Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/29

Да ли је Диана из Аустрије постала Дијана

приликом транскрипције у српски језик? Мислим конкретно на даму која се звала Диана Будисављевић--Antidiskriminator (разговор) 18:21, 5. април 2010. (CEST)

Обавезно, према тачки 103д у научно-универзитетском издању Правописа српскога језика, или према тачки 99ц школског издања. Diana може бити само изворно писање. --PointDread (разговор) 17:16, 10. април 2010. (CEST)

Хвала.--Antidiskriminator (разговор) 22:55, 16. април 2010. (CEST)

Langres

је место у Француској. Како се транскрибује на српски језик?--Antidiskriminator (разговор) 19:01, 8. април 2010. (CEST)

Требало би Лангр. --филип ██ 01:03, 9. април 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 22:56, 16. април 2010. (CEST)

Ајафјалајекул или Ејафјатлајекул?

-- Bojan  Razgovor  16:29, 18. април 2010. (CEST)

Ејафјадлајекидл, по правилима проф. др Љубише Рајића, који је задужен за транскрипцију са скандинавских језика у предстојећем Правопису (као што видимо у Одлуци бр. 44 Одбора за стандардизацију српског језика, или у недавном чланку из Блица). Систем је објашњен у документу који сам поставио доље, с тим што ми је професор Рајић додатно разјаснио да се f у овом називу не преноси са в (дакле није Ејавјадлајекидл), зато што консонантом f почиње друга ријеч док се прва завршава вокалом a — између та два гласа постоји хијатус, па у исландском нема промјене.

• Писање имена и назива из језика у Скандинавији (Љубиша Рајић)
• Одлука бр. 44 Одбора за стандардизацију српског језика
• Чланак у Блицу

--PointDread (разговор) 23:56, 25. април 2010. (CEST)

Корисник Поинтдред је у праву, правилан назив вулкана је Ејафјадлајекидл према транскрипцији са сајта (поправио сам линк)... То би значило да је онда и нпр. Ватнајекул - Ватнајекидл--ИванМ. (разговор) 20:35, 19. април 2010. (CEST)

То је претеривање. Не знам што трчите пред руду кад овакви изрази (још) нигде не постоје.--Јакша (разговор) 22:02, 19. април 2010. (CEST)

У ком смислу нигде не постоје? Нисам разумео... :-)--ИванМ. (разговор) 22:07, 19. април 2010. (CEST)

jökull се до сада преносило као јекул (и кад сам давно ишао у основну школу). Сад се појављује верзија јекидл. Откуд се појавило „д“? Не постоје ваљани извори по којима би се тако нешто сада уводило.--Јакша (разговор) 22:30, 19. април 2010. (CEST)

Група за скандинавистику није довољна референца. Катедра за холандски инсистира да је Ван Гог-Фан Хох, па ипак није тако.--Јакша (разговор) 22:33, 19. април 2010. (CEST)

Па слажем се за јекул, али то је за шведски језик, а ово је исландски :-)--ИванМ. (разговор) 23:02, 19. април 2010. (CEST)

Читаоцима текста на сајту скандинавистике сасвим је јасно да никако не може бити ријеч о ускостручном истрајавању на изворном изговору мимо Правописа, већ управо о тексту који се настоји уклопити у општа начела транскрипције. Уз то сам додао Одлуку 44 и коментар из Блица, на основу којих сазнајемо да је писац текста с тог сајта управо аутор поглавља о адаптацији скандинавских имена и назива у предстојећем Правопису. Да не би било сумње у правилно тумачење тих правила, транскрипцију сам провјерио код проф. др. Рајића лично.

Аргумент за тај систем потпуно је исти као у случају проф. др Твртка Прћића, чија правила такође поштујемо на основу Одлуке 44, а чланак из Блица само потврђује да се ништа није промијенило: и даље су ова два аутора задужена за одговарајућа поглавља у предстојећем Правопису. --PointDread (разговор) 20:07, 20. април 2010. (CEST)

То су спекулације. Кад изађе нови Правопис, и ако тако тамо буде писало, онда мењајте.--Јакша (разговор) 20:11, 20. април 2010. (CEST)

Чекај, сад не разумијем. Зар се није овдје годинама расправљало о томе треба ли поштовати правила Твртка Прћића, па је на крају остало на томе да се свакодневно транскрибује пo тим истим правилима? Нисам видио да се чланци масовно враћају на транскрипције према правилима из важећег Правописа. Зато нема никаквог разлога да се не усвоје и правила Љубише Рајића, што је још важније јер у важећем Правопису никаквих правила и нема за исландски или за многе друге језике који су обрађени у тексту на сајту Филолошког факултета, а већ сам доказао да није ријеч ни о каквим спекулацијама, већ о документованим чињеницама о томе ко све пише будући Правопис. --PointDread (разговор) 20:26, 20. април 2010. (CEST)

Твртко Прћић је често био предмет спорења на википедији. Клуб његових обожавалаца је у више наврата саботирао гласања о јасној препоруци да се његове сугестије не користе на википедији. Сад би ти да уводиш Љубишу Рајића, а неко би неког трећег. На пример, Иван Клајн за украјинске топониме препоручује да се користи руска транскрипција. Знамо ли уопште да ће у Правопису бити пасус о исландском језику, или ће правила бити општа за све скандинавске језике?--Јакша (разговор) 20:38, 20. април 2010. (CEST)

Добро, значи гласања су пропала и остајемо на свакодневној употреби тог знатно бољег система, што значи да постоји преседан за уважавање Одлуке 44 Одбора за стандардизацију српског језика. Наравно да се правила за исландски разликују нпр. од оних за фински: прочитај Рајићев текст који сам поставио, а такође општа начела транскрипције у важећем Правопису. --PointDread (разговор) 21:59, 20. април 2010. (CEST)

Нови Правопис је изашао пре 10-ак дана, е сад шта и како пише у њему немам појма, будући да га нисам видео, али знам да има 1600 страна и да је врло вероватно све објашњено најзад, искрено се надам... :-)--ИванМ. (разговор) 22:05, 20. април 2010. (CEST)

А ево и линка...--ИванМ. (разговор) 22:07, 20. април 2010. (CEST)

Не, није то нови Правопис Матице српске (који још није објављен), већ Правописни речник српскога језика, иза којег стоји Прометеј. --PointDread (разговор) 22:15, 20. април 2010. (CEST)

YU

Ако се земља звала Југославија, по ком пинципу је придев југословенски? --93.87.249.228 (разговор) 20:41, 18. април 2010. (CEST)

Па, има доста неправилних придева. А, за енглески је - Југославиа - Југославс - без прелазка А у О. --Urgentos (разговор) 17:05, 19. април 2010. (CEST)

Shucking је био Немац са две тачке изнад u

Како се његово презиме транскрибује на српски?--Antidiskriminator (разговор) 16:54, 19. април 2010. (CEST)

Schücking = Шикинг. --109.93.203.34 (разговор) 22:05, 19. април 2010. (CEST)

Baron d'Estournelles de Constant - је Француз

за којег ми треба помоћ за транскрипцију на српски?--Antidiskriminator (разговор) 17:03, 19. април 2010. (CEST)

Борон д'Естурнел де Констон се чита, требало би овако да гласи на српском. --Urgentos (разговор) 17:15, 19. април 2010. (CEST)

---

Правилна транскрипција је барон Д'Етурнел де Констан.

--Sly-ah (разговор) 17:40, 19. април 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 09:40, 20. април 2010. (CEST)

Justin Godart

ибидем --Antidiskriminator (разговор) 17:03, 19. април 2010. (CEST)

Жастин или Џастин, у зависности од тога да ли је енглески или француски, Годер или Гадарт. --Urgentos (разговор) 17:09, 19. април 2010. (CEST)

---

Правилно је Жистен Годар.

--Sly-ah (разговор) 17:44, 19. април 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 09:40, 20. април 2010. (CEST)

Bronislaw [pl]

Да ли је пољско Bronisław - Бронислав или Броњислав? Ово друго је сада почело да се појављује у медијима.--Авала (разговор) 12:12, 20. април 2010. (CEST)

По Правопису је Броњислав.

--Sly-ah (разговор) 21:20, 24. април 2010. (CEST)

Периферна неуропатија и Кашмирци

Молим вас нађите интер-вики повезнице или барем реците латински или енглески назив ових чланака. --Urgentos (разговор) 22:41, 20. април 2010. (CEST)

Цар је дотеран до дувара. Да ли је Бирмингем (по Правопису), или је Бермингам (по Прћићу и обожаваоцима).--Јакша (разговор) 19:00, 24. април 2010. (CEST)

Мали подсетник

Видим да је Јакша постао истински обожавалац Правописа. То је лепа вест, али, ево малог подсетника:

Чланак Амјен, страница за разговор:

делија је највећа штеточина српске Википедије.

Наћи ће се ваљда једног дана неко ко ће умети да се супротстави његовом „правописном“ безобразлуку.

Град се зове АМИЈЕН.

--Јакша 07:54, 16. септембар 2007. (CEST)

Правопис, стр. 241, алинеја 8:

I предвокално . . . - у осталим случајевима I испред е као ј: Пјер (PIERRE), Кретјен (CRETIEN) . . . , Дививје (DUVIVIER), АМЈЕН (Amiens), Мондидје (MONTDIDIER) . . ."

А о "штеточинама", моронима и ретардираним географима можемо разговарати на за то предвиђеним местима.

--делија 08:05, 16. септембар 2007. (CEST)

Не постоји НИЈЕДНА и словима Н И Ј Е Д Н А историјска, географска или друга референца која помиње решење из фантомског правописа. Па се глупирајте и даље... (болд мој).

Чланак Монпелије:

Ко је игде чуо да се овај град (у књигама, медијима...) помиње као „Монпелије“? Релевантан пример за Монпеље: [1] - амбасада Француске --Јакша (разговор) 02:04, 26. фебруар 2009. (CET)

Као Монпелије се помиње у Правопису, на пример. --94.250.31.121 (разговор) 10:03, 26. фебруар 2009. (CET)

Поменути правопис је алтернативан, а не опште прихваћен, као и често помињане сугестије Т.Прћића. Министарства су у време Милошевића доносила разне контроверзне одлуке које су данас почишћене под тепих. --Јакша (разговор) 21:07, 26. фебруар 2009. (CET)

Чланак Сичуан:

Ви који кажете да је ово „Сичуан“ сте примитивци који и не знате шта је Правопис. Иван Клајн је прокоментарисао моје писмо у НИНу у новембру месецу и закључио да се устаљена имена (Нанкинг, Харков, Синкјанг) по Правопису НЕ МОГУ МЕЊАТИ, без обзира како се изговарају у оригиналном језику. Докле ће незналице и аматерски познаваоци Правописа без језичке културе водити коло на википедији?--Јакша (разговор) 22:30, 14. јануар 2010. (CET)

А сад да видимо шта пише у "Правопису, т.103б":

Правила која се утврђују не треба схватити као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај, а онда и у стручну и другу литературу. То нпр. значи да не треба мењати имена из кинеског језика типа Пекинг, Сун Јат Сен, Чанг Кај Шек, Куомитанг или пак из португалског Рио де Жанеиро, Васко да Гама, Магелан (па и новије Јанеш) - без обзира на нова правила.

Види ли ико у наведеним примерима Сечуан? Мени се чини да је корисник Јакша себи исувише дозволио, па је САМ почео да одређује "која су имена ушла у постојани изражајни обичај".

А ево шта пише у т.134 на страни 218:

I слоговно као и (иако се иза неких сугласника изговара мукло, глас типа "шва" или руског ... и пољског у): Чен Ји (CHEN YI, пол.), Сичуан (SICHUAN, провинција).

И изгледа да је корисник Јакша НАПОКОН признао Правопис српског језика.

--Sly-ah (разговор) 11:02, 23. јануар 2010. (CET)

Чланак Сјен:

Видети историју измена чланка, а такође и страницу за разговор чланка Сичуан:

лепо ти кажем да Сјиан није наведен као пример у меродавној лингвистичкој литератури. А у Правопису је наведено да се XIAN транскрибује као Сјен (без навођења било каквих изузетака). Сем тога, да је и остало Сјиан, морало би бити Сјијан, сходно т.103д Правописа (стр. 190). -Sly-ah (разговор) 12:44, 23. јануар 2010. (CET)

Дакле, у горњим примерима корисник Јакша у потпуности негира Правопис српског језика, док у случају Бирмингем/Бермингам имамо горљиво залагање за поштивање Правописа и његових одредби. Врло интересантно.

--Sly-ah (разговор) 21:50, 24. април 2010. (CEST)

Слично ради већина корисника који се залажу за један или други облик приликом дискисија о именима. Једанпут је добро по Правопису, другипут пак није. Међутим треба прекинути с том праксом и дати предност Правопису у свим ситуацијама, чисто да се не траћи вријеме на бесмислене дискусије. Дакле, гдје год је неки приједлог у сукобу са Правописом, предност има Правопис. Када изађе нови измјењају се облици који су и у њему промјењени и завршена прича. Овако, губи си вријеме на бесмислене дискусије, у стилу, шта је старије кокош или јаје. --Славен Косановић {разговор} 21:56, 24. април 2010. (CEST)

---

Ваљало би да наведеш неки пример. Рецимо, по узору на овај горе.

--Sly-ah (разговор) 22:01, 24. април 2010. (CEST)

Što se tiče Amjena, po kom gradu je Petar Amijenski dobio ime? Rekao bih da je oblik Amijen ukorenjen. -- Bojan  Razgovor  22:04, 24. април 2010. (CEST)

---

Rekao bih da je oblik Amijen ukorenjen.

Ајмо полако, испочетка:

Правопис, стр. 241, алинеја 8: I предвокално . . . - у осталим случајевима I испред е као ј: Пјер (PIERRE), Кретјен (CRETIEN) . . . , Дививје (DUVIVIER), АМЈЕН (Amiens), Мондидје (MONTDIDIER) . . ."

Правописни речник, стр. 334:

Амјен (franc. Amiens), т. 164.

Бокице, који ти део није јасан?

И, да, ниси ти мене добро разумео: горњим цитатима нисам желео да доказујем шта је правилно, а шта не, већ да укажем на коперниканске обрте у ставовима појединих корисника према Правопису.

--Sly-ah (разговор) 22:16, 24. април 2010. (CEST)

Онда када будемо писали чланке из историје да пишемо Петар Амјенски, Амјенски мир? -- Bojan  Razgovor  05:46, 25. април 2010. (CEST)

Da. Amjenski. Šta je tu čudno?--Јагода испеци па реци 23:56, 27. април 2010. (CEST)

---

Визиави твог питања... Нема потребе да дајемо примјере, јер циљ није да се још више палимо, него да се нађе неко рјешење. Чињеница је да су се сви који учествују у овим дискусијама у неком моменту залагали за неки облик који им се више свиђа или који је предложен од стране Прћића, али још није званично забиљежен у Правопису.... Па имали смо и транскрипција које нису нигдје забиљежене у Правопису, нарочито из информатике, па и транскирпције гдје различити лингвисти предлажу различите облике, итд. Међутим, макар у случајевима гдје је тренутно важећи Правопис јасан не треба измишљати топлу воду, као што се рецимо ради у тренутном случају са Бирмингемом. Проблем треба системски ријешити, а ја не видим бољи начин него да се у свим ситуацијама у којима нам може послужити, предност да Правопису над свим другим приједлозима који су у сукобу с њим. То је најлогичније и најпрагматичније рјешење. За ситуације гдје тренутно важећи Правопис не даје рјешење, ту већ може да послужи друга литература. Важећи Правопис, као изузетак, чак дозвољава и писање имена изворном графијом у случају да не знамо да изведемо неку транскрипцију. И то може бити рјешење у пунтуалним ситуацијама, док не изађе нови Правопис. Све је боље од констатног препуцавања и надмудривања. --Славен Косановић {разговор} 00:22, 25. април 2010. (CEST)

---

роблем треба системски ријешити, а ја не видим бољи начин него да се у свим ситуацијама у којима нам може послужити, предност да Правопису над свим другим приједлозима који су у сукобу с њим.

Видим да се приљежно залажеш за поштовање Правописа и то у његовом најспорнијем и најнедореченом делу: транскрипцији са енглеског. Само се нешто не сећам да си се тако горљиво залагао за поштивање правописних одредби када су у питању наслови које сам горе навео, иако у наведеним примерима нема никаквих дилема: правила за транскрипцију са француског и кинеског су прилично чврста и одређена, а гсва четири горња примера су наведена као одреднице у Правописном речнику. Једина двојица која су имала петље да се супротставе Јакшином пљувању и омаловажавању тога истог Правопиа у који се данас куне (и он и ти, наравно) били су Авала и Каштер. Од администратора, Бокица је, као и обично, био "неутралан" (читај, неодлучан), а ти си се расплињавао у писању етичких трактата и анализирању језичке ситуације у Шпанији, иако си и тада имао и те какве основе да се залажеш за поштивање Правописа српског језика. Сети се да си ономад све поштоваоце Правописа назвао "самозваним правописцима" (ма шта то значило), а сад си су претворио управо у оно против чега си био: у самозваног правописца који својевољно тумачни Правопис, даје неке своје дефиниције устаљености и чега све не и изненада постаје и експерт за Правопис и српски језик, као што је, иначе, експерт и за многа дуга подручја људског деловања.

--Sly-ah (разговор) 01:00, 25. април 2010. (CEST)

Проблем с тобом и сличнима је што сте ви ваше интерпретације прогласиле поштивањем Правописа. Напротив, ја не сматрам да ви поштујете тај Правопис толико колико трубите о њему, него га интерпретирате како вам воља и како вам одговара у датом тренутку, наравно у дијелу око транскрипција, јер ту можете да смутите и овако и онако, пошто су та правила ипак срочена за људе који нису ригидни у својим ставовима. Никада нисам рекао да се кунем у Правопис, то ти изгледа сам себе пројектујеш. Правопис као и Устав неке државе је подложан промјенама, али их треба сачекати, а не напрасно уводити нове идеје, као у случају Бирмингема. У дискусији о прва два примјера твоја, уопште нисам учествоовао, у случају Сичуана, јасно подржао Пинјин транскрипцију Сичуан, у четвртом такође нисам нигдје учествовао. Твој главни проблем је што стално тражиш начина да се с неким сукобљаваш, ваљда ти то пружа неко задовољство, али богами пројеткујеш једну патетичну слику тиме. --Славен Косановић {разговор} 01:19, 25. април 2010. (CEST)

---

Напротив, ја не сматрам да ви поштујете тај Правопис толико колико трубите о њему, него га интерпретирате како вам воља и како вам одговара у датом тренутку, наравно у дијелу око транскрипција, јер ту можете да смутите и овако и онако, пошто су та правила ипак срочена за људе који нису ригидни у својим ставовима.

Да, а тебе је нека виша сила овластила да то спречиш будући да си ти врло еластичан у својим ставовима.

Апропо и визави поштивања Правописа, боље би ти било да своје револуционарне савете пробаш дати овом кориснику, а не мени, Јагоди или неком трећем. Њему су ти савети много потребнији.

