Veljkovići

Veljkovići

Država	Srbija
Zvanja	knez paraćinske nahije
Osnivač porodice	Miljko Biljarac knez paraćinske nahije Veljko Miljković (umro 1814)
Poreklo	Kosovo Rujevica kod Sokobanje, Paraćin
Nacionalnost	Srpska
Današnji potomci	Veljkovići

Veljkovići su porodica kneza paraćinske nahije Veljka Miljkovića i njegovog oca Miljka Biljarca, pukovnika Jovana Veljkovića, popečitelja (ministra) pravosuđa, prof. dr Stojana Veljkovića, ministar pravde i njegovog sina dr Vojislava Veljkovića, ministra finansija.

Poreklo

Veljkovići vode poreklo od paraćinskog kneza Veljka Miljkovića i njegovog oca Miljka Biljarca. Miljko Biljarac poreklom je sa Kosova odakle su se njegova porodica naselila prvo u Rujevici, kod Soko Banje, a oko 1800. u Paraćinu.

Miljko Biljarac

Miljko Biljarac je pre Prvog srpskog ustanka bio poznat u Paraćinu kao narodni prvak i ktitor crkava i škola, koji je noću, krišom od Turaka popravljao stare i zidao nove crkve. Imao je sinove Veljka, Nedeljka i Nikolu.

Nikola Miljković

Nikola Miljković, sin Miljka Biljarca, sarađivao je sa Hajduk-Veljkom na oslobađanju Paraćina i obavljao je sudsku funkciju „u ime srpskog naroda“, zbog čega su ga turske vlasti osudile na smrt i obesile u Paraćinu^[1].

Knez Veljko Miljković

Knez Veljko Miljković, sin Miljka Biljarca bio je paraćinski knez. Umro je 1814. i sahranjen je pored paraćinske crkve. Knez Veljko Miljković imao je dva sina Jovana i Antonija i kćerku Karaviljku.

Pukovnik Jovan Veljković (1795—1874), ministar pravde. Ima potomstva.
Antonije Veljković (1807). Ima potomstva.
Lazar (1788)
Stojan (1793)
Karaviljka udata za Mijalkovića. Ima potomstva.

Pukovnik Jovan Veljković (oko 1795—1874)

Pukovnik Jovan Veljković, kavaljer, ministar pravde. U dogovoru sa knjaz Milošem 1832. pokrenuo pobunu u paraćinskoj nahiji, nakon čega je šest nahija, uključujući i paraćinsku, vraćeno Srbiji u skladu sa Bukureškim mirovnim sporazumom iz 1812. Pukovnik Jovan Veljković imao je sinove Jevrema i Stojana.

Kapetan Jevrem Veljković

Kapetan Jevrem Veljković, sin pukovnika Jovana Veljkovića, završio je vojne škole u Pruskoj. Bavio se i književnošću. Umro je mlad. Nema potomstva.

Dr Stojan Veljković (1831—1925)

Prof. dr Stojan Veljković, ministar pravde, predsednik Kasacionog suda i sudija skoro 40 godina, učestvovao je u izradi Ustava iz 1869. i mnogih zakona, predavao je u Velikoj školi, i dr. Doktorirao je prava u Hajdelbergu, a usavršavao se na univerzitetima u Berlinu i Parizu. Bio je član Liberalne stranke. Prof. dr Stojan Veljković bio je oženjen iz porodice kovinsko-pančevačkih Vukašinovića-Belopoljskih koji su imali svoje lađe na Dunavu^[2].

Njegovi sinovi su Vojislav i Jovan.

Dr Vojislav S. Veljković (1865—1931)

Dr Vojislav Veljković, dr prava, lični sekretar kralja Aleksandra Obrenovića, ministar finansija i trgovine, sin prof. dr Stojana Veljkovića, ministra pravde, profesora Velike škole doktorirao je prava na Sorboni u Parizu. Dr Vojislav Veljković je demonstrativno napustio mesto kraljevog sekretara kada je kralj Aleksandar verio Dragu Mašin. Bio je oženjen kćerkom Milana Petronijevića i Jelisavete Petronijević rođ. Cukić. Nisu imali dece.

Pukovnik Jovan S. Veljković (1862—1945)

Konjički pukovnik Jovan Veljković (13 kl VA, 1883), oficir sin Stojana Veljkovića, imao je sinove Stojana i Vojislava i kćerku Radmilu. Vojislav je imao sina Bogdana i kćerku Katarinu. Ima potomstva.

Stojan J. Veljković

Industrijalac, sa bratom vlasnik parnog mlina i pivare.

