Википедија:Trg/Arhiva/Ideje/2

Glavni izvori i dela o srpskoj istoriji

Predložila bih za početak jedan prikaz srpske istorije kroz vekove autora Vladimira Đorovića (u izdanju Glas srpski iz Banja Luke i Ars libri iz Beograda). Ja imam izdanje iz 1997. www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/ , tu se može naći cela knjiga, koja je inače štampana u tri dela.

Zahvaljujem se unapred onima koji će slati informacije na ovu temu.

Pozdrav, Nataša natasap@verat.net

Drugi svetski rat

Mislim da je ovaj odeljak vikipedije u velikoj meri nepotpun. Štur na podacima, slikama i mapama. Moram da priznam da nisu loše urađeni opisi velikih bitaka. Ali mislim da može bolje. Zato molim sve ljubitelje istorije da daju svo doprinos ovoj nadasve slobodnoj enciklopedijiJa sam ovde nov ali vrujem da ću dati dovoljan doprinos ovom i svim drugim odeljcima ove enciklopedije.

Nelios Panzer

Drago mi je da si došao na vikipediju i da želiš da doprineseš. Niko nije savršen, pa ni mi, tako da ne možemo baš da imamo sve prvoklasne članke, ali mogu ti reći, imamo dosta istoričara i to je jedna od najdetaljnije odrađenih tema. Ako vidiš da možeš, promeni, upotpuni, dodaj... Ovo je viki. (možeš da se potpisuješ sa --~~~~). --Dungo ☼ (r) 02:27, 14 avgust 2005 (CEST)

Nerešivi problemi

Pre jedno mesec dana sam razgovarao sa jednim svojim prijateljem (bivšim učenikom) o tekstu o Nikolaju Velimiroviću. Danas smo dobili tekst o Srebrenici, a postoji potencijal da će nam to biti problem istog tipa: nerešiv. --Miloš Rančić (razgovor) 14:51, 16 avgust 2005 (CEST)

I pored toga što smatram da imamo dovoljno snage da na kvalitetan način rešimo pitanje sadržine tih članaka, smatram da je razumno da razmislimo o sledećem: uvođenju konstatacija da članak o tome ostavljamo da bude rešen u jednom budućnosti. Ti članci treba da postoje na srpskoj Vikipediji, ali, na određeni način markirani kao POV i markirani kao nešto što nismo u stanju da rešimo. I, naravno, negde i članak o tome da postoji grupa do sada ne rešenih problema koji se mogu rešiti onog trenutka kada se bude našlo dovoljno ljudi koji hoće time da se bave. --Miloš Rančić (razgovor) 14:51, 16 avgust 2005 (CEST)

Ja, dakle, predlažem javnu konstataciju da smo problem bacili pod tepih privremeno. Drugo je rešenje (a, sudeći prema intenzitetu rada na članku o Nikolaju Velimiroviću već ustanovljeno) da implicitno to gurnemo pod tepih, pokušavajući da zaboravimo da postoji problem. --Miloš Rančić (razgovor) 14:51, 16 avgust 2005 (CEST)

Ja se slažem sa ocenom da je članak o onome što se izdešavalo u Srebrenici 1995. veliki problem, imajući u vidu činjenicu da se na sr. Vikipediji nalazi određeni broj aktivnik korisnika koji ovaj događaj posmatra na različite načine. Ako bi se članak markirao kao nerešiv, da li se onda i stavlja zabrana za buduće uređivanje članka? Ako je tako, onda se postavlja pitanje da li članak uopšte treba da postoji markiran na taj način? Ako bi se problem "bacio pod tepih privremeno", trebamo odlučiti do kad će takvo stanje trajati. --Pokrajac|razgovor 17:13, 16 avgust 2005 (CEST)

Sudeći po broju današnjih reakcija na ovaj članak mi u ovome trenutku imamo dovoljno snage da ovaj članak ne guramo pod tepih nego da ga na jedan zadovoljavajući način isteramo do kraja. Različita mišljenja postoje i kao takva ih treba prikazati u članku. Mislim da treba da probamo pa ćemo da vidimo gde ćemo stići. Vandal B 17:28, 16 avgust 2005 (CEST)

Izgleda da postoji potencijal za rešavanje članka o Srebrenici (dok to nije slučaj sa člankom o Nikolaju Velimiroviću). U principu, potrebno je da tu postoje dve zainteresovane strane za razgovor (dok je Dado tu, imamo dve strane; dakle, nemojte ga terati). --Miloš Rančić (razgovor) 18:03, 16 avgust 2005 (CEST)

Što se tiče principa "dokle će neki članak biti pod tepihom", to zavisi od "koncenzusa zajednice". Ako nam se posreći, imaćemo dobar članak o Srebrenici. Ali, ostaje nam Nikolaj Velimirović, gde sumnjam da će iko u dogledno vreme krenuti da rešava status kvo. Dakle, strana koja naznačuje da imamo probleme koje ne možemo rešiti je potrebna. A kada će se krenuti u to zavisi ne od vremena, već od broja zainteresovanih (i razumnih) ljudi koji će na tome raditi. --Miloš Rančić (razgovor) 18:03, 16 avgust 2005 (CEST)

wikiportal

Šta mislite da pokrenemo srpski wikiportal?

