Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/39

Američki sportski klubovi

Vidim da je u toku premeštanje imena sportskih klubova iz SAD i Kanade. Pošto se radi o preko 100 članaka mislim da je potrebno na ovom mestu pokrenuti raspravu. Znači, nije ime ekipe Lejkersi iz Los Anđelesa već je zvanično ime Los Angeles Lakers (bez obzira što se radi o franšizi) pa bi tom logikom naslov bio Los Anđeles lejkersi. To je moje mišljenje, pa bih voleo da mi neko iznese argumente za opravdanost ovog preimenovanja.--Walker (razgovor) 02:19, 4. januar 2014. (CET)

@Walker: Mislim da u ovom slučaju nema potrebe za komplikovanjem. Kod nas su isto poznati kao LA Lejkersi. --Aleksa / (Konverzacija...) 06:46, 4. januar 2014. (CET) s. r.

Lejkersi je ime kluba. Nigde u Kaliforniji nema jezera, to ime potiče od njihovih prethodnika Mineapolis Lejkersa, koji su svoje ime dobili po velikim jezerima. Isto tako Bulsi i Maveriksi se ne bave stočarstvom, pa da se shvati do kao deo imena, a ne kao ime samo po sebi. -- Bojan  Razgovor  06:57, 4. januar 2014. (CET)

Los Anđeles nije deo imena kluba, a tu stoji isključivo iz marketinških razloga. Klub, tj. franšiza se zove Lejkersi, baš kao i Kanaksi, Bulsi, Red Vingsi itd..... U američkim i kanadskim medijima nikada nećete čuti Njujork Rendžersi već samo Rendžersi --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 11:04, 4. januar 2014. (CET)

Ni u Beogradu nema zvezda a i ne bave se astronomijom, pa mi taj argument nije jasan. Znam kako su Lejkersi dobili ime, ali kad su se preselili oni su to ime promenili. Primer za Lejkerse je i njihova adresa: Los Angeles Lakers 555 N. Nash Street El Segundo, CA 90245. I da, čak i da je vaša argumentacija tačna, mora malo v kod vingsa.--Walker (razgovor) 13:00, 4. januar 2014. (CET)

A opservatorija na Kalemegdanu ? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:31, 4. januar 2014. (CET)

I ja smatram da mora malo „v“ kod Red vingsa. To je već neodvojivi deo. --Lakisan97 (razgovor) 14:18, 4. januar 2014. (CET)

Dobro, za to v ni ja ne bih pravio problem. -- Bojan  Razgovor  14:27, 4. јануар 2014. (CET)

Mislim da bi trebalo proveriti kako su registrovani (npr. kao košarkaški klub) i onda ćemo biti sigurni da li im je ime Lejkersi ili LA Lejkersi. Kod nas je Radnički iz Niš registrovan prosto kao Radnički, a u SFRJ je bila gomila takvih klubova gde im se samo stavljalo u zagradu iz kog su grada (u novijoj istoriji imamo Hajduk iz Kule i Hajduk iz Beograda). Ne mora da znači da je isto i u SAD/Kanadi. --В. Бургић (реци...) 15:48, 4. јануар 2014. (CET)

U stvari, kad bolje razmislim mislim da je i Red Soks ime, pa bi bilo veliko S -- Bojan  Razgovor  17:14, 4. januar 2014. (CET)

Kod višečlanih imena sportskih klubova samo prva reč se piše velikim slovom (Crvena zvezda). Burga, kod američkih profesionalnih sportskih klubova franšiza je sve i to je službeno ime kluba, ime grada je čisto geografska odrednica. Iste ovakve diskusije vodile su se i na ruskoj i bugarskoj vikipediji i kod njih je sa malog prebačeno na veliko slovo. I to važi samo za američke klubove, pa tako ne može Mančester Junajted, već isključivo Mančester junajted pošto su obe reči službeni deo imena kluba --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:28, 4. januar 2014. (CET)

Sukobljene izmene Pravopis kaže da se imena sportskih klubova pišu tako da se velikim slovom piše SAMO prvi član imena (Crvena zvezda, Mančester junajted). Osim ukoliko ovaj klub nije nastao spajanjem dve čarape --Walker (razgovor) 17:37, 4. januar 2014. (CET)

Dakle, bez ikakve sumnje Red soksi, Red vingsi, Blu džaketsi... --Lakisan97 (razgovor) 17:39, 4. januar 2014. (CET)

Da li postoji neki dokaz za to da je Lejkersi službeno ime a Los Anđeles samo geografska odrednica?--Walker (razgovor) 17:44, 4. januar 2014. (CET)

Franšiza ti je nešto poput privatnog preduzeća, zaštićenog privatnog dobra i kao takvo piše se velikim slovom. na primer MekDonalds je franšiza, Holidej in je franšiza, a ako Mek otvori restoran u Beogradu on se i dalje zove Mekdonalds ali mu se dodaje geografska lokacija Mekdonalds Beograd. Isto tako i za sportske franšize. Lejkersi su ime preduzeća, kompanija i kao takva se mora pisati velikim slovom, a ime grada u kojem trenutno posluje (odnosno igra) je čisto geografsko-ekonomska odrednica --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:56, 4. januar 2014. (CET)

Znam šta je franšiza, nije mi potrbno pojašnjenje toga. Ali da li je ime franšize Lejkersi ili Los Anđeles Lejkersi? Nju Orleans Hornetsi su promenili ime u Nju Orleans Pelikansi tako da je ime franšize moguće menjati. Los Anđeles im se nalazi na grbu a i u adresi. Klub čak i nije registrovan u Los Anđelesu već u El Segundu. Ovo pitam jer ne uspevam da pronađem dokaz koji bi sa sigurnošću potvrdio šta je zvanično ime kluba.--Walker (razgovor) 18:17, 4. januar 2014. (CET)

Da li mislite da je drugi deo imena klubova neka opsta imenica ili vlastita? Kako moze biti 76-ers neka opsta imenica? -- Bojan  Razgovor  04:47, 5. јануар 2014. (CET)

Који други део? --Lakisan97 (разговор) 15:06, 5. јануар 2014. (CET)

Тим се зове Philadelphia 76ers. Da li je 76ers opšta imenica/reč u višečlanom imenu kluba ili ime za sebe. Ja smatram da je to vlastita imenica. -- Bojan  Razgovor  16:51, 6. januar 2014. (CET)

Aha, to. Da, da, pa to srž problema. Jedino što bih sigurno mogao da tvrdim jeste da, kada je izolovano, treba da bude Seventisiksersi. Kad se doda grad, postoje argumenti i za veliko (ono što ti pričaš sve vreme) i za malo slovo (pravopisno pravilo od kog dolaze Crvena zvezda, Red Red vingsi i drugi). Ne smatram se stručnim da procenim ko je u pravu, mada je ovde meni lično logičnije veliko slovo. --Lakisan97 (razgovor) 17:07, 6. januar 2014. (CET)

___________ I? Kakav je konačni zaključak? Da li ćemo raditi po Pravopisu ili kako je "logičnije"?

--Sly-ah (razgovor) 14:26, 15. januar 2014. (CET)

Zar pisanje vlastitih imenica velikim slovom nije po pravopisu? -- Bojan  Razgovor  14:48, 15. januar 2014. (CET)

Dragi nepoznati korisniče, kod imena sportskih klubova, po Pravopisu se velikim početnim slovom piše samo prva reč u imenu (Crvena zvezda, npr.), sem ukoliko još neka reč u imenu nije geografski naziv ili lično ime. Dalje, Blackburn Rovers su registrovani upravo tako, ali se njihovo ime transkribuje kao Blekbern roversi (obrati pažnju na malo slovo). Lejkersi su registrovani kao Los Angeles Lakers (videti jedan od gornjih postova) i to ime bi trebalo da se transkribuje po Pravopisu kao Los Anđees lejkersi (obratiti pažnju na malo slovo). Ukoliko bi se napravio presedan, pa da bude Los Anđeles Lejkersi,nema nikakve prepreke da budu Blekbern Roversi, Mančester Junajted, Slajgo Roversi, Crvena Zvezda itd, što bi se direktno kosilo sa normom.

