu Svetog Save na Savincu 1819. godine, koja je postala grobna crkva porodice Vukomanović.

U Ljubiću danas postoji škola koja nosi ime Tanaska Rajića i memorijalni kompleks posvećen samoj bici koji je SFRJ 1983. godine proglasila znamenitim mestom od izuzetnog značaja. Kompleks se sastoji od granitnog spomenika Tanasku Rajiću i novoizgrađene pravoslavne crkve. Sama crkva je posvećena svetom knezu Lazaru, a u njenoj unutrašnjosti se nalaze motivi preuzeti iz tzv. Prizrenskog patosa tj. ukrasni ornamenti iz zadužbine cara Dušana, manastira svetih Arhangela kod Prizrena.

Reference uredi

  1. ^ a b v Vojna enciklopedija & knjiga 5.
  2. ^ Fragmenti o Čačku, knjiga druga, Marijana Matović. . str. 16. ISBN 978-86-84067-71-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  3. ^ a b v Stevanović 1990, str. 99.
  4. ^ a b v g d Stevanović 1990, str. 100.
  5. ^ Stevanović 1990, str. 101.
  6. ^ a b Stevanović 1990, str. 111.
  7. ^ Stevanović 1990, str. 112.
  8. ^ a b v Istorija & maj 2005, str. 10.
  9. ^ Vladan Đorđević, Otadžbina knjiga 24, str. 492,493,494
  10. ^ Rodoljub Petrović, Ljubićki vekovi, dva stoleća od legendarnog boja, str.33
  11. ^ Stevanović 1990, str. 113.
  12. ^ Andra Gavrilović, Znameniti Srbi XIX veka, str.300
  13. ^ Andra Gavrilović, Znameniti Srbi XIX veka, str.300P
  14. ^ Stevanović 1990, str. 114.
  15. ^ a b Stevanović 1990, str. 115.
  16. ^ Miladin Stevanović, Drugi srpski ustanak, str.115
  17. ^ Fragmenti o Čačku, knjiga druga Mirjana Matović,str. 27,. ISBN 978-86-84067-71-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Literatura uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_на_Љубићу&oldid=27421714”