Милан Новаковић

Милан Ј. Новаковић (Краљево, 21. фебруар/5. март 1871Београд, 16/29. септембар 1907) био је српски генералштабни капетан и најпознатија личност покрета против завереника који су 1903. извршили Мајски преврат. Новаковић и официри које је окупио око себе били су познати као контразавереници или, подсмехљиво, контраћи.

Милан Новаковић
Milan Novaković.jpg
Милан Новаковић
Датум рођења(1871-03-05)5. март 1871.
Место рођењаКраљево
Кнежевина Србија
Датум смрти29. септембар 1907.(1907-09-29) (36 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
ВојскаСрпска војска
Чинкапетан
Каснији радновинар

У време Мајског преврата био је на школовању у Француској, па је због тога вести о догађајима од 29. маја сазнао из француских новина. Инострана штампа је била једногласна у осуди убиства краља Александра и краљице Драге Обреновић, доносећи детаље иживљавања официра завереника над њиховим искасапљеним телима. Након повратка у Србију, Новаковић је одмах покушао утврдити да ли је оно што је прочитао тачно, а када је био убеђен да јесте, почео је да ступа у контакт са истомишљеницима из официрских редова.

Новаковић је био фрустриран оним што је сматрао претераним утицајем завереника на органе власти у Србији, укључујући владу и новог краља. Када је премештен у Ниш саставио је проглас којим је тражио да официри завереници буду уклоњени из војске и да им се одузму чинови („да скину мундире”). Овај проглас понудио је другим официрима на потписивање, међутим покрет је брзо откривен а потписници прогласа су кажњени. Новаковић је осуђен на две године затвора.

Након изласка из затвора основао је лист „За Отаџбину” и био је један од оснивача Друштва за законско решење завереничког питања. Деловање овог друштва и писање листа „За Отаџбину” нарочито је добро било примљено у Крагујевачком гарнизону, где је дошло до организовања подофицирске контразавере. Међутим, ни ова завера није успела, а лист „За Отаџбину” је забрањен у августу 1906. Новаковић је после тога неколико пута покушао да поново покрене лист, али ниједна штампарија није хтела да га штампа, а штампарске машине које је он купио биле су заплењене од полиције.

У августу 1907. ухапшен је под лажном оптужбом да је украо неке штампарске матрице. Држан је у притвору у Главњачи до 29. септембра, када је погинуо током пуцњаве до које је дошло када се, искористивши непажњу стражара, забарикадирао у соби са оружјем заједно са другим затвореником Максимом Новаковићем. Погибија Милана и Максима Новаковића довела је до протеста и нереда у Београду, као и до великог сукоба власти и опозиције у Народној скупштини. Тадашње новине су о овом догађају месецима писале.

Школовање и боравак у иностранствуУреди

Милан Новаковић рођен је 5. марта 1871. године (21. фебруара по старом календару) у Краљеву. Отац му је био Јован Новаковић. Имао је два брата, економа Божу Новаковића и Љубомира Новаковића, који је био министар народне привреде у обе владе Димитрија Цинцар Марковића.[1]

Основну школу завршио је у Краљеву, а гимназију у Крагујевцу. После тога је уписао Војну академију коју је завршио 2. августа 1893, добивши чин артиљеријског потпоручника. Три године касније, 1896, унапређен је у чин поручника, а 1899. у чин капетана.[1]

Мајски преврат и повратак у СрбијуУреди

Детаљније: Мајски преврат

Реакције на смрт НоваковићаУреди

 
Насловна страна опозиционе Правде од 17/30. септембра 1907.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Полиција убија и без пресуде („Биографске цртице”)”. Правда. 30. 9. 1907. Приступљено 24. 02. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Васић, Драгиша (2003). Деветсто трећа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-86-17-10646-9. 
  • Казимировић, Васа (1997). Црна Рука: Личности и догађаји у Србији од преврата 1903. до Солунскиог процеса 1917. године. Београд: Центар филм (Призма: Крагујевац). ISBN 978-86-7084-016-4.