--Sly-ah (razgovor) 14:41, 15. januar 2014. (CET)

Slajo, znam za tu stavku o višečlanim organizacijama, ne sporim to. Ja kažem da nije isto Orlando Medžik i lupam Indastrijal lajt end medžik. Lajt end medžik ništa ne znače, dok je Medžik ime kluba, koje se obično zadržava kada ekipa promeni grad. -- Bojan  Razgovor  14:48, 15. januar 2014. (CET)

Bokice, po Pravopisu srpskog jezika to je isto: sportski klubovi, udruženja, firme, časopisi ... sve se piše velikom početnim slovom samo prvog člana naziva. Na taj način stvar je pojednostavljena i ne mora se dokonati šta je lično ime, šta nije itd. Dalje, zašto Roversi u Blekbern roversi NIJE lično ime,a Lejkersi u Los Anđeles lejkers JEST lično ime? Pravopis je barem tu jasan i ne znam otkud ti odjednom ideja da su Lejkersi nadimak koji se mora pisati velikim slovom u nazivu kluba, a, recimo, Roversi u Blekbern roversi nisu nadimak i ne trebaju se pisati velikim slovom u nazivu kluba? Kada se naziv NBA-ekipe (ili neke druge) navodi izolovano, onda ide veliko slovo prvog člana (Red soks, a ne Red Soks, kako si ti nadahnuto predložio u jednom od pređašnjih postova), a kada se navode kao višečlani izraz (sa gradom kao bližom odrednicom), onda ide velikim slovom samo prvi član naziva (što vredi za SVE sportske klubove na kugli zemaljskoj, a tiče se transkripcije na srpski i po srpskom Pravopisu).

--Sly-ah (razgovor) 17:18, 15. januar 2014. (CET)

Lejkersi su deoničko društvo u privatnom vlasništvu i pod tim imenom su i pravno registrovani. Los Anđeles predstavlja samo markitinški dodatak i geografsku odrednicu trenutnog lokaliteta kluba. DD Lejkersi poseduju i dosta juniorskih klubova u raznim delovima Kalifornije, a ispred svakog od njih se nalazi odrednica mesta u kom se nalaze 8to je prosto tako kada je reč o američkom sportu). Blekbern roversi je kao klub vezan isključivo za grad Blekburn (Blekbern kako hoćete) i kao takav je i registrovan. Ovde su za razliku od Lejkersa obe reči deo službenog i jedinog imena kluba. Mančester junajted je Mančester junajted, nikako samo Mančester ili samo Junajted, i jednostavno ogromna je razlika u organizovanju sporta na području Severne Amerike i Evrope --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:23, 15. januar 2014. (CET)

Organizovanje sporta nema nikakve veze sa transkripcijom. Službena adresa Lejkersa je Los Angeles Lakers 555 N. Nash Street El Segundo, CA 90245,kao što je naveo Voker, a to se transkribuje kao Los Anđeles lejkersi i nikako drugačije. Službeni naziv Roversa je Blackburn Rovers FC i to se transkribuje kao Blekbern roversi i nikako drugačije. Kada se naziv kluba navodi samostalno, onda su to Lejkersi, Roversi, Junajted, Zvezda, Seventisiksersi itd, dakle velikim početnim slovom, ali kada je u pitanju PUNI naziv kluba, onda ide kao što sam već nekoliko puta ponovio.

--Sly-ah (razgovor) 18:40, 15. januar 2014. (CET)

Ne mogu biti samo Roversi jer takav klub ne postoji, kao što nema ni samo ime Junajted kao fudbalski sportski kolektiv. Ime grada nije deo imena kluba, odnosno franšize ni u jednom američkom sportskom društvu. I to je jedna od grešaka u Pravopisu. Naravno da je ispravno da sekod višečlanih naziva samo prva reč piše velikim slovom, pa je logično da je Red soks ili Red vings, ali Lejkersi nisu višečlani naziv i svaki taj članak može da se napiše komotno bez imena grada ispred. I ne postoji sportski kolektiv koji se zove Zvezda. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:22, 15. januar 2014. (CET)

Nikola, koliko mogu da vidim, službeni naziv kluba je Los Angeles Lakers. Tako stoji na onoj adresi koju je pribavio Voker, tako stoji na njihovom službenom sajtu, tako stoji na njihovom logu i amblemu, takav je i naslov na engleskoj Vikipediji, tako započinje i prva rečenica u članku ...). Dakle, ne Los Angeles, ne samo Lakers, već Los Angeles Lakers. To je višečlani naziv jednog sportskog kolektiva, i Pravopis je tu jasan: Los Anđeles lejkers. U američkim medijima ti se nazivi navode dvojako: ili kao Los Angeles (LA) ili kao Lakers, dok se u srpskim medijima najčešće navodi pun naziv kluba. I tu je Pravopis jasan, da se ne ponavljam. Dakle, ne postoji klub po imenu Lakers, već postoji klub koji se službeno zove Los Angeles Lakers. Ne postoji klub pod nazivom Rovers, već postoji klub pod službenim nazivom Blackburn Rovers. Analogija postoji i prilično je jasna. Samim tim je jasan i način na koji se ta imena transkribuju na srpski, bez izuzetaka. Ja samo mogu da kažem da ću, ukoliko se usvoji transkripcija sa velikim slovom, biti slobodan da i nazive svih ostalih klubova (engleskih fudbalskih itd.) transkribujem na isti način, jer, zapravo, ne postoji nikakav opravdan razlog da ta transkripcija bude drugačija od nekih drugih. Ja ovde ne ulazim u sistem organizovanja američkih sportskih klubova, u te neke franšize itd, samo nabrajam pravopisno-lingvistička opravdanja za određeni način transkripcije. Ovim samo želim da upozorim drage Vikipedijance da nam predstoji velik posao.

--Sly-ah (razgovor) 09:42, 16. januar 2014. (CET)

Postoji fransiza koji se zove Jezerasi, koja je danas tu, sutra tamo. -- Bojan  Razgovor  13:17, 16. januar 2014. (CET)

Postoji franšiza Lakers, ali je SADAŠNjE službeno ime Los Angeles Lakers, (dakle, službeno ime nije samo Lakers, već Los Angeles Lakers, kao što sam pokazao u gornjem postu), što se, po Pravopisu SRPSKOG jezika transkribuje kao Los Anđeles lejkersi. I kud se dede ona tvoja argumentacija da nisu u pitanju crvene čarape ili crvena krila da bi se Red Socks i Red Wings pisali malim početnim slovom kod transkripcije punog naziva tima? Nisu ni Roversi kopači, pa se pišu malim slovom u izrazu Blekbern rovers. Nije ni Zvezda nebesko telo ,pa se piše malim početnim slovom u izrazu Crvena zvezda. Nije ni Daily Mirror ogledalo, pa se piše Dejli miror. Koliko puta noram ponoviti da je Pravopis ovde pojednostavio stvari, a mi sada hoćemo da ih veštački zakomplikujemo i idemo direktno protiv Pravopisa. Nije mi samo jasno kako ćete razrešiti ovu veštački stvorenu zavrzlamu: hoćete li organizovati glasanje, doneti konsenzus ili će neki do drčnijih admina jednim potezom sve preseći? Toliko problema pravopisne prirode ima na Vikipediji, a ti i Nikola se uhvatili franšize ko pijan plota. Franšiza Lakers se transkribuje sa velikim početnim slovom (Lejkersi), a kada je u izrazu Los Angeles Lakers, piše se malim početnim slovom. Vrlo jednostavno, samo što to neki ne žele shvatiti.

Ovim postom sam završio završio svoje učestvovanje u ovoj smešnoj i bespotrebnoj raspravi. Kakva god se donese odluka, ja ću je poštovati svom snagom.