Vojislav J. Veljković (1911—1993)

Vojislav Veljković, industrijalac, direktor parnog mlina i pivare.

Otac je Katarine, koja je završila rusku književnost, i Bogdana koji je diplomirao na Harvardu.

Bogdan V. Veljković

Bogdan V. Veljković je živeo u emigraciji. Diplomirao na Harvardu i radio u bankarstvu. Danas je u Srbiji predsednik jednog od udruženja za poveraćaj nacionalizovane imovine.

Bajkbeder

Katarina Bajikbeder ({Beikbeder}), rođ. Veljković završila rusku književnosti.

Antonije (Anta) Veljković

Antonije Veljković (1807), sin kneza Veljka Miljkovića, bio je član suda okruga resavskog (Ćuprija).

Sa suprugom Anđelijom Anđom (iz Kragujevca?) imao je šest kćerki, Anu (Lozanić), Tenu (Borisavljević), Ilinku (Jeremić), Persidu (Jovanović), Jelisavetu (Janković) i Ljubicu (Đukinić).

Lozanići

Ana Veljković, kćerka Antonija Veljkovića bila je udata za sreskog načelnika Miloja Lozanića. Imali su šestoro dece Simeona - Simu, Aleksu, Milevu, Persidu, Leposavu, Ljubu i Julijanu.

dr Sima Lozanić (1847—1935)

Prof. dr Sima Lozanić, akademik, predsednik SANU, ministar inostranih poslova, sin sreskog načelnika Miloja Lozanića i Ane Lozanić, rođ. Veljković iz Paraćina, imao je sa Stankom Lozanić, rođ. Pačić, kćerkom Jovana Pačića sina Sterije Pačua i Stanke Vučić-Perišić, praunukom gospodara Tome Vučića Perišića sina Milivoja i kćerke Jelenu i Anu.

dr Milivoje S. Lozanić

Prof. dr Milivoje Lozanić, hemičar, oženio se Olgom Grujić, dvorskom damom, kćerkom generala Save Grujića i Milice Grujić, rođ. Magazinović, predsednika ministarskog saveta i predsednika državnog saveta, praunukom vojvode Vula Ilića Kolarca. Imali su kćerke Stanku i Milicu.

Mejtlendi, erlovi od Loderdejla

Stanka Lozanić, kćerka prof. dr Milivoja Lozanića udata je za Patrika Mejtlenda, starešinu škotskog bratstva Mejtlend, erla od Loderdejla. Imaju četvoro dece^[3].

Ijan, vikont Mejtlend, gospodar Loderdejla (rođen 1937), rezervni poručnik kraljevske mornarice, član kraljičinih telohranitelja za Škotsku, kraljevskih strelaca, bankar.
Sidni Milivoje Patrik Mejtlend, (1951), sveštenik Škotske episkopalne crkve.
Ledi Olga Mejtlend (1944), političar, poslanik britanske Konzervatinvne stranke (1992—1997).
Karolina Šarlota Milica (rođ. 1946).

Fortingem

Jelena Lozanić, kćerka Sime Lozanića, bila je udata za Fortingema, Engleza (Fortingam).

dr Vojislav Marinković (1876—1935)

Ana Lozanić (1881—1973), kćerka Sime Lozanića, slikarka, bila je udata za dr Vojislava Marinkovića (1876—1935), ministra narodne privrede, trgovine, unutrašnjih dela i inostranih dela, sina ministra Dimitrija Marinkovića, i brata ministra Pavla Marinkovića oženjenog Anom Petronijević, kćerkom Milana Petronijevića i Jelisavete Petronijević, rođ. Cukić.

Jovanovići

Prof. dr Sima Lozanić imao je sestru Julijanu (Julku) Lozanić), kćerku sreskog načelnika Miloja Lozanića i Ane Veljković, (Jucu) udatu za Matu Jovanovića. Imali su Vojislava, Miloja, Zorku. Prof. dr Vojislav Jovanović Marambo (1884—1968), književnik, bavio se i umetničkom fotografijom. Neke od njegovih fotografija su danas najčešći portreti njegovih savremenika pisaca i pesnika. Imali su i sina Milivoja, Milana, Zorku, Slavku i Milojku Jovanovića, kao i sina poručnika Miloja, koji je poginuo u Prvom svetskom ratu.

poručnik Miloje M. Jovanović

Poručnik Miloje M. Jovanović je poginuo u Prvom svetskom ratu.

dr Vojislav M. Jovanović Marambo (1884—1968)

Prof. dr Vojislav Jovanović Marambo, književnik, fotograf.

