Vašar
Vašar (mađ. vásár – „sajam“) ili sajam, oblik je narodnog okupljanja. Stariji naziv je panađur. Osnovna svrha vašara bila je da seljaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u današnjem smislu. Obično se dešava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoljeno raditi i najčešće se dešava na nekom ravnom terenu – često u porti obližnje crkve ili manastira, čime se celom događanju daje određena doza ozbiljnosti i društvene prihvaćenosti. Vašar je toliko važan događaj da su svi veći vašari u Srbiji evidentirani čak i u crkvenom kalendaru. Učesnici zajednice – sela – varošice gde se dešava vašar se tog dana svečano oblače. I raspoloženje je svečano.
Iako vašar nije specijalitet srpskog naroda, vašare u drugom obliku imaju i drugi narodi ipak srpski vašar ima i određene društvene funkcije:
- Na vašaru treba biti „viđen“
- Na vašaru se gleda kako se ko sa kime „pitao“ (pozdravio i raspitivao za familiju i sl). Na taj način se određuje status pojedinca u zajednici
- Na vašaru se plasiraju informacije (npr. „prodao bih onaj zabran, tamo gore pored potoka...“) i prikupljaju informacije („čujem da si ove godine zapatio jato ćuraka...“)
- Devojke za udaju, se oblače i stavljaju (poželjno) zlatan nakit i dukate oko vrata i šetaju po vašaru uz obaveznu pratnju starije rođake.
- Vašar je prilika da mladi bračni parovi, po prvi put, svima pokažu svoje dete
- Vašar je prilika da se mladi sretnu, upoznaju, „očijukaju“
- Stariji su tu da se raspitaju o onoj drugoj porodici, kakvi su, koliko imaju...
- Na vašaru (tradicija koja se gubi) obavezno je kolo u kome mladi igraju. Pored prilike da se „izđuskaju“ ovo je prilika da se vidi koliko je ko fizički izdržljiv – spreman da igra (a samim tim i da radi). Ovo se naročito odnosi na devojke.
- Svrha „pokazivanja“ je da se vidi da pojedinac nema neke „skrivene mane“ i da je prihvatljiv za zajednicu po nepisanim zakonima zajednice.
- Ringišpili su česti na velikim vašarima i isto imaju funkciju pokazivanja.
Pored toga vašar služi i za:
- Kupovinu prodaju stoke i drugih poljoprivrednih proizvoda.
- Da se u kafani ili improvizovanoj kafani pod šatrom meštani „provedu“. To je prilika za neke, da potroše pare koje su tog dana zaradili prodajući npr. stoku. Kafanska pevačica, koja peva na stolu, je obavezna.
- Jagnjad i prasad se toga dana okreću na ražnju, u zemljanim loncima se kuva „svadbarski kupus“
- Tu su i trgovci raznih fela, a narodna odela, licidarska srca, bičevi za konje, igle i druge potrepštine se toga dana kupuju.
- To je prilika da deca dobiju neku igračku ili kupovni slatkiš