--Sly-ah (razgovor) 13:57, 16. januar 2014. (CET)

Daily Mirror nije fransiza, to ti je vise kao Vecernje novosti. Kako objasnjavas sto klubovi skoro uvek zadrze drugi deo imena kada predju u drugo mesto? Ja jedino tumacim da to moze biti ime, a ovo ostalo je samo prilepak. -- Bojan  Razgovor  14:06, 16. januar 2014. (CET)

A kako ti obijašnjavaš da neki ne zadrže. Inače skoro uvek u praksi znači da 18 od 30 ekipa nisu nikada menjali ime franšize. I ti toliko pominjani Lejkersi su to ime dobili kada su prešli u Mineapolis a dok su bili u Detroitu bili su Gemsi.--Walker (razgovor) 16:32, 16. januar 2014. (CET)

Nisam video. Da li ga zadrže ili ne zadrže ime, ne menja činjenicu da je to ime. -- Bojan  Razgovor  13:39, 25. јануар 2014. (CET)

Bogdanovič ili Bogdanović

Molim vas za jedan ozbiljan, konstruktivan razgovor. Samo argumenti i činjenice. U vezi Pitra Bogdanovića. Roditelji su mu iz Rume. Otac mu je poznati slikar Borislav Bogdanović. Njihovo prezime uklesano je u zid crkve među velikim donatorima. Bogdanovići su u Rumi, takođe, bili poznati kao veliki zemljoposednici, imali su oko 1.200 jutara zemlje, a kuća im je bila na mestu sadašnjeg gradskog trga. Bavili su se vinogradarstvom i u tome su bili veoma uspešni. Njegovi roditelji su došli u Ameriku 1939. godine i nisu znali engleski jezik. Njegovi roditelji su naučili engleski jezik tako što su sa Piterom Bogdanovićem odlazili u bioskop, gde im je prevodio i objašnjavao filmove koje su gledali. Otac mu je dao ime Petar, englezi to pišu Peter. U trenutku kada mu Otac daje kršteno ime, s obzirom da ne zna engleski, on je isključivo mislio na pravoslavno ime Petar. Piterovu sestru Anu, svugde u novinama imenuju kao Ana Bogdanović, a Pitera kao Bogdanovič. Osnovno pitanje glasi: Kako svi u familiji Bogdanovića, jesu Bogdanovići (sa meko ć), osim Pitera, koji je Bogdanovič (sa tvrdim č)? Da li Tvrtko Prćić može da jednom članu porodice promeni prezime? Da li Tvrtko Prćić može da menja uklesano prezime na zidu crkve u Rumi? Peter Bogdanovich je iz naših krajeva i ne treba nam transkripcioni rečnik da bi smo znali kako se preziva. Transkripcioni rečnik je nama potreban za strana imena. Peter Bogdanovich niti je strano ime niti strano prezime. Mi ovde govorimo o jednom Srbinu i jasno je kao dan da je on Bogdanović. Da ne ulazimo u to da imamo čak i puno pravo da kažemo da mu je ime Petar a ne Piter. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Оно што је Папа за католике то је Твртко Прћић за уреднике Википедије на српском. Мораћеш да се томе повинујеш. Самарџија (разговор) 03:25, 16. јануар 2014. (CET)

Како му је записано име у крштеници? Шта тамо пише? Питер или Петар? Bogdanovic или Bogdanovich. --Јован Вуковић (р) 08:08, 16. јануар 2014. (CET)

Дојадило ми је да по ко зна који пут наводим разлоге и цитирам Правопис и неке приручнике у погледу транскрипције презимена из других језика (па и из српског) која су постала саставни део енглеског језика и која су попримила енглески изговор. Такође ми је дојадило стално прегањање и надгорњавање са оном групицом која себе назива "борци за српску ствар на Википедији на српском језику" и која сваког оног ко не игра по њиховим нотама пљуне и залепи му етикету "антисрбина", "издајника" итд. Кад се врше измене које се тичу овог нашег несрећног Правописа, све се чешће даје "аргументација" набијена емоционалним, државничким, политичким или националним конотацијама, а спрда се са Правописом и пратећом литературом. Када један администратор унесе велик број измена само зато јер је он, након дубоког размишљања, закључио да тако треба, нико се не усуђује да га спречи у томе или да га барем опомене. Када ја, револтиран таквим начином рада, наставим да уносим велик број измена и то у истом стилу, онда се јави други администратор који каже: но, но, то не смеш радити без дозволе заједнице. И онда му кажу да сам параноичан. Ако сам параноичан, то не значи да ме неко не прати.

Да се разумемо: ако вам не ваља Правопис - у реду. Ако се спрдате са Прћићем - у реду. Само се немојте спрдати са језиком. Што се тиче језика, Википедија на српском језику је све, само не писмена. Само наставите у том стилу. Имате потенцијала.

--Sly-ah (разговор) 09:56, 16. јануар 2014. (CET)

Човек сам своје презиме означава као Богданович и не видим у чему је проблем? Док рецимо Мила Јововић своје презиме јасно изговара са ћ на крају --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:59, 16. јануар 2014. (CET)

Možemo i apostola Petra onda da zovemo Piter, a apostola Jovana možemo da zovemo Džon... A kako se to prezime Mile Jovovich (ch), razlikuje od Bogdanovich (ch)? A to kako se Bogdanović predstavlja, je njegova stvar, može da kaže da se zove kako hoće, ali kad pišeš o njemu, napišeš kako mu je stvarno ime i prezime.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Врло интелигентно размишљање. Дакле, његова лична ствар је како ће да се представља и изговара своје име (јер он, мученик, у ствари и НЕ ЗНЕ како иде његово право име и презиме), то једино и најбоље знамо ми на Википедији на српском језику. Претпостављам да сироти Питер на зна да он у ствари и није Американац, већ Србин са дна каце који је ето, случајно рођен у Америци, има америчко држављанство, говори перфектно страни језик који се зове енглески (додуше, српски натуца, али,он, у ствари, и не зна да одлично говори и српски), снима одличне филмове на енглеском, води се као АМЕРИЧКИ редитељ (југословенског или српског порекла) ... али је он, заправо, Србенда на привременом раду у Америци.

A to kako se Bogdanović predstavlja, je njegova stvar, može da kaže da se zove kako hoće, ali kad pišeš o njemu, napišeš kako mu je stvarno ime i prezime.

После овакве "аргументације" стварно је тешко пронаћи икакву сувислу контрааргументацију. Ово је врхунац узрочно-последичног размишљања на којем и старогрчки софисти могли да нам завиде.

--Sly-ah (разговор) 09:10, 17. јануар 2014. (CET)

Nije slučajno rođen u Americi, nego je proteran tamo od Nemaca i silom prilika a ne dobrovoljno je njegov otac Borislav Bogdanović otišao u Ameriku. On je u Srbiji bio i bogat i cenjen i priznat kao slikar i pijanista i nije mu trebala tuđina. Privremeni rad mu nije trebao jer je familija Bogdanović u Rumi bila gospodarska. A od bogataša, doveden je da sve krene ispočetka i da mu se danas i prezime menja.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Имаш ли ти још таквих "правописно-језичких" аргумената? --Sly-ah (разговор) 18:57, 17. јануар 2014. (CET)

Imam. Da sudite i merite svima jednako. Ako se jednog pravila držite, to je u redu i časno i principijalno, ali ako dva aršina imate onda je diskriminacija. Ako hoćete po transkriptu Tvrtka, onda taj transkript primenite na imena i Mile Jovovich, pa i na Borislava Bogdanovića jer je on umro u Americi, i na sve jednako. Onda je to politika wikipedija i to je to. Svima jednako.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

На нету имаш на хиљаде видео снимака на којима сам Питер јасно и недвосмислено сам своје властито презиме изговара као Богданович, док је Мила инсистирала на варијанти Јововић (све са Ћ). И ако већ немаш конкретних аргумената не смарај --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 17. јануар 2014. (CET)

Vaš navodni argument je zapravo, možda zbog umora, trenutna nepromišljenost. Očigledno je da Bogdanović koji je odrastao u americi ni ne zna za slovo ć. I očigledno je da amerikanci ni ne poseduju to slovo ć. To što on izgovara tvrdo č, to je zato što ni ne zna srpski i teško mu je izgovoriti. Ako ćeš po izgovoru određivati prezime, kako ćeš sa ljudima koji ne znaju da kažu slovo R. Hoćeš im upisati ime sa greškom slova R. Molim vas, vi ne posedujete argumente, i koristite dvostruke aršine a ne ja. Prezime se određuje pismom i narodom odakle je. I svako od nas dobro zna kako se on preziva, samo što neki ne znam zašto vrše opstrukciju.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladja1974 (разговор • доприноси)

Казахстанци - Казахи - Казакча - Казахча ...

По правопису се каже ђени из Казахстана како ? Мушко је Казах, жена ? Не мешати са Козацима.

--Mile (разговор) 19:40, 17. јануар 2014. (CET)

Изгледа да је Казахиња. Дакле, Казах, Казаси, Казахиња, Казахиње ... придев је казашки.

