Википедија

Википедија:Glasanje/Ćirilica kao primarno pismo na vikipediji

< Википедија:Гласање

Pravila glasanja:

  • Glasanje traje najmanje 7 dana.
  • Glasajte za SVAKO pravilo sa „ZA” ({{za}}) ili „PROTIV” ({{protiv}}).
  • Svaki predlog biće usvojen ukoliko 70% od ukupnog broja glasača koji su se izjasnili o tom predlogu bude glasalo „ZA”.
  • Može glasati svaki registrovani korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP-u, najmanje 50 izmena u GIP-u u posljednjih 6 meseci i najmanje 10 izmena u GIP-u u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.
  • Glasanje za određeno pravilo/smernicu je važeće ukoliko glasa najmanje 5 korisnika.

Nakon interesantne rasprave tokom koje je jedan deo urednika izneo svoje mišljenje o ovom pitanju, otvaram glasanje o ćirilici kao primarnom pismu na Vikipediji na srpskom jeziku. Glasanje se odvija po uputstvima koja su iznesena gore. Glasanje je završeno. (osveži)

Glasanje uredi

1) Ćirilično pismo je primarno pismo kod uređivanja članaka u GIP-u Vikipedije na srpskom jeziku. Postojeći članci napisani latinicom se putem konvertora prebacuju u ćirilicu, a isto se primenjuje i kod novonastalih članaka. Urednicima koji i dalje žele da nove članke kreiraju latiničnim pismom to će i dalje biti omogućeno. Postojeći konvertor i dalje omogućava ranopravnost oba pisma u čitalačkom modu.

  1. protiv Miljan Simonović (razgovor) 22:51, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]
  2. protiv — u komentaru niže. — Žile (✉) 22:52, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]
    protiv Kilo kilo (razgovor) 22:54, 21. januar 2020. (CET) Glasati može svaki korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP, najmanje 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci i najmanje 10 izmjena u GIP u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.[odgovori]
    protiv — RexOxladeChamberlain (razgovor) 23:01, 21. januar 2020. (CET) Glasati može svaki korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP, najmanje 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci i najmanje 10 izmjena u GIP u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.[odgovori]
  3. za Željko Todorović (razgovor) 23:07, 21. januar 2020. (CET) s. r.[odgovori]
  4. protiv DrMako (razgovor) 23:39, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]
  5. za Slaven Kosanović {razgovor} 23:45, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]
  6. za Filipović Zoran (razgovor) 00:24, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  7. protiv tehnički arugmenti su pobijeni. Ostali su ovi akademske prirode i svi su takođe pobijeni. Za ovakav predlog/promenu nema uporišta u Pravopisu Matice, odlukama Odbora za standardizaciju i SANU. --ANTI_PRO (razgovor) 01:04, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  8. za — Ranko   Niko lić  ✉ 01:39, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  9. za — VLADA da? 07:25, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za--PedjaNbg (razgovor) 08:17, 22. januar 2020. (CET) Glasati može svaki korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP, najmanje 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci i najmanje 10 izmjena u GIP u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.[odgovori]
  10. protiv-- RudiČajevac |razgovor| 09:12, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
    zaGmitrovicni (razgovor) 10:20, 22. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: od 21. 7. 2019. do 21. 1. 2020. ima 13 izmjena u GIP-u.[odgovori]
  11. za-- ADprom (razgovor) 12:39, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  12. protiv Bio i biću. --Zoranzoki21 (razgovor) 13:44, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za Slatibarfast (razgovor) 13:56, 22. januar 2020. (CET) Glasati može svaki korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 100 izmena u GIP, najmanje 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci i najmanje 10 izmjena u GIP u poslednjih mesec dana pre početka glasanja.[odgovori]
  13. protiv --Neboysha87 (razgovor) 14:43, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
    protiv --V. Burgić (razgovor) 15:03, 22. januar 2020. (CET) Glasati može svaki korisnik koji je do početka glasanja imao najmanje 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci.[odgovori]
  14. protiv Sve sam već rekao tokom rasprave. – Srdjan m (razgovor) 16:42, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  15. za Glasam u skladu sa preporukama Odbora za standardizaciju srpskog jezika --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:56, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  16. za Sve sam već rekao na stranici za raspravu i do kraja stojim iza toga. --Uw17 (razgovor) 17:19, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  17. protiv Bogatstvo srpskog jezika su 2 pisma. --MareBG (razgovor) 18:05, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  18. protiv — SimplyFreddie (razgovor) 18:19, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  19. za --Uros.babic08 (razgovor) 19:51, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]
  20. protiv NemanjaAnt (razgovor)
    protiv Dzombijaner (razgovor) 20:43, 22. januar 2020. (CET) Korisnik nema 50 izmena u GIP u zadnjih 6 meseci.[odgovori]
    za--2e1a0 (razgovor) 00:05, 23. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmjena u GIP-u u posljednjih šest mjeseci.[odgovori]
  21. za Gmihail (razgovor) 09:16, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za Nikola (razgovor) 09:30, 23. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmjena u GIP-u u posljednjih šest mjeseci.[odgovori]
  22. protiv Srpski jezik ima dva pisma koja su ravnopravna. Uostalom, sve što sam imala sam napisala već na stranici za raspravu. Vilena66 (razgovor) 11:25, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
  23. protiv Mislim da se na Vikipediji poštuje ćirilica kao primarno pismo srpskog jezika. Interfejs i preko 90% članaka su na ćirilici, ravnopravnost latinice je samo formalna.— WR 13:11, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za Jedan jezik, jedno pismo. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je Adresa (razgovor • doprinosi) 13:23, 23. januar 2020. (CET/CEST) Korisnik ne ispunjava nijedan uslov za glasanje.
    za Ne znam šta je ovde sporno. --Bobik (razgovor) 13:27, 23. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmjena u GIP-u u posljednjih šest mjeseci.[odgovori]
  24. protiv--Vanilica (razgovor) 15:35, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za vladancokic (razgovor) 19:34, 23. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmena u GIP-u u posljednjih šest meseci.[odgovori]
  25. za Alexzr88 (razgovor) 21:27, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za Stripar (razgovor) 00:19, 24. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmena u GIP-u u posljednjih šest meseci.[odgovori]
    za --IndexAccount (razgovor) 09:28, 24. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmena u GIP-u u posljednjih šest meseci.[odgovori]
    protiv Latinica i ćirilica su dva ravnoppravna pisma srpskog jezika. acaalexaca (acaalexaca|razgovor)11:45, 24. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmena u GIP-u u posljednjih šest meseci.[odgovori]
    protiv Smatram to osiromašenjem projekta!--AnToni(razgovor) 13:37, 24. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmena u GIP-u u posljednjih šest meseci.[odgovori]
  26. za --Đorđe Stakić (r) 15:09, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]
  27. protiv naravno, srpski jezik ima dva ravnopravna pisma - ćirilicu i latinicu. LazarShy (razgovor) 17:28, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]
    protiv Naravno, protiv. Srpski jezik koristi dva ravnopravna standardna pisma. --Sergivs (razgovor) 00:06, 25. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 50 izmjena u GIP-u u posljednjih šest mjeseci.[odgovori]
    za --Milan.j (razgovor) 11:04, 25. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 10 izmjena u GIP-u u posljednjih mjesec dana.[odgovori]
  28. za -- Обрадовић Горан (разговор) 13:12, 25. januar 2020. (CET)[odgovori]
  29. protiv — HoneymoonAve27 (razgovor) 15:47, 25. januar 2020. (CET)[odgovori]
  30. protiv Mislim da ovo nije trebalo ni pokretati, u startu je pogrešno. Niti će ćirilica biti podređena, niti će latinica biti ugrožena. Uvek će ćirilica imati prednost i to je prirodno, bez obzira na sve, tako da je najbolje da ostane kako je bilo do sada. Glasam protiv.--Soundwaweserb (razgovor) 15:21, 26. januar 2020. (CET)[odgovori]
  31. za — Marina Simić (razgovor) 00:44, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
  32. za — Sadkσ (reči su vetar) 04:04, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
  33. protiv - ovo nije državni projekat, da mora biti uređivan ćirilicom, nemojmo se boriti protiv dva pisma, već dokažimo da smo narod bogate kulturne prošlosti. Koliko ste utrošili vremena i „mastila” za ovu raspravu mogli ste da uredite bar 1000 novih stranica. -Dr Milorad Dimić (razgovor) 18:27, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
  34. protiv --Dcirovic (razgovor) 19:13, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
    za Matke.j (razgovor) 00:20, 28. januar 2020. (CET) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje: nema 10 izmjena u GIP-u u posljednjih mjesec dana.[odgovori]