--Sly-ah (разговор) 01:34, 25. април 2010. (CEST)

Подсетник није нипошто мали. Славенов цитат је такав да и ја стојим иза сваког слова. Правопис некима служи као оруђе за самопромоцију, у којој и сама правописна правила страдају. Осврнуо бих се на коментар да је Правопис најконтроверзнији у поглављу о транскрипцији. Прво, секција о транскрипцији у Правопису је релативно мала у односу на остале и није централна тема Правописа. Транскрипција научних и географских појмова је више значајна де не би долазило до забуне у другим наукама, него што би избор Вин, Вијена или Беч угрозио опстанак српског језика. Поштовање српског језика се пре огледа у његовој правлиној употреби (контрапримери: придеве патетичан и ултимативан сви данас користе у значењу преузетом из енглеског, синтагма „од стране“ је новокомпоновани уљез у српском језику). По којим правописним правилима можемо прочитати корисничка имена Sly-ah и Maduixa? Та слова не припадају ни српској ћирилици ни латиници. Исправљањем оваквих грешака се не бави нико, и никога не интересују.--Јакша (разговор) 23:59, 25. април 2010. (CEST)

---

Драги Јакша, нисам се ни надао да ћеш покушати да оправдаш своје понашање изнето у оном горе подсетнику, већ сам био сигуран (као што се и догодило) да ћеш изврдати одговоре и пребацити дискусију на сасвим друго поље. Ти лично си покушао да ову Википедију искористиш за своју промоцију хвалећи се безбројним завршеним факултетима, безбројним путовањима и једним ренесансним образовањем што је, по твом мишљењу, сасвим довољно да сви на српској Википедији клече пред тобом, љубе ти стопе и узвикују: О, велики Јакша, просветли нас необразоване! Непрестано си пљувао по Правопису, омалаважавао и Правопис, и лингвисте и све оне који су се усудили да га поштују, да би одједном, у сарадњим са неколико ликова који себе називају "географима" кренуо у отворену борбу против свих оних који поштују тај исти Правопис подмећући им кукавичје јаје и називајући их непоштоваоцима истог! Видим да и цитате изврћеш, па тврдиш да сам ја рекао да је Правопис најконтроверзнији у поглављу о транскрипцији. Није први пут да изврћеш нечије речи да би доказао неке своје ставове, али чињеница је да сам ја написао да је "Правопис најконтроверзнији у одељку о транскрипцији са енглеског". Чисто да се зна. А ти си на основу тог лажног цитата (или како би ти патетично рекао - монструозно лажног) онда исконструисао једну теорију која нема никакве везе са темом. Све то говори више о теби, него о онима које покушаваш потчинити.

--Sly-ah (разговор) 23:06, 26. април 2010. (CEST)

Извињавам се ако се они који нису стекли високо образовање, нису макли из Србије, и нису прочитали више од једне књиге у животу (Правопис) осећају угрожени мојим присуством на википедији. Кориснику са именом које не постоји и не може да се прочита у српском језику (особа Икс у даљем тексту), препоручио бих да не користи криптичне псеудониме за мистификовање своје појаве.--Јакша (разговор) 23:30, 26. април 2010. (CEST)

Не могу да вјерујем... :) Ово већ прелази у нушићевски дијалог. Дајте, бре, закопајте више те ратне сјекире па да се ради нешто корисно, ако не за нас, а оно за остатак популације која говори српским језиком. Доказано је безброј пута, да када желимо да будемо провоктивни и заједљиви, нема нам равних у свијету Википедије, јер ту смо најквалитетнији. Не знам због чега та потреба да се констатно доказујемо у том спорту? Могли би за промјену да покушамо да се доказујемо у квалитетној сарадњи и међусобној толеранцији. Макар да покушамо, свеца му! --Славен Косановић {разговор} 23:47, 26. април 2010. (CEST)

Лепо Славене, а видиш, Бокица ти је обећао да ће разрешити питање оног бесмисленог имена чланка о Бирмингему тако што ће поштовати Правопис, па се онда предомислио (е, нећу). Дакле, све је дозвољено, ко је најбучнији и најдрскији побеђује. Као у скупштини.--Јакша (разговор) 00:15, 27. април 2010. (CEST)

Много се енергије троши на ове расправе. Без обзира на знање појединих корисника, њихови доприноси су контрапродуктивни. Много је сарадника отерано због њиховог нападног и арогантног става. Ја се залажем за правило које важи и на енглеској Википедији. Најчешћи облик на српском језику треба да буде наслов странице. Једноставно, нигде нико никад није написао да наслов мора да буде најисправнији облик. Енглеска Википедијина заједница је свесно донела правило о најчешћем облику ради добробити заједнице. И наша правила именовања су настала на основу исте логике. Могу после правописци и други и даље да буду конструктивни, али у оквиру текста о чланку - биће корисније и за заједницу, али и за читаоца Википедије. Нека направе пасус правилна транскрипција, па ту унесу референце на то шта подржавају.--Ирић Игор (разговор) 21:34, 27. април 2010. (CEST)

Ja se slažem. Kad već neki ne mogu da se prizovu pameti na normalan način, onda treba da primenimo neneormalni: da se već jednom glasa da li Vikipedija na srpskom poštuje pravopis ili ne (obratiti pažnju, napisala sam MALO SLOVO, što nije isto što i Pravopis, za koji se ovde zalaže Jakša i pokušava od te knjige da napravi Bibliju). Da se glasa, da više ni Slaja ni ja, niti bilo ko drugi od nas "pravopisne mafije" ne gubi više vreme. Kad jednom budete izglasali da se pravopis poštuje samo kad to nekom odgovara, ja obaćavam da više neću izmeniti niti jedno jedino slovce, i da ću ja lično vratiti Bermingam i Bermingham na Birmingem. Dok se ne bude glasalo o tome, ovde mira biti neće. Pa vi sad vidite. BTW, Jakša, moje ime se i te kako dobro čita na srpskom. Obrati pažnju na potpis. --Јагода испеци па реци 23:52, 27. април 2010. (CEST)

BTW(?)--Јакша (разговор) 09:53, 28. април 2010. (CEST)

---

Најчешћи облик на српском језику треба да буде наслов странице.

Може. Још само када би прецизирао КО ће одлучити који је облик најчешћи у српском језику?

--Sly-ah (разговор) 22:53, 27. април 2010. (CEST)

У самом важећем Правопису, прије почетка описа правила транскрипције из појединих језика, постоји увод који се зове транскрипциона начела. У њему се између осталог каже да није увијек најприближнији облик фонолошком систему језика даваоца, најбоље рјешење у српском језику. Ту постоје различити разлози, међу којима су и могућност мијењања по падежима, и томе сл. Ту су још неке ствари у којима се говори да када се створи пракса за одређене облике или правила преноса, без обзира што нису у складу са неким стриктним фонолошким правилима, не треба их дирати. Осим тога, помиње се још једна ствар, а то је да транскрипциона правила из било којег језика треба да буду лако разумљива и онима који нису стручни за језик даваоц имена, као што су сви они којима језик иначе није струка. Такође се каже да не треба самовољно уводити нова правила транскрипција, итд. Дакле, много ствари, а имајући у виду да је рецимо, само за транскрипције из енглеског језика потребна читава једна, малтене, енциклопедија, као што кажу и сами аутори важећег Правописа у том одјељку, ствари се додатно компликују. Према томе ако стручњаци признају да ствари нису црно-бијеле и да није могуће, нити треба бити радикалан у овим стварима, никако ми није јасно зашто ми овдје на Википедији око тога правимо толико буке. Сумњам да ће и нови Правопис и његов рјечник ријешити све проблеме, просто зато, а како се опет наводи у овом одјељку, што су транскрипције комбинација праксе (фонолошке и временске адапатације -потребно да прође вријеме да се неки облици скроз адаптирају/уђу у језик, у српски језик) и правила. Једно без другог, не иде. --Славен Косановић {разговор} 02:17, 28. април 2010. (CEST)

Ево кратког извода из правила на енглеској Википедији:

• име чланка треба да буде најчешће коришћено име у поузданим изворима (@Злаја: заједница ће да одлучује)
• користити правила транслитерације, али ако постоји чешће, али неправилно име, користити чешће, нпр Чајковски (наслов је Tchaikovsky уместо правилног Chaikovskiy)
• користити преусмерења са свих других облика
• уколико је употреба подељена, нпр. Торино или Турин (амерички или британски), оставити наслов онако како га је написао онај ко је написао највећи део чланка
• без установљене употребе (нпр. нови појмови) примењују се правила изворног језика (тако је нпр. постојао Novak Djokovic и Marko Đoković, јер за Марка није постојала установљена употреба)

Свака од ових правила су прилагодљива српском језику и користе добробити заједнице, али и квалитету чланка. Све ове силне расправе (има ту и паметних ствари) би могле лепо да се преселе у један пасус у тексту. --Ирић Игор (разговор) 06:54, 28. април 2010. (CEST)

---

Сва начела која си навео заступљена су у Правопису, Клајну, Прћићу . . . Сви они кажу да је најчешће коришћени облик нпр. Еш, (иако би боље било Аш) и самим тим је задовољено начело број 1.

Могуће је да начело број 2 српски лингвисти не примењују, односно, колико ја видим, они сугеришу да би неправилне, а честе облик (Паћино, Присли) требало превести у правилне (Пачино, Пресли) који би временом ушли и у обичај, односно постали уобичајени.

Могуће је применити и начело број 3, али само у случајевима када се ова три извора не слажу (а таквих је врло мало). Ето решења за Бирмингем/Бермингам, иако лично мислим да би ту Правопис (нарочито овј нови) требало да има апсолутну предност, чиме би се начело број 3 елиминисало.

Дефиниши ми појав "установљене употребе" и дефиниши ми оног ко ће одлучити шта је "установљена употреба", а што не.

Коришћење преусмерења из других облика се на српској Википедији ради годинама и нико на то нема приговора (сем једног "малог", а то је: који ће облик бити у наслову чланка, а који ће се облици преусмеравати на њега).

"Заједница ће да одлучује": Ако се не варам, ти тврдиш да ће заједница (односно Википедија) да одлучује који су извори поуздани а који не. Другим речима, заједница би тек требало да одлучи да ли су Прћић, Клајн или Правопис поуздани извори? То би се вероватно урадило на демократски начин, гласањем, и сви би били срећни и задовољни. Дај, Игоре, молим те.

За вежбу: Имамо чланак Чад Крогер/Кругер који је синоћ поставио један сарадник. Прочитај стр. за разг. чланка и објасни ми (аргументовано) како би ти насловио тај чланак, које би поуздане изворе користио и да ли су они извори које сам навео поуздани или не (мислим, волео бих да ми опишеш методологију долажења до тог закључка).

--Sly-ah (разговор) 07:34, 28. април 2010. (CEST)

---

А све ово је могло да се избјегне. Једноставном одлуком који Правопис (Матице+Прћићеви додаци или само Матице) поштујемо. Али кад се о томе гласало, већина је гласала против одлуке о једној варијанти. Е зато сада сви уживамо у представи без краја и конца. Стога, препуштам контра гласачима да се баве Амијеном и Амјеном, Бермингемом и Бирмингемом, Макдоналдом и Мекдоналдом, Сичуаном и Сечуаном. итд итд. Можда ћете идући пут боље размислити, и смоћи храбрости да донесете одлуку. --Мирослав Ћика (разговор) 19:05, 28. април 2010. (CEST)

Категорија

Потребно је да се уклони категорија "Изузми при штампању" у којој се налази ова страна Трга. --109.93.104.228 (разговор) 12:01, 25. април 2010. (CEST)

Исмаил

Како се правилно транскрибује албанско име Исмаил (Ismail) ? --Antidiskriminator (разговор) 11:10, 3. мај 2010. (CEST)

Ismailj. Po Pravopisu, albansko slovo L uvek prenosiš kao Lj, osim ako je ispred vokala E i I, kada ga prenosiš kao L. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Schwarzkaffee (разговор • доприноси)

Немој да се љутиш, али хоћеш ли молим те да ми даш неки линк ка том правилу правописа, пошто се један Исмаиљ много наводи у чланцима које сам написао, па чисто да будем 110% сигуран.--Antidiskriminator (разговор) 09:14, 5. мај 2010. (CEST)

Исмаиљ јесте правилно по рјечнику Правописа из 1993, који нас у тексту одреднице упућује на тачку 107b(2), гдје сазнајемо да се тако транскрибује зато што је L на крају ријечи. --PointDread (разговор) 19:25, 5. мај 2010. (CEST)

Ne mogu ti dati nikakav link, izvini, jer mi nije poznato da Pravopisa ima na internetu. :) Ako imaš knjižicu Pravopisa Matice srpske, ne školsko nego veliko, neskraćeno izdanje, tamo imaš pravila transkripcije imena iz albanskoga. Ranije su bila skenirana i okačena i ovde na Vikipediji, ali ne znam postoje li još uvek. Ako ti često trebaju transkripcije albanskih imena, možeš se slobodno meni obratiti, ali molim te, na srpskohrvatskoj Vikipediji, jer ovde ne uređujem; samo ponekad, ali stvarno retko, svratim na ovaj odeljak Trga da se malo nasmejem. :D — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Schwarzkaffee (разговор • доприноси)

Ismail ne moze da bude albansko ime. 99% je arapsko, tursko ili perzijsko.Ismail_(name) --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:35, 5. мај 2010. (CEST)

Овдје се ради о транскрипцији и стога под албанским именом подразумијевамо било које име прилагођено албанском језику, без обзира на његово евентуално поријекло из неког другог језика. --PointDread (разговор) 21:27, 5. мај 2010. (CEST)

Diana Johnstone

Како се правилно транскрибује име горе наведене америчке новинарке?--Antidiskriminator (разговор) 01:07, 4. мај 2010. (CEST)

---

Дајана Џонстон.

--Sly-ah (разговор) 07:13, 4. мај 2010. (CEST)

Име врсте

Јел неко може да ми наведе име ове врсте на српском језику de:Uhu и en:Eurasian Eagle-owl? -- SmirnofLeary (разговор) 17:05, 8. мај 2010. (CEST)

Velika ušara-buljina (Bubo bubo). Imaš još: šumska sova (asio otus); ušara šumska, (Strix aluco); ćuk, (Athene noctua); kukuvija (Tyto alba). --Славен Косановић {разговор} 17:54, 8. мај 2010. (CEST)

Хм, изгледа да ми не одговарају наведени специфични појмови. Треба ми у контексту чланка Хајнкел He 219 надимак „сова“ (нем. Uhu). Можда је довољно само сова? Авион је био први немачки ноћни пресретач са великим уграђеним радаром у носу. -- SmirnofLeary (разговор) 18:02, 8. мај 2010. (CEST)

Hm, pa ne znam to. Možda nadimak "sova ušara-buljina"... :) A možda je dovoljno samo "sova"... :) --Славен Косановић {разговор} 18:06, 8. мај 2010. (CEST)

Хехех, Хајнкел He 219 (сова-ушара-буљина). Фино звучи. Мада кад мало размислим можда би био исправан тај термин „ушара“ с обзиром на радаре. Има неке везе, уши - радари. Треба питати биологе, да ли сова ослушкује кретање или иначе сова као сова има добар вид ноћу? -- SmirnofLeary (разговор) 18:12, 8. мај 2010. (CEST)

Izgleda da je naše najćešće ime za ovu sovu "buljina", mada ih ima više vrsta, velika, srednja i mala... [1]. Šta ynam, ovo sa pticama mene uvijek ybunjuje pošto u različitim krajevima imaju različita imena, ali evo ova knjiga je bolja nego moja nagađanja... :) --Славен Косановић {разговор} 18:17, 8. мај 2010. (CEST)

Inače, sove imaju odličan vid i sluh. Tu informaciju imaš u članku sova. --Славен Косановић {разговор} 18:23, 8. мај 2010. (CEST)

Ова је више буљара/буљина него ушара. :) Буљара се односи на очи, а не на уши, па ме то доводи у недоумицу. Мада је изгледа тако, Eagle-owl Игл је орао и има добар вид, значи ово је буљара, а ушара би требало да је нешто друго. Не одговара ми за чланак, радари би требали да буду уши, више него очи, па би ми више одговарао надимак ушара. -- SmirnofLeary (разговор) 18:30, 8. мај 2010. (CEST)

Хвала за књижицу, одлична је. Био сам написао Списак угрожених врста птица, па ћу искористити текст да проширим списак. -- SmirnofLeary (разговор) 18:33, 8. мај 2010. (CEST)

Сад ми тек ништа није јасно. Ушаре само имају уздигнуто перје које подсећа на уши (изглед), а то нема никакве везе са слухом. Испада да буљина ипак боље чује јер тај вео око очију усмерава звук ка ушима. Колико видим и уши су асиметрично распоређене, па на тај начин лоцирају плен. Звук делић секунда пре стиже до једног уха него до другог. -- SmirnofLeary (разговор) 18:38, 8. мај 2010. (CEST)

Skoro sve sove imaju velike oči. :) Šta znam u Bosni, koliko se sjećam zove se i buljina i ušara. Ako pogledaš u ovoj knjizi, cijela ta porodica sa ušima se zove porodica ušara. Inače, na našim prostorima je najćešća ova srednje veličine odnosno, Utina (Asio otus). Ako je riječ o nadimku aviona komotno mu možeš dati to generičko ime porodice: "ušara". :) Generalno sove imaju odličan sluh i vid, bez obzira što mnoge vrste nemaju to perje koje podsjeća na neke uši. Dakle, to je samo perje, koje sigurno ima neku funkciju, ali uši imaju sve vrste. --Славен Косановић {разговор} 18:47, 8. мај 2010. (CEST)

Ставио сам тај надимак, ушара. Пошто се ради о ловачком авиону - пресретачу. Надимак би требао да буде у односу на врсту која је грабљивица. Надам се да ушара не лови мушице и инсекте. -- SmirnofLeary (разговор) 19:03, 8. мај 2010. (CEST)

Lovi miševe, zečeve i pokoju kokoš ili pile, ako stigne... :) --Славен Косановић {разговор} 19:05, 8. мај 2010. (CEST)

Јап, видим. Ово се односило на неку малу врсту на коју сам налетио (тежи испод 300g). Ушара је ОК, мада ни оно сова ушара-буљина није било лоше. -- SmirnofLeary (разговор) 19:07, 8. мај 2010. (CEST)

Aerodromi

Mislim da bi trebalo proveriti transkripcije. Iako sam mnogo puta rekla da necu da se mešam ovo mi mnogo para uši: pronašla sam (i sigurno nije jedina greščica) Аеродром Вашингтон Дулс (IAD) na velikom broju stranica. IAD se ne izgovara Duls, već Dalas (za razliku od grada Dalasa gde je prvo -a iskrivljeno u ae, ovde se izgovara čisto -a). Ne znam šta kažu zaduženi za transkripciju, kako bi se prevelo na Srpski ali Dulles nije Duls.--Sanja разговорстраница 05:18, 9. мај 2010. (CEST)

---

Dul·les   /ˈdʌləs/

Заправо, правилна транскрипција би била Далес (оно мукло "ə" се преноси према слову у оригиналном запису).

И Прћић наводи Далес као исправан облик.

--Sly-ah (разговор) 09:16, 16. мај 2010. (CEST)

Hvala, ja samo rekoh da nikako ne moze biti Duls :) dakle sada treba ispraviti onu gomilu stranica :( ima li dobrovoljaca? --Sanja разговорстраница 01:43, 17. мај 2010. (CEST)

---

Најбоље би било да то одради бот.