--Sly-ah (разговор) 19:56, 17. јануар 2014. (CET)

Хвала, јасно. --Mile (разговор) 19:57, 17. јануар 2014. (CET)

--Када се каже Казахстанци онда се мисли на све грађане Казахстана (Казаси, Руси, Узбеци...) такође Казахстанац, Казахстанка, казахстански.--Миланче (разговор) 03:00, 9. фебруар 2014. (CET)

Ссиле Оосовине

Мало или велико с и мало или велико о? -- Bojan  Razgovor  13:40, 25. januar 2014. (CET)

Veto na pitanje, jer je članak bez veze. Šalim se, naravno. Osnovni pojam je Osovina, a njene članice su, jelte, sile Osovine. Dakle, malo „s“ i veliko „o“. --Lakisan97 (razgovor) 14:00, 25. januar 2014. (CET)

Blagodarim. -- Bojan  Razgovor  14:12, 25. januar 2014. (CET)

Tumston, Arizona

Zar ne treba Tumstoun, a ne Tumston kako je kod nas transkribovano....sad pročitah u Klajnovoj kolumni u NIN-u da treba Tumstoun...--Ivan_FPN92 (razgovor) 08:02, 6. februar 2014. (CET)

OK. --Lakisan97 (razgovor) 14:24, 6. februar 2014. (CET)

Şükrü Saracoğlu

Pravilna transkripcija naziva ovog stadiona u Turskoj?--Marko235 (razgovor) 10:21, 7. februar 2014. (CET)

Šukri Saradžoglu--Walker (razgovor) 11:40, 7. februar 2014. (CET)

Pošto u Pravopisu nema transkripcionih pravila za turski, uzima se uobičajeni oblik (Pravopis 2010, t. 291). Koliko vidim na Guglu, to je Šukru Saradžoglu. --Pojnt Dred (razgovor) 16:11, 7. februar 2014. (CET)

Krajnji grafem ü transkribuje se kao i u muškim imenima arapskoga porekla: Hüsnü → Husni, Lütfü → Lufti, Rüştü → Rušti, Şükrü → Šukri.--Walker (razgovor) 17:33, 7. februar 2014. (CET)

Na osnovu koje normativne literature? Kao što rekoh:

„ Za jezike koji su ostali neobrađeni glavno je pravilo: držati se oblika koji su ušli u naš izražajni običaj. Nikakvu izmenu uobičajenih oblika, iz bilo kojeg jezika, ne treba uvoditi u javne tekstove dok se ne verifikuje u lingvističkim ustanovama i saglasno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika. ” — tačka 291

Ako je tvoju literaturu negdje odobrio Odbor (kao u slučaju Prćićevih i Rajićevih pravila, još davno prije izlaska novog Pravopisa), onda je možemo uzeti u obzir. --Pojnt Dred (razgovor) 19:19, 7. februar 2014. (CET)

Nevezano za ovaj gornji komentar, u literaturi sam pronašao oblik Šukri Saradžoglu, ali nisam pristalica arabizacije turskih imena. Izgovaraju se drugačije. Ruštu Redžber, a ne Rušti Redžber.--Nimča (o͜o) (razgovor) 01:32, 8. februar 2014. (CET)

Turski je interesantan za transkripciju, jer ne postoje pravila, a jedan je od jezika sa kojim se srpski veoma intenzivno sretao. Ruštu Redžber je primer gore navedenog pravopisnog pravila. Da idemo istorijski, bio bi Rušti Rečber. S druge strane, postoji negde blizu ovoga što je Pojnt citirao i savet da se ne menjaju spontano formirana pravila, što bi opet opravdalo Rečbera. Što se mene tiče, mrtva trka. --Lakisan97 (razgovor) 20:05, 8. februar 2014. (CET)

Da, to mjerilo (t. 197v(4)) jeste primjenjivo i na transkripciju oblika s neobrađenih jezika, ne samo na sastavljanje budućih pravila (t. 197v). Ipak, „glavno“ pravilo (t. 291) ostaje da ne treba unositi izmjene u oblike koje nalazimo u javnim tekstovima. Ne samo da time laiku olakšavamo posao (zašto bi morao da zapaža koja su to spontana pravila?), nego se tako izbjegavaju i velike greške. Urednik naslovi brdo članaka po svom tumačenju transkripcije s korejskog, a onda stignu zvanična pravila i sve mora da se mijenja. Ovako makar ništa ne diramo, a i ako se potom promijeni transkripcija, nije da stari oblik nije imao opravdanje i svrhu (može ostati kao preusmjerenje za čitaoce koji se njega sjećaju). Na Guglu vidimo da ovaj stadion zovu Šukru Saradžoglu (makar ja nisam uspio pronaći konkurenciju ovoj transkripciji, a govorimo konkretno o imenu stadiona, ne o drugim nosiocima istog imena ili jednog njegovog dijela). --Pojnt Dred (razgovor) 20:41, 8. februar 2014. (CET)

Space Shuttle

Kako da preved ceo izraz, a da ne podseća na neko obično prevozno sredstvo, jer je ipak u pitanju svemirska letelica? --Mihailo (razgovor) 20:11, 9. februar 2014. (CET) Moja greška, treba mi transkripcija, a ne prevod izraza Space Shuttle. --Mihailo (razgovor) 20:38, 9. februar 2014. (CET)

Po Rečniku uz pravopis (2010), spejs-šatl ili samo šatl. --Pojnt Dred (razgovor) 20:43, 9. februar 2014. (CET)

Po Rečniku KŠ, spejs šatl. Usput, ili je svemirski čunak (li tako nešto) ili je spejs šatl. Svemirski šatl je neodrživo i vrlo retko se koristi.

--Sly-ah (razgovor) 23:16, 9. februar 2014. (CET)

Pravopis ima prednost, dakle, spejs-šatl. Koje je izdanje rečnik (pre ili posle P10)? I ja smatram da svemirski šatl nije u redu, jer je ovaj drugi oblik rasprostranjeniji, a ima ga u rečnicima. --Lakisan97 (razgovor) 10:27, 10. februar 2014. (CET)

Karling

Moramo ovo jednom da rešimo da li je Karling ili Kerling. Moje mišljenje je da treba karling iz prostog razloga jer se Savez naše države naziva nacionalni savez Karling Srbije. Sad Slaja će sigurno reći da je po pravopisu Kerling što poštujem. Moje mišljelje je da ovo nema nikave veze sa pravopisom, jednostavno tako je usvojeno i naziv Karling je prihvatio i savez. To bi bilo kao kad bi Fudbal zvali futbol ili košarku basketbol. Zašto se savez u košarci ne naziva basketbolski savez Srbije. Nikola je pormenio Kerling u karling, a ja sad ne znam kako da počenem članak o Karlingu na Zimskim olimpijskim igrama i da li da promenim nazive prošlih takmičenja iz Kerling u Karling kao što je nekad bilo pre nego što je promenjeno? Ajde da ovo što pre odlučimo da ne prođu Olimpijske igre. I da se ogradim da ovo nije upereno protiv Slaje, jer na vikipediji u poslednje vreme ne smeš ništa da kažeš, a da se suprotna strana ne naljuti.--Marko Stanojević (razgovor) 11:44, 12. februar 2014. (CET)

Kako bi napisao tekst o Prvenstvu Srbije u karligu 2011. ili Prvenstvo Srbije u kerlingu 2011? normalno karligu jer ga organizuje Karlig savez Srbije. Da li tekst o Karling klubu Taurunum iz Zemuna, moramo napisati Kerling klub Taurunum, iako se klub ne zove tako. Registrovan je u sudu kao Karlig klub Zemun, tako mu glasi i račun u banci. Ja ne raspravljam da li je to pravopisno pravilno ili nije, jer nisam kvalifikovan za te rasprave, ali u članstvu Olimpiskog saveza Srbije, nalazi i Nacionalni Savez za karling Srbije (pod ovim imenom) kao u Svetskoj federaciji od 2005. godine. [1]. Znači normalno karlig, a ako Karlig savez Srbije ne poznaje pravopis to nije naša stvar dok on to ne promeni, a bojim se da neće, jer ga nije promenio za 10 godina postojanja, ako ga u međuvremenu ne ugase zbog pogrešne transkripcije sa engleskog jezika. Karlig reprezentacija Srbije je osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu prošle godine a medalja joj nije oduzeta iako su nastupali kao Karling a ne Kerlig reprezentavija. --Drazetad (razgovor) 12:16, 12. februar 2014. (CET)