Gledao sam par njih britanski je preglomazan ruski zbunjujući ali ima i onih koji se izdvajaju kvalitetom

• Palestina - veoma pregledno, kratko i informativno. Postoji mali tekst o Palestini, izdvojeni članak je o Jaseru Arafatu, Najvažnije vesti (ne kilometarske kao na britanskom), Da li ste znali?, nešto o kulturi, vikiprojekti i lista stvari koje možeš da uradiš kako bi poboljšao članke vezane za Palestinu. Ono što im fali u odnosu na druge je izdvojena slika i lista kategorija a i odeljak o istoriji još nije završen. Takođe isuviše je mračan (no ipak bolji od napadno-komunističkog kineskog :)).
  • Novozelandski - rađen manje-više po istom sistemu

• Izrael - sve što sam dobro rekao za Palestinu + sve što sam rekao da tamo fali ovde postoji. Mislim da Palestina jedino vodi po izboru članka. Arafat jeste taj koji vam prvo padne na pamet dok za Univerzitet u Haifi (izabrani članak iz. portala) nisam ni čuo. Takođe odeljak vesti samo navodi izvore ali ne i same vesti. Tako da mislim da bi kombinacija izraelsko-palestinskih portala bila odlična za nas.

• Australija - vrlo informativan na malom prostoru. fale informacije o kulturi i istoriji ali to je valjda povezano sa državom.

Vredi pogledati:

• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Romania
• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Ireland
• http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Wikiportal/Poland

Šta mislite? Avala 00:39, 19 avgust 2005 (CEST)

---

Hmm Avala stvatno lepa idejica. Mi malo duže razglabamo na tu temu na Vikipediji na englskom jeziku, pogledaj http://en.wikipedia.org/wiki/User_talk:Estavisti#Serb_portal i priključi se u razgovor. Pozdrav --Saša Stefanović ® ¿ 03:39, 25. avgust 2005. (CEST)

Predlog: samoorganizovanje prijavljenih učesnika u ogranke po geografskoj osnovi

Šta mislite o tome da se napravi mogućnost da se registrovani korisnici na srpskoj vikipediji sami uključe u ogranke na osnovu svoje geografske pripadnosti? Da pojasnim: primetio sam da postoji povelik broj članaka o opštinama u Republici Srpskoj, i da skoro ni jedan članak nije završen. Ljudi koji su ove članke započeli su najverovatnije iz RS (bilo da tamo žive, bilo da su odande rodom). Najlogičnije je da članke toga tipa dorađuju ljudi koji imaju znanje o lokalitetu, jer ja - kao neko koji nije rodom iz BiH - teško da mogu da doprinesem članku o (na primer) Kozarskoj Dubici i pored najbolje namere. Dakle, možda ne bi bilo loše organizovati ogranak (ili klub) "Srpska Vikipedija - Republika Srpska", gde bi neko od korisnika mogao da postane administrator ogranka i koordiniše rad sa ostalim učesnicima koji se u ogranak prijave. Na stranici ogranka bi mogla da stoji lista članaka kojima je potrebna dorada po prioritetu, i razni predlozi. Mogli bi da organizujemo ogranke za Srbiju (onda u okviru Srbije za Vojvodinu, Beograd itd.), Crnu Goru, BiH (odnosno RS) i tako podelimo rad i koordinišemo ga. Naravno, ovo ne bi trebalo nikoga da spreči da doprinosi gde god želi.

Da li ovaj predlog vama ima smisla, i da li mislite da bi vredelo probati?

--Trajan 06:51, 29. avgust 2005. (CEST)

---

• Zašto da pravimo neke podele? Da li bi nas to stvarno dovelo do poželjenog napredka?