--Sly-ah (разговор) 07:14, 17. мај 2010. (CEST)

Apsolutno! :) Procesljacu da vidim ima li jos necega sto "bode oci"! --Sanja разговорстраница 19:05, 17. мај 2010. (CEST)

Ne bi ili nebi

Vidim da se u tekstovima mogu naći oba. Zar nije samo ne bi ispravno?

ne bi

nebi --80.242.116.186 (разговор) 02:04, 16. мај 2010. (CEST)

Па јесте, исправно је "не би", али корисници гријеше. Ипак, ја бих препустио боту да то исправља; пошто је то сизифоскци посао у смислу да док исправиш све грешке до одређеног датума, за наредни период појаве се нове, исте. --Славен Косановић {разговор} 02:08, 16. мај 2010. (CEST)

Kayseri

Како се транскрибује на српски турски град Kayseri?--Марко235 (razgovor) 20:47, 12. мај 2010. (CEST)

Кајсери (Енц. атлас света, стр. 142); (Атлас Азије, стр. 34);(Велики атлас света, стр. 37);(Велика енцикл. географије, стр. 238);(Геокартин школски атлас, стр. 46) --ИванМ. (разговор) 21:44, 12. мај 2010. (CEST)

Хвала!--Марко235 (razgovor) 22:55, 12. мај 2010. (CEST)

Транскрипција грчког имена Germanos Karavangelis (Greek: Γερμανός Καραβαγγέλης)

Како се правилно врши транскрипција грчког имена Germanos Karavangelis (Greek: Γερμανός Καραβαγγέλης) на српски језик?--Antidiskriminator (разговор) 23:23, 16. мај 2010. (CEST)

Ako je u pitanju savremeni Grcki - tako kako si napisao :) (Germanos Karavangelis, dve lambde su -ng i beta je -v, -η je -i) --Sanja разговорстраница 01:49, 17. мај 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 12:04, 17. мај 2010. (CEST)

Nema na cemu :) (uzgred.. dve game -γγ.. hehe.. bilo je kasno vece ;) ) --Sanja разговорстраница 19:04, 17. мај 2010. (CEST)

Пре бих рекао рано јутро. --Antidiskriminator (разговор) 01:34, 19. мај 2010. (CEST)

Commodore Cardale

је био високи официр Британске Краљевске Морнарице. Како се његово име правилно транскрибује? Претпостављам да Комодор није име него титула? --Antidiskriminator (разговор) 01:37, 19. мај 2010. (CEST)

Kapetan--Јакша (разговор) 23:13, 24. мај 2010. (CEST)

Edith Durham

је из Велике Британије. Како се врши правилна транскрипција њеног имена у српском језику.--Antidiskriminator (разговор) 12:02, 24. мај 2010. (CEST)

Идит Дерам.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:08, 24. мај 2010. (CEST)

Durham [ˈdʌɹəm] - Дарем, као и знаменити град у Енглеској.--Јакша (разговор) 21:01, 24. мај 2010. (CEST)

Хвала обојици. --Antidiskriminator (разговор) 21:20, 24. мај 2010. (CEST)

Џонаја каже Дерам, Јакша каже Дарем па преправља у Дарам, а Слаја каже Дарам. Да ли се Јакша предомислио? --Antidiskriminator (разговор) 21:22, 24. мај 2010. (CEST)

Добро, ако гурате Фулам, онда је Дарам. Ја сам за тај град много пута чуо да је Дарем. Поставља се питање зашто је онда Тотенхем (само немојте да неко у бесу не крене да мења то у Тотнам).--Јакша (разговор) 21:29, 24. мај 2010. (CEST)

Сад сам слушао на линку који је навео Џонаја. Изговара се дјурам. --Antidiskriminator (разговор) 21:50, 24. мај 2010. (CEST)

То не може бити. Али, радите како хоћете.--Јакша (разговор) 22:00, 24. мај 2010. (CEST)

Нећу да радим како хоћу него како треба. --Antidiskriminator (разговор) 22:29, 24. мај 2010. (CEST)

---

Дарам - из неколико разлога:

1. ˈdɜrəm - (транскрипција Дерам, при чему се "ə" преноси по оригиналном слову) - је изговор у АмЕ

ˈdʌɹəm - (транскрипција Дарам, при чему се "ə" преноси по оригиналном слову) - је изговор у БрЕ, односно препоручени изговор (RP)

2. У случају да постоје два или више изговора, као основни се узима онај који спада у RP, дакле, изговор у БрЕ

3. Наречена госпођица је Енглескиња и нема разлога да се њено презиме изговара као у америчком енглеском

4. И Прћић каже да је Дарам.

--Sly-ah (разговор) 22:02, 24. мај 2010. (CEST)

---

АД, изговара се ˈdɜrəm, а не дјурам. Ово дјурам је транскрипција, и то неправилна. Успут, акустички утисак зна и да превари.

--Sly-ah (разговор) 22:06, 24. мај 2010. (CEST)

Ako smem da pitam, nevezano za Engleskinju, Slajo, sta je ovo Bre u Rp i RP u Bre? :D --Sanja разговорстраница 22:16, 24. мај 2010. (CEST)

Хвала свима који су написали коментар. Дарам. --Antidiskriminator (разговор) 22:30, 24. мај 2010. (CEST)

---

За Сању:

Британски енглески (British English, BrE, BE) , амерички енглески (American English -AmE, AE), RP (Received Pronunciation [2]

--Sly-ah (разговор) 22:35, 24. мај 2010. (CEST)

Хвала! Нисам знала.. а кад си написао - логично је --Sanja разговорстраница 23:20, 24. мај 2010. (CEST)

Транскрипција са француског - урађено

• Renee-Francoise-Adelaide Le Monnier - Рене Франсоаз-Аделед Ле Моније
• Marie-Anne Sochon - Мари-Ан Сошон
• Marie-Charlotte de Courty de Romanges - Мари-Шарлот де Курти де Романж
• Charles-Emile - Шарл-Емил
• Sophie-Suzanne - Софи-Сузан
• Sophie-Germain - Софи Жермен
• St Julien de Mailloc Сен Жилијен де Мајок
• Count de Colbert-Laplace Колбер-Лаплас
• Tourgeville Туржевил
• Besancon - Безансон
• Melun - Мелен
• Arcueil - Аркеј
• Sceaux - Ско
• Thermidorean

--Sly-ah (разговор) 16:10, 28. мај 2010. (CEST)

Транскрипција и превод са Италијанског - урађено

• Презиме Lagrangia, са француског је Лагранж, али је овде у питању итал. - Лагранђа
• Giuseppe Francesco Ludovico Lagrangia - Ђузепе Франческо Лудовико Лагранђа
• Teresa Grosso - Тереза Гросо
• Cambiano - град недалеко од Торина - Камбијано
• Vittoria Conti - Виторија Конти

-- SmirnofLeary (разговор) 04:01, 28. мај 2010. (CEST)
Златко, хвала на транскрипцији. -- SmirnofLeary (разговор) 20:26, 28. мај 2010. (CEST)

Транскрипција и превод са француског (1)

Називи научних радова, (небеска механика и математика)

• Recherches sur la précession des équinoxes et sur la nutation de l’axe de la terre
• Recherches sur differents points importants du systeme du monde
• Opuscules mathematiques
• Exposition du syste`me du monde
• Traitѐ de mѐcanique cѐleste
• Thѐore analytique des probabilitѐs
• Theorie analytique de la caleur

-- SmirnofLeary (разговор) 02:06, 28. мај 2010. (CEST)

• Превод: pensionnaire veteran
• Превод: Bureau des Longitudes
• Превод: Connaissance des temps

Транскрипција имена

• Thermidorean - име режима: Т..ов режим (en:Thermidorian Reaction).

Термидорски режим--Јакша (разговор) 20:51, 28. мај 2010. (CEST)

Хвала пуно, немамо чланак па не знам који је устаљен термин код нас, французи како видим пишу чланак Пад Робеспијера. -- SmirnofLeary (разговор) 21:02, 28. мај 2010. (CEST)

Транскрипција и превод са француског (2)

• Edmie - женско име
• Aloise de Bure - женско име
• Marie Froncoise Alicia
• Jean Louise Marie Poulain d'Andecy
• Marie Mathilde
• Desestre - презиме
• rue de Tournon
• College Montagu - име високошколске установе
• Ecole Centrale des Travaux Publiques - исто
• Ecole Centrale du Pantheon - исто
• Ecole Normale - исто
• Ecole Normale Superieure - исто
• Ecole des Pons et Chaussees - исто
• Societe Philomatique - исто
• St. Jacques de Haut Pas - име цркве
• Saint-Sulpice - име цркве
• St. Benoit sur Loire - име опатије
• Превод са енг. наслова књиге Imitation of Christ - en:The Imitation of Christ (book)

-- SmirnofLeary (разговор) 05:42, 30. мај 2010. (CEST)

Imitation of Christ je verovatno preveden kod nas kao Imitacija Hrista. Barem tako kaže ovaj članak u NIN-u. Možda bi trebalo potražiti u COBIS-u. --Јагода испеци па реци 09:52, 31. мај 2010. (CEST)

Место у Албанији које се зове

Beçisht, на албанском језику. Како се назив овог места правилно транскрибује на српски? --Antidiskriminator (разговор) 14:45, 2. јун 2010. (CEST)

Bečišt/Bečište. Po mome je bolje ovo prvo, ali ni ovo drugo nije nepravilno.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.92.43.88 (разговор • доприноси) | 07:19, 9. септембар 2010

Вики

Често користимо реч Вики. Којег рода би она требало да буде? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:48, 5. јун 2010. (CEST)

Ако се вики дефинише као врста веб сајта, односно врста система за управљањем садржајем, онда је највјероватније у питању мушки род. --Славен Косановић {разговор} 11:48, 5. јун 2010. (CEST)

Вики је скраћено од Википедија (барем ја тако користим реч вики), па би онда требало да је женског рода (та Википедија). --Јагода испеци па реци 19:25, 11. јун 2010. (CEST)

Сад нешто размишљам. И Славен је у праву. Све зависи на шта мислиш. Ако мислиш на тип веб сајта, онда тај вики (и малим словом, јер је заједничка именица). Ако мислиш на Википедију, онда та Вики (и великим словом јер је име веб сајта). Барем ја то тако видим.--Јагода испеци па реци 19:27, 11. јун 2010. (CEST)

Да појасним... Вики као врста система/софтвера за управљање садржајем на вебу је старији од Википедије, што се може видјети у истоименом чланку... Википедија је конструкција која је настала од ријечи вики и енциклопедија. Дакле, енциклопедија која се базира на софтверу вики, или чак „брза енциклопедија“, пошто је „вики вики“ хавајска ријеч која значи „брзо“. :) Тако да би концепт Википедије могао да буде сличан концепту „брзе хране“... (мала шала која није далеко од стварности) :) На крају, одговор на наградно питање... Википедија као енциклопедија, женски род и велико почетно слово, вики као врста веб сајта/софтвера за управљање садржајем, малим словом и мушки род. („ова Википедија“, али „овај вики“...) --Славен Косановић {разговор} 23:22, 20. јун 2010. (CEST)

Fudbaleri

Moze li neko da mi transkribuje imena ovih alzirskih fudbalera?--Марко235 (razgovor) 03:17, 6. јун 2010. (CEST)

• Lounès Gaouaoui
• Faouzi Chaouchi
• Raïs M'Bohli
• 3Nadir Belhadj
• Antar Yahia
• Habib Bellaid
• Madjid Bougherra
• Rafik Halliche
• Carl Medjani
• Djamel Mesbah
• Abdelkader Laïfaoui
• Yazid Mansouri
• Djamel Abdoun
• Ryad Boudebouz
• Foued Kadir
• Karim Ziani
• Hassan Yebda
• Adlène Guedioura
• Mehdi Lacen
• Rafik Saïfi
• Karim Matmour
• Abdelkader Ghezzal
• Rafik Djebbour

„Св. Кирил и Методиј“

Како се правилно транскрибује са бугарског назив Солунске бугарске мушке гимназије „Св. Кирил и Методиј“?--Antidiskriminator (разговор) 15:50, 9. јун 2010. (CEST)

Слика или фотографија

Мислим да реч слика означава слику, најчешће сликарско платно, насликану бојама, темпером, уљаним бојама.... А фотографија означава нешто што је резултат фотографисања. Приметио сам да се често (чак и у шаблонима) употребљава израз слика уместо фотографије. Да ли ја грешим у дефинисању ових речи и ако не грешим, да ли постоји на википедији нека усвојена процедура толеранције овакве широко распрострањене грешке?--Antidiskriminator (разговор) 20:02, 9. јун 2010. (CEST)

Слика, осим што се односи на дводименионално умјетничко дјело, је код нас опште име за све врсте дводимензионалних представа, укључујући фотографије, илустрације, цртеже, техничке, ове и оне, итд. Имаш чак и израз ментална слика, слика у покрету, итд. Дакле, општи израз је овдје у питању, а не умјетничко дјело. --Славен Косановић {разговор} 20:19, 9. јун 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 12:41, 10. јун 2010. (CEST)

Mürzsteg

је град у Штајерској у Аустрији. Како се правилно транскрибује његов назив на српски језик?--Antidiskriminator (разговор) 09:33, 11. јун 2010. (CEST)

Mürzsteg -> Мирцштег. Интересантно је да је мјесто добило име по ријеци Mürz, чије име води поријекло од словенског "моурица" -> мала Мура (ријека у Аустрији, Словенији и Хрватској). --Kašter (разговор) 11:44, 11. јун 2010. (CEST)

Интересантно. Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 15:18, 11. јун 2010. (CEST)

Христо Чернопеев

је бугарски војвода са почетка 20. века. Како се његово презиме правилно транскрибује на српски језик?--Antidiskriminator (разговор) 02:44, 15. јун 2010. (CEST)

---

Христо Чернопејев.

--Sly-ah (разговор) 11:15, 15. јун 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 11:55, 15. јун 2010. (CEST)

Правилно

Да ли је правилније рећи предпреглед или претпреглед, или пак могу обе варијанте? Исто питање се односи на надкатегорије/наткатегорије, као и на подкатегорије/поткатегорије. Хвала--M!cki ^talk 12:03, 15. јун 2010. (CEST)

Претпреглед, наткатегорија, поткатегорија и сл. јер долази до једначења по звучности. Једине групе где не долази до једначења су дс и дш (председник, будшто).--Јагода испеци па реци 12:11, 15. јун 2010. (CEST)

--M!cki ^talk 12:12, 15. јун 2010. (CEST)

Nema na šta--Јагода испеци па реци 12:29, 15. јун 2010. (CEST)

Поправљање ијекавице

Другари, на ИКИ преводиоцу је доступна нова опција, која ће засигурно занимати оне који пишу ијекавицом: поправка ијекавских неправилности; само штиклирајте опције „ПОПРАВИ ијекавицу“ и „Подебљати измењени текст“ на адреси ikiprev.com/?text и притисните Преведи, а онда ћете у преводу лако пронаћи (великим дебелим словима десно) ствари које нису ваљале. Занимљиво ће бити и Хрватима чији су текстови сви ијекавски, а чији чак и сјајни чланци садрже неправилности; примјера ради, овај чланак овдје се може видјети (ако скролујете, видјећете усред текста велика дебела слова - застаните мишем над њима и видјећете трансформацију хевинг тук плејс) да их и у сјајним чланцима има. Присутан је чак и облик „донијео“ :) исправљен у „донио“... Поз! --Дарко (разг.) 20:52, 18. јун 2010. (CEST)

---

И немојте заборавити да је ту "опцију" осмислио и урадио наш угледни лингвиста Д. М. (познатији под уметничким псеудонимом "Ријечник").

--Sly-ah (разговор) 17:35, 19. јун 2010. (CEST)

Пффф... :-> Није свијет мрачан, Слајо, ти си мрачан. --Дарко (разг.) 22:55, 20. јун 2010. (CEST)

---

Па што си на крај срца. Само сам те мало рекламирао код твојих "другара", Бранко.

--Sly-ah (разговор) 00:07, 21. јун 2010. (CEST)

Иначе, изгледа да је ствар нејаснија но што сам мислио кад сам писао текст изнад: у тексту који ИКИ преведе на горе описани начин неисправни облици се ИСПРАВЕ, па тек ОНДА испишу повећаним словима, тако да је неке читаоце збунило то што су наглашени облици - исправни. Ако пређете мишем преко таквог (наглашеног) облика, видјећете облик који је ту стојао првобитно. --Дарко (разг.) 00:09, 21. јун 2010. (CEST)

Слиаше, правиш тијешку гријешку. - г. Тврдко Пријенос :) --Мирослав Ћика (разговор) 00:15, 21. јун 2010. (CEST)

Дарко, свака част. Би ли се могао тај преводилац некако убацити на срвики, да имамо провјеру синтаксе у чланцима? --Мирослав Ћика (разговор) 00:15, 21. јун 2010. (CEST)

Има проблема са википедијином политиком кориштења вањских средстава... дуга прича. Засад тешко да ће моћи директно на википедији. --Дарко (разг.) 08:54, 21. јун 2010. (CEST)

Извин'те што се мешам али лакше је инсталирати додатак на Мозилином Фајерфоксу за проверу правописа у српском. Има за ћирилицу и латиницу како за екавицу тако и за ијекавицу. Подвуче црвеном линијом речи које нису у речнику (речник се лако допуњава). Користим га обавезно у текстовима јер ми је лакше исправити грешку ако је видим подвучену црвеном бојом. Ево на пример, сад у овој теми ми је подвукао "тијешку гријешку". Могу онда да закључим да је у питању тешка грешка.--Миланче (разговор) 04:28, 21. август 2010. (CEST)

Мени тај додатак не ради како треба. Ради за екавицу, али код неких правилних ијекавских ријечи и даље подвлачи црвено. За неке ријечи је добар, и дјелимично помаже, али га требају доста дорадити. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:20, 21. август 2010. (CEST) с. р.

Па имаш селектујеш реч и "додај у директоријум". И мени једно време није радио, а сад ради и на ијекавици. Био сам реинсталирао.

Гана

Јел исправно гањански или гански фудбалери?--Марко235 (razgovor) 15:51, 19. јун 2010. (CEST)

А што ће ти то „ња“ у сред ријечи/придјева када га нема у имену државе. Држава се зове Гана, а не Гањана. --Славен Косановић {разговор} 23:30, 20. јун 2010. (CEST)

---

Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili Ganjanin, -anka.

И. Клајн, Речник језичких недоумица, 4. издање, 1997, стр. 52.

--Sly-ah (разговор) 00:03, 21. јун 2010. (CEST)

Па ако је исправан облик Гањани, онда је исправно и гањански као придев од те именице, али фудбалери не представљају народ већ државу, тако да је свакако гански. Obrens (разговор) 12:53, 24. август 2010. (CEST)

Stanovnici

Potreban mi je pravilan naziv stanovnika Lopara i Novog Grada u Republici Srpskoj. Pretpostavljam da se stanovnici Novog Grada nazivaju Novljani. Hvala unaprijed na pomoci. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:33, 21. јун 2010. (CEST)

---

Тачно, становници Новог Града су Новљани, а становници Лопара су Лопарци (судећи по овом [3] форуму).

--Sly-ah (разговор) 20:48, 21. јун 2010. (CEST)

Hvala ti na odgovoru, ali me zanima da li to moze neko da pogleda u nekom rjecniku, ili mogu da prihvatim naziv sa interneta? Licno sam zadovoljan odgovorom ali se plasim da ne dodjem u situaciju da mi neko prebacuje. Uotalom mogu da se pozovem na ovaj razgovor. Hvala u svakom slucaju. Pozdrav. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:56, 21. јун 2010. (CEST)

---

Нажалост, још увек не постоји речник етника на српском језику. Етници су разбацани по већ постојећим речницима, и то само они "познатији", док етнике за мања места можеш наћи само на интернету или у ускостручним чланцима у ускостручним часописима. Етник Новљанин бележи велики речник САНУ и то у значењу становник Новог или становник Новске. Што се тиче извора за етник Лопарци, мислим да је форум за који сам ти дао линк сасвим поуздан извор, будући да се ради о форуму Лопаре, а у основно правило у лингвистици је да је назив за становника неког места (или етник) управо онај каквим га одреде сами становници тог места. Дакле, ако становници Лопара на свом форуму кажу да су они Лопарци, нема ти поузданијег критеријума од тог.

--Sly-ah (разговор) 21:31, 21. јун 2010. (CEST)

Posteno. Hvala na odgovoru. ps Povodom naziva stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj, kako bi bilo najbolje nazvati clanak ili spisak naziva stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj? "Nazivi stanovnika gradova i opstina u Republici Srpskoj", ili postoji neki kraci oblik uz upotrebu rijeci koje nisu stranog porijekla? --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:39, 21. јун 2010. (CEST)

---

Мислим да је најбоље само Етници Репупблике Српске јер етник значи управо то: назив за становника неког места. Дакле, Београђанин, Бањолучанин, Лопарац . . . су етници. Додуше, постоји опасност да одређен део читалаца неће одмах схватити о чему је реч, али ће врло брзо из контекста моћи сконтати о чему се ради. Такође бих ти понудио сву логистичу помоћ (наравно, ако ти буде потребна) код прављења тог списка, будући да имам нешто литературе која би могла бити корисна, а тај сегмент лингвистике ми је врло интересантан.

--Sly-ah (разговор) 21:49, 21. јун 2010. (CEST)

Odlicna ideja posto sam zelio da ukljucim i nazive stanovnika regija, poput regije Birac, Posavine, Podrinja, Semberije, Krajine itd. Ajde razlisli da li postoji srpska rijec koja nije stranog porijekla a odgovara znacenju pojma etnici. Licno sam protivnik stranih rijeci i izraza u srpskom jeziku, ali jezik napreduje i to ne moze da se zaustavi. Ipak je dobro da koristimo nase rijeci radije nego tudje. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:56, 21. јун 2010. (CEST)

---

Колико је мени познато - не постоји. Етник је стручни лингвистички термин који означава назив за становника неког насељеног места или земље.