I ja mislim isto, ali rekoh bolje ovde da napišem, da mi posle neko ne zameri kad promenim nazive.--Marko Stanojević (razgovor) 12:29, 12. februar 2014. (CET)

Pravopis ne propisuje ništa po tom pitanju, što će verovatno razočarati vas dvjicu. Oblik "kerling" sam pronašao u Rečniku stranih reči K-Š, što znači da taj oblik ima prednost u odnosu na oblik koji koristi Karling savez Srbije ili Karling klub Zemun. Dakle, naslov bi trebalo da bude "kerling", u prvoj rečenici članka bi trebalo navesti da je "karling" nepravilno, a kada se dođe do navedenih organizacija, onda ih navoditi u izvornom (iako pogrešnom obliku) kao karling savez Srbije i Karling klub Zemun. Jer, slažem se da nije naša stvar kako se Karling savez Srbije zove i kako je registrovan u Svetskoj federeciji, ali jeste naša (ili barem moja) stvar da ne dopustim da me "pismenjakovići" iz Karling saveza Srbije uče pravopisu. Dakle, ispoštovati činjenicu da oni sebe tako zovu, ali ispoštovati i Pravopis. Nadam se da sam bio jasan. Ovo je enciklopedija, a enciklopedija mora da barata pravopisno ispravnim oblicima reči.

I pitanje za vas dvojicu: Imamo ovo JJSS - JU JUTSU SAVEZ SRBIJE i imamo ovo: Brazilski Jiu Jitsu Savez Srbije. Po vašoj logici, članak o ovoj borilačkoj veštini bi trebalo nasloviti kao Ju Jutsu ili Jiu Jitsu, jer su, Bože moj, te organizacije tako registrovane i pod tim imenom su članice Svetske organizacije. Da napomenem da se predsjednik Džiju-džicu saveza RS u sklužbenim dokumentima navodi kao predsjednik džiu-džicu saveza RS. To bi verovatno trebalo da znači da je pravlno džiu-džicu (a nije) jer, pazite, čak i predsednik tog saveza tako navodi u službenim dokumentima.

--Sly-ah (razgovor) 13:04, 12. februar 2014. (CET)

Savez se zove karling i tu ništa nema što nije jasno. Ponavljam opet, šta ćemo sa košarkom, fudbalom, rukometom. Karling se uopšte ne razlikuje od tih sportova. Ja mislim da bi najbolje bilo obrnuto, da se članak zove Karling, a da onda objasnimo zašto Kerling. Taj primer gore za džiu džitsu ti je stvarno strašan primer. Hoću da mi odgovoriš zašto ne basketbol?--Marko Stanojević (razgovor) 13:11, 12. februar 2014. (CET)

Ne znam o čemu pričaš. Oblik "fudbal" (a ne futbol) propisan je Pravopisom i kao takav se koristi u svim prilikama. Košarka je košarka, a ne basketbol, i niko ne naziv svoj klub Basketbol klub, već košarkaški klub. Ne znam šta uopšte potežeš tako neumesna poređenja. Ispada da su tvoji primeri još straobalniji od mojih. Džiu-Džicu se prema džiju-džicu odnosi isto kao karling prema kerlingu, samo što ti to ne želiš da vidiš. Ako sam te dobro razumeo, naslov članka bi trebalo da bude nepravilan, a onda se u članku treba dosledno držati nepravilnog naslova, ali u jednoj rečenici objasniti zašto je karling pravilno? Evo ovde imam još jedan primer za tebe, mnogo strašniji. Vlada Republike Srpske je izdala službeni popis svih udruženja građana u RS, i pod brojem 1709 imamo (pazi sad!) Paint ball klub "Rikišet" Istočno Sarajevo. Budući da je Vlada RS izdala taj dokument, predlažem da članke o pejntbolu pod hitno prenaslovimo u Paint ball.

--Sly-ah (razgovor) 13:32, 12. februar 2014. (CET)

Kako je fudbal propisan? -- Bojan  Razgovor  14:00, 12. februar 2014. (CET)

Fudbal (ne futbal) t. 20v(2), Pravopisni rečnik, str. 486.

--Sly-ah (razgovor) 14:08, 12. februar 2014. (CET)

Ispoštovati pravopis i reći jasno i glasno šta je pravilno, a šta nepravilno (iako rasprostranjeno). Pa neka gospoda ako pročitaju članak znaju da nepravilno nazivaju svoje klubove. --Željko Todorović (razgovor) 16:50, 12. februar 2014. (CET) s. r.

Ja u ovome neću da učestvujem. Neka članke o Karlingu ili kako god piše neko drugi.--Marko Stanojević (razgovor) 17:03, 12. februar 2014. (CET)

Vidi ovde.--89.216.124.198 (razgovor) 13:38, 13. februar 2014. (CET)

I kod Ladana piše kerling.--89.216.124.198 (razgovor) 13:55, 13. februar 2014. (CET)

[2], [3]---89.216.124.198 (razgovor) 14:13, 13. februar 2014. (CET)

Nisi u toku drugo je u pitanju. Pročitaj ceo razgovor.--Drazetad (razgovor) 14:27, 13. februar 2014. (CET)

U pitanju je ispravan naziv ovog sporta. On je po svemu sudeći kerling, a ne karling.--89.216.124.198 (razgovor) 16:03, 13. februar 2014. (CET)

Neko je rekao: „To bi bilo kao kad bi Fudbal zvali futbol ili košarku basketbol“. Ivan Klajn na to kaže: „Sećam se jednog čitaoca Politike, stalno nastanjenog u Engleskoj, koji me je u pismu pitao zašto se kod nas ne piše futbal prema engleskom izgovoru, nego fudbal, što onda za engleske uši ispada kao nekakva ‘prehrambena lopta’. Odgovorio sam mu da se u našem jeziku, za razliku od engleskog, spoj ‘tb’ mora izgovoriti kao ‘db’, kako se izgovara - tako se i piše (Pisci i pismenjaci, Novi Sad 1994, str. 249)“.

[4], [5]--89.216.124.198 (razgovor) 16:23, 13. februar 2014. (CET)

Eielson

Kako bi glasila transkripcija ovog naziva? --نوفاك اتشمان‎ 14:37, 16. februar 2014. (CET)

Ako misliš na američku vojnu bazu, Ajelson. --Pojnt Dred (razgovor) 14:59, 16. februar 2014. (CET)

Nj

Povodom ovoga, koje reči postoje u nas gde ne dolazi do jotovanja i prelaska n i j u nj? Meni jedino pada na um injekcija, injektirati, injektiran. -- Bojan  Razgovor  03:53, 20. februar 2014. (CET)

Konjunkcija (i sve izvedenice, uključujući i konjunktivitis), anjon, vanjezični, Tanjug. Verovatno ima još. --F± 08:10, 20. februar 2014. (CET)

Uz konjukciju i konjugacija, konjuktura. P10 navodi još i Banjan kao primer transkripcije sa engleskog i kaže da treba zadržavati nj umesto nj osim u situacijama kada je nj domaće (na početku imena: Nju Hempšir, Njuman). --V. Burgić (reci...) 09:46, 20. februar 2014. (CET)

Ima sto primera iz jermensko, japanskog i finskog koji ne dozvoljavaju pretvaranje nj u nj. Ali barem mogu da pretvorim nj u nj tamo gde treba. -- Bojan  Razgovor  09:52, 20. februar 2014. (CET)

Sve reči koje u svojoj osnovi imaju glagol jugo (vezati).--Nimča (o͜o) (razgovor) 19:55, 20. februar 2014. (CET)

Greške u člancima

Samo da vam ukažem da pravite neke nesvakidašnje greške koje sam jedino ovdje vidio.U članku Marseja (grada u Francuskoj) , napisali ste MarseLj umjesto Marsej.Prvi put čujem taj izraz i stvarno sramota da ne znate ni ime tako poznatog grada.I ime glumice je AnĐelina Džoli , a ne AnDželina , kako sam se ismijao kad sam vidio to.

I ja se slažem da je sramota ne znati ime tako poznatog grada. Pogotovu što u Pravopisnom rečniku piše "Marselj, BOLjE nego Marsej". I ja sam se prevrnuo od smeha kada sam video kako neki transkribuju ime glumice Džoli. Anđelina, moš misliti, hahahahaha...