To bi išlo i u smislu "Srpska Viki-Australija", "Srpska Viki-Kanada". Ja sam definitivno protiv. To vodi u pravac divide et imperat (podeli i vladaj). A mislim da je negde čak i neka vrsta diskriminacije u kolonijalnom stilu: Srbi prve, druge i treće klase. A ako postoje ne završeni članci, može se staviti u listi i svako ko misli da može tamo da doprinese nešto, slobodno mu je da to uradi. Nije stil forsirati neke geografske deobe. Umesto geografskih podela, ja bi pre organizovao "klubove" po mogućnostima: istoričari, kartografi, poznavalaci stranih jezika za prevode, tehničari, fizičari, sportisti, ribolovci itd. Na kraju ne treba zaboraviti da su svi prinosi dobrovoljni. Nema smisla terati članove iz Republike Srpske da završe članke, samo što se geografski nalaze na njihivom području. To je moj stav. --Vl 00:26, 31. avgust 2005. (CEST)

Vikiportal Hemija

Planiram da napravim portal Hemija. Trebalo bi da izgleda slično kao i poljski [1] tj. prevešću poljski sa malim izmenama. Interesuje me da li mi imamo odeljak Wikiportal: , kao što imamo Vikipedija: itd. Ako nemmo interesuje me u koji odeljak da stavim članak? P.S. ako vam je lakše da mi objasnite na ircu ja sam trenutno tamo. --Jovanvb 16:29, 4. septembar 2005. (CEST)

Čitanje članaka

Predlažem da pokrenemo akciju čitanja članaka. Uzmimo, to bi bili neki dobri članci, a .ogg zapis članaka bi referirao na konkretnu izmenu. Mogli bismo krenuti po dobrim člancima iz spiska članaka koje sr: treba da ima. Time bismo dobili novi kvalitet na Vikipediji jer bi nju mogli koristiti i gluvi, ali i ljudi koji bi radije da čuju a ne da čitaju. Šta mislite o tome? --Miloš Rančić (razgovor) 02:53, 6. septembar 2005. (CEST)

Slabo će gluvi imati vajde od audio zapisa:). 80.87.240.30 14:02, 7. septembar 2005. (CEST)

Hehe, pretpostavljam da je mislio slepi, ali mi i dalje ne ide u glavu kako da nađu link. --Saša Stefanović ® ¿ 14:11, 7. septembar 2005. (CEST)

Mislio je ovim (jer bi nju mogli koristiti i gluvi) da kaže da gluvi mogu da čitaju, a ne da slušaju. --Dungo ☼ ۞ 14:13, 7. septembar 2005. (CEST)

Ne radi se samo o slijepima nego i o slabovidima i ljudima sa drugim hendikepima (npr. kamiondžije, taksisti, hirurzi ;-) i sl. - dakle onima koji radije slušaju nego čitaju ili zbog prirode posla ne mogu da čitaju dok mogu da slušaju dok rade).

Takva stvar je već realizovana - recimo na njemačkoj viki - i funkcioniše odlično. Članci iz Vikipedija:Spisak članaka koje srpska Vikipedija treba da ima još nisu tu - tako da ih je veoma teško (ako ne i nemoguće pročitati) ;-) Mislim da imamo neku kategoriju sa sjajnim člancima ili sl.

Ostalo:

1. Dogovor o tekstu licence koji bi se morao pročitati na kraju članka
2. Dogovor o mjestu snimanja ogg-datoteka (ostava ili direktno ovdje)
3. Osnivanje kategorije, šablona (nešto slično postojećem šablonu sa Viki rečnika) a možda i portala vezanog za tu temu
4. Ažuriranje liste saradnika vikipedije koji su voljni da učestvuju u tom poduhvatu

Kaster 14:31, 7. septembar 2005. (CEST)

---

Ja se slažem sa tim da bi trebali da imamo taj izgovor. Uradiću koliko mogu da to zaživi. Čitati neću. --Saša Stefanović ® ¿ 14:38, 7. septembar 2005. (CEST)

---

Ja sam voljan da učestvujem u stvaranju takvih članaka. Spreman sam da napravim .ogg fajlove članaka koje sam sam napravio. Sačekaću da se ova stvar "standardizuje" na način koji je Kaster opisao. --Pokrajac|razgovor 15:25, 7. septembar 2005. (CEST)

Treba što pre razarditi tehnička pitanja, pa da možemo polako da krenemo u posao. Ako moj umilni basić :) može biti od pomoći, računajte i na njega. -- Obradović Goran (razgovor) 15:31, 7. septembar 2005. (CEST)

Dakle, definitivno sam se prešao kod gluvih... Dakle, slepi. Bilo bi, dakle, dobro da to sredimo. Slažem se sa Kasterom oko predloga. Pre svega, mislim da bi bilo dobro držati fajlove pod dvojnom licencom (GFDL i CC šer alajk), kako bi se mogli koristiti i jednostavnije. Ipak, kad bolje razmislim, mislim da će nam to komplikovati stvari, tako da bi bilo bolje da ostavimo pod GFDL. Što se tiče čitanja licence, mislim da je dovoljno pročitati je jednom i na nju referirati uvek. --Miloš Rančić (razgovor) 18:50, 8. septembar 2005. (CEST)