--Sly-ah (разговор) 22:42, 21. јун 2010. (CEST)

италијански

Ако неко зна како италијанско име Quagliarella треба транслитеровати ћирилицом, да га стави овде. Bogorm (разговор) 18:20, 24. јун 2010. (CEST)

Кваљарела--Zrno (разговор) 18:23, 24. јун 2010. (CEST)Зрно

VIKIPEDIJANCI SU INDIJANCI?!

VIKIPEDIJANCI SU INDIJANCI?!

[[Медија:* Umesto sadašnje upotrebe pojma VIKIPEDIJANCI (korisnici Vikipedije) gramatički i etimološki je ispravije (bolje) upotrebljavati pojam ili reč VIKIPEDISTI. Sadašnji prevodilac je najverovatnije izveo pojam od pridevskog oblika (engleskog WIKIPEDIAN) i stavio ga u široku upotrebu srbskog jezika kao VIKIPEDIJANCI (Indijanci), što je nepravilno. Mada postoje izuzeci ovde je očito jezički prekršaj. Pojam treba izvesti iz imeničnog oblika VIKIPEDIJA i prevoditi ga na srbski ubuduće kao VIKIPEDIST (jedn.),odnosno vikipedisti (mn.). Usporedi: enciklopedija i enciklopedist. Ne enciklopedijanac!. I molim da uvažite moju primedbu (korekciju). Hvala na pažnji. Prim. prof. dr Došić Slobodan, Beograd, Srbija, ETNOMEDICINA COSMOENERGETICA EMCE)-Association Belgrade 1077 Beograd, Peđe Milosavljevića 22/3 tel. +381 (0)11 318 6104, e-mail: bioscell@nadlanu.com]]

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.205.207 (разговор • доприноси) | 01:33, 26. јун 2010

Samo što je ovo Vikipedija na srpskom jeziku. Kako god, naziv Vikipedijanac nije potekao od zanimanja (na engleskom se kaže encyclopedist), već je nastao po analogiji da je Vikipedijanac deo zajednice Vikipedije. (videti odeljak Nomenclature). -- Loshmi (razgovor) 09:17, 27. јун 2010. (CEST)

Gospodine Došiću, takođe je pravilno srPski a ne srBski (jednom može biti greška u kucanju, ali dva puta sigurno nije), pa vi uporno pišete sa B.--Јагода испеци па реци 10:41, 27. јун 2010. (CEST)

Takođe nije nimalo razborito da na ovako javnim mestima kao što je Vikipedija ostavljate svoje lične podatke. Na vašem mestu, ja bih uklonila adresu i telefon, a bogami i imejl...--Јагода испеци па реци 10:43, 27. јун 2010. (CEST)

Ja sam oduvijek primjećivao tu „nepravilnost“ vikipedijanac, jer zaista BI bilo logičnije enciklopedist(a)-vikipedist(a), ali sam mislio da je ovo namjerno ovako skrojeno, pomalo simpatičnog oblika, pomalo - da - podsjeća na Indijanac... A i zašto ne bi moglo - Australija-Australijanac, Vikipedija-Vikipedijanac... --Дарко (разг.) 11:17, 28. јун 2010. (CEST)

Свакако да би Википедист било исправно, наиме имамо тај израз и у нашем рјечнику, међутим у употреби је Википедијанац, јер већини нас Википедист изгледа сувише озбиљно. Боље да нас се пореди са Индијанцима, него са некаквом сувише озбиљном заједницом Википедиста. Уосталом шта је толико лоше код ријечи Индијанац? Мени је увијек била симпатична. :) --Славен Косановић {разговор} 11:39, 28. јун 2010. (CEST)

To su sve novi pojmovi, koji nastaju sa nastankom novih pojava (kao što je Vikipedija), pa samim tim nešto ne verujem da bismo mogli još uvek govoriti o nekoj (ne)pravilnosti jedne ili druge reči. Jedno je sigurno: vikipedijanac ili vikipedista, u oba slučaja malim slovom, a ne velikim, jer se radi o nekom ko stvara Vikipediju a Vikipedeija je enciklopedija, dakle moglo bi se reći da u neku ruku govorimo o zanimanju, a s druge strane, Vikipedija ipak nije nikakva država da bi njeni članovi bili njeni stanovnici pa da se prema pravilima srpskog jezika, pišu velikim slovom. Dakle vikipedista ili vikipedijanac kao enciklopedista, a ne kao Indijanac, Amerikanac, Australijanac, Srbin, Englez, Francuz i sl.--Јагода испеци па реци 00:13, 9. јул 2010. (CEST)

Транскрипција

Понављам молбу за помоћ око транскрипције имена ових белоруских фудбалских клубова:

Дняпро Магілёў — Дњепр, Дњепро или Дњепар Могиљов

Шахцёр Салігорск — Шахтјор или некако другачије (ен:FC Shakhtyor Soligorsk)

Белшына Бабруйск —

Хвала--Drazetad (разговор) 08:41, 27. јун 2010. (CEST)--Drazetad (разговор) 21:55, 27. јун 2010. (CEST)

Lekari nisu prepisivači

Molim Vikipedijance da ubuduće na nazivaju u svojim tekstovima lekare „prepisivačima“. Kad lekar ordinira terapiju svom pacijentu on tu terapiju ne prepisuju, nego je propisuju. Propisivanje lekova je pravilan način izražavanja. Primenom reči prepisivanje lekova, terapije itd., Vi vređate lekare nazivajući ih prepisivačima.--109.93.197.169 (разговор) 09:50, 27. јун 2010. (CEST)

Та грешка долази из свакодневног језика. Вјероватно си чуо да пацијенти увијек кажу (барем већина) преписао ми доктор лијек. Ви доктори, ако си доктор, треба да исправљате ваше пацијенте, па ће вјероватно мање гријешити и на Википедији. Иначе, овдје ми ту грешку можемо ријешити ботом, тако да није неки проблем. У свакомо случају, хвала на указаној грешци. --Славен Косановић {разговор} 11:45, 28. јун 2010. (CEST)

---

преписати, препишем сврш.

1. поново написати неки текст копирајући с оригинала.

2. одредити, прописати болеснику лек или начин лечења.-

Једном болеснику препише доктор некакав прашак за лек (Нен. Љ., РМС).

Ту је преписао ову медицину ... да му је да сваких четрдесет минута (Крл., РМС).

Шестотомни речник српског језика МС.

--Sly-ah (разговор) 12:47, 28. јун 2010. (CEST)

---

Lekove mogu propisivati samo doktori medicine i doktori stomatologije (u daljem tekstu: lekari). Mogu se propisivati samo oni lekovi koji se stavljaju u promet na osnovu Zakona o proizvodnji i prometu lekova.

Citat je iz ; PRAVILNIKA O NAČINU PROPISIVANJA I IZDAVANJA LEKOVA ("Sl. list SRJ", br. 16/94, 22/97 i 52/2002 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) --93.87.182.145 (разговор) 22:37, 29. јун 2010. (CEST)

---

прописати, пропишем сврш.

1. издати прогас, наредбу, наредити, одредити. — Оно што вам је јуче било забрањено сутра ће вам бити прописано као дужност. Грол. Цар је . . . прописао јединствен устав. Пов. 2.
2. одредити средство за лечење. — Тај га је прегледао, на папирићу нешто прописао. Бен.

Такође шестотомни рјечник МС. :) Испада да је и једно и друго исправно, иако највјероватније љекари више користе прописати, а пацијенти преписати. :) --Славен Косановић {разговор} 22:52, 29. јун 2010. (CEST)

Шуцкори

Потребна ми је информација у вези појма Шуцкори , који има њемачки корјен. Дакле ако неко познаје историју и њемачки језик, да ми каже како је настала ова ријеч, да ми да одговарајућу ријеч у њемачком језику. Потребно ми је да ако неко посједује неко старије издање неког лексикона страних ријечи и израза, да ми пренесе шта тамо пише о значењу, употреби и поријеклу. Исто важи и за употребу и значење у њемачком језику. Хвала унапријед. --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:30, 28. јун 2010. (CEST)

У Савременом лексикону страних речи Љуба Мићуновића (ISBN 86-7331-128-4), као претпоследња одредница пише да је шуцкор заштитни војни одред. --филип ██ 11:12, 28. јун 2010. (CEST)

Ako mozes, daj sve sto pise tamo. U najmanji detalj. Hvala za ovo do sada. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:14, 28. јун 2010. (CEST)

šuckor nem zaštitni vojni odred.

Дакле, све сам већ написао. --филип ██ 11:18, 28. јун 2010. (CEST)

Само ако можеш и детаље лексикона, година изданја и издавач. Већ сам додао у кориштену литературу. Хвала. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:20, 28. јун 2010. (CEST)

• Савремени лексикон страних речи / Љубо Мићуновић, Књижевна заједница Новог Сада, Универзитетска ријеч (1988) (ISBN 86-7331-128-4)

Пронашао, хвала на помоћи --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:39, 28. јун 2010. (CEST)

Трећа молба за исту транскрипцију

Понављам молбу за помоћ око транскрипције имена ових белоруских фудбалских клубова:

Дняпро Магілёў — Дњепр, Дњепро или Дњепар Могиљов
Шахцёр Салігорск — Шахтјор или некако другачије (ен:FC Shakhtyor Soligorsk)
Белшына Бабруйск —
Хвала--Drazetad (разговор) 08:41, 27. јун 2010. (CEST)--Drazetad (разговор) 21:55, 27. јун 2010. (CEST)--Drazetad (разговор) 11:44, 28. јун 2010. (CEST)

Језик обраћања на Медијавикију

Рекао бих да имамо проблем са језиком интерфејса, који можда захтева и посебну страну за разговор. Неки од текстова превода садрже обраћање на „ти“, иако се могу заменити неутралним еквивалентима.

Нпр, испод прозора за измену имамо: Сними страницу, Прикажи претпреглед, и Сними промене, док може да стоји: Снимање странице, Приказ претпрегледа, и Снимање промена. На све слично мислим.

Моје је мишљење да је представљање избора у виду именовања опција боље решење од коришћења императива. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 18:05, 2. јул 2010. (CEST)

Слажем се. --Kašter (разговор) 23:02, 4. јул 2010. (CEST)

И ја се слажем са Михајловим предлогом. --Antidiskriminator (разговор) 23:15, 4. јул 2010. (CEST)

Ја се не слажем с приједлогом. То дугме се не обраћа кориснику, него се корисник помоћу тог дугмета обраћа википедији: Сними! Неће јој персирати, то је сигурно. А ови неутрални мени лично се не допадају, и нису уобичајени за команде. --Дарко (разг.) 21:10, 7. јул 2010. (CEST)

На који начин би списак опција (именица) могао да се обраћа кориснику или да садржи персирање? Тај део ти никако не стоји. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 21:17, 7. јул 2010. (CEST)

Nije prvi put da čujem mišljenje kao Mihajlovo, ali meni lično se više dopada ovo što kaže Darko, mada ja to opet shvatam malo drugačije. Ja dugme shvatam kao program koji meni kaže šta će da se desi ako klinkem na njega, a ne obrnuto, tj. kao da se ja obraćam programu, tj. Vikipediji u ovom slučaju. Iskreno, sve i da nije tako, mislim da te komande treba da budu što jasnije a imperativ je najjasniji kad je u pitanju neka akcija. Npr. Sačuvaj stranicu je mnogo jasnije od Čuvanje stranice. --Јагода испеци па реци 16:37, 8. јул 2010. (CEST)

Управо тако, то су команде софтверу Медијавики, а не разговор између господина Х и софтвера. Можда има неких ситуација гдје софтвер даје неко дуже објашњење кориснику, гдје би се могло нешто измијенити, али мислим да дугмад (команде) не треба компликовати. Ово што стоји у овом случају је сасвим јасно: Сними (ми) страницу (коју сам мијењао): Прикажи (ми) претпреглед (коначног изгледа измјена); Прикажи (ми) промјене (разлику између претходних и мојих измјена). --Славен Косановић {разговор} 16:50, 8. јул 2010. (CEST)

Браство и објавјено

Да питам за ове две ствари, пошто се фреквентно јављају:

• 1
• 2

Треба ли то дирати или не? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 19:41, 4. јул 2010. (CEST)

Ako pitaš da li treba ispravljati, svakako. Radi se sigurno u najvećem broju slučaja o tipografskoj grešci.--Јагода испеци па реци 16:32, 8. јул 2010. (CEST)

Питам за ове конкретне случајеве, где би те речи са наизглед типографским грешкама могле заправо да заиста буду такве у оригиналу. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 16:42, 8. јул 2010. (CEST)

Хм, ја бих рекла да јесу грешке, барем једна од њих. "Објавјено" није део никаквог наслова, већ каже да је то дело објављено 1927, а ово друго, Требало би да буде наслов неке књиге у којој се налази део "Банат", ако не грешим. Сад, Јован Радоњић је живео мало у 19. мало у 20. веку, тако да заиста није искључено да је заправо добро без Т. Предлажем да питаш оног ко је унео ту референцу у чланак, јер он ће најбоље знати. У самом чланку о овом историчару не стоји ништа што би могло да разреши ову мистерију...--Јагода испеци па реци 00:07, 9. јул 2010. (CEST)

JAT

Kako je moguće da je JAT Airlines - JAT erlajns? Morao bi biti Džat erlajns. To što mi znamo/mislimo da je u pitanju „J“ je nebitno.--Јакша (разговор) 09:49, 6. јул 2010. (CEST)

Рекао бих да треба ерлајнс. ЈАТ је скраћеница српских ријечи, па је зато ЈАТ, а AirLines је енглеска ријеч и слиједи јој транскрипција. Ако им се не допада како је испало, требало је да мисле прије но су изабрали енглеску ријеч да им твори име. --Дарко (разг.) 21:12, 7. јул 2010. (CEST)

Ахерон или Ахеронт?

Ахерон(т) (грч. Αχέρων) је река у северозападној Грчкој. По митологији је река бола у Хаду. На википедијама на већини језика (руском, немачком, бугарском, исландском, енглеском, мађарском, словеначком, турском,.....) је назив ове реке Ахерон. Међутим има и википедија (на хрватском, бошњачком, португалском.....) на којима је назив ове реке Ахеронт (са Т на крају). Гугл претрага на српском језику резултира скоро истим бројем погодака и за једну и за другу опцију. Шта је правилно?--Antidiskriminator (разговор) 10:09, 8. јул 2010. (CEST)

---

По Вујаклији је Ахерон, а по Клаићу Ахеронт. Бирај.

--Sly-ah (разговор) 10:47, 8. јул 2010. (CEST)

Оставићу Ахерон. --Antidiskriminator (разговор) 16:27, 8. јул 2010. (CEST)

Накарадни неологизми

Википедија:Корисничке скрипте - шта је ово? У српском се каже „корисничка скрипта“ (и за једнину и за множину), могуће и „кориснички скриптови“ (за ово нисам сигуран).--Јакша (разговор) 01:34, 9. јул 2010. (CEST)

Da, trebalo bi skript ili skripta. Mislim da ne ide skriptovi. [4] --Славен Косановић {разговор} 02:07, 9. јул 2010. (CEST)

U stvari, griješim... Javlja se i taj izraz... shell scripting = pisanje komandnih skriptova. --Славен Косановић {разговор} 02:11, 9. јул 2010. (CEST)

Постоји нешто што се зове скрипта, често се користи на универзитетским студијама, и нема множину. Ако сада уводимо нову реч - скрипт, онда њена множина може бити само скриптови.--Јакша (разговор) 15:49, 10. јул 2010. (CEST)

Iz Klajnovog RJN: skripta ima samo množinu sr. roda: čitam skripta (ne skriptu), učim iz skripata, nalazim u skriptima (uobičajeno ali pogrešno skriptama). -- Loshmi (razgovor) 16:13, 10. јул 2010. (CEST)

Da li bi onda bilo ispravno preimenovati u Korisnički skripti? -- Loshmi (razgovor) 16:13, 10. јул 2010. (CEST)

У сваком језику имамо ријечи које имају више значења, па и у српском. Не мора то да буде разлог, мада бих волио да једном већ добијемо стручни рјечник рачунарских појмова који су усагласаили стручњаци рачунарства са стручњацима језика. Овај рачунарски рјечник Микро књиге, је ипак нека радна верзија тако да није сто посто поуздан... Ево ја сам бацио поглед у шестотомни РМС и нашао ово:

скрипта, скрипата с мн. лат. предавања обично професора високих и виших школа, умножена циклостилом, тапирографом и сл. — Лута он по пољима с јуридичким скриптима (болд мој), а с великм мислима у глави. Кол.

Очигледно је да се множина од именице „скрипта“ не конструише тако у овом случају. --Славен Косановић {разговор} 16:19, 10. јул 2010. (CEST)

Da, pitanje je da li bi „računarska skripta“ i „fakultetska skripta“ trebalo da se tertiraju na isti način. Inače, tek sam danas saznao da ova „starinska skripta“ imaju samo množinu. Mi smo na faksu uvek fotokopirali „skripte“ :) -- Loshmi (razgovor) 16:24, 10. јул 2010. (CEST)

Možda bi stranica mogla da se preimenuje u Vikipedija:O korisničkim skriptima što bi bilo gramatički ispravno, i nedvosmisleno ukazivalo da je u pitanju množina. -- Loshmi (razgovor) 16:32, 10. јул 2010. (CEST)

Mada ipak mi se čini da „računarski skript“ nije isto što i „fakultetska skripta“. -- Loshmi (razgovor) 16:34, 10. јул 2010. (CEST)

Сви појмови у рачунарству су дефинисани ријечима које су раније имала друга значења, односно када се користе у рачунарству приписана су им нова значења. Нама и многим другима многе од тих ријечи долазе из енглеског језика, па из нашег угла испада да су то неке нове ријечи, јер нису настале у нашем језику. Наравно има и случајева гдје су конструисане неке нове, али опет ни те нису измишљене из ничега. Овдје би било добро послати писмо неком нашем стручњаку за језик... :) --Славен Косановић {разговор} 16:37, 10. јул 2010. (CEST)

CFR Cluj

Које је исправно, ЦФР Клуж или ЧФР Клуж? Ово је име једног румунског фудбалског клуба.--Марко235 (razgovor) 19:14, 10. јул 2010. (CEST)

Aromanian Wikipedia

Како се ова Википедија зове на српском? Вп на влашком, аромунском или цинцарском језику? --178.223.156.32 (разговор) 15:02, 11. јул 2010. (CEST)

Претпостављам да се на свим језицима углавном зове Википедија. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:12, 11. јул 2010. (CEST)

Човека интересује назив језика. Постоји Aromanian language, али нема чланак код нас. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 15:40, 11. јул 2010. (CEST)

Јакша је отворио чланак као Цинцарски језик.

Но мене занима под којим именом да отворим чланак: Википедија на цинцарском, на арумунском или македороманском језику? Уколико би те све могућности биле важеће, онда постављам питање који би назив имао првенство тј. по ком ће називу чланак носити име (док ће остали називи бити преусмерења). --77.46.225.163 (разговор) 21:57, 12. јул 2010. (CEST)

Ја бих је назвао Википедија на аромунском језику, пошто и у самом чланку цинцарски језик пише: цинцарски или аромунски језик. А направио бих преусмјерење са: Википедија на цинцарском језику. --Славен Косановић {разговор} 22:25, 12. јул 2010. (CEST)

Удружење Цинцара Србије даје предност термину цинцарски у односу на аромунски. Стога сам чланку дао име цинцарски језик.--Јакша (разговор) 00:40, 13. јул 2010. (CEST)

György Thurzó

Погађате, потребна ми је транскрипција имена поштованог господина, мађарског грофа. --Sabate (разговор) 03:07, 14. јул 2010. (CEST)

---

Ђерђ Турзо.