--Sly-ah (razgovor) 18:09, 20. februar 2014. (CET)

polu-zaštićeno ili poluzaštićeno

Šta je pravilno prvo ili drugo? Koristi se ovde Special:ProtectedPages --Milićević (razgovor) 18:56, 21. februar 2014. (CET)

Po Pravopisu sa crticom polu- samo ako druga riječ počinje velikim slovom, recimo, polu-Belgijanac.. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:47, 22. februar 2014. (CET)

Dakle, poluzaštićeno. --Lakisan97 (razgovor) 13:08, 22. februar 2014. (CET)

teritorija Grada Beograda ili teritorija grada Beograda? (veliko ili malo G)

26. a. Opšta najavna imenica i ime jedinice: župa Brskovo, sandžak Srem, nahija Posavlje, nahija Donja Mačva, pokrajina (vilajet) Braničevo, eparhija Hvosno, opština Vračar, opština Stari grad. Ime jedinice po njenom središtu (isti sklop naziva): sandžak Zvornik, nahija Donja Tuzla, nahija Onogošt, kadiluk Prijepolje, opština Cetinje, opština Bačka Topola (kao nazivi područja).

— Pravopis 1994

Po ovoj logici trebalo bi da se piše teritorija grada Beograda. Novija izdanja nemam, ali u ovom Pravopisu se nešto ne slaže sa ovim i ovim. Statut Grada Novog Sada navodim kao primjer, a nije jedini u kojem piše na teritoriji Grada Novog Sada (velikim G).

Skoro sam vratio neke Željkove izmjene misleći da je on pogriješio, ali sam poslije shvatio da je vrlo moguće da je bio u pravu, pa bih volio da čujem još nečije mišljenje o ovoj dilemi, prije nego što vratim malo slovo u te članke.--Slobodni umjetnik 22:19, 27. februar 2014. (CET)

Iako sam ranije pričao sa tobom na ovu temu, da ti odmah kažem da odbaciš ovaj citat iz Pravopisa 1994. Sada se piše Sandžak Srem, Nahija Posavlje, Eparhija Hvosno itd. To je po novom Pravopisu 2010.

Da dam i svoje mišljenje ovdje na Trgu. Po meni je ovdje ključno samo razgraničiti funkciju grada — da li se radi o gradu kao „počasnoj“ opštini (grad Banja Luka, grad Bijeljina, grad Zaječar, grad Novi Sad) ili gradu koji je izjednačen sa upravnom jedinicom (Grad Beograd, Grad Zagreb). Stoga, nije isto Grad Beograd koji je sam po sebi ravan okrugu, a ujedno i samouprava, i grad Novi Sad koji je samo samouprava, ali ne i okrug sam po sebi (već samo sjedište okruga). Međutim, nije isti slučaj sa gradom Banjom Lukom. Tu nema nikakvih jedinica iznad opštine i ona je čisto samouprava kao i svi ostali gradovi i opštine u Srpskoj.

Dakle, da zaključim. Pravopis jasno nalaže da se nazivi upravnih jedinica pišu velikim slovom, a da se nazivi opština (samouprava) pišu zavisno od toga misli li se na teritoriju ili upravu. Ako je grad kvaliteta upravne jedinice onda je velikim, ako je samo kvaliteta opštine onda malim. A naravno, kada se misli na grad kao naseljeno mjesto tu mislim da nema dvojbe. --Željko Todorović (razgovor) 22:42, 27. februar 2014. (CET) s. r.

Administrativna podela Butana

Može li mi neko pomoći kako ide transkripcija ovih naziva:

• Dzongdэй (ruski jezik) ili Dzongdey (engleski)
• Dzonghag (ruski jezik) ili Dzongkhag (engleski)

I još jedno pitanje da li se PH uvek piše kao B? Kao npr. kod grada Timbu.--Marko Stanojević (razgovor) 13:02, 4. mart 2014. (CET)

Nemamo pravila transkripcije zvaničnog jezika Butana (dzongka, džongka, džonga, ili kako već), tako da nije moguće odgovoriti na tvoje pitanje. Ako je grad, trebalo bi pogledati u geografskoj enciklopediji. Moglo bi i u nekom atlasu, mada nije merodavno. S druge strane, ovo što pitaš su nazivi nekih jedinica, tako da... Nema pravog odgovora. Ako je neko pisao naučni rad o Butanu, vidi tu. Nemam boljih zamisli. --Lakisan97 (razgovor) 18:54, 4. mart 2014. (CET)

Hvala na odgovoru. Nadam se da će i neki geografičar da se javi pa da još malo pojasni. Inače ću morati sam da se snalazim.--Marko Stanojević (razgovor) 00:05, 5. mart 2014. (CET)

Édouard-Léon Scott de Martinville

Da li je pravilno Eduard Leon Skot de Martinvil?--Mladja1974 (razgovor) 19:41, 17. mart 2014. (CET)

Bio je Francuz, ajd' da pokušam: Eduar-Leon Skot de Martenvil. Kako ti se čini? :) --Kruševljanin Ivan (razgovor) 19:53, 17. mart 2014. (CET)

Divan si:). Pa ako mogu rusi - Эduar Leon Skott de Martinvill, možemo i mi Eduar.--Mladja1974 (razgovor) 20:01, 17. mart 2014. (CET)

Ne može crtica. --Lakisan97 (razgovor) 20:03, 17. mart 2014. (CET)

A francuzi i izgovaraju Eduar Martenvil. Kruševljanin hvala na potvrdi--Mladja1974 (razgovor) 20:08, 17. mart 2014. (CET)

Tako je ne može crtica, hvala--Mladja1974 (razgovor) 20:09, 17. mart 2014. (CET)

Fala, fala. :) A što ne može crtica, tako stoji na EN Viki? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 20:17, 17. mart 2014. (CET)

Pa zato što ne piješ engleski čaj nego šljivovicu. --Mladja1974 (razgovor) 20:18, 17. mart 2014. (CET)

Lično mislim da treba crtica, jedino ako krivopisna mafija (Pižurica, Jerković…) kaže drugačije. Ali nije nikakav problem. Mlađo, napravi članak Eduar Leon Skot de Martenvil, a sve ostalo kao preusmerenje (verzija sa crticom i akcentovan francuski original). Prosto k'o pasulj. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 20:36, 17. mart 2014. (CET)

Mora crtica, ona se ne piše kod toponima. Samardžija (razgovor) 20:30, 17. mart 2014. (CET)

Ja ću moje malo znanje gramatika da izložim ali pazite nemojte da zaspite.

Crtica između dva prezimena se piše samo u ženskim prezimenima, dok se u muškim piše samo u slučaju kada je prvi deo prezimena nepromenljiv (Baba-Dudić, Polit-Desančić). Prezimena koja su izvedena od dvočlanog izraza pišu se spojeno, ma kako se pisao izraz iz koga je izvedeno prezime (Delibašić, Belimarković, Karađorđević) Prezimena s nadimkom (Jovanović Zmaj, Andjelković Bofor) po pravilu se pišu bez crtice.

Dvostruka imena se, po ugledu na francusko pisanje ovakvih imena, pišu sa crticom (Žan-Pol, Ana-Marija), a kroz padeže se menja samo drugi deo imena (Ana-Mariji)--Mladja1974 (razgovor) 20:54, 17. mart 2014. (CET)

Pa ova poslednja rečenica ti je odlična, baš to i jeste slučaj ovde. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 21:39, 17. mart 2014. (CET)

Staviću crticu pa ko hoće da menja nek menja.--Mladja1974 (razgovor) 21:02, 17. mart 2014. (CET)

Samardžija, ne znam otkud ti da su samo toponimi u pitanju. Crtica se piše kad je prvi deo imena nepromenljiv (isto kao za prezimena). Pošto se ne kaže /žanpolu/ nego /žanu polu/, onda ime mora biti Žan Pol (Sartr), a ne Žan-Pol. Još poznatiji primer jeste Žan Žak Ruso. Sve je ostalo rečeno tačno, prema Pravopisu. --Lakisan97 (razgovor) 10:27, 18. mart 2014. (CET)

Naravno, kod nas je genitiv Eduara Leona naspram Eduar-Leona. --Lakisan97 (razgovor) 10:29, 18. mart 2014. (CET)

Ovde su zamenjene teze. Kaže se Žan-Polu zbog toga što se lična imena pišu sa crticom, što za sobom povlačii genitiv u kom je prvo ime nepromenjljivo. Dakle, pisanje sa crticom daje za posledicu genitiv Žan-Polu, a ne obratno. Doduše, ondi mudrovi sa SJA kažu da se bez crtice pišu i toponimi i lična imena, ali, budući da su oni u poslednje vreme sve skloniji da svoje stavove manjkavo obrazlažu (ili nikako), najbolje je da se pridržavamo Klajnovog saveta iz RJN (koji Oni smatraju beznadežno zastarelim), da se lična imena pišu sa crticom, a toponimi bez crtice.

