Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/26

Ел Салвадор → Салвадор

Ова централно-америчка држава првобитно је на Википедији (на српском језику) названа Ел Салвадор. Корисник Јагода на страници за разговор о чланку Средња Америка навела је да је то погрешан назив јер „члан није саставни део имена“. Нећу доводити у питање правописне недоумице, али ћу замолити да се једно име (било то са Ел или без њега) употребљава у свим осталим чланцима. Претрага указује да постоји десетине чланака које у свом тексту имају и државу Ел Салвадор. Значи ако је Салвадор, нека тако буде свуда, а ако није - главни чланак преименујте и свуда извршите промену (може и помоћу бота).--Ја сам кажи 00:29, 6. јул 2009. (CEST)

То је, Миле, посао за бота, рекла бих ја... --Јагода испеци па реци 00:31, 6. јул 2009. (CEST)

Сачекаћу изјашњавање који је облик правилнији. Постоје језичко-правописни изузеци, па не могу са стопостотном сигурношћу да тврдим који је облик тачнији. Колико се сећам географије из основне....некако ми Ел Салвадор чучи, или је то последића мог лошег шпанског :) --Ја сам кажи 01:17, 6. јул 2009. (CEST)

Зашто је Ел Салвадор неправилно? Ево списка чланица Уједињених Нација, тамо је и Ел Салвадор. На шпанској Википедији такође стоји наслов Ел Салвадор, а поређење са Ла Индија нема смисла, јер се чланак на шпанском зове Индија без ла. Као и свуда на другим језицима. Дакле, ако у Правопису негде стоји Ел Салвадор је погрешно, онда може да остане. А ако је ово неки недокументован закључак, онда би требало вратити на нормалан назив.--Ирић Игор (разговор) 10:59, 6. јул 2009. (CEST)

Stoji u Rečniku jezičkih nedoumica kod Ivana Klajna. Mislim da je to dovoljno. --Јагода испеци па реци 11:03, 6. јул 2009. (CEST) I kakve molim te veze ima šta piše na drugim jezicima? Budi ljubazan i ne poturaj kao argumente stvari koje nemaju veze s pravopisom srpskoga jezika. A pošto vidim da si čitao šta sasm napisala Miletu na njegovoj stranici za razgovor, vrati se tamo i ponovo pročitaj i onaj deo o La Habani: Taj grad ima u imenu na španskom član, a transkribuje se BEZ njega ZATO ŠTO NIJE DEO IMENA. La Mancha je Manča, a ne La Manča i tako dalje i tako bliže. To što piše na kojekavim stranicama koje nemaju veze sa stručnom lingivističkomliterarurom nas ovde ne treba da zanima. --Јагода испеци па реци 11:06, 6. јул 2009. (CEST)

Нисам био прочитао твој разговор са Милетом, али па шта и да јесам? Читао сам разговор Средња Америка који је горе наведен. Тамо си ти рекла да члан не треба да буде део имена. Без навођења икаквог извора за Салвадор. Чињеница да је ова земља званично у Уједињеним Нацијама наведена као Ел Салвадор. Са чланом. Друге земље немају члан. Да поновим: чланак на шпанској Википедији се зове Ел Салвадор, са чланом. Друге земље на шпанској Википедији немају члан. Е једино смо ми Срби паметни, па ћемо да зовемо земљу Салвадор, без члана. Дакле званичан назив ове земље је Република Ел Салвадор, шп. República de El Salvador. Друге земље немају такав члан у називу: Reino de España, República de Guatemala, República de Honduras. Реч салвадор значи спасиоц. Ел Салвадор има Ел у називу јер се односи на једног одређеног Спасиоца, а не било ког чувара плаже. Зато цео нормалан свет користи име како људи сами себе зову. Мени (а и другима) је мука од оваквог иживљавања на Википедији. --Ирић Игор (разговор) 11:45, 6. јул 2009. (CEST)