--Sly-ah (разговор) 09:33, 14. јул 2010. (CEST)

Хвала! --Sabate (разговор) 16:05, 14. јул 2010. (CEST)

Baillaud

Ovo francusko prezime bi po pravilu trebalo da se transkribuje kao Bajo, međutim imam osećaj da je ovo jedan od izuzetaka (tj. da ga Francuzi izgovaraju sa izuzetkom) i da glasi Belo. Šta kažete? (Inače radi se o prvom predsedniku IAU-a, pa ako ima neki astronom da ovo prati možda može pomoći.) --Sabate (разговор) 04:42, 17. јул 2010. (CEST)

Полусложенице и музички жанрови

Не да ми се да сређујем неке чланке док не разјасним једну ствар. Ради се о калковима из енглеског за називе одређених музичких праваца и жанрова који су у српски пренети простом транскрипцијом:

• Блек метал
• Треш метал
• Викинг метал
• Дед метал

И остали слични метали, па и неметали (поп рок, панк рок итд.)

Чини ми се да би их у свим овим случајевима требало писати са цртицом, јер речи „блек“, „треш“ итд. нису придеви у српском, да би се добила полусложеница. Мислим да начин на који се сада пишу (уопште, а и на википедији) није у духу српског. Код поп-рока, панк-рока и сл. мислим да не би требало да буде дилеме јер је потпуно јасно да се ради о полусложеници (спојене су две именице које независно постоје у српском, прва се не деклинира итд.).

Дакле блек-метал, треш-метал, дед-метал итд. С тим што, а ово кажем као металац :), мени не би уопште било глупо или необично да се неки од „придева“, где то није рогобатно и где не мења смисао, и преведу — рецимо „викиншки метал“ (мада не могу да се сетим више ниједног таквог примера). Једноставно не видим оправдање да се пишу без цртице (или далеко било спојено): прва реч се не деклинира, задржава свој акценат, па и значење (ако се уопште може сматрати да га у српском има)... Рецимо када би превели „дед метал“ то је „смрт метал“; у српском постоји назив за један алат — „смрт-кљешта“, па не видим зашто би и ово било другачије.

Немам правопис из '93. при руци, а и да га имам чини ми се да у њему постоји неко недоречено правило које се позива на „осећај“ када су у питању позајмљенице „новијег датума“, па сигурно није лоше да се ово продискутује пре него што почнем да мењам „по осећају“. Оно што ми уноси сумњу је да сам баш у некој од (архивираних) расправа овде прочитао изузетак у сличној ситуацији: „видео спот“, али није дато објашњење зашто је то изузетак од осталих полусложеница са „видео“.

У вези са овим су и остали слични појмови: „рок музика“ или „рок-музика“ и остале конструкције са некаквом музиком где је описна реч именица или уопште није реч у српском. У пракси (ТВ, штампа...) виђам оба решења. А и није само музика, постоји, чини ми се, на десетине таквих калкова: веб читач, веб страница, интернет сајт и све остало што је механички, word-for-word :), транскрибовано са енглеског.

У личној употреби све такве појмове пишем као полусложенице, али ово је ипак колективни простор и не бих да некога разбесним. Шта радити? --Sabate (разговор) 04:55, 19. јул 2010. (CEST)

Što se tiče naziva, treba ostaviti originalni naziv ako je tako uvreženo. Ded metal (death metal) niko ne zove smrt metal, smrtni metal ili smrtonosni metal tako da bi svi takvi nazivi predstavljali originalno istraživanje. Što se tiče upotrebe crtice. Iz Rečnika jezičkih nedoumica: CRTICA (4) Pisanje bez crtice preporučuje se kad je ispred imenice nepromenljiva reč stranog porekla, pridevskog ili priloškog značenja, npr. solo tačka, bruto težina, neto zarada, ekspres kafa, instant čorba, gala večera itd. -- Loshmi (razgovor) 12:54, 19. јул 2010. (CEST)

Svi ti muzički žanrovi nikad se ne prevode, iz prostog razloga što ih prevedene niko ne bi prepoznao. Što se crtice tiče, mislim da nije potrebna. --Јагода испеци па реци 16:12, 19. јул 2010. (CEST)

Hvala! Rešili ste mi veliku nedoumicu. Uzgred, naravno da ih ne bi prevodio (osim u onom jednom slučaju, nisam to ni predložio) — nisam lud. :) --Sabate (разговор) 22:35, 19. јул 2010. (CEST)

Бедоен

Јел Бедоен не треба можда да буде Бедоан? --Sič (Cosa dici?) 22:50, 20. јул 2010. (CEST)

Francusko OIN se transkribuje kao OEN. Dakle, pravilno je Bedoen. --Јагода испеци па реци 23:12, 20. јул 2010. (CEST)

Aha, ok. A jel onda Antoan neki izuzetak? --Sič (Cosa dici?) 23:29, 20. јул 2010. (CEST)

Hm, dobro pitanje. Pogledaj ovde. Tačke 31 i 30, ako se ne varam. Postoje dva pravila: oi kao oa, i oin kao oen. Zanimljivo je da Antoine takođe ima kombinaciju oin, ali je dato kao primer za oi -> oa. Ja ne znam objašnjenje. Možda bi mogao da ipak pitaš (ili sačekaš da on sam odgovori) Slijaha. On je mnogo izverziraniji od mene i sigurno zna odgovor. --Јагода испеци па реци 23:41, 22. јул 2010. (CEST)

Можда зато што има e на крају, транскрибује се оан. Не би ме чудило да је то "квака", јер је то једина разлика између Антоана и Беодоена или, рецимо, Поенкареа, а већ је познато да се група "in" чита/транскрибује на један начин (ен), а "ine" на други (ин). --филип ██ 01:41, 23. јул 2010. (CEST)

Биће да је то. Највероватније, јер нема другог објашњења...--Јагода испеци па реци 09:43, 23. јул 2010. (CEST)

Гр

Да ли је Agreus (енглески транскрипт грчког) заправо Агреј?--Методичар зговор²а 21:06, 22. јул 2010. (CEST)

Biće da je tako. Prometheus je Prometej. Analogno tome, Agreus bi bio Agrej. --Јагода испеци па реци 23:43, 22. јул 2010. (CEST)

Хвала. А баш сам мислио тебе да не гњавим сваки час, па сам питао на тргу. Добро. Боље онда да те гњавим сваки час.--Методичар зговор²а 23:55, 22. јул 2010. (CEST)

Ма само ти гњави, немам ја ништа против...Ако знам одговор, радо ћу помоћи...--Јагода испеци па реци 09:45, 23. јул 2010. (CEST)

Да ли је Ђорђе, Жорж, Георгије или нешто четврто...?

Ради се о особи с чијим именом сам се сусрео на енглеској Википедији у чланку о мађарско-румунском рату и гласило Gheorghe Mărdărescu (види овде). Помислио сам, пошто сам гледао румунски филм Pentru Patrie где сам чуо да се један од ликова зове Ђорђе Шонт, да је реч о Ђорђу, али су ми неки нерегистровани корисници обратили пажњу и преусмерили ме овде да размотрим ту дилему.--Nvlado (разговор) 00:27, 2. август 2010. (CEST)

Pitanje je kako je pravo ime tom gospodinu. Na engleskoj stoji George, a na rumunskoj Gheorghe. U Pravopisu imamo oba imena kao primere za transkripciju sa rumunskog, tako da je George Ђеорђе, a Gheorghe je Георге. Ja bih pre verovala rumunskoj njiki i napisala George, jer Englezi imaju običaj da ponekad poengleze strana imena. Ne zaboravi da staviš original u zagradu.--Јагода испеци па реци 00:39, 2. август 2010. (CEST)

PS, vidim da si i ti otkrio članak na rumunskog njiki... :)--Јагода испеци па реци 00:41, 2. август 2010. (CEST)

Значи, онда да га крстимо као Георг? Као Георг Фридрих Хендл, јел? :-) --Nvlado (разговор) 00:57, 2. август 2010. (CEST)

Sa E. George. Tako stoji u Pravopisu. On je Rumun, ne Nemac.--Јагода испеци па реци 01:20, 2. август 2010. (CEST)

Океј, хвала ти Јагодо! :-) --Nvlado (разговор) 01:24, 2. август 2010. (CEST)

Молим, и други пут. :)--Јагода испеци па реци 01:48, 2. август 2010. (CEST)

Писање тачке испред црте (премештено са Трг/Википолитика)

Пребацујем овде расправу која се развила на Трг/Википолитика (наслов Мјесто рођења и смрти). Поменута расправа се тиче тога да ли у месту рођења и смрти треба наводити и државу или не, а у овом делу се расправља о правописно исправном начину за записивање тих података, што је друго питање. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:26, 4. август 2010. (CEST)

Ово је пример који је иницирао расправу:

• (Сарајево, 25. септембар 1906. — Сарајево, 8. јун 1944)

-- Обрадовић Горан (разговор) 16:26, 4. август 2010. (CEST)

---

Тачка не иде испред црте. Правопис српскога језика је јасан по том питању. --Звездица (разговор) 14:51, 4. август 2010. (CEST)

Постоји размак између тачке и црте. Тачка се извацује у случају да не постоји размак (1910-1944). --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:59, 4. август 2010. (CEST)

U primeru iz Rečnika jezičkih nedoumica tačka je u ovom slučaju izbačena, iako je odvojena razmakom. Citat: U načelu, crta kao znak interpunkcije odvaja se belinama, a kao pravopisni znak piše se bez razmaka, osim u slučajevima kad su jedan ili oba izraza koje crta povezuje višečlani: utakmica Partizan – Kvins park rendžers, Ivo andrić (10. IX 1892 – 13. III 1975). -- Loshmi (razgovor) 15:25, 4. август 2010. (CEST)

Слажем се да то правило треба примењивати пре свега на простор бивше СФРЈ, генерално. Али правопис мора да се испоштује: Тачка као обележје редног броја не пише се испред другог знака интерпункције. И наведени су примери:

• (1914-1918), 15-18. јуна, (10. IX 1892 — 13. III 1975)... То је правописна норма. --Звездица (разговор) 15:33, 4. август 2010. (CEST)

Ово је већ једном било разјашњено, али опет је тема отворена. Сви који су имали недоумице око овога су прихватили да се ради о штампарској грешци. На то су неки људи указивали, и огласио се проф. Клајн који је признао да је ово грешка. Не може он да мијења Правопис, то је тачно, али он није измислио ново правило, он је указао на противрјечност примјера том правилу. Постоји правило Тачка као обележје редног броја не пише се испред другог знака интерпункције и постоји примјер (10. IX 1892 — 13. III 1975). Он је противрјечан правилу. Ја ово боље не могу да објасним ко је схватио схватио је, можда ће се у скорије вријеме укључити у расправу корисник који зна о овоме више. Онај ко не види да је то противрјечно, не знам шта му рећи. Ако један од чланова Одбора за стандардизацију српског језика и угледни лингвиста призна да се ради о грешци, онда се може сумњати у овај примјер. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:42, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Nisam znao za tu raspravu i Klajnovo oglašavanje. Ako je potvrdio da je štamparska greška u pitanju — ok. -- Loshmi (razgovor) 15:48, 4. август 2010. (CEST)

У случају размака се не крши било какво правописно правило, јер се тачка не избацује испред размака, односно празног простора. Овде (10. IX 1892. — 13. III 1975) се тачка не избацује испред празног простора, али овде (1914-1918) се избацује по правилу. Иза тачке на крају реченице по правилу иде размак, а испред размака се тачка на крају реченице не избацује по правилу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:49, 4. август 2010. (CEST)

Добро, о Правопису смо завршили расправу. Ко је схватио, схватио је, ту се ништа више не може. Све је савршено објашњено. Везано за сам приједлог, онда ћемо се договарати да ово правило важи само за Југославију, док ће се за земље ван Југославије писати град, држава и датум рођења/смрти. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:55, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Zapravo, možemo potpuno sve da ispoštujemo tako što ćemo napisati (25. септембар 1906, Сарајево — 8. јун 1944, Сарајево). Čak je i logičnije jer se uvek prvo kaže kada je neko rođen, pa tek onda gde je rođen: „Taj i taj, rođen tad i tad, tu i tu.“ -- Loshmi (razgovor) 15:58, 4. август 2010. (CEST)

Нисмо завршили расправу. Кад би била штампарска грешка, онда би пример противречио правилу. Овако не противречи, што доказује да није реч о штампарској грешци. Иначе, проф. Клајн није аутор Правописа српскога језика. Питам се зашто Жељко Тодоровић, који је иначе иницијатор сукоба који је претходио овој расправи, тврди супротно Правопису српскога језика. --Звездица (разговор) 16:07, 4. август 2010. (CEST)

Звездице, Жељко није иницијатор сукоба, и молим те да се задржимо на предмету разговора, без личних коментара. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:11, 4. август 2010. (CEST)

Молим вас (Звездице :) ), да спустимо лопту. Цела ова расправа (да ли иде тачка или не), каква је да је, у овој теми (предлог о томе да ли се пишу државе или само градови као место рођења) представља дигресију која је претерано нарасла. Ваљало би је пребацити на Трг/Правописна питања. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:12, 4. август 2010. (CEST)

Управо то и хоћу да кажем. Некоме је стало да се ова расправа отегне око правописних питања, да би и убудуће било простора за сукобе на политичкој основи. То је сад (мени бар) потпуно јасно. --Звездица (разговор) 16:17, 4. август 2010. (CEST)

Па између осталог и како се то не би десило, пребацићу ову расправу на правописни трг, а овде ћу да оставим део расправе о томе да ли писати име државе или не. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:20, 4. август 2010. (CEST)

Хмм, зар није обрнуто. :) Расправа је о државама и градовима, а "тачка" се провукла, онако слуајно. :) Djus ^reci 16:20, 4. август 2010. (CEST).. сада ово нема смисла :) Djus ^reci 16:36, 4. август 2010. (CEST)

Сад тек видех овај Лошмијев коментар:

Zapravo, možemo potpuno sve da ispoštujemo tako što ćemo napisati (25. септембар 1906, Сарајево — 8. јун 1944, Сарајево). Čak je i logičnije jer se uvek prvo kaže kada je neko rođen, pa tek onda gde je rođen: „Taj i taj, rođen tad i tad, tu i tu.“ -- Loshmi (razgovor) 15:58, 4. август 2010. (CEST)

па мени ово изгледа врло сувисло! -- Обрадовић Горан (разговор) 16:29, 4. август 2010. (CEST)

---

Вероватно је Жељко у праву, али док то не буде написано у правопису пише се без тачке (била грешка или не), без обзира на писмену или усмену изјаву Клајна. Према томе можда нови правопис неће ни бити штампан, него ће се Клан појавити на неком форуму и испричати како треба писати. Може се наћи у историји неке од страница, када смо се Клајну преко неког његовог познаника или колеге (заборавио сам име корисника) обратили да нам разјасни неке недоумице и увек је одговор било да је то изостављено, али ће у новом бити написано.

Нисам се јавио због тога, али је повезано једно са другим. Пре годину дана сам на тргу покренуо питање о којем сада расправљате. Погледајте шта је речено и ко је учествовао. Википедија:Трг/Архива/Разно/38 тачка 46. Консензус је постигнут, али се није гласало. Пошто је овај данашњи основни (без касније додатог) предлог исти као и тада усвојени нема потребе раправљати о оном што је већ договорено. Предложени начин писања примењују скоро све класичне енциклопеедије.--Drazetad (разговор) 16:41, 4. август 2010. (CEST)

Преносим цитат с језичког форума Вокабулар који је објаснио ову ствар. А представићу, ако нађем, и поруку проф. Клајна коју је упутио уреднику овог језичког форума. Овдје се види да је Клајн признао да је грешка начињена у и његовом Речнику језичких недоумица, али и у Правопису.

Није баш тако, Лолита, нико није мењао Правопис, само је појашњена недоследност текста у Правопису.
У тексту Правописа (а исто важи за Клајнов речник) стоји да се тачка иза редног броја изоставља само када непосредно следи знак интерпункције; дакле, ако следи размак па тек онда знак, требало би да тачка остаје. Кажем ’требало би’, пошто је то оно што стоји у тексту правила; међутим, Правопис даје примере „Иво Андрић (10. IX 1882 — 13. III 1975)“, без тачке иза ’1982’ (а исти овај пример даје и Клајн под одредницом ЦРТА), затим рат 6. IV 1941 — 9. V 1945, такође без тачке после ’1941’, што се коси с текстом правила. Поводом том неслагања Бојан се консултовао с господином Клајном, и закључили су да се на то мора обратити пажња приликом писања новог Правописа; док се не појави, остаје — по Клајну — да се држимо онога што пише у тексту а не у примерима: дакле, тачка се не пише само кад непосредно следи знак интерпункције, а пише се ако прво следи белина (према томе, исправно ће бити „Иво Андрић (10. IX 1882. — 13. III 1975)“ и „рат 6. IV 1941. — 9. V 1945“, али „1982—1975“ и „1941—1945“).

--Жељко Тодоровић (разговор) 16:46, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Поновићу, Иван Клајн није писао Правопис, а и сам је у својој књизи навео овај пример. Да ли је логично да су у две различите књиге које обрађују правописна питања начињене две истоветне штампарске грешке? Није логично, реч је о накнадној релативизацији правописних норми, што је недопустиво. Осим тога, у горе наведеном цитату су у односу на текст у Правопису додате речи „само“ и „непосредно“, а потпуно је измишљен део где се каже „пише се ако прво следи белина“. Да ли треба да вас подсећам да, баш из ових разлога, форуми уопште нису релевантни извори? --Звездица (разговор) 18:04, 4. август 2010. (CEST)

Ради се о томе да је Иван Клајн признао да је то штампарска грешка у своме Речнику језичких недоумица, који је рађен по правописним начелима. Ако се не будеш слагала, након некога времена мораћемо да питамо кориснике да се изјасне о овоме проблему. Читањем правила се може увидјети да је примјер грешка, а Правопис даје правописна правила, тако да је правило јаче од обичног примјера. А из правила да тачка послије редног броја не иде само када је након броја други интерпункцијски знак проистиче да се тачка пише када је у питању бјелина (то није интерпункција). Али кажем, ако се наставимо расправљати, мораћемо упитати заједницу, да ли прихвата правописно правило или примјер. Јер суштина је у томе, ја браним правописно правило и кажем да је примјер грешка, а ти браниш обоје. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:55, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Шта је у овом случају конкретно штампарска грешка? --Звездица (разговор) 19:06, 4. август 2010. (CEST)

Štamparska greška je sam primer u Pravopisu, a Klajn je samo prepisao primer iz Pravopisa u svoju knjigu. Kad mu je Bojan Bašić ukazao na nelogičnost između pravila i prmera, čovek je lepo rekao da je neka greška, zahvalio se Bojanu i rekao da će na to obratiti pažnju u sledećem Pravopisu (koji još uvek nije izašao). U pravilu lepo piše: kad je tačka neposredno ispred drugog interpunkcijskog znaka. Ovo jeste siva zona, nedovoljno jasno obrađena i to se lepo vidi iz nedoslednosti teksta Pravopisa i samog primera. Koncenzus je postignut na ovoj njiki uz konsultaciju pravopisnih knjiga (dakle, nije se išlo po onome, meni se više dopada, meni je više logično, kao što se to ume ovde), i zaključeno je da se za sada, piše tačka iza godine kad joj sledi belina. Ako novi Pravopis bude doneo neko pravilo suprotno od toga, lako će se botom ukloniti tačka. Uostalom, da se izbegne ova nedoumica i dvosmislenost, može da se piše kao što je Lošmi predložio, onda bi bilo prirodno i apsolutno po pravopisu, i nikog ne bi bolela glava. Tako da i ja podržavam Lošmijev predlog. --Јагода испеци па реци 19:23, 4. август 2010. (CEST)

То значи да није у питању штампарска грешка, него превид који је произвео систематску грешку. Али по мени је то и даље под знаком питања док не изађе нови Правопис. Пошто ни у једној књизи нисам видела да је иза редног броја стављена тачка испред црте (била она примакнута или одмакнута), не могу да прихватим ово тумачење као исправно. Не може гласањем на Википедији да се измени евентуална грешка у Правопису. У овом тренутку сам склона једино да подржим Лошмијев предлог. --Звездица (разговор) 20:32, 4. август 2010. (CEST)

I ja mislim da bi to bilo najbolje. Jer, tako kako stoji sad u Pravopisu, daje prostora za raznorazna tumačenja i ni jednom se ne bi moglo prigovoriti, a istovremeno ni jedno ne može biti sto posto sigurno tačno. Zato je najbolje da se nekako to (ne)pisanje tačke iza godine a ispred beline izbegne, a ovo što je Lošmi predložio je idealan način za to. Tako će i vuk biti sit i ovce na broju. Ne znam da li bi moglo to botom da se popravi u svim člancima... --Јагода испеци па реци 20:48, 4. август 2010. (CEST)

Гласање

Ја бих желио да одржимо претходно гласање, прије него што покренемо гласање о смјерници. Пошто се у класичним енциклопедијама прво пише мјесто па датум, онда би и ми требали то слиједити. Сада је проблем у тачки на крају. Желио бих да се корисници који су учествовали у расправи, који разумију ову проблематику да доле кратко напишу с тачком или без тачке. Гласање ништа не значи, само да видимо опредјељење, да видимо однос снага, да видимо на чему смо, да ли можемо постићи консензус. Након гласања, можемо постигнути и промјену стања, попуштање код неких итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:52, 4. август 2010. (CEST) с. р.