Komentari uredi

I još jednom ukratko na ovu temu. Ukoliko se usvoji ovaj predlog ćirilica postaje primarno pismo u GIP-u, što znači da bi svi postojeći članci napisani latinicom bili konvertovani u ćirilično pismo. Iako će se urdnicima u vidu napomene preporučivati da nove članke započinju ćirilicom, neće biti zabranjeno pisanje istih latiničnim pismom, niti će kreiranje latiničnih članaka biti zabranjeno i onemogućeno, s tim da bi se novonastali latinični članci takođe konvertovali u ćirilicu nakon završetka uređivanja. Ćirilica i latinica i dalje ostaju potpuno ravnopravna pisma u čitalačkom modu. I na kraju krajeva na ovaj način će se ispoštovati preporuke Odbora za standardizaciju srpskog jezika i njegovog predsednika [1]. I na kraju krajeva ovo je ipak obrazovni projekat i najveća enciklopedija na srpskom jeziku. Nema pretnji, nema skrivenih namera, kako to neki žele da predstave. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:18, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Predlog mi je u početku imao slisla. Međutim, ispostavilo se da su tehnički problemi u stvari minorni i rešivi. Ako bi svođenje na pisanje isključivo ćirilicom proteralo urednike kao što su Ćirović, Intermedikbo, nema svrhe diskutovati o tome (Vikipedija nije birokratija). — Žile (✉) 22:59, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]

Ajde videćemo kad su minorni i kako će se rešiti. nama šabloni čak nisu ni na srpskom jeziku latiničnog pisma, već na engleskom. A što da ih neko prevodi kad može da prekopira. Jedan čovek je zapretio da će otići sa projekta ako se ovo izglasa, i na stranu sve preporuke i argumenti, automatski se povlačimo pred pretnjama. Prvo, to je ucena od strane onih prvih, i kukavičluk od strane ovih drugih. Uzgred, u predlogu jasno stoji da nikome neće biti zabranjeno da nastavi da piše članke na latinici. I volio bih da mi neko nađe jedan jedini primerak ozbiljne naučne literature, jedno ozbiljno naučno štivo u kome su poglavlja nasumično štampana na dva različita pisma, a jednim jezikom. Ovo je samo još dokaz da po ko zna koji put, u raspravama ovde se ne gledaju argumenti, ozbiljni naučni argumenti, već da je sve plod dogovaranja, nagovaranja i tako. Pa kad već radimo po modelu može kako ko hoće, a kako nemamo nikakva zvanična pravila (dakle crno na belo) o korištenju latiničnog pisma, i ja ću koristiti svoje ljudsko pravo da pišem ćirilicom i da svaki latinični članak na koji naletim preradim u ćirilicu. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:26, 21. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: ...stoji da je u Srbiji službeni jezik srpski, a pismo ćirilica. Drugo, što je najvažnije i zbog čega i jeste takva ustavna odredba, jeste činjenica da je samo ćirilica srpsko nacionalno pismo. Gotovo sve što smo stvorili, zapamtili i sačuvali u svojoj istoriji stvoreno je na ćirilici. Na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji pisani spomenik na srpskoj redakciji staroslovenskog, biser pisane baštine u svetskoj kulturnoj riznici, i toliki drugi njemu slični pisani spomenici, delo Svetog Save, pa Kulinova povelja iz 12. veka, najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, Dušanov zakonik – da ne nabrajamo dalje. Ko bi se odrekao takve baštine? Latinica nije srpsko pismo, iako je u dvadesetom veku dosta pisano na njoj. Međutim, ona je uvezena, posebno je naturana posle Drugog svetskog rata u ime srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva i bratstva i jedinstva. Na hrvatskoj strani nije bilo tako, ćirilice nije bilo, čak ni za Srbe u Hrvatskoj. Nema nikakvih razloga, niti potrebe, da se latinica ozakoni kao ravnopravna ćirilici. –Prof. dr Sreto Tanasić, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Kome sad nešto nije jasno? :) Slaven Kosanović {razgovor} 01:29, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Kako ne mogu da glasam, ovim podržavam predlog da se srpska Vikipedija uređuje samo ćirilicom Zoli (razgovor) 10:12, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

I PedjaNbg i Slatibarfast ne mogu glasati. --Željko Todorović (razgovor) 16:29, 22. januar 2020. (CET) s. r.[odgovori]

  sređeno — VLADA da? 16:35, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Iako sam podržavao ovu ideju na raspravi, strahujem da bi ovo oteralo mnogo urednika, kojih ionako imamo malo, a i pravilo bi razne nesuglasice među istim i na neki način nas otuđilo od drugih Vikipedija. Tu su i pomenuti tehnički problemi. — SimplyFreddie (razgovor) 18:19, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

Ja bih ovo glasanje najradije preskočio, ali ostavljam prostor još ovih nekoliko dana. Iako podržavam predlog, nejasno je kako se ophoditi prema korisnicima koji ne žele da poštuju eventualno ustanovljeno pravilo, a do sada su pisali isključivo latinicom. Mislim konkretno na rat izmenama, koji je jedan od korisnika pomenuo. Takođe, da ostane ovako kako je, ostaju i problemi za koje trenutno nemamo najsrećnija rešenja. --Lotom (razgovor) 19:12, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