Igore, kaze se SPASILAC, ne SPASIOC. Izvini, ali vidim da si, pored eksperta za srpsku lingvistiku (bez i jedne knjige iz oblasti lingvistike), postao i ekspert za spanski, i to cini se, preko noci. Za tvoju informaciju, Salvador nikako ne bi mogao biti spasilac na plazi. Nikako. Odnosi se samo i iskljucivo na spasitelja, tj. Spasitelja, iliti Isusa Hrista, po kome je ta drzava i dobila ime. EL, ili clan, koristi se uz Spasiteljevo ime, jer samo je jedan Spasitelj (u srpskom nemamo clanove pa pisemo veliko slovo za takve slucajeve). Plazni spasilac se zove vigilante de la playa. Vrlo je zanimljivo slusati nekog ko ne zna spanski kako objasnjava znacenja reci na spanskom... Da li ces napisati El Spasitelj? Ne, nemoj mi odgovoriti, pusti me da pogadjam: naravno da hoces...--Јагода испеци па реци 23:02, 6. јул 2009. (CEST)

I navela sam ti literaturu i to ne jednom,nego barem tri puta: Ivan Klajn, RJN, str. 156. odrednica Salvador. I dosta vise bre s ovim. Stvarno bre nemate milosti.--Јагода испеци па реци 23:07, 6. јул 2009. (CEST)

La India--Јагода испеци па реци 11:28, 6. јул 2009. (CEST)

То горе је вишезначна одредница, чланак о Индији је без члана: es:India.--Ирић Игор (разговор) 11:49, 6. јул 2009. (CEST)

Pa šta ako je višeznačna? Da li ti to hoćeš da kažeš da Španci ne znaju da napišu Indija? Lepo ti tamo piše: La India može da se odnosi na: Indiju, državu, Indiju, neku tamo pevaljku. Uostalom, zar misliš da nakon skoro 10 godina života i rada (između ostalog) na pripremama knjiga za štampu i prevodima u Španiji, ne znam jednu tako osnovnu stvar, a to je gde se koriste članovi a gde ne? Svašta. --Јагода испеци па реци 12:55, 6. јул 2009. (CEST)

Не бих да се мешам, ал'ево само да запазим: у чланки Салвадор шпански назив је „Republicà de El Salvador“, значи великим Е, а у чланку Индија на шпанској њики пише „Republica de la India“ са малим Л. Е сад, то је само запажање, нити знам шпански, нити знам како се и да ли се преноси шпански члан. Иначе у географији је то Ел Салвадор. Толико од мене.--Metju (разговор) 12:15, 6. јул 2009. (CEST)

Ja ne znam sta tu ima više da se raspravlja i da se daju raznorazna zapažanja (iako se ne zna španski!), ako je kod Klajna jasno rečeno: Član nije deo imena, stoga je bolje bez njega. A ja dodajem još primera, koji su isti kao i Salvador: nije La Manča, nego Manča (to možete proveriti u Don Kihotu, preveden je više puta na srpski), nije La Havana nego Havana, nije La Korunja nego Korunja i tako dalje i tako bliže. Meni ovo pre liči na izazivanje nego na zapažanje i komentarisanje. Lepo vam je objašnjeno ne jednom, nego pet puta, i neće razumeti samo onaj koji ne želi da razume. --Јагода испеци па реци 12:51, 6. јул 2009. (CEST)

Ne bi trebalo da raspravljamo nego da se usaglasimo. Imamo na jednu stranu Jagodu, osobu koja 10 godina živi u Madridu (ili gde već) i Klajna koji kaže da je bez El i sa druge strane Matjua, geografa usmerenjem na političku geografiju, koji je na faxsu učen sa El. Bilo kako bilo, trebamo da se složimo.--Ја сам кажи 15:36, 6. јул 2009. (CEST)

Да ли се члан у сред реченице пише великим или малим словом у шпанском језику?--Ирић Игор (разговор) 16:00, 6. јул 2009. (CEST)