Snimanje bismo mogli da radimo svako kod sebe (od onih koji su za to zainteresovani). Mislim da to nije neki problem... --Miloš Rančić (razgovor) 18:50, 8. septembar 2005. (CEST)

Što se tiče snalaženja slepih, to bi se radilo na više načina: Prvo, imali bismo kategoriju koja bi obuhvatala sve te fajlove. Tako bi se na jednom mestu sve to moglo videti. Preko toga, u određenom trenutku bismo počeli sa skupljanjem toga i narezivanjem na CD-ove. U dogovoru sa organizacijama slepih bismo im te CD-ove slali; odnosno, već bismo pronašli način da ih kao slobodnu dokumentaciju prodajemo po pristupačnim cenama (uzmimo, oko 100 dinara za jedan CD u realnoj prodaji i pod uslovom da sami narezujemo CD-ove; ako se organizje nešto bolje, cena može da bude i znatno manja). --Miloš Rančić (razgovor) 18:50, 8. septembar 2005. (CEST)

Postoji čak i varijanta da se dogovorimo sa ekipom sa Novosadskog univerzisteta (imaju i neku firmu, mogu stupiti sa njima u kontakt), koji imaju izuzetno dobar softver za sintetizaciju govora. To bi nam dosta olakšalo posao. --Miloš Rančić (razgovor) 18:50, 8. septembar 2005. (CEST)

Uzimam na sebe da uradim par inicijalnih stvari ovim povodom sutra. --Miloš Rančić (razgovor) 18:50, 8. septembar 2005. (CEST)

---

Tekst - pod koju licencu (GFDL) potpada taj pročitani članak bi se dakle jednom snimio - ali kod svakog (pročitanog) članka morao"zakačiti" na kraj. Pošto bi imena fajlova trebala da se podudaraju sa nazivom članka - postavlja se i pitanje konvencije imenovanja fajlova - pošto znamo da se za imenovanje može/treba koristiti samo ASCII-ijev skup znakova.

1. Predlog pročitanog teksta na kraju pročitanog članka: "Ovaj članak potpada pod GFDL licencu i deo je Vikipedije - projekta slobodnih enciklopedija sveta".
2. Ideju o sintetizaciji govora smatram kao šalu - bar meni nije poznat toliko dobar softver koji zadovoljava naše kvalitativne zahtjeve.

1. Hm. Da neće biti malo rogobatno to sa licencom u svakom članku? Kako snimaju Vikivesti? Hmmm... Mislim, ako se mora, šta da se radi... --Miloš Rančić (razgovor) 01:00, 14 septembar 2005 (CEST)
2. Nisi čuo ono što sam ja čuo :) Sintetizator urađen u Novom Sadu je stvarno impresivan! Obradili su i akcente i rečeničku intonaciju. Samo u vrlo retkim slučajevima pogreši i to u akcentu (uzmimo, kod toga hoće li pročitati "da" kao oblik od "dati" ili kao veznik; obično čita kao veznik, neakcentovano). Ali, to je stvarno daleko od ma kakve ozbiljne greške u čitanju i "elektronskog zvučanja" spikera. Dakle, uopšte nije šala. Problem je jedino što nije slobodan (mada sam uveren da bi nam dali koji primerak za upotrebu). --Miloš Rančić (razgovor) 01:00, 14 septembar 2005 (CEST)
3. Što se tiče imenovanja, možemo koristiti dual (č=cx, ć=cy, lj=ly itd.), pa čak i dual sa nekim označavanjem. --Miloš Rančić (razgovor) 01:00, 14 septembar 2005 (CEST)
4. I izvinjavam se što do sada nisam ništa napisao. Ovih dana sam kući, pa surfam sa čitavih (i poznatih) 12kbps. --Miloš Rančić (razgovor) 01:00, 14 septembar 2005 (CEST)

Ćirilica/Latinica

Mislim se nešto: da li bi bilo moguće u sklopu gornjeg levog menija ubaciti opciju Ćirilica/Latinica? Naravno, niko nije lud da ponovo prekucava sve tekstove, nego da se tu lepo ubaci skript tipa "Ćirilizatora" (ovo bi, logično, bio "Latinizator"). Em je nešto novo što ostale Vikipedije nemaju, em je u duhu jezika (našeg, dvoazbučnog), em će debelo poslužiti! --Urednik 17:53, 26 septembar 2005 (CEST)

Očigledno nisi pročitao podrobnu skorašnju diskusiju. :) --Dungo ☼ ۞ 19:45, 26 septembar 2005 (CEST)

slikam Beograd :-)

Dokopao sam se digitalnog fotoaparata i sada slikam značajnije objekte, spomenike po Centru...--Goldfinger (razgovor) 16:41, 9 oktobar 2005 (CEST)