Što se tiče postojećeg stanja, i pravca u kom smo krenuli gde se nažalost sve više i više vodimo po modelu „kako ko hoće”, pitanje je vremena kada će nas utopiti sve u tu takozvanu srpskohrvatsku vikipediju. I opet nam je nauka poklekla pred praznim pričama. U svakom slučaju moraćemo doneti i precizna pravila što se same digrafije na ovoj vikipediji tiče, o svemu tome niti se kada raspravljalo, niti postoje pravila. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:49, 22. januar 2020. (CET)[odgovori]

Ne ispunjavam uslove za glasanje, ali apsolutno podržavam predlog. Imam rezerve u pogledu efikasnosti konvertora. Naime, pisati latinicom i onda navoditi strana imena fonetski je potpuno besmisleno. Ukoliko bi neko napisao novi članak latinicom i navodio strana imena izvorno (bez viki-navodnika koji kažu sic), kako bi to izgledalo posle konverzije na ćirilicu? Šta ako neko napiše jazz, kao što je uobičajeno u knjigama izdatim u Srbiji latinicom? Na primer, članak Boabdil ima gomilu španskih imena sa „konverzijom” slovo po slovo, bez ikakve veze sa španskim izgovorom. Ni srpskohrvatska ni bosanska Vikipedija, u kojima su pisma navodno ravnopravna, nisu dosledne u sprovođenju sopstvenih pravila. Radi doslednosti srpska Vikipedija treba da ima samo jedno pismo. Dinara2015 (razgovor) 01:51, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Zamislite jedan dnevni ili nedeljni list koji izlazi delom latinicom, a delom ćirilicom; jednu TV stanicu ili, ne daj Bože enciklopediju. Zamislite isto to na dva narečja! To može samo da se zamisli. U praksi tako nešto ne postoji osim na Vikipediji. "Jugoslovenska" enciklopedija Leksikografskog zavoda štampana je samo latinicom i ijekavicom, a danas u Srbiji još uvek imamo dilemu o tome kako pisati. Pričati o ravnopravnosti nije ništa drugo nego pričati o neslozi. Ja sam za ćirilicu i ekavicu, ali je mnogo važnije uniformisati vašar od jezika, pa ako većina odluči da pišemo latinicom i ijekavski ja sam za! Gmihail (razgovor) 12:55, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

@Gmihail::Možda nema mnogo sa temom, ali sarajevski dnevni list Oslobođenje je sigurno 20-30 godina izlazio pola na ćirilici a pola na latinici i nikome nije smetalo, a niti je ko primećivao, te se patio sa čitanjem !--AnToni(razgovor) 21:20, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Gmihail: Ukidanje ijekavice nije i nikada neće biti predmet rasprave. Ovo nije Vikipedija Srbije nego Vikipedija na srpskom jeziku. Srpski jezik ima govornike i izvan Srbije (Republika Srpska, Crna Gora...).— WR 13:18, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Wikiwind: Jadna je ta Srbija koja nema svoju Vikipediju. Očigledno nisi do kraja pročitao moj komentar, pa evo kraja: ako većina odluči da pišemo latinicom i ijekavski ja sam za!. Interesantno je koliko su ijekavci ratoborni (gorštački mentalitet, valjda) za razliku od ekavaca koji ne komentarišu ni kada Zdravko Čolić prepeva Branka Radičevića: Pjevam danju, pjevam noću... Gmihail (razgovor) 13:38, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
Vuk Karadžić je bio jekavac… Gorštak takođe. :) Tamo gdje kratko e ubaci je, a gdje je dugo e ubaci ije… :) Između jekavice i ekavice nema nikakve druge gramatičke ni rječničke razlike. Jezička struka ih ne smatra ni dijalektima srpskog jezika. Oba narječja pripadaju štokavici. Sasvim druga priča je sa latinicom i hrvatskim jezikom koji ne samo da se od srpskog razlikuje u gramatici već i u rječniku. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:56, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]


 Komentar: Poštujem predlagača i mislim da nije imao nikakve skrivene (političke, ideološke..) namjere kada je ovo predložio, ali sam glasao protiv iz sledećih razloga:

  • Ćirilica nije ugrožena na Vikipediji i ne trebaju joj nikakve mjere zaštite. U praksi se poštuje stav o ćirilici kao primarnom pismu. Procenat latiničnih članaka je vjerovatno ispod 10% (ima li neko statistiku?) i taj procenat se ne povećava, možda se čak i smanjuje. Interfejs je na ćirilici.
  • Priče o nekakvoj uniformnosti kao razlogu za ukidanje latinice ne piju vodu jer bi tom logikom trebalo ukinuti i ijekavicu. Evo u komentaru iznad se poziva na ukidanje ijekavice (što mene posebno boli zbog gorštačkog mentaliteta). U raspravi se citirao i Ustav Republike Srbije, što je smiješno. Niko se nije sjetio da citira Ustav Republike Srpske.
  • Ako je ćirilica ugrožena u Republici Srbiji, to je problem Republike Srbije a nikako Vikipedije na srpskom jeziku. Da je vlast Republike Srbije zabrinuta za opstanak ćirilice ne bi najtiražnije provladino tabloidno smeće svakodnevno izlazilo na latinici u 100.000 primjeraka, niti bi dvije glavne provladine televizije sa nacionalnom frekvencijom imale netranskribovane i neprevedene nazive iz engleskog jezika.
  • Što se tiče problema tehničke prirode, nisam ubijeđen da je to dovoljan razlog za ukidanje jednog pisma. Konvertor je upotrebljiv i kada se prebacuje iz latinice u ćirilicu, iako postoji mali procenat riječi koje se ne mogu pravilno konvertovati. Imamo i hiljade članaka bez izvora, što je mnogo veći problem ali ga ne otklanjamo tako što brišemo sve te članke.— WR 14:01, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ovdje nije pitanje Ustav kao Ustav već preporuka Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Njihova je zasluga da u Ustavu Srbije piše to što piše. Prof. dr Sreto Tanasić, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Pročitajte ovaj članak od početka do kraja. Ne širite zablude. Koga interesuje tema jekavica ekavica, nek preuzme ovaj Srpski rječnik Matice (2011). U njemu jasno stoje primjeri istih riječi srpskog jezika na oba narječja. U vezi ravnopravnosti ćirilice i latinice u srpskom jeziku, kao što reče Tanasić, (parafraziram) „srpskohrvatski jezik odavno ne postoji, već 30 godina, ali ima ljudi koji to još uvijek ne znaju, jer ih o tome niko nije obavjestio.” Slaven Kosanović {razgovor} 14:25, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Wikiwind: Ne obaziri se na gluposti i nepismene izjave. Ovo glede ijekavice. Ovo glede „gorštaka“ je čista uvreda. Čovek govori sam o sebi. --ANTI_PRO (razgovor) 18:46, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Imam skoro istovjetan stav kao Lotom. Mislim da je cilj bio dobar, ali da je predlagač nastupio nespreman i sam doprinio konfuziji. Počev od uvoda, gdje kaže: osoba koja ne poznaje srpsko ćirilično pismo ... i ne treba da doprinosi na ovooj vikipediji; preko, prečestih promjena na samom sajtnotisu (stvaralo konfuziju — „o čemu se to raspravlja?”); do ovog zadnjeg pitanja oko rata izmjena... Tokom rasprave se provuklo mnogo neistina o pismima, digrafiji i sl. A sama rasprava je prekratko trajala (na šta sam upozorio). I rezultat svega je podjeljenost zajednice — bez rješenja. Pa predlažem, da se i nakon glasanja na nekom trgu nastavi diskusija na istu temu, ali sa konkretnim prijedlozima kako otkloniti sve nedoumice u vezi digrafije. Radovan ⁂ 16:48, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Hteo sam da ostanem po strani da ni na koji način da utičem na ishod glasanja, a na Vikipediji sam uvek poštovao ćirilicu kao pismo većine. Ali mislim da ima nedorečenosti. (Ako je rečeno, a nisam video onda se izvinjavam na digresiji.) Poznato je da u Srbiji i regionu živi nemali postotak drugih naroda i narodnosti kojima ćirilica nije primarno pismo. Stoga samo da nadopunim onim što nije pomenuto: spominje se Ustav, ali se bojim da van konteksta, jer se zaboravlja član 79 koji u Srbiji dozvoljava i pismo manjina. Zaboravlja se znači - pri citiranju ustava - da isti jamči pravo i manjinama "na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na korišćenje svog jezika i pisma..." Da ne dužim, trebali bi kad već spominjemo Ustav i ovo da reflektujemo na Vikipediju. Zakonodavci dobro znaju da Srbija nije homogena država, zato vidite latinicu i videćete je i ubuduće na raznim mestima. Da li je to znak da je ćirilica ugrožena? Naravno da nije. Jeli ćirilica bila ugrožena kada je Politikin Zabavnik (iz koga sam kao mađar naučio srpski i ćirilicu!) izlazio i na latinici pa čak i na slovenačkom jeziku? Nisam pravnik, ali preporuka jezičara je preporuka, i kao takva je ušla i u Ustav, znači kao preporuka. Sve to u 21. veku ima svoje mesto. I samo još jedna bojazan: prelazak na samo ćirilicu može nezgodno da pogodi ljude koji njome ne vladaju dobro ali doprinose na latinici. Konvertovanje gotovih članaka sa latinice može da bude problematično i uticaće na prava korisnika iz praktičkih razloga, jer će nastati neželjene izmene i razne greške a onaj ko je primarno pisao na latinici moraće da uloži dodatne napore da na ćirilici isprati šta je menjano. Možda sve što sam naveo nije nikakav argument u ovoj raspravi, ali eto da ostane radi zapisnika.—JozefsuRazgovor 17:11, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
I još jednom: ja volim ćirilicu, samo sam izneo neke činjenice koje su možda zapostavljene.—JozefsuRazgovor 17:17, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ne može se srpski jezik pisati mađarskom latinicom. :) A ni ukrajinskom ćirilicom. Prava manjina nisu ovdje predmet uopšte. Manjinama je zakonom, po preporuci Ustava zagarontovano pravo na upotrebu njihovog jezika i pisma, što nije isto kao reći, recimo, službeni srpski jezik se može pisati i njemačkom latinicom. Slaven Kosanović {razgovor} 22:42, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Opet se izmešalo sve i svašta. Vlast u Srbiji ne vodi računa ni o čemu sem sopstvenog interesa, niti je opozicija dovoljno ubedljiva da bi bilo šta po tom pitanju promenila. Ali to u ovom slučaju nije tema rasprave. Ovde se kroz čitavu raspravu vrte iste priče koje nemaju nikakvu suštinu. Takođe, kada su već pomenuti mediji, određeni procenat njih ima mogućnost čitanja na oba pisma. A primećuje se u pojedinim tekstovima da i tu nastaju problemi prilikom prebacivanja iz latinice. I mi imamo konvertor koji ne može da prepozna iste probleme. E sada, razlika je u tome što je ovo otvorena enciklopedija, koju svako može da uređuje, ali to opet ne znači da može da piše šta hoće. Članci bez izvora ostaju bez izvora dok neko ne doda izvore. I ako su uredno obeleženi šablonom, time smo se ogradili od netačnih informacija. Ali problemi koji nastaju usled tehničkih nedostataka konvertora takođe moraju da se peglaju odgovarajućim šablonima koji nisu dovoljno razrađeni, nepraktični, ili ih i nemamo. Pa tako i da je neko napisao idealan članak na latinici, taj članak prebačen na ćirilicu može da izgleda kao brljotina. I to samo zbog toga što korisnik nije svestan tih problema, ili ne ume da ih reši. E sada, takve greške postoje u većem broju članaka.

Rešenje bi moglo da bude da se oni botovski prepoznaju i peglaju, što u najmanju ruku nije jednostavan posao za onog ko bude pisao „kobasicu” koja će da kupi sve moguće slučajeve. Bilo bi idealno kada bismo mogli da postignemo dvosturko okruženje tako da se pismo izabere odmah i da se sve prikazuje na izabranom pismu i da postoji mogućnost uređivanja na željenom pismu, bez obzira kako je članak napisan. Sve ovo samo po sebi zvuči skoro pa nemoguće. Isto tako to što neko napominje da imamo samo 10% sadržaja na latinici nije nikakvo olakšanje, već suprotno. Ispada da nam baš taj manji procenat različitosti predstavlja problem, jer se mešaju pisma i to povremeno bude nepregledno, ako se ne označi i kategoriše pravilno. E sada pisma se možda smatraju ravnopravnim u tom smislu što niko nikoga ne prisiljava da koristi isljučivo jedno pismo, ali koliko mi je poznato, ne postoji preporuka da se ona mešaju. Gledajući formulare, ako je obrazac štampan na ćirilici, tako treba i da se popunjava. Trebalo je za početak da krenemo od toga da je nam dva pisma predstavljaju problem za održavanje projekta i da bi uređenje iz tehničkih razloga trebalo svesti na jedno pismo. U nastavku naznačiti sve probleme koji nisu rešeni. Ukoliko bi taj deo rasprave bio zaključen pozitivnim ishodom, zajednica bi se glasanjem opredelila za jedno pismo. Naravno, uz dogovor o daljim koracima što se tiče konverzije i sređivanja članaka, kao i staranja o sadržaju koji bi se unosio različitim pismom. Konvertor bi nastavio da radi „ono za šta je plaćen”. Samim tim, kao tehničko pitanje, dogovor bi bio u nadležnosti zajednice i time ne bi kršio ni pet stubova, a ni ljudska prava. Da je u startu ustanovljeno da nema osnova za svođenje na jedno pismo, dalji tok rasprave bio bi suvišan. Ovako je čitava stvar politizovana i samim tim naišla na negativan odziv kod zajednice. --Lotom (razgovor) 18:35, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