1. С тачком. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:47, 4. август 2010. (CEST) с. р.
2. Без тачке. (Ако се промени Правопис, исправиће бот.) --Звездица (разговор) 22:56, 4. август 2010. (CEST)
3. Са тачком (ако је праћена простором) --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:00, 4. август 2010. (CEST)
4. Без тачке док се не промени правопис, а ако у новом буде тачка бот ће је унети у све текстове за неколико сати. Исто тако не мењати устаљени начин писања: место, датум — место, датум--Drazetad (разговор) 23:06, 4. август 2010. (CEST)
5. С тачком, не зато што мислим да је исправније, него зато што смо до сад тако писали и чланци су пуни таквог писања. Глупо би било да се сад то мења, па онда за два месеца, кад изађе (надајмо се) нови Правопис, да опет мењамо и враћамо назад уколико Правопис каже да треба тачка. Обе опције имају своје аргументе који су ваљани, али се опет не могу узети и као једини исправни (тј. шта је старије, кокош или јаје, текст или пример), тако да је најбоље ништа не дирати и следити досадашњу праксу све док не изађе нови Правопис.--Јагода испеци па реци 00:20, 5. август 2010. (CEST)
6. Kao što sam već spomenuo, predlažem da se piše prvo datum rođenja, pa mesto rođenja jer je tako logičnije i nema rasprave oko toga da li ide tačka ili ne. -- Loshmi (razgovor) 13:24, 5. август 2010. (CEST)

Коментари

Преостали корисници који су учествовали у расправи (у вези ортографских начела), а нису још гласали, биће приватним порукама замољени да се изјасне о томе. Након гласања ћемо утврдити однос гласова, и прећи на коначно рјешавање несугласица. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:52, 4. август 2010. (CEST) с. р.

Након што се корисник Јагода изјасни, закључићемо гласање. Само је још она остала да гласа. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:05, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Чланци су писани у великој већини без тачке. Да би се ово прекинуло имам предлог. До новог правописа у текстовима који имају тачку, тачку не треба брисати, нити у текстовима који је немају не треба додавати, а кад изађе нови правопис што најављују за јесен (вероватно на сајму кљига), онда ботом унифицирати, додавати или брисати.--Drazetad (разговор) 00:33, 5. август 2010. (CEST)

Пошто су се сви изјаснили, гласање је закључено. Однос је 3:2 у корист стављања тачке. Што се мене тиче, ја и даље мислим да је примјер погрешан и супротан правилу, али сам спреман за договор. Будући да на Београдском сајму књига у октобру 2010. треба да буде представљен нови Правопис српскога језика, логично је да се сада поштује важећи Правопис. По њему је примјер онакав какав је, проф. Иван Клајн је указао да је то грешка, али слово Правописа као највишег акта за српски језик се мора поштовати. Тумачење правила у Правопису може довести до додатних расправа, а таквих смо имали на претек када се ради о транскрипцији. Приједлог је прије свега предложен да би се унифицирала пракса, али ето проблем тачке је искрснуо као проблем. Стављено нам је до знања да ботови могу, када изађе нови Правопис, да исправи грешке и да врате то у правописне норме, стављање или уклањање тачке. Ниједан корисник није обавезан да исправља друге чланке, али када неко наиђе на чланак може, а и не мора, да то исправља. Али, будући да се ради о смјерници, не би требао противно њој да прави нове чланке. Дакле, ја могу прихватити да приједлог изгледа овако:

• (Сарајево, 23. септембар 1910 — Сарајево, 12. јун 1944).

Смјерница ће бити усвојена на прелазној основи до новог Правописа, а након тога ће се само измијенити у складу с Правописом, без додатних гласања, изјашњавања или сл.

Слажем се с приједлогом Дражетада да садашње чланке не треба дирати, али нове правити по овој смјерници, и оне потпуно неправилне исправљати по овој смјерници.

Сада бих замолио Баш Челика и Јагоду, шта имају рећи на овај приједлог, мада је Јагода дјелимично и објаснила, али можда су вољни да прихвате договор на прелазној основи. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:40, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Слажем се да сачекамо нови Правопис, па онда нека Телебак одлучи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:46, 5. август 2010. (CEST)

Нисам те добро разумио, да ли се слажеш с мојим приједлогом или не? Или можда с Јагодиним? --Жељко Тодоровић (разговор) 00:48, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Да ли си ти Жељко предложио без тачке, или је грешка? --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:51, 5. август 2010. (CEST)

Предложио сам да за сада буде без тачке, будући да нови Правопис излази за два мјесеца. Тада ће нови Правопис рећи шта је тачно, с тачком или без ње. То је веома кратак рок, а вјерујем да неће огроман број биографија бити написан. Уосталом, то све ботови могу да среде, додати тачке или одузети. Садашњи датуми с тачкама се неће дирати, а када се буде исправљало нешто, или писали нови чланци, стављаће се датуми без тачака (до новог Правописа). Ово је приједлог на прелазној основи:

• (Сарајево, 23. септембар 1910 — Сарајево, 12. јун 1944).

Ако ово не усвојимо, свако ће и даље моћи писати по своме, па да је чак и дејтонска БиХ била у саставу НДХ. Задња реченица је да те подстакнем да прихватиш овај договор, у питању је само два мјесеца. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:59, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Усвајам твој предлог Жељко. Уосталом, кад изађе правопис, нећемо ми ништа да одлучујемо. Нека одлучи правопис. Дакле слажем се са Жељковим предлогом. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:19, 5. август 2010. (CEST)

Онда само још Јагода се изјасни. Она је рекла свој став по овоме питању, али овај приједлог није толико у супротности с њеним мишљењем. Наиме, стари чланци који садрже датум с тачком се неће мијењати (стара пракса), док ће се сви нови чланци писати без тачке (до изласка Правописа). Ово не мијења уопште драстично садашње стање, а за два мјесеца неће бити написан велики број биографија, које би нешто знатно уздрмале систем. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:30, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Kako god. Ako zaista Pravopis izlazi za dva meseca, može toliko da se sačeka. Mada ja nešto ne mogu da verujem, jer sam osedela čekajući ga. BČ, nešto ne mogu da ukapiram, šta tu ima Telebak da odlčuje, i o čemu?--Јагода испеци па реци 13:04, 5. август 2010. (CEST)

Izlazak novog Pravopisa za dva meseca? Ne znam otkud vam ta ideja. Pravopis „samo što nije izašao“ već godinama. U julu 2009. svečano je najavljeno kako Pravopis izlazi do kraja godine,[5] a sada je već uveliko 2010. -- Loshmi (razgovor) 13:22, 5. август 2010. (CEST)

Pa i meni je to prilično sumnjivo, al ajde... Ja taj novi Pravopis čekam još od 2004. i nikako da dođe... --Јагода испеци па реци 13:28, 5. август 2010. (CEST)

Постигнут је споразум да ће обје верзије бити прихватљиве до изласка новог Правописа. Сваки корисник може употребљавати варијанту која му више одговара. Конкретан текст смјернице ће написати корисник Звездица, и онда би га ми требали санкционисати и упутити на право гласање о усвајању смјернице. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:56, 5. август 2010. (CEST) с. р.

„Правописна смерница за писање података о рођењу и смрти у загради иза имена појединца прихвата следеће две варијанте писања:

• (Сарајево, 23. септембар 1906 — Сарајево, 24. јун 1944) и
• (Сарајево, 23. септембар 1906. — Сарајево, 24. јун 1944).

Напомена: Ове две варијанте ће се равноправно користити до изласка новог Правописа, након чега ће се аутоматски примењивати само оно решење које је у складу са новим Правописом.“
--Звездица (разговор) 19:30, 5. август 2010. (CEST)

Одлично, свака част свима који су учествовали. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:34, 5. август 2010. (CEST)

A šta bi s varijantom koju sam ja predložio? Koliko vidim, s tim predlogom su se načelno složili i Goran, i Zvezdica, i Jagoda. Ne vidim zašto bi se forsirale dve varijante od kojih je jedna verovatno nepravilna u odnosu na varijantu koja je pravopisno tačna. Osim toga, bilo koji formular da popunjavate uvek se prvo piše ime i prezime, godina rođenja, mesto rođenja, država. -- Loshmi (razgovor) 19:42, 5. август 2010. (CEST)

Да, али је Drazetad рекао да се у класичним енциклопедијама користи облик (место, датум - место, датум) и да постоји консензус на Википедији о томе. --Звездица (разговор) 20:04, 5. август 2010. (CEST)

Енциклопеддија није формулар. У класични енциклопедијама се пише место, датум — место, датум, а за ту су се варијанту пре годину дана договорили: Филип, Ђорђе, Дарко, Методичар, Ђиха, Саша, ХЗ и ја. У прилог тога иде и начин обележавања места рођења на сату САНУ [6]--Drazetad (разговор) 20:03, 5. август 2010. (CEST)

Vikipedija nije formular, ali ne bih rekao ni da je klasična enciklopedija. Npr. u srpskom izdanju Britanike (ako je to klasična enciklopedija) nakon imena u zagradi stoji samo ime u originalu i godina rođenja i smrti, pa se tek u daljem tekstu navodi mesto rođenja. Sajt SANU baš i ne ide u prilog jer je napisano: „(Скопље, 14.10.1919. - Роквил (САД), 26.02.2001.)“ — s crticom umesto crte i bez razmaka posle tačke. -- Loshmi (razgovor) 20:25, 5. август 2010. (CEST)

Хм, ако ћемо право, на сајту САНУ (линк који је Дражета дао), стоји тачка иза године а испред белине... Мени лично, највише се допада Лошмијев предлог, јер мислим да је најбоље компромисно решење како бисмо задовољили Правопис, а сам распоред датум -- место или место -- датум заиста није толико битан, и зависи од личног укуса писца. Ја заиста чисто сумњам да било где постоји записано правило да мора да стоји место па датум. Лично сматрам да је то мање битно од правописа, али наравно, биће како већина одлучи, ја се слажем са било каквом одлуком, јер заиста, као што рекох, за све варијанте постоји аргументован разлог и ниједна се не може одбацити као сто посто неправилна...--Јагода испеци па реци 20:35, 5. август 2010. (CEST)

ПС: Лошми, ја мислим да ипак има белина иза тачке. Додуше, јесте тачно да су ставили цртицу уместо црте, што заиста није у реду... Не можемо да се уздамо ни у САНУ, јер и тамо греше...--Јагода испеци па реци 20:44, 5. август 2010. (CEST)

Nema beline. Samo sam kopi-pejstovao. Ako ćemo pravo, sajtu SANU je potreban lektor ]:) -- Loshmi (razgovor) 20:46, 5. август 2010. (CEST)

Ја сам гледала сам сајт САНУ. Но, у праву си, стварно је за чуђење да њихов сајт има толико правописних грешака...--Јагода испеци па реци 21:11, 5. август 2010. (CEST)

Ја мислим да је бесмислено усвајати и гласати за одређено (једно) правило. То ће касније сигурно бити предмет сукоба. Треба навести на једној страни низ свих прихватљивих формулација. То би требало више да буде смерница, „како треба“ уз аргументоване примере и поред наведене примере „како не треба“ (подједнако битно). Бојим се да ова расправа неће имати закључак, или да ће тај закључак ако га буде бити погрешан. --SmirnofLeary (разговор) 20:43, 5. август 2010. (CEST)

To zvuči ok. Mi ovde raspravljamo oko jedne tačke, a sajt Srpske akademije nauka i umetnosti samo tako — s crticom umesto crte i čak četiri tačke bez razmaka! :) -- Loshmi (razgovor) 20:56, 5. август 2010. (CEST)

ОК су, тачка, белина и цртица, иначе подржавам колеге правописце. Само, моја понта се односи на стил. Референце имају десетине стилова навођења, па сам сигуран да и овај пример о којем се рапсравља има десетине прихваћених стилова навођења. Наравно, правописно исправних. Није ОК, да се стане иза тога као правило да се баш систем (место, датум — место, датум) прихвати као свето слово. Шта ако неко сад наведе још 5-6 стилова, и наведе озбиљну и поуздану литературу где су примњени други системи, тј. да није по овом систему. Наравно, да не буде забуне да тих 5-6 стилова буду правописно исправни. --SmirnofLeary (разговор) 21:02, 5. август 2010. (CEST)

И ја се слажем с оценом. Лично сам против стопостотног униформисања, нека свако пише како воли, само да је правописно исправно. Какве везе има да ли стоји град па датум или датум па град? Што се референци тиче, такође има неколико стилова и сви се користе на њики. Замисли кад бисмо и то хтели да униформишемо! То би била страхота тек--Јагода испеци па реци 21:11, 5. август 2010. (CEST)

То би био ужас и стахота, пропаст жива. --SmirnofLeary (разговор) 21:13, 5. август 2010. (CEST)

Мени је приједлог Звездице потпуно прихватљив. О разним облицима у заградама се раније расправљало и утврђено је да би такво нешто било превише шарено и никакво, и свако би по свом поступао. Неко би писао (рођен 1906. године у Сарајеву у Аустроугарској — преминуо 1922. године у Загребу у Краљевини СХС), док би неко био још прецизнији па би написао (рођен 1906. године у Сарајеву у Аустроугарској — убио се 1922. године у Загребу у Краљевини СХС). Неко би опет стављао крстове покрај мјеста и датума смрти, а шта ће се са муслиманима, Јеврејима, хиндусима, античким цивилизацијама итд. То су неки од аргумената тада изнесени и они су сасвим оправдани. Не видим разлог зашто се писање овакве ствари не би унифицирало, ако је некоме мрско то да поштује, исправиће му то неко други. Облик (мјесто, датум — мјесто, датум) је прихватљивији од претходних облика, будући да је то облик који је заступљен у енциклопедијама, а Википедија је енциклопедија. Што се мене тиче, приједлог Звездице је сасвим коректан, и мислим да би могао да иде на гласање.

Само да напоменем, приједлог се односи само на земље Југославије, не на друге државе.

Још фали да се договоримо у којој форми ћемо усвајати приједлог, на Тргу или на посебној страници која ће бити окачена на сајтнотис. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:19, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Жељко, само бих да напоменем да у примерима које си дао много боље стоји зарез а не црта. Крстови су ми тотално безвезе, баш из тог разлога који си навео, а има и људи који нису баш сигурни шта тај крст значи (мада може интуитивно да се закључи). --Јагода испеци па реци 21:22, 5. август 2010. (CEST)

@Željko Ti zgleda čitaš samo ono što tebi odgovara. Naveo sam da se u srpskom izdanju Britanike u zagradi uopšte ne navodi mesto rođenja. -- Loshmi (razgovor) 21:26, 5. август 2010. (CEST)

Друштво, ово нама треба: en:Wikipedia:Manual of Style (dates and numbers) посебно погледајте део Dates of birth and death и ово en:Wikipedia:Manual of Style (biographies). Енглези наводе пар стилова. Мислим да би требали да превазиђемо гласања и да почнемо са праксом писања смерница након сваке расправе. Иначе, чак се дешавало да нешто изгласамо (укидање верификације), а касније да не ажурирамо смернице. Још увек није ажурирано за добре чланке. Нооо, погрешна пракса. Договор кућу гради, без гласања, закључивање расправа и писање смерница. --SmirnofLeary (разговор) 21:28, 5. август 2010. (CEST)

Upravo sam hteo da navedem isti link, ali si me preduhitrio. Slažem se da treba napraviti smernicu o stilu, i kao što bi se reklo u napomeni, koristiti zdrav razum u njenoj primeni, jer će uvek biti povremenih izuzetaka. Ovo za pisanje smernice nakon rasprave je dobra ideja, pod uslovom da ima ljudi koju su voljni da to rade. -- Loshmi (razgovor) 21:43, 5. август 2010. (CEST)

Ето још једног примјера разноликости, неко би ставио црту, а неко зарез. А прецизирање узрока смрти у уводном дијелу уопште није потребно. Замислите да неко почне писати заскочио и усмртио га медвјед 23. октобра 1977. године. Овој области је потребна унификација, овдје се ради о смјерници. Не мора свако да зна шта пише у смјерници и тако да поступа, али може се радити на томе да што већи број чланака буде унифициран. Немојмо мијешати неке ствари, наравно да нечији стил писања не можемо унифицирати када се ради о садржају чланка, али неке битне детаље, који се константно понављају можемо. Код сваке биографије ово се дешава, као и што у сваком чланку постоји одјељци који су такође унифицирани, јер замислите тек тада несређености. Свако пише исправно по правопису, а различито. Што се тиче Британике, па не можемо ми изостављати мјеста рођења, о томе се и ради. Не можемо то избацити, али морамо то средити. А наша Википедија има непреведени и неприлагођени нашем говорном подручју Википедија:Приручник стила, који је на енглеском језику, и нешто мало на српском. Можда би уову смјерницу требало тамо интегрисати, након што се преведе. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:33, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Ti se ovde pozivaš na „klasične enciklopedije“, mada ne vidim da si neku i naveo. Naveo sam ti primer klasične enciklopedije na srpskom jeziku. U jednoj od klasičnih enciklopedija na srpskom jeziku ne navodi se mesto rođenja u zagradi. Dakle, sve zavisi od enciklopedije do enciklopedije. -- Loshmi (razgovor) 21:43, 5. август 2010. (CEST)

Погинуо у саобраћајној несрећи. Убио га коњ. --SmirnofLeary (разговор) 21:47, 5. август 2010. (CEST)

Добро, наравно да зависи од енциклопедије до енциклопедије, али не морамо потпуно оголити облик и писати само датум рођења. Управо ради тога се и предлаже овај приједлог, да установимо стандард за то. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:11, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Tačno, ne moramo. Stvar je u tome da po svaku cenu hoćeš da nametneš neka pravila, ali jedno od načela je da Vikipedija nema čvrsta pravila. Treba napisati smernicu u kojoj se navedu najuobičajeniji oblici. Evo ti primer dva sjajna članka sa Vikipedije na engleskom, pa uporedi način pisanja datuma. U jednom stoji Anna Anderson (16 December 1896 – 12 February 1984), a u drugom William Dickson "W. D." Boyce (June 16, 1858 – June 11, 1929) -- Loshmi (razgovor) 22:29, 5. август 2010. (CEST)

Мислим да су Јагода, Лошми и Смирноф у праву. „Treba napisati smernicu u kojoj se navedu najuobičajeniji oblici“ и препустити корисницима да уколико сматрају за сходно прилагоде конкретну форму суштинским потребама чланка. Слично је и са мноштвом сјајних чланака на википедији на српском језику. Нема смисла усвојити неко правило и учинити мноштво сјајних и добрих чланака неправилно написаним. Мислим да такође нема смисла кршити један од стубова википедије и правити од википедије собу са огледалима. Није ни могуће (више хиљада већ написаних чланака) ни добро унифицирати овакве детаље јер није исто ако је неко рођен у неком селу у околини мало познатог града (Враголови код Рогатице) као када је рођен у неком великом граду. Поред тога некада управо места и провинције рођења или смрти имају велики значај и утицај на нечију биографију тако да је пожељно истаћи то на почетку. --Antidiskriminator (разговор) 22:42, 5. август 2010. (CEST)

Код нас уопште није проблем у датуму, ми немамо обрнути облик „децембар 16.“ Проблем је распоред појмова у самој загради. Будући да ти предлажеш да се ставе најуобичајенији облици као стандардни, то би били сљедећи:

• (Сарајево, 23. септембар 1906 — Сарајево, 24. јун 1944),
• (Сарајево, 23. септембар 1906. — Сарајево, 24. јун 1944) и
• (23. септембар 1906, Сарајево — 24. јун 1944, Сарајево).

