Vasilij IV Šujski

Vasilij IV Šujski (1552 — 12. septembar 1612) je bio poslednji car Rusije iz dinastije Rjurikovič između 19. maja 1606. i 17. jula 1610. godine.

Vasilij IV Šujski
Vasilij IV Šujski
Lični podaci
Datum rođenja	(1552-09-22)22. septembar 1552.
Mesto rođenja	Nižnji Novgorod, Rusko carstvo
Datum smrti	12. septembar 1612.(1612-09-12) (59/60 god.)
Mesto smrti	Gostinjin, Rusko carstvo
Porodica
Roditelji	Ivan Andrejevič Šujski
Dinastija	Šujski
Car Rusije
Period	19. maj 1606 — 17. jul 1610.
Prethodnik	Lažni Dimitrije
Naslednik	Vladislav IV Vasa

Dinastija i mladost

Od Danijela do Fjodora I svi dotadašnji Rjurikoviči koji su vladali Moskovskom državom i potom carstvom potiču po muškoj liniji od Aleksandra Nevskog. Dinastija Šujski s druge strane potiče od mlađeg brata Aleksandra Nevskog, Andreja što je čini drugim dinastičkim ogrankom. Ta dinastija je katkad kao prijatelj, katkad kao neprijatelj odigrala veliku važnost u istoriji Velikog moskovske kneževine još od XIV veka kada je prvi put jedan njen član postao regent Moskve. Slična situacija se ponovila i u XVI veku kada deda Vasilija IV Andrej Šujski do svog pogubljenja obavlja dužnost regenta Ivana IV Groznog. Otac budućeg cara je bio Ivan Šujski, carski savetnik i general u XVI veku sve do svoje smrti u bici 1573. godine.

Nakon očeve smrti Vasilij IV nastavlja njegovim putem postavši ruski general 1574. godine. Niti stupanje na presto cara Fjodora I pod regentstvom Borisa Godunova tu karijeru ne ometa pošto novi vladar Rusije u pripadnicima dinastije Šujski ne vidi opasnost. Smrt prestolonaslednika princa Dimitrija u sumnjivim okolnostima prisiljava Borisa Godunova na istragu koju poverava Vasiliju. Zaključak te istrage u koji malo ko veruje je da se princ sam ubio nesrećnim slučajem. Taj zaključak je u potpunosti zadovoljio tadašnjeg regenta i budućeg cara tako da ostaje u njegovoj milosti sve do Godunove smrti.

Car

Smrt Borisa Godunova i dolazak na vlast Lažnog Dimitrija daruje nadu u carsku krunu Vasiliju. Njegova neuspešna buna prolazi bez posledica pošto ga novi car niti ne pogubljuje niti ne zatvara. Ta ukazana milost ovom budućem caru nije ništa značila, tako da on nastavlja da sklapa zavere sve do uspeha. Taj uspeh se dogodio 17. maja 1606. godine, kada nakon uspešnog atentata umire car Lažni Dimitrije. Dva dana potom Vasilij je krunisan za cara.

Njegova vladavina je od prvog trenutka bila osporena. Ivan Bolotnikov, general njegovog prethodnika, mu je odmah objavio rat i opseda Moskvu krajem 1606. godine. U dve bitke sledeće godine carev brat Mihajlo je ipak uspeo da uništi protivničku vojsku. Da s tom pobedom nije došao mir i da ga narod i dalje ne želi ubrzo postaje jasno kada iste godine izbija nova buna, koju vodi Lažni Dimitrije II. Nakon što je careva vojska poražena 1608. godine, nije video drugu mogućnost do unajmljivanja švedske armije koju plaća prepuštanjem delova ruske teritorije. U bici 14. aprila 1609. godine Vasilijev brat Mihajlo sa 12.000 švedskih vojnika uništava snage Lažnog Dimitrija II darujući kakvu takvu nadu za dalji mir. Te velike pobede carevog brata su izazvale kod Vasilija kao i njegovog drugog bratu veliku zavist, pa ga je dao otrovati. Katastrofalni poraz koji nedugo potom uništava rusku vojsku u bici kod Smolenska je konačni znak nezadovoljnim boljarima da sadašnji car nije u stanju da upravlja zemljom. Ubrzo potom 17. jula 1610. godine Vasilij IV je bio prisiljen da abdicira. Kada su ubrzo potom poljske trupe ušle u Moskvu, svrgnuti car im je bio izručen kao poklon.

Vasilij IV Šujski je preminuo u poljskom zatočeništvu 12. septembra 1612. godine. U Rusiji ga je nakratko nasledio Ladislav, budući kralj Poljske.

Porodično stablo

4. Andrej Mihajlovič

2. Ivan Andrejevič Šujski

1. Vasilij IV

3. Marfa Fjodorovna

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.