Borisavljevići

Tena Veljković, kćerka Antonija Veljkovića imala je sina Aleksandra Borisavljevića, advokata i kćerku Katarinu Spasić, Milevu udatu za Petra Borisavljevića i Jelisavetu udatu za Kostu Protića, advokata.

Jeremići

Ilinka Veljković, kćerka Antonija Veljkovića bila je udata za Gruju Jeremića, državnog savetnika. Nema potomstva.

Jankovići

Jelisaveta kćerka Antonija Veljkovića bila je udata za Milana Jankovića, okružnog načelnika. Nema potomstva.

General Ilija Đuknić

Ljubica kćerka Antonija Veljkovića bila je udata za Radojkovića sa kojim je imala kćerku Milicu, a potom je bila udata za generala Iliju Đuknića. Imali su kćerku Vidu udatu za Božu Prokića i Velimira Đuknića oficira. General Ilija Đuknić je iz prvog braka imao kćerku Milevu koja je bila udata za generala Damjana Popovića.

Major Velimir Đuknić (1880—1915)

Art. major Velimir Đuknić, oficir sin generala Ilije Đuknića i Ljubice A. Veljković. Umro u Palermu, Italiji 1915.

General Milutin Jovanović

General Milutin Jovanović je bio oženjen Persidom A. Veljković. Sin je Jovana Stevanovića i Marije, kćerke trgovca Stojče iz Kragujevca, rođen je u Jagodini (1828). Imao je brata Ljubomira i sestru Milevu. Završio Artiljerijsku školu. General Milutin Jovanović i Persida A. Veljković su imali kćerku jedincu Milicu (1860—1919).

General Pavle Bošković

General Pavle Bošković je rodom iz Rume (1849) imao je 9 sestara. Prema predanju poreklom su iz Bjelopavlića. Sa Milicom M. Jovanović, kćerkom generala Milutina Jovanovića i Perside A. Veljković imao je sedmoro dece, Milutina, Borivoja, Marka, Milisava Mišu, Desanku, Ljubicu i Ružu.

Pripadao je kontra zaverenicima. Njegova kćerka Desanka bila je udata za vođu kontrazaverenika kapetana Milana Novakovića.

Major Milutin P. Bošković (1880—1914)

Major Milutin P. Bošković (30 kl Vš i 13 kl. Više škole Vojne akademije) poginuo je 1914. na Varovnici kod Ralje. Zbog 1903 napustio vojsku, bavio se trgovinom. Poslom vezani za Beč. Sa Ružom dobio kćerku Milicu, koja se rodila kao posmrče 1914. godine.

Kapetan Borivoje P. Bošković (1881—1915)

Kapetan 1. kl Borivoje P. Bošković(30 kl Vš i 13 kl. Više škole Vojne akademije) poginuo je krajem septembra 1915. kod Smedereva. Zbog 1903 nastavio školovanje u Belgiji. Napustio vojsku, bavio se trgovinom. Oženio se uoči rata, dobio kćerku, posmrče. Majka i kćerka umrli od tuberkuloze 1916.

Milisav P. Bošković (1893—1964)

Milisav Bošković, građ. inženjer je bio jedan od 1300 kaplara. Posle rata oženio se Milicom Milom (operska pevačica) kćerkom jedinicom Radoslava Agatonovića (1869—1923) rođen u Brusu, profesor, narodni poslanik (1903—1922), predsednik Narodne skupštine. Milisav Bošković i Milica imali su Branku, dr Ljiljanu i sina Predraga Boškovića (1931—1989).

Predrag M. Boškovića (1931—1989)

Predrag M. Boškovića (1931—1989) sin generala Pavla Boškovića, unuk generala Milutina Jovanovića, čukununuk kneza Veljka Miljkovića.

Generalšt. kapetan Milan Novaković (1871—1907)

Desanka P. Bošković (1884—1971) je bila udata za generalštabnog kapetana Milana Novakovića, vođu kontrazaverenika, koji je ubijen u zatvoru nakon Niške pobune. Generalšt. kapetan Milan Novaković (1871—1907), 23. kl VA, i Višu školu VA, generalšabnu pripremu, i Nikolajevsku generalštabnu školu u Petrogradu (1895—1899) i potom u Francuski gneralštab na dalje usavršavanje (1901), odlikovan Legijom časti oficirskog reda. Osnovao Društvo za zakonsko rešenje pitanja zaverenika ubica. Ubijen u Beogradu u zatvoru Uprave varoši Beograda, Glavnjači zajednosa bratom žandarmerijskim kapetanom Maksimom Novakovićem. Nekoliko meseci posle smrti rodio mu se sin kome je majka dala ime po ocu Milan Novaković (1908—1983).