Svi tehnički problemi su lijepo nabrojani, međutim, ima korisnika kojima oni uopšte nisu bitni, pa su raspravu pretvorili u neku priču „o pravima nekakvih manjina na Vikipediji na srpskom koje eto ne mogu da pišu srpski jezik njegovim zvaničnim pismom, ćirilicom” (ne manjinskih naroda koji imaju pravo na svoj jezik i pismo i svaki ima svoju verziju Vikipedije). Samo na srpskoj Vikipediji, nažalost, je moguće da se desi da se ovakva raspravu uopšte vodi. Slaven Kosanović {razgovor} 22:54, 23. januar 2020. (CET)[odgovori]

Grci, Rusi i Japanci bi mogli pisati latinicom (postoje ustaljene transliteracije), ali im ne pada na pamet da to rade. Srbi iz istorijskih razloga mogu pisati i latinicom, ali bi to trebalo, po modernim terminima, „obeshrabriti”. Ako Republika Srbija ne smatra za potrebno da zabrani latinicu (naročito u štampi i knjigama), onda to ne može ni Vikipedija. Mada lično smatram da je ćirilica jedino srpsko pismo, mislim da u ovom trenutku treba samo podsticati pisanje novih članaka ćirilicom preko raznih botova koji se sigurno mogu smisliti. Na sve načine staviti do znanja u nekom prelaznom periodu: latinica nije zabranjena, ali ni u kom slučaju nije ravnopravna. I moram da ponovim: pisanje stranih imena latinicom, a fonetski, je besmislica. Dinara2015 (razgovor) 01:44, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]

Da li će svi izdavači morati da objavljuju knjige na ćirilici?

Morali bi, bez obzira na to šta će zakon reći. Pa zar oni ne tvrde da vrše kulturnu misiju. A ćirilica je u centru srpske kulture, prepoznatljivi znak srpskog kulturnog identiteta. Uostalom, tako je vide i u svetu. U „Politici” je već ukazano na činjenicu da standard ISO 12199 uz srpski jezik prepoznaje samo ćirilicu, sve što je napisano srpskim jezikom i latinicom u svetskim bibliotečkim fondovima knjiži se u hrvatsku kulturnu baštinu. Da li to hoće srpski autori? Neće, samo što ih o tome niko ne obaveštava. Prof. dr Sreto Tanasić, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. – Slaven Kosanović {razgovor} 01:55, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Moram da skrenem pažnju na jedan od VAŽNIJIH komentara koji je prošao nedovoljno zapaženo, zatrpan žučnom raspravom "glasnijih". Većina govornika našeg jezika se vodi time da on može da se piše na oba pisma, ali izgleda da ne znaju da latinica nije prilagođena njemu (za razliku od ćirilice), nego se jezik, koliko je to moguće, prilagodio latinici. Navodim dio tog komentara Gorana Obradovića:

"Dajem snažnu podršku ovom predlogu! Takođe, kao inženjer (informatičar) bih dodao još par tehničkih argumenata. Srpska latinica na žalost nije dovoljno prilagođena srpskom jeziku (jer postoje digrafi nj, dž, lj) i postoje reči koje se ne mogu jednoznačno/ispravno napisati latinicom. Posledica toga je da većina ljudi misli da je ispravno „injekcija” a ne „injekcija”, jer neispravan i ispravan oblik ne mogu da se razlikuju na latinici (dodatni primeri su konjunkcija, konjugacija, konjuktivitis, konjektura, TANJUG, odživeti, odžuteti, odžaliti, odžvakati...). Ovo dalje znači da dosta pominjana automatska transliteracija iz latinice u ćirilicu u opštem slučaju nije tačna. Sa druge strane ukoliko je tekst izvorno u ćirilici, on se vrlo jednostavno i tačno može presloviti u latinicu, zato što je preslikavanje iz ćirilice u latinicu injektivno preslikavanje (ups, evo ga opet, injektivno a ne injektivno :)). Sledeći problem su rimski brojevi koje je gotovo nemoguće ispravno presloviti iz latinice u ćirilicu zbog nezgodne činjenice da je najčešće upotrebljavani rimski broj I ujedno i jedna od najčešće upotrebljavanih reči u srpskom jeziku"...

Dakle, srpski jezik ćemo najpravilnije koristiti i prenositi najpravilnije informacije drugima ako je predstavljen ćirilicom. Meni je tragično da se zbog upotrebe manje pogodnog pisma neke riječi MASOVNO usvajaju na nepravilan način, zar vama nije?

Provlači se ekavica/ijekavica kao paralela ovom problemu, što je NEUPOREDIVO. One zaista i jesu ravnopravni iѕgovori, što pisma baš i nisu. Pritom, razlika u člancima može biti u svega nekoliko slova, pa čak i nepostojeća, a na nivou bilo čega kraćeg od članka je tek zanemarljiva.

Da ne pričam da oni kojima je teže da se prilagode ćirilici ne gube NIŠTA ovime - em mogu da imaju tu udobnost da pišu kako im je lakše (dakle, čak ni ako bi bila u pitanju čista ljenost, niko ih ne tjera da se prilagode), em mogu da čitaju članke kako žele, pa još i pravilnije konvertovane nego što bi mogli "ćiriličari". Prosto, usvajanjem predloga se mnogo manje gubi nego njegovim odbacivanjem. Ono što bi se, nažalost, moglo izgubiti, jesu neki značajni urednici, ali zar da se zbog inata napušta projekat? Molim vas da uzmete sve argumente u obzir i da razmislite još jednom. Vjerujem da ste se uglavnom zalagali za prvobitnu opciju zbog nedovoljno informacija, vjerujući da pisma jesu ravnopravna, a ne znajući, kao ni većina naroda, da je u ovom slučaju ćirilica "superiorna", tj. jedino na njoj može biti zagarantovana ispravnost, a ovdje se valjda zalažemo prvenstveno za obrazovanje. Zar biste sada, zbog trenutnog otpora, napustili sav vaš trud i doprinos? Imamo priliku da se svi proširimo i naučimo nešto novo, nemojmo puštati niz vodu zajednički cilj. Vaša prava NISU ugrožena, štaviše, vidi se i po dodatnim stavkama da se gledalo da se ispoštuju, a za opšte dobro je da se jezik i informacije prenose na najprikladniji način i da i vi to ispoštujete.(Ovo "opšte dobro" je toliko zloupotrijebljen izraz da samoj sebi zvučim ljigavo, al' 'ajde). To što je trenutno relativno mali procenat članaka na latinici UOPŠTE ne znači da će tako i ostati (a i ova rasprava može da pogoduje tome da se naprasno uveća). Ako dođe do porasta, biće teže rješavati potencijalne probleme nego što je to sada. Tako da se mora gledati šire od trenutne slike.