Velikim, a zvanično je i Republicà de El Salvador, sa velikim El.--Ја сам кажи 22:47, 6. јул 2009. (CEST)Izvini Igore, pogrešno sam protumačio rečenicu. Koliko ja znam član se piše malim slovom, sem u slučju kada rečenica počinje članom.--Ја сам кажи 23:24, 6. јул 2009. (CEST)

Akcenat nije na poslednjem A, a taj akcenat ni ne postoji u spanskom, vec ide na drugu stranu (República de El Salvador). Nisi ti bas najbolje shvatio ono sto je Slaja rekao. Ime drzave je Salvador, ne El Salvador, kao sto je ime nase drzave Srbija. Puno ime je Republika El Salvador, kao sto bi bila Republika Srbija. Dakle, clanak je Salvador, ne El Salvador. Uostalom, ne znam sta ti to hoces da menjas botom, kad na El Salvador ne vezuje ama bas ni jedan jedini clanak.--Јагода испеци па реци 22:54, 6. јул 2009. (CEST)

omg...--Ја сам кажи 15:09, 8. јул 2009. (CEST)

Molim, Mile? Imas nesto da mi kazes? --Јагода испеци па реци 15:15, 8. јул 2009. (CEST)

ne ne ne...nemoj samo da me tučeš molim te :P :)))))))))))--Ја сам кажи 15:34, 8. јул 2009. (CEST)

Svasta! Pa jesi li me pozvao po imenu, ja sam se odazvala. Odakle ti to o tuci? Pa ja prezirem nasilje... --Јагода испеци па реци 15:59, 8. јул 2009. (CEST)

@Миле: Да члан се пише малим словом, а затим иде именица великим словом. На пример: "en el El Salvador" - у (том) Ел Салвадору. Прво ел је члан, друго Ел је део именице. Ипак, џаба сва логика. Правописци су овде упорни и често јачи од логике. Види разговор на чланку Салвадор. --Ирић Игор (разговор) 22:14, 8. јул 2009. (CEST)

Ел Ел Салвадор... Хахахаха... Ме тронћо и ме парто... Овако драги моји њикипедијанци изгледа кад вам неко ко не зна ни реч шпанског објашњава употребу члана у шпанском... Игоре, па ја не знам како те није блам? Живо ме занима шта би рекли нпр. Микајло или Дарко да ја почнем да тако паметујем о интегралима и скуповима и да тврдим како ОНИ немају појма... Сад ја, Миле, кажем: ОМГ: Оууууу, мај Гад....--Јагода испеци па реци 22:25, 8. јул 2009. (CEST)

Jel to Jagoda (ili kako već da te zovem) zoveš sad samu sebe za pomoć ili narcisa iz okoline? U svakom slučaju koliko sam ja skontao u pravopisu stoji da je BOLJE koristiti bez člana, a nigde ne piše da je sa članom pogrešno. Pitaću za savet ljude iz Matice S.--Ја сам кажи 00:07, 9. јул 2009. (CEST)

Не, Миле, ништа бре не капираш. Сад ти треба да кажеш: Молим, звали сте ме? Тај нарицис на ког ти мислиш је довољно паметан па се не меша у ствари које не познаје (за разлику од многих других овде). Него, могао си одма да питаш те своје френдове што имаш у МС, а не да се овде ми натежемо три дана...--Јагода испеци па реци 00:17, 9. јул 2009. (CEST)

ЦЦцццц какви френдови бре :) Људи заседају и разговарају о реформи правописа са осталим људима а Викивести би требале да добију један интервју са њима, тако да....бтв. ја не мислим ни на кога са вп. (сем на једну особу)--Ја сам кажи 00:24, 9. јул 2009. (CEST)

Ево једног списка држава са шпанске Википедије:

• En Chile se utilizan las palabras ...
• En Colombia se utiliza la palabra ...
• En Ecuador se utiliza la palabra ...
• En el El Salvador se utiliza la palabra ...
• En España se utilizan las palabras ...
• En Guatemala se utiliza la palabra ...