Ево, ово би били свима најприхватљивији облици. Само да напоменем још једном, писање чисто имена града без државе би се односило само на земље Југославије, и никога више. За остале земље свијета би требали посебни стандард, вјероватно по облику (мјесто, држава, датум — мјесто, држава, датум) и (датум, мјесто, држава — датум, мјесто, држава).

Позивам све кориснике да се сада изјасне о овим приједлогу, приједлогу три уобичајена стандарда, што би било знатно побољшање у односу на данашњу несређеност. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:43, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Oprosti, ali zašto da se ne piše zemlja kod gradova ex-Jugoslavije? Treba pisati državu u kojoj se tad nalazilo određeno naseljeno mesto ili grad. Ako se npr. radi o Dubrovniku, treba pisati, Dubrovačka republika, Austrougarska, NDH, SFRJ ili SR Hrvatska, u zavisnosti od toga u kojoj se državi Dubrovnik nalazio u određenom periodu. Pomnjem namerno Dubrovnik i NDH, kako bih izrazila svoje neslaganje sa diskusijom oko NDH koja se negde vodi (zaboravila sam gde). NDH je od 41. do 45. godine bila država, satelit, SAD je nisu priznale (pa ko su SAD da se upravljamo prema njihovim priznanjima? Ako ćemo tako, onda nemate razloga da se bunite protiv Kosova kao nezavisne države, jer je SAD bila među prvima koja ih je priznala, dakle ko se rodio npr. ove godine u Prištini, ima onda da se piše Priština, Kosovo, jer je eto, SAD priznao Kosovo) ali je bila država. Svako drugačije pisanje bi dovelo u zabunu. Kakva molim te Kraljevina Jugoslavija kad je kraljevina kapitulirala 1941?--Јагода испеци па реци 22:51, 5. август 2010. (CEST)

Управо се око оваквих ствари не можемо сложити. Једни кажу да је Краљевина Југославија, а други да је НДХ. Краљевина Југославије је правно постојала, и њу је заступао краљ у Лондону. НДХ је била де-факто држава, али марионетска земља у држави захваћеној ратом. Ово је питање правне природе, не да ми о њему одлучујемо. О очигледним стварима се можемо сложити, али о ратним државама не можемо. Овакво неслагање се десило на једном чланку, и након тога је предложено да се проблем ријеши на овакав начин. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:55, 5. август 2010. (CEST) с. р.

Sori, ali meni lično je bilo kakva rasprava o tome totalno besmislena, objasnih zašto. Zato ću preskočiti istu. Mislim, zaista mi je van pameti pričati o teritoriji Kraljevine Jugoslavije u periodu između 41-45. Što se mene tiče, ta zemlja je praktično prestala da postoji onog momenta kad je kapitulirala, bez obzira na to što je imala kao neku vladu u izbeglištvu, jer ta vlada nije odlučivala baš ni o čemu u vezi sa teritorijama Kraljevine Jugoslavije, što je kasnije nakon rata i praktično potvrđeno kad je Tito organizovao "izbore". Mislim da je bitno ko je imao de fakto vlast nad određenom teritorijom a ne ko je bezuspešno pretendovao to da ima. --Јагода испеци па реци 00:37, 6. август 2010. (CEST)

Нацрт текста који би требао бити понуђен као приједлог смјернице се налази на овој страници. Надам се да ћемо постићи компромис, и да ћемо послати приједлог на коначно изгласавање. Текст нацрта је веома компромисан и уважене су жеље учесника у расправи, а пошто се ради о смјерници, допушта се више уобичајених стандарда. У овом случају то су три стандарда, веома слична, а који уважавају жеље изнијете у року расправе. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:13, 6. август 2010. (CEST) с. р.

(коментар написан пре читања странице о гласању) Јао, што компликујете... Кад већ постоји сива зона, нека пише како ко хоће, а кад се ствар буде неконтрадикторно стандардизовала новим Правописом (боже здравља на јесен), онда ћемо упрегнути ботове и решен проблем. Тачно да смо се својевремено договорили за један стандард, али у пракси то није случај. Тренутно је ситуација веома разнолика и моје мишљење је да овде не треба форсирати унификацију (бар има више смисла то радити за Види још, Спољашње везе и сл. него овде). --филип ██ 14:49, 13. август 2010. (CEST)

Потребна траскрипција

Молим транскрипцију имена ових атлетичара:

• Jéssica Augusto , Португал Џесика Жесика Аугусто ??? португалска атлетичарка рођена у Француској. Зашто Џ?
• Arasay Thondike, Куба Арасај Тондајк
• Bianca Perie, Румунија Бјанка Пери
• Zalina Marghieva, Молдавија Залина Маргијева
• Eileen O'Keeffe, Ирска Ајлин О'Киф
• Florence Ezeh, Того Флоренс Езе

Хвала--Drazetad (разговор) 17:49, 5. август 2010. (CEST)

Мој покушај, нисам сигурна јер вала скоро ни једно име није право име одређене земље. Џесика може бити и Јесика, јер зависи како то Португалци изговарају, јер очигледно није потругалско име (Жесика ми изгледа мало вероватно, јер ни Шпанци не изговарај то име као Хесика, него као Јесика), Тондајк личи на енглеско име иако си навео Кубу, Бјанка Пери такође не личи на румунско име, и тако даље... Једино ова Иркиња има ирско име... Ова из Тогоа такође, нисам сигурна. Можда ипак да сачекаш Слају, он ће сигурно имати неку паметнију идеју.--Јагода испеци па реци 21:07, 5. август 2010. (CEST)

Sič, dala sam obrazloženje za skoro svaku transkripciju koju sam napravila, i rekla sam da nisam sigurna kod Džesike jer zaprvo ne znam kako se to ime izgovara, baš zato što su izmešani jezici. Ime je englesko, a ona je Portugalka, a to da je rođena u Francuskoj nisam imala pojma. Kako bi ti transkribovao? Da li znaš kako ona izgovara svoje ime? Nemoj da mi se tu sad nešto iščuđavaš, nego ako je pogrešno, a znaš kako je pravilno, a ti lepo ispravi. Zapravo, ne znam šta si hteo da postigneš tim iščuđavanjem, osim ako zapravo uopšte nisi pročitao uopšte moja objašnjenja, navedena ovde gore. --Јагода испеци па реци 00:30, 6. август 2010. (CEST)

Hehe, to sto si obrazlozila svoje nedoumice ne znaci da ne moze da mi bude cudan tvoj izbor :) Ne znam kako ona izgovara to ime, jedino sto znam da se nasi cenjeni tv komentatori slazu s tobom i da je oni zovu dzesika :) nego kratkim cunjanjem uocio sam da kad francuzi daju to ime (sto je zaista retko) to ide kao jessica, dok kod portugalaca i spanaca ime se uglavnom pise kao jéssica (pa to sto je rodjena francuskinja ipak neam neke veze) i oni jessica imaju kao drugo ime (ima poznatih osaba sa oba imena a é varijanta je cesca). Tako da oni ne smatraju zo ime za tudje vec za svoje. Pa ne bih isao sa eng. varijantom. Zesika bi bio moj izbor, ali kontam da znas portugalski bolje od mene, ali samo nemoj da bude opet Dzesika :) --Sič (Cosa dici?) 00:52, 6. август 2010. (CEST)

Ne znam portugalski, a to ime u španskom se ne izgovara tipično španski (sa H), nego kao J. Dakle, Španci kažu Jesika (J kako u JAJE ili JAGODA), ne Hesika (što bi se očekivalo), isto se dešava i sa imenom Jonatan (sa akcentom na Jo), kažu Jonatan, a ne Honatan ili Džonatan. Zapravo, to J je nešto između J i Đ, tako da kapiram da je to samo prilagođeno strano ime, a ne njihovo ime. Stoga sam u nedoumici kako to sa portugalskog transkribovati, jer ne znam kako oni to izgovaraju (dakle, ako Španci J ne izzgovaraju tradicionalno kao svako J, dakle kao H, postoji vrlo velika mogućnost da to ne rade ni Portugalci, jer fakat to ime nije ni špansko ni portugalsko). Zato bi bilo dobro znati kako ona izgovara svoje ime ili barem kako to ime izgovaraju Portugalci. Ja to ne znam. --Јагода испеци па реци 00:59, 6. август 2010. (CEST)

Treba i obratiti paznju da je Jessica ime hebrejskog porekla, tako da na iberiju nije doslo iz eng. jezika, vec verovatno je bilo obrnuto, da su ga englezi dobili preko spanaca ili tako nesto. --Sič (Cosa dici?) 01:07, 6. август 2010. (CEST)

Evo, našla sam. Pogledajte ovaj Jutub, jasno se čuje Žesika. Mislim da je to rešeno. Žesika Augusto.--Јагода испеци па реци 01:10, 6. август 2010. (CEST)

reseno. inace gud fajnd, pogotovo sto nema njenog imena u nazivu videa. nicee.--Sič (Cosa dici?) 01:41, 6. август 2010. (CEST)

Јагода, јел можеш и имена ових фирми да транскрибујеш. Треба нам за масовни унос авиона.

језик	скраћеница	потребан пун назив	транскрипција
амерички	LWF	The Lowe Willard & Fowler Engineering Company	Lou Vilard & Fauler endžiniring kampani
белгијски	ACA	Ateliers de Constructions Aeronautiques	Atelije de konstriksion aeronotik
шпански	TNCA	Talleres Nacionales de Construcciones Aeronáuticas	Таљерес насионалес де конструксионес аеронаутикас
пољски	PWS-10	Podlaska Wytwórnia Samolotów	Podlaska vitvornija samolotov
пољски	PWS-15	Podlaska Wytwórnia Samolotów	Podlaska vitvornija samolotov
пољски	PWS-1	Podlaska Wytwórnia Samolotów	Podlaska vitvornija samolotov
пољски	PZL	Państwowe Zakłady Lotnicze	Panstovove zakladi lotniče
румунски	IAR-12	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	IAR-13	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	IAR-14	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	IAR-15	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	IAR-16	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	IAR	Industria Aeronautică Română	Industrija aeronautika romana
румунски	SET	Societatea pentru exploatări tehnice	Sočijetatea pentru eksploatari tehniče
француски	ANF	Ateliers de Construction du Nord de la France et des Mureaux (A.N.F. Les Mureaux)	Atelije de konstriksion di nor de la Frans e de Miro (ANF Le Miro)
француски	FBA	Franco-British Aviation posle 1. sv. rata: Hydravion Louis Schreck FBA	Franko-Britiš ejvijejšon Idravion Luj Šrek FBA
француски	REP	Robert Esnault-Pelterie	Rober Esno Pelteri
француски	SEA	Société d'Etudes Aéronautiques	Sosijete d'etid aeronotik
француски	SPAD	Société de Production des Aéroplanes Deperdussin Société Provisoire des Aéroplanes Deperdussin Société Pour L'Aviation et ses Dérivés (od 1913)	Sosijete de produksion dez aeroplan Deperdisin Sosijete provisoar dez aeroplan Deperdisen Sosijete pur l'avijasion e se derive

--SmirnofLeary (разговор) 21:09, 5. август 2010. (CEST)

Чек да узмем Правопис. Сад ћу ја...--Јагода испеци па реци 21:13, 5. август 2010. (CEST)

Ееее, похвалићу те код Ћике. А то није мала ствар. --SmirnofLeary (разговор) 21:15, 5. август 2010. (CEST)

Evo gotovo je. Nisam sigurna oko velikih i malih slova jer ne znam šta ove reči znače. Neka su mi poznata, kao aeronautiques i sl. to znam da je zajednička imenica ali za druge na npr. rumunskom ili poljkskom ne znam da li su zajedničke ili vlastite imenice, tako da sam ostavila velika slova. Valjda je sve dobro, mada bi ipak mogao Slaja da proveri, pogotovu ove francuske nazive, s kojima nikad nisam načisto.--Јагода испеци па реци 22:07, 5. август 2010. (CEST)

Super! Samo par malih ispravki: Franco-British Aviation je engleski naziv (tad je bila britanska firma) tako da je Franko-Britiš ejviejšon; Kod ANF-a je „... konstruksion di nor...“, kod SEA „...d'etid...“ i kod poslednjeg SPAD-a „...l'avijasion e se derive...“ i u ostalim kod njega mala slova osim za Deperdisin jer je lično ime (prezime). --Sabate (разговор) 22:52, 5. август 2010. (CEST)

OK, hvala i ispravi to, pliz. Baš sam se oko tih stvari dvoumila. Bilo mi je neobično da je British a francuski u pitanju... i ono de nikad ne znam kako se transkribuje...--Јагода испеци па реци 22:55, 5. август 2010. (CEST)

Pa jeste francuski malo triki za transkripciju iako je izgovor dosta pravilan. Recimo ono „des Aéroplanes“ se zapravo izgovara kao „de zaeroplan“ ali to s > z se izgleda ne prenosi u transkripciji i slične stvari. --Sabate (разговор) 23:10, 5. август 2010. (CEST)

Pa baš sam to tražila u pravilima i nisam mogla naći... Zapravo, uopšte se ne pominje to de, des...--Јагода испеци па реци 23:20, 5. август 2010. (CEST)

То непомињање тумачим као игнорисање, вероватно је урађено тако да се они који не знају француски не ми много мучили. То „de“ је „д“, а „des“ је „де“, али је вероватно због једноставности одлучено да се следи писање у том случају: „е“ се оставља осим када следи реч која почиње самогласником, када се и у француском писању оно мења апострофом. Бар је тако у свим случајевима транскрипције које сам видео. --Sabate (разговор) 23:34, 5. август 2010. (CEST)

Е да, добро сам се сетио — исправио сам у пољском она велика слова то су „Подлашка (?, у питању је регион) фабрика авиона“ и „Државна ваздухопловна фабрика“ (отприлике, не знам пољски погледао сам превод на енглески). Али мене мучи румунски правопис па би било добро ако неко случајно зна да отклони недоумицу: у оригиналу, на румунској вики, пише и „Industria Aeronautică Română“ (у тексту) и „Industria aeronautică română“ (у шаблону), док је рецимо SET наведен без двојбе баш овако како је овде (као што би било у српском правопису, са малим словима). Можда није толико битно, али лепо би било да и оригиналу имамо правописно исправан облик. --Sabate (разговор) 23:51, 5. август 2010. (CEST)

Rumunski pravopis nije ovde bitan, ako ćemo transkribovati. Kod nas se pišu mala slova za zajedničke imenice, stoga treba malim slovima, ako se trankribuje...--Јагода испеци па реци 00:42, 6. август 2010. (CEST)

Битан је утолико што ће се обавезно наводити и оригинал, јер би било недопустиво да имамо само транскрибовани облик. Истина ово није најбитнија ствар, али, кажем, било би добро да знамо који је облик исправан. --Sabate (разговор) 01:17, 6. август 2010. (CEST)

Bitan je za original, ali ne i za transkripciju, to sam htela reći. A mislim da je najsigurnije potražiti original na rumunskoj njiki. Možda na sajtovima dotičnih kompanija, takođe.--Јагода испеци па реци 02:37, 6. август 2010. (CEST)

---

Мислим да није потребна транскрипција имена фирми, већ да треба користити само оригиналне латиничне акрониме фирми, заједно са изворним обликом.

А ако већ транскрибујете, водите рачуна да је правилно дез аероплан, и да се по Правопису и "de" и "des" преносе као "де", осим у већ наведеним изузецима. Такође, код транскрипције са француског правилно би било констриксион и аеронотик, а не конструксион и аеронаутик. Такође, није депердисин, већ депердисен, будући да се ту ради о затвореном слогу "in". Са енглеског, није ејвиејшон, већ ејвијејшон (између "и" и "е" УВЕК иде међусамогласничко "ј", сем код спојева две речи).

--Sly-ah (разговор) 00:02, 6. август 2010. (CEST)

И није "компани" већ "кампани".

--Sly-ah (разговор) 00:05, 6. август 2010. (CEST)

Hvala, Slajo. Moram dodati da se slažem sa Slajom, meni ove transkripcije izgledaju suludo, mislim da je bolje prevesti ta imena, mnogo prirodnije zvuči, a u zagradi samo staviti originale. Pogotovu zbog onih et, sur, de, des i sl. Mnogo je prirodnije reći Francusko-britanska avijacija (vazduhoplovstvo, ili šta već) nego Frenč-Britiš ejvijejšon. Pogle damo tu reč: ejvijejšon. Totalno suludo. Ili Rumunska aeronautička (vazduhoplovna industrija a ne Industrija Aeronautika Romana...--Јагода испеци па реци 00:43, 6. август 2010. (CEST)

Ispravih, proverite da nisam nešto propustila. --Јагода испеци па реци 00:47, 6. август 2010. (CEST)

Да добро уочено, потпуно се слажем са овим исправкама у француском. Али за ово кампани нисам сигуран. Тачно, често се тако изговара али Merriam-Webster као изговор наводи \ˈkəmp-nē\, што по правилима са [7] која су ваљда у складу са Прћићем (који је овде усвојен као стандард за енглески, ако се не варам) треба да буде „компани“. Осим ако има нека цака која је пропуштена у наведеним правилима? И ја би транскрибовао као кампани, али с обзиром на свађе које су се овде водиле око енглеске транскрипције ипак сам се строго држао речника и оних табела. Иначе, немам неки став по питању транскрипција/оригинал, укључио сам се у читаву ствар сада када је већ поодмакла и чини ми се да још није постигнут договр како ће се радити. Мој предлог је био да се или користе скраћенице у оригиналу или варијанта са фонетском транскрипцијом скраћенице (као у Би-Би-Си, рецимо), а тек треба видети и изабрати најпрактичније исправно решење. --Sabate (разговор) 01:17, 6. август 2010. (CEST)

Nije propust u tom tekstu, nego ti nisi dobro protumačio te tabele. Webster ne koristi IPA transkrikpciju, nego neku drugu (ne znam tacno kako se zove, samo znam da nije IPA). Dokaz za to je i da glas šva /ə/ koji se pojavljuje u Websteru u ovoj reči i u prvom slogu ove reči nikad ne može biti u naglašenom slogu (pogledaj tabele i videćeš da ga nema među naglašenim samoglasnicima, ali se zato više puta pominje u tabeli sa nenaglašenim samoglasnicima), a ovde je naglasak na prvom slogu (COmpany). Dalje, IPA za company je /ˈkʌmpəni/, a prema tabelama na ovom sajtu se lepo vidi da se naglašeno /ʌ/ transkribuje kao A. Inače, IPA za ovu reč sam proverila i u američkom i u britanskom izgovoru (Cambridge English Pronunciation Dictionary), i oba daju /ˈkʌmpəni/. --Јагода испеци па реци 02:03, 6. август 2010. (CEST)

Аха, ОК (протумачио сам табеле, него нисам знао да је М-В по тој другој, знам на шта мислиш). У реду, онда је кампани. Припазићу од сад да се уверим да заиста јесте ИПА. --Sabate (разговор) 02:22, 6. август 2010. (CEST)

Прћић НИКАДА није усвојен као било какав стандард. На могу се лингвисти аматери узимати као стандард. Лично сматрам да је транскрипција имена страних компанија узалудан посао. --Јакша (разговор) 01:57, 6. август 2010. (CEST)

Прћић НИКАДА није усвојен као било какав стандард. На могу се лингвисти аматери узимати као стандард.