Milan M. Novaković (1908—1983)

Milan Novaković (1908—1983) sin generalštabnog kapaetana Milana Novakovića, unuk generala Pavla Boškovića i praunuk generala Milutina Jovanovića.

Pukovnik Milan Pribićević (1876—1937)

Ruža P. Bošković bila je udata za pukovnika Milana Pribićevića (1876—1937), brat političara Svetozara Pribićevića, ministra. Ruža bila simčpatizar komunista, posle rata prva predsednica AFŽ.

Armijski general Ljubomir Marić

Armijski general Ljubomir Marić je bio oženjen Ljubicom P. Bošković, kćerkom generala Pavla Boškovića i unukom generala Milutina Jovanovića.

Imalu sina Aleksandra i kćerke Vojislavu Radmilu i Veru.

Major Aleksandar Lj. Marić

Major Aleksandar Lj. Marić sin gnerala Ljubomira Marića, unuk generala Pavla Boškovića i praunuk generala Milutina Jovanovića, završio 57. kl VA kao treći na rang listi (1932) i završpava drugi u rangu Višu školu VA 1939. Oženio se Vidosavom Miladinović kćerkom inspektora carinske kontrole Pante Miladinovića. Dobili su kćerku Miroslavu

Pukovnik Viktor Bać

Vera Lj. Marić se udala za pešadijskog potporučnika Viktora Baća (1900—1981) 47 kl. VA, višu školu i generalštabnu pripr. sina Andrije Baća i Marije plem. Oršić. Imali su sina Aleksandra Baća i kćerku Mariju. Pukovnik Viktor Bać je bio vojni ataše u Pragu.

Aleksandar Bać

Unuk generala Ljubomira Marića. Bio u četnicima kod Nikole Kalabića. Poginuo u Bosni 1944.

Pukovnik Dragutin Mišković

Radmila Lj. Marić je bila udata za pukovnika Dragutina Miškovića (47 kl VA i 26 Više škole VA, generalštabu pripremu), sina pukovnika Svetislava Gruje Miškovića (potinuo 1915) i Klare Hajne iz Diseldorfa. Bio je vojni ataše u Budimpešti.

Imali su dve kćerke Vojislavu i Ljubicu.

Penić fon Krašićki

Vojislava Lj. Marić se udala za Aleksu Penića iz Zagreba, koji je prešao u pravoslavlje.

Mijalkovići

Karaviljka Veljković, kćerka kneza Veljka Miljkovića bila je udata za Mijalkovića. Njen unuk Mijalković, bio je poznati prevodilac Hajnea i drugih nemačkih romantičarskih pesnika.

Porodične kuće i imanja

Veljkovići su imali mnoga imanja. Pukovnik Jovan Veljković, sin kneza Veljka Miljkovića imao je porodičnu kuću na današnjem Trgu Nikole Pašića. Kasnije je podigao novu kuću na Vračaru u kojoj je i umro 1874.

Od imovine porodice Veljković ili imovine u kojoj imaju određeni procenat treba navesti zgradu Vračarske zadruge, gde je danas turska ambasada u ulici Kneza Miloša, zatim parcelu u Rajićevoj od 11, 2 ara, gde se nalazio hotel Srpski kralj, koji je porušen u bombardovanju 6. aprila 1941, mlin, plac od 405 kvadrata u Virčaninovoj ulici gde su imali vrt i privatni muzej „Muzeo“ gde se sada nalazi Centar za kulturnu dekontaminaciju, akcije u Vajfertovoj pivari (BIP), osam hektara vinograda u Smederevu, deset placeva u Beogradu, dva i po hektara zemlje u Paraćinu.

Zanimljivosti

Iz porodice Veljković je Bogdan Veljković, predsednik jednog od udruženja za povratak nacionalizovane imovine.

Srodstvo

Veljkovići su bili u srodstvu sa Petronijevićima, Marinkovićima i dr.

Reference

^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, pp. 642.
^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, pp. 645.
^ Vid. vikipediju na engleskom Earl of Lauderdale ( Earl of Lauderdale), odnosno Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale, ( Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale)

Vidi još

Spoljašnje veze

[1] Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, pp. 642.

[2] Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008, pp. 645.

[3] Vid. vikipediju na engleskom Earl of Lauderdale ( Earl of Lauderdale), odnosno Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale, ( Patrick Maitland, 17th Earl of Lauderdale)

[1]

[2]

[3]