--Sly-ah (razgovor) 11:10, 18. mart 2014. (CET)

Pravopis je taj koji za primer daje Žana Pola, Žana Žaka, Sen(t)(a) Egziperija i ostalu družinu, ukoliko se ne varam. I sve to uredno u pravilima, ne samo u rečniku. --Lakisan97 (razgovor) 19:32, 18. mart 2014. (CET)

A jel' Pravopis kaže da se ovaj Eduar-Leon mora pisati bez crtice? --Kruševljanin Ivan (razgovor) 21:52, 18. mart 2014. (CET)

Ne, da piše toliko konkretnih primera, imao bi milion strana. --Lakisan97 (razgovor) 10:01, 19. mart 2014. (CET)

U rečniku su samo preisani primeri iz odeljka sa pravilima, a u tim pravilima nigde eksplicitno ne stoji da se lična imena pišu bez crtice. Doduše, ima nekoliko primera koja su prepisana u pravilima, i iz toga bi se moglo zaključiti da se i lična imena pišu bez crtice, ali to nigde nije eksplicitno navedeno, kako ti Lakisane sugerišeš. Dalje, ona tvoja "dedukcija" i dalje ne stoji, naime, Žanu Polu u genitivu je samo posledica pisanja dvostrukih imena bez crtice, a nije pisanje bez crtice posledica toga što se u genitivu kaže Žanu Polu. Dalje, šta Pravopis kaže za složene toponime? Budući da se pišu bez crtice, da li će Sent Etjen u genitivu biti Senta Etjena ili Sent Etjena?

--Sly-ah (razgovor) 23:15, 18. mart 2014. (CET)

Nema „a“, ali, dobro, nebitna je moja „dedukcija“ (a što nije indukcija?), zato što jeste bila netačna. Međutim, ostaje situacija opisana u Gramatici srpskog jezika (Stanojčić i Popović). Kada su posredi imena, nepromenjiva su samo ona tipa Keti, Beti, En, Elizabet. Eduar zasigurno nije među njima, jer se menja kao imenica prve Stevanovićeve vrste. Šta sad? Tretiramo Eduar-Leon kao jednu reč ili? U svakom slučaju, i dalje ne vidim razlog za zaključak da treba sa crticom, a ne bez, kad već imamo eksplicitno dato Žan Žak i drugo. Dodatno, vidi tačku 97. Tu je dato opšte pravilo, mada je poprilično neprimenljivo (višeznačno). Ipak, činjenica je da se tiče prezimena, a ne imena. Toponimi su skroz druga (treća) priča, jer kod njih je sve rečeno crno na belo. --Lakisan97 (razgovor) 10:01, 19. mart 2014. (CET)

Novi Pravopis se retko primenjuje - http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486687 Još jedna od novina je da, ukoliko ste udata žena koja je svome prezimenu dodala prezime svog muža, ubuduće će biti pravilno da ne pišete crticu između dva prezimena. --Mladja1974 (razgovor) 20:48, 19. mart 2014. (CET)

Mlađo, navedena vest je iz 2011, a ovo je 2014. godina, pa se postavlja pitanje da li se za tri godine nešto promenilo?

Sem toga, koga briga da li se Pravopis retko ili često primenjuje? Koliko mi je poznato, na Vikipediji na srpskom jeziku taj se Pravopis primenjuje, pa ne vidim nikakvog opravdanog razloga da se ne primeni i ovaj put (iako se da tog pravila došlo zaobilaznim putem, a ne tumačenjem eksplicitnog pravila). Dakle, Eduar-Leon i gotova priča (barem do sledećeg Pravopisa). --Sly-ah (razgovor) 21:55, 19. mart 2014. (CET)

Dobro neka bude tako, samo nek je živ i zdrav i Lakisan, i on je na neki način u pravu. Meni je pravilno crtica, ali ja bi voleo da stavim i bez pa da svi budu srećni, he he, al ne može red je red, pravopis je pravopis.--Mladja1974 (razgovor) 22:15, 19. mart 2014. (CET)

Izvinjavam se, pogrešio sam. Mislio sam ipak bez crtice (dakle Eduar Leon), a ona crtica spada u frojdističku teoriju omaške (ili, šta je babi milo, to joj se snilo). --Sly-ah (razgovor) 22:44, 19. mart 2014. (CET)

Može i tako, sad su svi srećni. --Mladja1974 (razgovor) 22:52, 19. mart 2014. (CET)

---

Zar po pravopisu nije Al Kapon? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.105.22.242 (razgovor • doprinosi) | 21:47, 21.3.2014‎

Nauči da se potpisuješ. I kakve to ima veze sa ovom raspravom? Mi smo ovde govorili o crtici između dvostrukih imena. Ako te nešto novo zanima, postavi pitanje kao novu temu. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 13:11, 22. mart 2014. (CET)

Predstaviti i prestaviti se

Bilo je u našim člancima grešaka koje sam ispravio, kad urednici progutaju slovo d kod reči predstaviti, predstavljanje i sl. Tu mora da postoji slovo d i pazite na to (takođe, baš je d, ne t, jer je ovde izuzetak od jednačenja po zvučnosti).

Međutim, treba paziti još na jednu stvar. Naime, zaista postoji i glagol prestaviti (bez d). To je arhaičan, zastareo glagol za „odlazak na onaj svet” i sreće se uglavnom u crkvenim tekstovima: „prestavio se sluga Božji…” itd. Mala korisna informacija da znate za ubuduće. Za više informacija pogledajte http://forum.b92.net/topic/40808-jezi%C4%8Dke-nedoumice/page-29. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 11:07, 21. mart 2014. (CET)

Svaka reč može da ima sto značenja. Zato je najbolje pogledati u rečnik. Ja nalazim dve odrednice — jedna upućuje na predstaviti se, a druga na premestiti. Drugi smisao je verovatno taj iz crkvenih tekstova. Koliko mi se čini, forumaši nisu ovo razjasnili do kraja, pa, rekoh, da dodam. --Lakisan97 (razgovor) 16:35, 21. mart 2014. (CET)

Pa kao što neko napisa na tamošnjem forumu, izgleda da oni koji su pisali novije rečnike, kao i neki pisci (Andrić: Vitomire, bolan! Predstavila se Jevda.) mislili su da su ljudi nekad namerno ispuštali slovo d, valjda zbog lakšeg izgovora, pa su onda ubacili to d, a izgleda da nisu trebali.

Znači, ako u rečnicima stoji za glagol predstaviti (sa d) drugo značenje, umirati, onda, koliko shvatam, to je greška. U rečnicima treba da stoji i glagol prestaviti (bez d) sa značenjem umirati („promena stava” tj. stanja). Jeste ispala zamumuljena situacija stvarno… --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:49, 21. mart 2014. (CET)

Chichester i Charles Sumner Tainter

Molim za pomoć i zahvaljujem unapred, jel može Čičester i Čarls Samr Teintr ili nekako bolje i drugačije.--Mladja1974 (razgovor) 13:53, 23. mart 2014. (CET)

Chichester = Čičester

Charles Sumner Tainter = Čarls Samner Tejnter (Amerikanac). --Kruševljanin Ivan (razgovor) 14:12, 23. mart 2014. (CET)

Da, baš ovako kako je Ivan rekao. Uvek izbegavaj teške oblike pune suglasnika — oni su retko kad pravilni. Dakle, kao što je Čičester, a ne Čičestr, biće i Samner Tejnter umesto Samnr Teintr („ej“ umesto „ei“ pošto je u engleskom to diftong/dvoglas, kao u srpskom jedan slog). Da lakše zapamtiš za ubuduće, dobar je i opštepoznat primer — kažemo Vinston Čerčil umesto Črčil ili Čurčil. --Lakisan97 (razgovor) 15:00, 23. mart 2014. (CET)