Kaže mali Perica... --Јагода испеци па реци 02:11, 6. август 2010. (CEST)

Можемо транскрипцију скраћеница избећи, да је не неводимо у тексту. Рецимо да у тексту стоји ... произвођач Франко-Бритиш ејвијејшон (франц. Franco-British Aviation - FBA) ... FBA је овде само у загради и у оригиналу. Једино, колико видим остаје неразјашњено питање дали да наведемо овај назив транскрибован или преведен? Дали Франко-Бритиш ејвијејшон или Француско-британска авијација? У сваком случају назив у оригиналу иде поред. Питање је значи, како ћемо сутра да се назива чланак о том произвођачу Франко-Бритиш ејвијејшон или Француско-британска авијација. Ако сте за то да преводимо, да се бацимо на посао. Ћика се неће много ангажовати све до уторка, тако да има времена да све одрадимо до тада. --SmirnofLeary (разговор) 01:58, 6. август 2010. (CEST)

Ja bih rekla da ima više nas koji bi radije to prevodili. Mislim da je bolje prevesti a u zagradi staviti original. Takođe, ne vidim nikakvu prepreku da u tekstu stoji original skraćenice u latinici. Ne bih prevodila na ćirilicu jer nije baš da su te kompanije kod nas široko poznate, kao FBI ili Cija. --Јагода испеци па реци 02:08, 6. август 2010. (CEST)

ОК, онда сам вас беспотребно намучио. Можда ипак неке треба оставити транскрибоване, рецимо овај први Air Department да остане Ер дипартмент уместо да се преводи. Не знам ни како би ишао превод. Листа је следећа, па ко колико зна нека преведе или изнесе став, дали оставити транскрибовано.

Prevodi

Оригинал	Превод
енгл. Air Department	Vazduhoplovni odsek; можда министарство (погледати на ен вики објашњење)
нем. Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft	Kомпанија опште електрике (за општу електрику) (хехе, ово је на енглеском буквално General Electric)
франц. Ateliers de Construction du Nord de la France et des Mureaux (A.N.F. Les Mureaux)	Конструкторски студио северне Француске и Мироа
франц. Ateliers de Constructions Aeronautiques	Ваздухопловни конструкторски студио
енгл. British Aerial Transport Company Limited	Britanska kompanija vazduhoplovnog saobraćaja (transporta)
нем. Deutsche Flugzeugwerke GmbH	Немачка авионска индустрија; Немачка фабрика авиона, дословно
швед. Flygkompaniets tygverkstäder Malmslätt
енгл. Franco-British Aviation	Francusko-britanska avijacija
рум. Industria Aeronautică Română	Rumunska vazduhoplovna industrija
нем. Luftfahrzeug-Gesellschaft m.b.H.	Ваздухопловна компанија (Luftfahrzeug је ваздухоплов, a Gesellschaft се односи на тип компаније, тако да може бити и другачији превод)
нем. Lufttransportgeschwader	Транспортна ескадрила (пошто код нас ескадрила постоји само у ваздухопловству подразумева се ово Луфт), али већ сам тамо поменуо да је могуће да се скраћеница односи и на нешто друго, треба видети одговара ли ово контексту.
нем. Luftverkehrsgesellschaft	Друштво (Компанија) за ваздушни саобраћај
нем. National-Flugzeug-Werke GmbH	Немачка национална авионска индустрија
пољ. Państwowe Zakłady Lotnicze	Пољски државни ваздухопловни заводи
пољ. Podlaska Wytwórnia Samolotów	Подласка фабрика авиона
франц. Robert Esnault-Pelterie	Rober Esno Pelteri
енгл. Royal Aircraft Factory	Kraljevska fabrika aviona
итал. Società Idrovolanti Alta Italia	Друштво Хидроплани Северна Италија; можда Компанија (Друштво) за хидроавионе Северне Италије; Не, јер нема ни трага од придева.
рум. Societatea pentru exploatări tehnice
франц. Société de Production des Aéroplanes Deperdussin	Udruženje za proizvodnju aviona, Deperdisen
франц. Société d'Etudes Aéronautiques	Društvo za aeronautičke studije
шп. Talleres Nacionales de Construcciones Aeronáuticas
енгл. The Lowe Willard & Fowler Engineering Company	(Инжењерска компанија) Лоу Вилард и Фаулер
нем. Wiener Karosserie- und Flugzeugfabrik	Бечка фабрика каросерија и авиона (?); јесте

--SmirnofLeary (разговор) 02:22, 6. август 2010. (CEST)

Што се тиче ове пољске фабрике то је Подласје (регион у пољској). Превело би се као Подласка фабрика авиона. Витворња је нешто као фабрика, можда би чак и радионица више одговарало тој речи. Енглески назив би био [8]. Мада мислим да се код нас за ова постројења где се производе авиони користи реч фабрика. --Јован Вуковић (р) 02:31, 6. август 2010. (CEST)

Хвала пуно Јоване, претраживао сам по нету и сам сам приметио да се ради о региону у Пољској, мада нисам знао да преведем. --SmirnofLeary (разговор) 02:33, 6. август 2010. (CEST)

Нема на чему :). Иначе Państwowe Zakłady Lotnicze би било нешто као Државни ваздухопловни завод. --Јован Вуковић (р) 02:39, 6. август 2010. (CEST)

Додато, додао сам испред реч пољски. Пољски државни ваздухопловни завод. --SmirnofLeary (разговор) 02:43, 6. август 2010. (CEST)

Извини, требало је у множини, треба Државни ваздухопловни заводи. --Јован Вуковић (р) 02:46, 6. август 2010. (CEST)

Промењено. Питање, јел ишта остављамо транскрибовано или ипак све преводимо? --SmirnofLeary (разговор) 02:48, 6. август 2010. (CEST)

Transkribuju se samo imena. npr. Rober Esno Pelteri, ako se ne varam...--Јагода испеци па реци 02:58, 6. август 2010. (CEST)

Алтернативе сам одвојио тачка-запетом. --Sabate (разговор) 03:10, 6. август 2010. (CEST)

Хвала друштво, велики сте лафови. --SmirnofLeary (разговор) 03:15, 6. август 2010. (CEST)

Иначе ово Немачка авионска индустрија нисам преводио, нашао сам у домаћој литератури. Како ћемо Немачка авионска индустрија или Немачка фабрика авиона? --SmirnofLeary (разговор) 03:18, 6. август 2010. (CEST)

Коменатари за коначну листу

1. нем. Allgemeine Elektricitäts-Gesellschaft бих оставио транскрибовано „Алгемајне електрицитетс гезелшафт“
2. Немачка авионска индустрија или Немачка фабрика авиона, договорити се.
3. Друштво Хидроплани Северна Италија; или Друштво „Хидроплани“ Северна Италија или Друштво за хидроавионе Северне Италије
4. Следећи појмови захтевају прецизније одређивање
   1. Ваздухопловни одсек - чији
   2. Ваздухопловни конструкторски студио - чији
   3. Ваздухопловна компанија - чија, у потпуности је недоређено
   4. Транспортна ескадрила - чија
   5. Друштво за ваздушни саобраћај - чије
   6. Краљевска фабрика авиона - чија
   7. Друштво за аеронаутичке студије - чије

Можда је најбоље ових последњих 7 појмова транскрибовати. --SmirnofLeary (разговор) 03:24, 6. август 2010. (CEST)

1. Што да не, да се прочитати за разлику од неких других немачких транскрипција које би имали. :)
2. Ако си у литератури нашао „индустрија“ онда остави тако.
3. Мислим да је прва варијанта мало чудна на српском. Да ли је у српском уобичајено „хидроплан“ или „хидроавион“. Ово је мало незгодно за леп превод на српски па би можда било најбоље транскрибовати Сочета идроволанти Алта Италиа.
4. Из контекста се види чија, пошто је то име компаније мислим да не би било добро у превод убацивати ту одредницу. Што се ескадриле тиче, па, ничија и свачија :) LTG је скраћеница на немачком за тај тип јединице (на енглеском је за неки чин, па сам се зато збунио тамо на порталу). Друго значење нисам нашао, што не значи да га нема, треба видети има ли то смисла.

3. Зашто ти звучи чудно на српском? Мени не звучи чудно ни Акционарско друштво Лука Београд. Контам ни теби. А потпуна је аналогија. --Sič (Cosa dici?) 01:05, 7. август 2010. (CEST)

„Чудно“ је можда прејака реч, али некако се не види шта је баш назив (у твом примеру то је „Лука Београд“), да ли је Алта Италиа такође део имена или само територијална одредница... У твом примеру све је јасно. Додуше сад кад си ме натерао да прочитам још неколико пута престаје да ми буде чудно, и почиње да ми се најбоље свиђа. :) --Sabate (разговор) 01:21, 7. август 2010. (CEST)

Чињеница је да неке транскрипције, са немачког посебно, не изгледају разумно за читање на ћирилици (ја сам сваку немачку морао неколико пута да прочитам да би се уверио да нисам направио словну грешку, а ето сад сам приметио једну, треба: Луфтферкерсгезелшафт). Не знам, треба видети шта је најпрактичније за рад, ако уопште има разлике. --Sabate (разговор) 04:23, 6. август 2010. (CEST)

То „Друштво за ваздушни саобраћај“ је посебно незгодно. Сад тек видим да то данас (тек данас, или одувек?) има и буквално то значење (авиопревозник). Ја сам превео сложеницу по значењу, али ето та реч заиста постоји као именица, баш у том облику. Једино што компанију разликује је додатак m.b.H. (мада на немачкој вики то не наводе, има га на енглеској), е сад ако смо баш упорни: „Ваздушно-саобраћајно друштво са ограниченом одговорношћу“, или још боље „Ваздушно-саобраћајно д. о. о.“ :), мало је неозбиљно. Мислим да је заиста боље транскрибовати, односно при првом појављивању дати скраћеницу у оригиналу, пуну пун назив и (можда) превод или транскрипцију (оба би вероватно било превише). А надаље користити само скраћеницу у оригиналу. Исто и када се буде писало о компанијама, с тим што остаје дилема које име чланка усвојити, можда је и ту најбоље држати се скраћенице у оригиналу? --Sabate (разговор) 05:55, 6. август 2010. (CEST)

Молим за помоћ око транскрипције имена и презимена глумаца

• DeForest Kelley Дефорест Кели
• Walter Koenig Волтер Кејниг
• George Takei Џорџ Такеј
• Nichelle Nichols Нишел Николс
• Avery Brooks Ејвери Брукс
• Nana Visitor Нана Визитор
• Sidigg El Fadil Сидиг Ел Фадиг
• Rene Auberjonois Рена Оберџоноа (или Обержоноа)
• Michael Dorn Мајкл Дорн
• Terry Farrel Тери Фарел
• Colm Meany Колм Мини
• Armin Shimerman Армин Шимерман
• Nicol De Boer Никол Де Бор
• Cirroc Lofton Сирок Лофтон

Хвала. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:42, 6. август 2010. (CEST)

Нема на чему. --Sly-ah (разговор) 13:10, 6. август 2010. (CEST)

Ako je rat Burski, onda je Boer=Bur.--Јакша (разговор) 18:03, 18. август 2010. (CEST)

Приручник стила

Почео сам с превођењем енглеског Википедија:Приручник стила/Биографије. Ја ћу за почетак грубо превести текст, а касније ћу усклађивати с правописним нормама и обичајима нашег језика. Надам се да ће заинтересовани, који имају знања о Правопису, да ми помогну у томе. Захваљујем. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:46, 7. август 2010. (CEST) с. р.

Питање око транскрипције

Taylor Lautner је на српском транскрибован као Тејлор Лотнер. Знам да правила предвиђају да се au преноси као о, али видео сам да се његово презиме изговара /ˈlaʊtnər/ (на енглеској википедији). Да ли треба да буде Лаутнер или треба да остане Лотнер? Питам и због Анџелине Жоли јер она није Џоли. Ваљда ћете ме разумети. --Миланче (разговор) 02:30, 11. август 2010. (CEST)

---

У праву си. И сам глумац своје презиме изговара отприлике као Лаутнер (што се може чути овде: [9]), један од доказа је и овде: [10].

Дакле, требало би да буде Лаутнер.

--Sly-ah (разговор) 07:14, 11. август 2010. (CEST)

транскрипција руског имна

Анастасия Питање је зашто је код нас АнастаЗија, а не Анастасија? Да ли је то грешка? Елена Зар не би требало да буде транскибована као Јелена, а не Елена? Требало би.

Транскрипција

У текствиома на овој википедији француско име Sébastien се раскрибује као Себастијан, Себастијен и Себастјен. Шта је тачно. Требало би то изједначити у свим текстовима.--Drazetad (разговор) 07:59, 13. август 2010. (CEST)

Tacno je Sebastjen. U Pravopisu ima primer: Crétien — Кретјен, dakle. -tien je TJEN. --Јагода испеци па реци 15:20, 13. август 2010. (CEST)

Страна/страница

Да ли је правилно рећи за једну површину листа неке књиге страна или страница? Пронашао сам једно објашњење Института за хрватски језик и језикословље у вези разлике те двије ријечи, па претпостављам да је исто правило и у српском језику. Питање се односи и на Википедију, да ли је правилно појединачне листове ове електронске енциклопедије називати странама или страницама? --Жељко Тодоровић (разговор) 19:06, 16. август 2010. (CEST) с. р.

Uobičajeno je stranica. I u rječniku RMS u odrednici stranica prvi primjer je u vezi sa knjigom - Официр прелиста странице па баци књигу на сто. Strana je riječ koja ima gomilu drugih značenja, odnosno upotreba, pa tako i primjeri u RMS zauzimaju skoro čitavu stranicu rječnika među kojima je i 2б: свака посебна површина листа у књизи. Dakle, po RMS nije pogrešno ni jedno ni drugo, ali je deminutiv ženskog roda, stranica, više uobičajen, barem sam ga ja više sretao. --Славен Косановић {разговор} 22:16, 19. август 2010. (CEST)

Да, и ја сам то нашао у Речнику МС, страница је свакако уобичајенији облик, него страна. Када кажемо страница, то има много уже значење но страна. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:31, 19. август 2010. (CEST) с. р.

Транскрипција

Како се транскрибује енглеска реч pillow (јастук), он д сербиан? --Ана пиши ми 09:59, 18. август 2010. (CEST)

Па ваљда пилоу. Не видим која друга транскрипција би ту била могућа. --филип ██ 11:26, 18. август 2010. (CEST)

Транскрипција

Како се овај чика транскрибује Louis de Funès? Луј де Финес или Луј де Фенес?--Миланче (разговор) 21:21, 18. август 2010. (CEST)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Миланче (разговор • доприноси) | 21:08, 18. август 2010

Ја б' реко Луј де Фине. --филип ██ 01:49, 19. август 2010. (CEST)

Луј де Финес. [11] (на 0,04).

--Sly-ah (разговор) 07:55, 19. август 2010. (CEST)

Аха копкало ме је то што пише на вокабулару да ако после U иде N да се транскрибује као Е.--Миланче (разговор) 20:35, 19. август 2010. (CEST)

Да, али у затвореном слогу. Дакле, U у Funes је у отвореном слогу (FU-NES) па се стога преноси као "и" (Финес), а да је у затвореном слогу (нпр. да је FUN-NES) онда би се преносило као "е" (Фенес). Пример из правописа за затворени слог: VERDUN (VER-DUN) што се преноси као Верден.

--Sly-ah (разговор) 22:53, 19. август 2010. (CEST) Захваљујем, значи ти си главни баја за транскрипцију?!--Миланче (разговор) 04:42, 21. август 2010. (CEST)

---

Irene Montrucchio

Репрезентативка Шпаније у синхроном пливању. Да ли неко од наших "Шпанаца" може да нађе неки видео или аудио-запис у којем се чује изговор овог имена и презимена?

--Sly-ah (разговор) 10:09, 21. август 2010. (CEST)

Како да транскрибујем име Andrew Sarris и назив The Village Voice?--Методичар зговор²а 00:01, 26. август 2010. (CEST)

Српска имена имају предност

Ево цитата из Правописа из 1993. (важећи Правопис):

Неоспорно је право нашег стандардног језика да чува посебна

традиционална имена иностраних географских појмова (тзв. егзониме), осим у специфичним случајевима. Традиционални географски именослов неодвојиви је део вековима ствараног језичког израза. Ономастичари и други лингвисти више пута су истицали нашу обавезу да чувамо тај традиционални именик, јер тиме чувамо и уважавамо сопствену културну окосницу и штитимо природност И постојаност нашег израза. Зато се не могу правити уступци настојањима из географских и каткад из политичких кругова да

се наши е г з о н и м и замењују облицима својственим узусу дате земље.

Дакле, дилема је разрешена. Где год постоји српско име места оно има предност у односу на страно, ако уопште страно име треба да се узима у обзир. У чланцима Нови Сентиван, Велики Варадин (Орадеа) и другим, моји опоненти су тврдили да боље знају и да треба давати предност увезеним новим именима. Да ли ово интересује икога од администратора?--Јакша (разговор) 19:23, 27. август 2010. (CEST)

---

Ево цитата из Правописа из 1993. (важећи Правопис): (болд мој) Јакша

Е, нека сам дочекао и тај дан!

А, сад, спектакл! Једна мали подсетник:

Страница за разговор чланка Амјен:

Не постоји НИЈЕДНА и словима Н И Ј Е Д Н А историјска, географска или друга референца која помиње решење из фантомског правописа.(болд мој) --Јакша

Страница за разговор чланка Монпелије:

Поменути правопис је алтернативан, а не опште прихваћен --Јакша (разговор) 21:07, 26. фебруар 2009. (CET)

Има тога још, али ми слим да је ово сасвим довољно.

--Sly-ah (разговор) 19:49, 27. август 2010. (CEST)

Јако ми је драго када противника дотучем (фигуративно) његовим оружјем. Да ли твој аргумент значи да Правопис не важи када се ја на њега позивам?--Јакша (разговор) 20:31, 27. август 2010. (CEST)

---

Не, него да Правопис важи САМО кад се ти на њега позиваш. Или, да ти буде мало јасније, код тебе Правопис час важи, час не важи, као што се види из приложених аргумената. Не мислиш ли да је то помало лицемерно?

--Sly-ah (разговор) 22:03, 27. август 2010. (CEST)

Ххее... Кратко трајаше љубав између вас двојице... --Јагода испеци па реци 23:13, 27. август 2010. (CEST)

Добро, ја сам лицемер са аргументима. Мало ћемо Правопис, па кад нам се не свиди, онда ћемо Прћића, Клајна или неки одбор за стандардизацију - то неће моћи.--Јакша (разговор) 23:26, 27. август 2010. (CEST)

ja сам лицемер са аргументима.

Добро си себе описао. С тим да је само један део тачан.

--Sly-ah (разговор) 23:36, 27. август 2010. (CEST)

Човек са аргументима има за тебе пар занимљивих решења из Правописа, рецимо Кептаун (CAPETOWN). Ставио сам текст на наведени линк, па се увери и сам.--Јакша (разговор) 23:46, 27. август 2010. (CEST)

Транскрипција из енглеског језика по Правопису

Сада на Википедија:Транскрипција са енглеског језика--Јакша (разговор) 22:21, 27. август 2010. (CEST)

Транскрипција с енглеског и тумачење Правописа

Многи википедијанци напросто не знају правилно тумачити Правопис. Није довољно слиједити само једно издање књиге док не изађе друго, користећи сасвим неосноване аналогије са законским текстовима. Потребно је уз то пратити и осталу лингвистичку литературу, као што су Одлуке Одбора за стандардизацију српског језика, разноразни рјечници, савјетници, чланци у новинама. Ко нема потребну литературу мора да слуша оне који је имају, иначе губимо континуитет с нормом.

Клајн у Речнику језичких недоумица понекад јасно игнорише Правопис ако се не слаже с неком одредбом или ако наиђе на очигледну грешку. Прћић исто тако. Норма се свакодневно развија, без обзира на то има ли Матица српска средстава да финансира нови Правопис или не, у коликим се тиражима штампају нормативне књиге и слично. Зато је немогуће поједноставити ствар тако да се користи само једно издање Правописа док не изађе друго. Сва срећа што се овдје ипак свакодневно транскрибује по Прћићу (осим када је неупућена страна претјерано заинтересована за неки конкретан чланак), иначе би много чланака било премјештено и преправљено чим изађе нови Правопис, у којем је Твртко Прћић задужен за транскрипцију с енглеског. --PointDread (разговор) 21:09, 31. август 2010. (CEST)