Шта је ту смешно? --Ирић Игор (разговор) 19:48, 9. јул 2009. (CEST)

А што испред свих држава осим испред Салвадора НЕМА члана (оног са малим словом)? Зар не мислиш да је време да одустанеш и признаш да си се петљо у нешто у шта се не разумеш? Ако си то преписао са шпанске њики, да те обавестим: непознавање сопственог језика није својствено само Србима. Не мере никако два ел ел једно до другог, па то ти је. Тим пре што испред имена држава не иде члан, што доказују и све остале државе осим Салвадора које си навео. И на крају, шта уопште желиш доказати овим небулозама, осим свог великог ега и још већег незнања? --Јагода испеци па реци 22:32, 9. јул 2009. (CEST)

Istori(j)ski

историски или историјски

Које је од ово двоје правилно, јер наилазим на оба. Ја мислим ово друго, али нисам сигуран. --80.242.120.80 (разговор) 01:13, 6. јул 2009. (CEST)

Ovo drugo.--Јагода испеци па реци 11:08, 6. јул 2009. (CEST)

Verzija bez J je bila pravilna do 1960. godine kada je izašao Pravopis srpskohrvatskog jezika. Zato je vrlo verovatno da nailaziš na oblik bez J u knjigama koje su štampane pre 1960. godine. U najnovijem Pravopisu iz 1993. godine, samo je potvrđeno ono iz prethodnog izdanja: piše se sa J. --Јагода испеци па реци 11:26, 6. јул 2009. (CEST)

Језик

Био бих веома захвалан ономе ко ми каже који је ово језик?--Методичар зговор²а 18:54, 8. јул 2009. (CEST)

Zapadnofrizijski jezik. Govori se u jednom delu Holandije, koliko vidim.--Јагода испеци па реци 19:06, 8. јул 2009. (CEST)

Видим да је Јагода била бржа. Фризијски језик припада западној групи германскких језика. Потекао је од прајезичне заједнице којој су некада припадали Англи и Саси и најближи је енглеском језику. Данас је великим делом изумро, а највећа језичка група која говори једним његовим наречјем западнофризијским језиком налази се у холандској покрајини Фризији (Friesland).--Drazetad (разговор) 19:12, 8. јул 2009. (CEST)

Хвала вам обома. --Методичар зговор²а 19:24, 8. јул 2009. (CEST)

1. А је л ово казахски или казахстански? Или пак, нешто треће? :)
2. И који је ово и ово језик?
3. Који је ово кинески: Wu Chinese?--Методичар зговор²а 22:17, 8. јул 2009. (CEST)

Овако:Нисам сигурна, ал ајд да покушам: казашки, (северно)самски, узбешки и овај кинески мже бити ву, дијалекат кинеског. --Јагода испеци па реци 22:41, 8. јул 2009. (CEST)

• ово је Северносамски језик (лапонски језик).--Drazetad (разговор) 23:00, 8. јул 2009. (CEST)

Хвала вам обома. (као да сам ово већ написао, попут дежа ви)--Методичар зговор²а 23:02, 8. јул 2009. (CEST)

• У два извора која имам пише казачки, а код нас на вики у тексту о Казахстану и још неким казаски.--Drazetad (разговор) 23:08, 8. јул 2009. (CEST)

Па шта је исправније?--Методичар зговор²а 23:26, 8. јул 2009. (CEST)

Хм, ово већ превазилази моје познавање правописа. ту сигурно долази до неке гласовне промене због Х и С (казахски, ово ХС не може да стоји тако па сигурно има нека гласовна промена), али ја не знам. Можда Ђоле наиђе па објасни... Ја типујем на казашки или казачки, не делује ми казаски да је тачно, али понављам, то су моја нагађања, можда и нисам у праву. --Јагода испеци па реци 23:34, 8. јул 2009. (CEST)