Ajd' i tebe da dopunim — Črčil je zaista najbliži izgovor Vinstonovog prezimena, ali su naši pravopisci (pssst, mafija!) izabrali da mećemo e kad god naiđemo na nemušti glas e/u. Eto, toliko. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 15:34, 23. mart 2014. (CET)

Sve je dobro, svi ste dobri, hvala vam.--Mladja1974 (razgovor) 16:20, 23. mart 2014. (CET)

„ Ipak, osnovna greška onih koji pišu „Brdi”, „Trnbul”, „Spajs grls” i slično nije u ovim fonetskim detaljima, nego je načelne prirode. Kao što obično biva kad diletanti sami sebi određuju pravila, oni su se usredsredili samo na konkretno ime pred sobom i transkribovali ga „po sluhu”, ne upitavši se ni za časak da li isti takav glas postoji i u drugim engleskim imenima i kako ga tamo prenosimo. Zaista, ako bismo prihvatili slogotvorno r u maločas navedenim primerima, onda bi se po istoj logici moralo pisati i „Brnrd”, „Hrbrt”, „Šrlok”, „Šrli”, „Brmingem”, „Črčil”, „Brton”, „Mrfi” i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao „Krk”, Bert Rejnolds — „Brt”, Vajat Erp bi postao Vajat „Rp”, umesto Irving pisali bismo „Rving”, umesto Ernest „Rnest”, i da dalje ne nabrajamo! ” — O jednom mutnom vokalu, ili zašto „Spajs gerls” ne mogu biti „Spajs grls”

--Pojnt Dred (razgovor) 22:03, 23. mart 2014. (CET)

„ Ipak, osnovna greška onih koji pišu „Brdi”, „Trnbul”, „Spajs grls” i slično nije u ovim fonetskim detaljima, nego je načelne prirode. Kao što obično biva kad diletanti sami sebi određuju pravila, oni su se usredsredili samo na konkretno ime pred sobom i transkribovali ga „po sluhu”, ne upitavši se ni za časak da li isti takav glas postoji i u drugim engleskim imenima i kako ga tamo prenosimo. Zaista, ako bismo prihvatili slogotvorno r u maločas navedenim primerima, onda bi se po istoj logici moralo pisati i „Brnrd”, „Hrbrt”, „Šrlok”, „Šrli”, „Brmingem”, „Črčil”, „Brton”, „Mrfi” i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao „Krk”, Bert Rejnolds — „Brt”, Vajat Erp bi postao Vajat „Rp”, umesto Irving pisali bismo „Rving”, umesto Ernest „Rnest”, i da dalje ne nabrajamo! ” — O jednom mutnom vokalu, ili zašto „Spajs gerls” ne mogu biti „Spajs grls”

--Sly-ah (razgovor) 23:11, 23. mart 2014. (CET)

Jeste, diletanti poput mene putuju po svetu, razgovaraju sa Anglosaksoncima i znaju kako se šta izgovara, a u Srbiji nalete na pravopisnu mafiju i podržavaoce iste koji nigde ne putuju, ne znaju šta je to razgovor uživo sa Englezom, Velšaninom, Amerikancem, pa se drže Pižurice i Prćića kao pijan plota. Ali eto, bitno je da ne budu diletanti baš kod te mafije u Srbiji…

Uostalom, za te nemušte glasove može da se upotrebi neki simbol, npr. apostrof, ili neki od akcenata na suglasniku… Rešenje može da se nađe, ali do rešenja dolaze iskusni ljudi, sa jakim kritičkim razmišljanjem, sigurno ne oni koji se slepo drže Pižurice i Prćića, i ne putuju po svetu… --Kruševljanin Ivan (razgovor) 23:58, 23. mart 2014. (CET)

Ivane, da li je tebi uopšte jasno s kojom lakoćom srozavaš vlastiti ugled? Pljuvalo se i ranije po Klajnu i Prćiću, ali ne znam da je ikome palo na pamet da dovodi u pitanje postojanje nekog vokala. Kažem ti, svi te gledaju kao da si odrastao na drugoj planeti. Htjedoh gore da te upitam, „Ako po tebi treba Ezimov, zašto ne i Tejntr?“, ali ti si se javio sam od sebe. Imaš obraza da pričaš o kritičkom razmišljanju, a javno iznosiš sasvim providne laži — da oni koji podržavaju pisanje Čerčil nisu imali kontakta s engleskim. Da si zaista uključio razmišljanje, možda bi pomislio i na sljedeće:

• da engleski i naš jezik nemaju istu fonologiju, pa se i ne može transkribovati bez nekih kompromisa;
• da je poželjno umanjiti izobličavanje imena (’Rnest?? Elfred??);
• da pravopisci jedva popravljaju Tarner u Terner, a kamoli da mogu udarati u ovakav jedan temeljni princip, koji su spontano uspostavili brojni pisci.

Već sam te jednom uputio na literaturu i sad te drugi put upućujem, ali ako i dalje budeš istrajavao na takvim glupostima, naškodićeš samo sebi na javnom mjestu. --Pojnt Dred (razgovor) 08:17, 24. mart 2014. (CET)

Pre nego što pokušaš da popraviš moj ugled, Vikipedijanče nepoznatog imena, mesta, godina i sl., odgovori mi — a pitanje važi i za Slaju, Lakija i sve one koji podržavaju Pižuricu i Prćića — gde si putovao po svetu i sa kime si sve razgovarao? Dok ne dobijem valjan odgovor na to pitanje, ne mogu nijednog od vas da shvatim ozbiljno, žao mi je… Nauči takođe i da pravilno uvlačiš replike, jer je to znak poštovanja prema sagovorniku… --Kruševljanin Ivan (razgovor) 12:13, 24. mart 2014. (CET)

Ivane, vidim da i dalje smaraš ljude s uvlačenjem. Bitno je da si ti putovao, ali si u transkripciji takođe turista. Evo sad će svi oni koji su putovali u Rusiju da ime Oleg prepravljaju u Aljek, a oni koji su putovali u Ukrajinu će Olega prepravljati u Oleha, jer pobogu, tako se pravilno izgovara. Znam da ne vredi s tobom raspravljati ali ne mogu da odolim. --Milanče (razgovor) 13:24, 24. mart 2014. (CET)

Ivane, da li je tebi uopšte jasno s kojom lakoćom srozavaš vlastiti ugled

Koji ugled?!

--Sly-ah (razgovor) 16:45, 24. mart 2014. (CET)

Htedoh nešto da pitam, ali naleteh na Črčila i Šrloka i tako. I malo se zabavih i zaboravih šta sam hteo da pitam. Nego Ivane gde si putovao po svetu i sa kojim svetskim "misliocima" si razgovarao o lingvističkim pravilima vasione. Eh da, setih se - kakvo je ovo masovno prepravljanje pojedinih reči i njihovo brisanje, a uvođenje nekih arhaizama uz obrazloženje da su uklonjeni kroatizmi? Otkad su reči vani i vanjski vlasništvo zvaničnog Zagreba? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:47, 24. mart 2014. (CET)

Hehe, željno čekam nove Ivanove transkripcione "doprinose". Sam malo strpljenja. Neće proći dugo, a "njegovi doprinosi" će biti Rving, Brd, Šrli, Mri, Kartr, Vrk, Vrd, Viljm Šejkspr ... pored mučene Mrsediz (same me interesuje gde se dede ono završno "s" s kojim je smarao celu Vikipediju poslednjih nekoliko dana) ... Koji lik.

--Sly-ah (razgovor) 16:36, 28. mart 2014. (CET)

Škotlađanka ili Škotka

Videh ovu izmenu, pa da pitam šta je pravilno. Oblik Škotlađanka se češće javlja na internetu, dok Škotka skoro da nisam pronašao osim kao prezime. --Đorđe Stakić (r) 00:12, 2. april 2014. (CEST)

U Pravopisu sam pronašao: Škotska, Škot, Škotkinja (bolje nego: Škotlanđanin, Škotlanđanka).--Nimčević razgovor  00:18, 2. april 2014. (CEST)

Tako je. Škotlanđanin i Škotlanđanka bi bilo od veoma neobičnog oblika Škotlandija. Ovako, kad je Škotska, a muški stanovnik Škot, nameće se Škotkinja kao najbolje rešenje. Škotka je bez ikakve sumnje Bojanov tipfeler, prilikom čega je pojeo „inj“. Dešava se, jelte. --Lakisan97 (razgovor) 01:11, 2. april 2014. (CEST)