Uprkos tome što (za razliku od onih koji imaju pravo glasa) nisam bila u mogućnosti da se posvetim uređivanju, smatram ovaj projekat vrlo važnim i želim ovim da i sama počnem da doprinosim koliko uspijem (nisam baš kratko na Vikipediji, tako da nema mjesta sumnjama u namjere koje stoje iza mog komentara, kao u slučaju nekih novih naloga).

Pozdrav svima! Inis Mona (razgovor) 13:19, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]

Izmene u GIP-u uredi

Otkada je uvedeno ovo pravilo sa skorijim izmenama u GIP-u, da bi se glasalo? Zašto se brišu glasovi? Stripar (razgovor) 17:00, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]

@Stripar: Pre četiri i po godine: Vikipedija:Glasanje/Izmena pravila glasanja 1 --ANTI_PRO (razgovor) 19:05, 24. januar 2020. (CET)[odgovori]
Nešto sam propustio. Ne razumem iz ove diskusije kako je došlo do ovoga. Da li je uzeto po modelu engleske Vikipedije? --Stripar (razgovor) 19:17, 27. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Stripar: Došlo je do toga zbog negativnog iskustva tadašnje zajednice, koja je bila ideološki duboko podeljena, pa su se pravili sokpapeti kako bi jedna ili druga strana pretegla i dobila magični broj. Nema ovo veze sa en.viki. I zato je uveden ovaj izborni cenzus. Ja sam svojevremeno bio protiv. Elem, 18 poništenih glasova je rekord do sada. Možda treba o ovome ponovo razmisliti. Moje mišljenje. Ali to je to, tako je nastalo i tako se sprovodi. --ANTI_PRO (razgovor) 12:16, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Ivan VA:Ima li ijedna druga Vikipedija ovo pravilo? Vrlo sam uznemiren. Ovo je po meni protiv filozofije, etike i svih pravila Vikipedije da se traži kvota učešća da bi se čuo naš glas. Ljudski je nekorektno i može da služi za pravljenje glasačkih mašina. Mislim da će biti pošteno da se ovo ukine kad bude moguće. Za lutane ima drugog leka. Stripar (razgovor) 17:46, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Ivan VA:Skoro 70% poništenih glasova je ZA Nikolin predlog. Postoji višestruka matrica ovde - šta narod želi, a šta mu se događa. Stripar (razgovor) 17:49, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
@Stripar: 11 poništenih je ZA, 7 PROTIV, stim što ima ovde i korisnika koji namerno nisu glasali jer su videli na svojim brojačima da ne ispunjavaju cenzus. Nema ovde nikakve zavere. Glede samog pravila, slobodan si da otvoriš raspravu. Što se mene tiče, iako je stvarno loše što je ovoliki broj glasova poništen, ovo pravilo se pokazalo kao zaista efikasno protiv sokpapetovanja i stvaranja glasačkih mašinerija. Ja ga ne bi ukidao. --ANTI_PRO (razgovor) 18:47, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Da se kratko ubacim sa statistikama za Stripar-a: i da su ubrojani svi prekriženi glasovi prijedlog i dalje ne bi prošao jer bi bilo 27 : 26, što je 50,94%, a potrebno je preko 70%. – Srdjan m (razgovor) 19:20, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ovde imamo dva razdvojena pitanja. Jedno je način donošenja odluke, a engleska Vikipedija i sam Džimbo Vels su jasno definisali šta je po duhu vikipedijski (i izbegavali su upravo ovakve situacije mehaničkog ućutkivanja). Drugo: da li iko pita Vikipediju šta će biti standard i da li volimo da ga primenjujemo? Ne pita. Setimo se ovdašnje upornosti oko nametanja često sumnjivih transkripcija, a sad je odjednom pismo relativna stvar i može ko kako hoće. Ergo, nelegitimno i antivikipedijsko je ovakvo pravilo glasanja. I još više: nelegitimno i antivikipedijsko je sprečavanje korišćenja ćirilice kao standarda. Stripar (razgovor) 20:24, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ne kažem da je ovo najdemokratskija odluka, jer nije. I ja je vagam u odnosu na sokpapetovanje. Sa druge strane 10 izmena mesečno je izuzetno nizak prag. 10 izmena se mogu napraviti za 3 minuta. --ANTI_PRO (razgovor) 21:37, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

Sram da nas bude jer ne znamo šta je standard uredi

Nije dobro to što deo članstva srpkle Vikipedije vodi svoju jezičku politiku.

Ispod žita nam se nameće preko deceniju 1) „ravnopravnost pisama“, 2) sprečavanja standardizovanja ćirilicom i 3) prisilno izvorno latinično pisanje u kulturi kojoj je pravilo "piši kao što govoriš" (što vidimo po trenutnom glasanju za naziv softvera).

Na srpskoj Viki je ostalo malo profesionalca za kulturu i jezik, ali čak i amateri moraju da prihvate ono što se uči u osnovnoj školi:

1. Pisma nisu ravnopravna, ni po ustavu Srbije, ni po zakonima, ni po pravopisu.

Ćirilica je standardno pismo jezika. Standardno.

Latinica je pomoćno pismo srpskog jezika kao i arabica (matufica), glagoljica, runsko, tengvar i druga pisma. Pomoćno.

2. Ako nema standarda onda je haos.

Srpska Vikipedija je haos. Imamo problem otkako je, bez dogovora sa zajednicom, uvedena tehnički i logički neodrživa „ravnopravnost“ pisama u unošenju tekstova. To je bila politička želja par ljudi, koja nam je odnela desetine hiljada radnih sati da ispravljamo nepismene pokušaje početnika koji ne znaju dobro srpski jezik čak i kad im je maternji, a kamoli da imaju mentalne snage da koriste standardno pismo. (Da, ko ne zna pismo ne treba ni da uređuje. To je zdrav razum. Pismo se lako uči.)

Možemo proceniti da je značajan deo truda najaktivnijih urednika odlazio na pomoć nepismenim početnicima ili na problem kategorija, koji je do danas ostao nerešen. Većina takvih urednika su digli ruke i pasivizovali su se sa Vikipedije. Odgovornost za ovo je i na administratorima i na fondaciji.

3. Nekoliko krupnih problema na srpskoj Vikipediji se ne može rešiti dok se ovo ne reši. Nikolin predlog je jedini ispravan i svi dobijaju sve. Ovo pitanje sa samo jednim logičnim odgovorom, Nikola ga je odlično rešio. Sve drugo je unošenje nevikipedijskih stvari na Vikipediju. A najave da će neko otići ili ostati na Vikipediji su legitimna volja, ne i argument.

4. Jedan deo zajednice na srpskoj Vikipedija može nastaviti da bude protiv jezičke, kulturne i državne politike u Srbiji. Ali to prosto nije dobro, čak i ako sad uspeju.

5. I još nešto. Sprečavanja glasanja brojnim iskusnim i obrazovanim članovima neće stvar zataškati. Zato što je ovo javni projekat i imamo javnu odgovornost. Vikipedija je partner sa državom Srbijom, javnošću, ustanovama i fondovima. Njih ne možemo sprečiti da "glasaju".

REZIME

Sramota je ove zajednice da standarizacija ćirilice nije još rešena (i namerno se sprečava), uprkos izričitih pravila i stava javnih, državnih, naučnih i kulturnih činilaca u Srbiji. A standardizacija će samo biti jača i obavezna, zbog jasne Strategije kulture Srbije i novog Zakona o jeziku i pismu, koji su već u parlamentu.—

Vikipedija će možda uskoro delovati kao luda Nasta u novim okolnostima.

Rekoh. Stripar (razgovor) 09:25, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: Potpuno se slažem sa Striparom i podržavam ovaj predlog, ali ne mogu da glasam. Na kraju će verovatno jedan dobar i utemeljen predlog biti odbačen, a problemi će ostati. Umesto da dobijemo ujednačenost pisma interfejsa (glavne strane, svih pratećih stranica, menija, logoa...) i pisma članaka, ujednačenost šablona i kategorija, tačno preslovljavanje iz ćirilice u latinicu (prevazilaze se problemi netačnog preslovljavanja digrafa (nj, dž, lj), rimskih brojeva, ošišane latinice...) i generalno prostije uređivanje i održavanje projekta, odričemo se toga. Sve zbog protivljena da se takst članaka čuva na ćirilici (što je i do sada u 90% slučaj), a ostalo od 10% prebaci na ćirilicu. Urednici su i do sad morali da uređuju članke u ogromom procentu na ćirilici. Ne verujem da neko uređuje samo članke na latinici. Pritom se ostavlja mogućnost pisanja članaka na latinici, čitanje na latinici.

Ne mogu da verujem da je urednik ANTI_PRO uspeo da svojim učešćem u raspravi istu zakomplikuje i obesmisli, a verujem određeni broj urednika pokoleba da glasaju, a neke ubedi da su njegova prava prekršena. Sve vreme pozivajući se na argumentovanu raspravu je ustvari vodio političku raspravu, skretao sa teme, izvlačio pogrešne zaključke i u to uvukao ostale urednike.

Značaj ćirilice je ogroman i to koliko daleko ona seže u prošlost i do koje mere prožima celokupno srpsko kulturno nasleđe. Neupitna je i važnost srpske latinice jer je pre svega deo novije kulture napisane na latinici i ona nam je veza sa drugim narodima koji koriste latinične simbole, tako da i nju trebamo naučiti, poštovati i čuvati. Činjenica je da latinica nije dovoljno prilagođena srpskom jeziku, a ćirilica u potpunosti jeste! Umesto da dobijemo stilski i pravopisno ujednačenu enciklopediju, sa povećanom tačnošću, a samim tim i kvalitetniju, ona će ostati na istom nivou. Zaista, sram da nas bude. --Milan Jovanović (razgovor) 13:58, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

I po ko zna koji put na ovom sajtu koji se smatra enciklopedijom, a u stvari je neka kombinacija rijalitija i seoskog skupa, potpuno su ignorisani naučni stavovi koje su izrakli naučnici, a za legalne i validne stavove proglašeni su lični pogledi i navike. Na jednoj enciklopediji se ignoriše osnovna stavka vezana za pismo kojim na njoj treba da se stvara. Iako jedine validne institucije koje se bave standardizacijom ovog jezika jasno i nedvosmisleno naglašavaju kojim pismom ovaj jezik treba da se piše, ovde su se kao argumenti provlačili ljudska prava, navike pojedinaca, pretnje teatralnim odlascima, umesto u fakte gledalo se u imena (ne)istomišljenika, jedni drugima nabijali smo etikete. Jedan urednik slavodobitno nakuca glas uz doslovno obrazloženje jer mu se može, imali smo i argument novog telefona i laptopa koji nema ćirilicu, neki su opet rođeni pod latiničnim suncem, neki se pozivaju na ljudska prava i na kraju, kao šlag na tortu, kolega dramaturg slavodobitno, nakon udarničkog lobističkog posla na društvenim mrežama, reče kako će meni iz nos da napiše epohalan članak na latinici. I to,da spektakl bude grandiozan i dostojan ove rasprave, članak o jednoj banjalučkoj džamiji, vodeći se valjda onom jadnom predrasudom da svi koji su za ćirilicu mrze sve ono što nema veze sa njom. Ako je i od njega, pa dosta je. A Odbor za standardizaciju jezika ionako čine "izlapeli starci", a Pravopis ćemo da tumačimo kao Pitijina proročanstva, kako i kad kome odgovara. E pa neka nam je sretno ujedinjenje sa nadnacionalnom i ultraliberalnom vikipedijom na srpskohrvatskobosanskocrnogorskom jeziku. ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:25, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

 Komentar: U uvodnom komentaru ovog odjeljka ponovo se iznose određene zablude, pa se kaže da će neka „standardizacija” biti obavezna zbog nekog zakona koji je u proceduri u Srbiji. Vikipedija na srpskom jeziku nije obavezna da prati zakonodavstvo Republike Srbije jer se ne radi o državnom projektu Republike Srbije. Državni organi Republike Srbije ne mogu nametnuti nikakva pravila ili „standardizaciju” mimo volje ove zajednice. Jedina standardizacija će biti ona oko koje se usaglasi zajednica Vikipedije na srpskom jeziku. O nepoštovanju govornika srpskog jezika koji žive izvan Republike Srbije je suvišno i pisati. Mnogi glasači i učesnici u raspravi su naširoko citirali Ustav i (predložene) zakone u Srbiji kako bi opravdali svoj glas, a neki su išli i toliko daleko da su otvoreno rekli da bi podržali ukidanje ijekavice u ime te „standardizacije”. Ja živim u Republici Srpskoj i mene zakoni Republike Srbije uopšte ne obavezuju. Imamo i korisnike iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije.... A što se tiče te „standardizacije” u Srbiji i tih predloženih zakona, već sam pisao da su udarne pesnice vlasti (Informer, Pink, Happy) sve na latinici, pa me baš zanima kako će vlast da standardizuje samu sebe.— WR 17:00, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

Poštovani kolega, svaku Vikipediju striktno obavezuje jezički standard jezika na kojem se piše (pravopis i prateća pravila). A standard može biti samo jedan i za njega se ne pita zajednica Vikipedije, ni ovde, ni u mnogo većim zemljama. Vikipedijina zajednica može samo diskutovati oko mikrofinesa primene. Drugo, ne razumem argument "mene zakoni Republike Srbije uopšte ne obavezuju", kad je isto standardno pismo i pravopis - i u Srbiji i u Republici Srpskoj i svuda gde nam je pismo potrebno. Stripar (razgovor) 17:42, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
U Republici Srpskoj su u službenoj upotrebi ćirilica i latinica. A sve i da nije tako, zakoni bilo koje države ne mogu diktirati pravila na Vikipediji. Preporuka Odbora o ćirilici kao primarnom pismu je ispoštovana. Ćirilica je primarno pismo na Vikipediji na srpskom jeziku, dovoljno je pogledati interfejs i kliknuti par puta na slučajnu stranicu. Koliko znam, upotreba latinice nije zabranjena, pročitati odjeljak o pismu u P2010. Mi smo potpuno ispoštovali ono što piše u važećem pravopisu.— WR 18:05, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ne mogu postojati dva standarda, jer onda nisu standardi. Odbor Srpske akademije nauka i umetnosti za standardizaciju srpskog jezika se u desetak navrata izjasnio o tome, od 2001. pa nadalje (časopis Jezik danas itd), a nedavno je izričito podržao da se napokon izjednači zakon sa 1) pravopisom i 2) Ustavom. Evo vest na sajtu Radio televizije Republike Srpske, za one koji ne bi da su Srbijanci. Standardizacija jezika ne zabranjuje privatne sklonosti i pomoćna pisma. Ali Vikipedija je javna upotreba i očekuje se striktno poštovanje standarda, za šta su nam primer razvijeniji i uljuđeniji narodi čije su Vikipedije pismenije od ove. Stripar (razgovor) 18:32, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Vi i dalje petljate politiku u ovo. Ustav i zakone, kao i sve ostalo možete da stavite po strani, jedino je merodavan Odbor za standardizaciju jezika. I tu su nam ruke vezane sve dok nemamo izričit stav, ne preporuku, savet, ili bilo šta što ostavlja neki prostor za onu drugu stranu. Ovde se to svodi na onih 10% koji se provlače kroz raspravu. Onog trenutka kad latinica bude prestala da se uči u školama u okviru predmeta Srpski jezik, imaćemo osnov da je ovde u potpunosti „skidamo s repertoara”. Čak ni sva stručna literatura nije pisana strogo ćirilicom. Jedino oko čega smo mogli da se dogovorimo jeste uređivanje isključivo na jednom pismu, zajednica bi odabrala na kom, mada bismo se tu gotovo sigurno usaglasili oko ćirilice. Problem je što je ovo u startu poprimilo političku konotaciju, što mi na projektu sigurno ne možemo da raspravimo. Ne možemo mi na Vikipediji da rešavamo ništa što nisu rešile institucije na čije se stavove pozivamo, a relevantne su za ovu temu. Osnov za raspravu su tehnički problemi i šarenolikost na projektu, uz napomenu da konvertor za čitanje članaka na latinici niko ne bi onemogućio. Da smo u startu videli da li to možemo da rešimo i pojednostavimo za korišćenje, verujem da bi čitava ova rasprava bila razumnija. Ovako neki korisnici pišu kako je latinica zabranjena u srpskom jeziku, a fakat je da nije, dok drugi odgovaraju u fazonu baš me briga za probleme, radiću kako hoću i problemi ne postoje sve dok ih ja ne vidim. Sve i da su kroz raspravu ponuđena neka rešenja, zatrpana su gomilom ničega, mada nije najjasnije kako bi i da li bi to ikako moglo praktično da se primeni. Čak i da ranije nije bilo na raspravi njeno korišćenje na projektu, latinica se ukorenila na projektu i tih 10% je na trenutni broj članaka značajna cifra, a i dalje nemamo izričita pravila, sem preporuka o primarnom pismu. Tako da je ovo jedino bilo moguće postaviti na glasanje, kao tehničko pitanje. I tu administratorima ne ostaje ništa drugo sem da poštuju volju i stav zajednice. A pošto je zajednica podeljena i deluje da nemamo konsezus, ostaje nam da se nadamo da će se problemi vremenom rešiti sami od sebe. --Lotom (razgovor) 21:29, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Politikom je svojevremeno nametnuta latinica u srpski jezik i politikom će se morati i izopštiti iz srpskog jezika. Naivne su priče da politika nema udjela u jeziku u kulturi bilo kog naroda. U Evropi najveći dio većeg kulturnog stvaralaštva nastaje preko inicijativa države i naravno da politika ima udjela u tim projektima. I kulturni projekti koje finansira EU širom svoje zajednice su nerijetko politički projekti. Politika je svugdje, ne budite u zabludi da se nešto bilo gdje dešava bez političke inicijative. I ćirilica na našim prostorima je nastala kao dio politike opismanjavanja i ponajviše za širenje pravoslavne liturgijske službe, nakon političke odluke tadanjih srpskih kneževa da prihvate pravoslavlje. Sve naše debate na Vikipediji, tamo gdje se slažemo i tamo gdje ne, su političke prirode. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:05, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

Ja nemam nameru Striperu da odgovaram na ove njegove konstatacije, jer je sve ovo izdebatovano tokom rasprave. Dakle, nedvosmisleno je sadašnja jezička politika sr.viki bila u skladu sa matičinim pravopisom i preporukama SANU. Tu za ovakve stavove nema uporišta. Ima ih jedino u ličnom svetonazoru. --ANTI_PRO (razgovor) 21:33, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

Vikipedija treba da poštuje normalizaciju jezika na kom se piše. Ako je jezička enciklopedija. Recimo, španski jezik ima jednu Akademiju u Španiji i još jedanaest u ostalim zemljama u kojima je zvanični jezik španski. Sve te Akademije se koordiniraju preko Udruženja Akademija španskog jezika da standardni jezik ne bi odlijepio i svako koristio svoje vlastite norme. U srpskom jeziku imamo samo jednu instituciju koja se bavi normalizacijom i standardizacijom našeg jezika. Nema ih deset. I ako ta institucija jasno kaže u više navarata, da se srpski jezik piše ćirilicom i to isto preporučuje piscima, izdavačima, dnevnim novinama, televiziji, državi i svim kulturno-prosvjetnim projektima, onda bi valjda svima trebalo da bude jasno kako treba da se piše na Vikipediji na srpskom jeziku kao jednom kulturno-prosvjetnom projektu. Privatne i druge prepiske su stvar pojedinaca i u to niko ne zalazi. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:39, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]

Slavene džabe ti to pišeš jer kad neko ne želi da vidi on onda ne želi da vidi. Ovde je nauka odavno obesmišljena ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:56, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Ko neće da vidi i čuje na kraju osjeti na svojoj koži. :) (španska izreka). --Slaven Kosanović {razgovor} 22:09, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Glasanje je završeno:
Za Uzdržanih Protiv % za Zaključak
15 0 19 44,1% Predlog nije usvojen.
— Žile (✉) 22:42, 28. januar 2020. (CET)[odgovori]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Гласање/Ћирилица_као_примарно_писмо_на_википедији&oldid=24600727”