Па ништа, оставићу казашки док неко не потврди/оповргне. Ионако је на викиречнику кога скоро нико не посећује, па није биг дил. :) --Методичар зговор²а 00:34, 9. јул 2009. (CEST)

Извуко си се са овим скоро. Мислим да је речник право место за Јагоду.--Ја сам кажи 00:37, 9. јул 2009. (CEST)

Ххехе... Нећете се ви тако лако ослободити Јагоде. Неће Јагода на речник, тамо нема ко да је нервира...--Јагода испеци па реци 15:08, 9. јул 2009. (CEST)

Kazaški. --XZ (разговор) 11:39, 9. јул 2009. (CEST)

Јес'Казашки, вазда--Metju (разговор) 11:51, 9. јул 2009. (CEST)

Е па добро, драго ми је да сте се сви сложили и фала на одговору.--Методичар зговор²а 14:08, 9. јул 2009. (CEST)

Само малим словом. Имена језика се пишу малим словом.--Јагода испеци па реци 15:09, 9. јул 2009. (CEST)

Језици народа насталих распадом СССР-а су редом:

• естонски
• летонски
• литвански
• белоруски
• украјински
• молдавски
• руски
• грузијски (грузински)
• јерменски
• азерски
• казашки
• туркменски
• узбечки
• таџички
• киргиски

(да не буде забуне у наредним приликама :-))--Metju (разговор) 16:12, 9. јул 2009. (CEST)

Није вазда и забуне ће бити [1] има тога више, ово је само пример--Drazetad (разговор) 16:57, 9. јул 2009. (CEST)

Ево још [2]--Drazetad (разговор) 17:00, 9. јул 2009. (CEST)

[3]--Drazetad (разговор) 17:02, 9. јул 2009. (CEST)

Елем, питала сам Ђолета, и одговорио ми је: тачно је само казашки јер долази до палатализације (ХС → ШС), а потим упрошћавања сугласничких група (ШС → Ш). Исто тако код узбечки, долази прво до палатализације (КС → ЧС) па онда до упрошћавања сугласничких група (ЧС → Ч). Слично, а више познато би било чешки (од Чех -- чешки) и грчки (Грк -- грчки). Ето. Решена и последња недоумица.--Јагода испеци па реци 22:37, 9. јул 2009. (CEST)

Kako

da transkribujem ovog slikara: Peter Lely? Verujem da je Piter, a kako dalje (Ljiljanović?)?--Методичар зговор²а 13:48, 13. јул 2009. (CEST)

Треба ми помоћ око транскрипције неких имена у чланку овде. Хвала.--Методичар зговор²а 16:14, 16. јул 2009. (CEST)

---

Чланак је преведен помоћу аутоматског преводиоца и као такав је неупотребљив. Транскрипција имена из овог чланка је најмањи проблем. Већи је проблем што се чланак, практично, мора писати испочетка.

--Sly-ah (разговор) 16:23, 16. јул 2009. (CEST)

Да, ја ћу га написати, али ми око транскрипције треба помоћ.--Методичар зговор²а 17:01, 16. јул 2009. (CEST)

Захваљујем колега Слејтеру.--Методичар зговор²а 17:23, 16. јул 2009. (CEST)

Сређивање

Имам пар предлога за оне који воле да пишу о овим стварима, а треба их средити:--Методичар зговор²а 14:33, 18. јул 2009. (CEST)

• инфинитив
• императив
• речца

Правилно писање званичног имена државе

Како се пише: Руска Федерација или Руска федерација; и Чешка Република или Чешка република?

Знам да се за историјске државе користи мало слово као нпр.: Источно римско царство, али, за званична имена држава је велико као нпр.: Совјетски Савез (Савез Совјетских Социјалистичких Република), Народна Република Србија... --Император.рс (разговор) 21:06, 19. јул 2009. (CEST)

Великим словом. То је званичан назив.--Metju (разговор) 21:07, 19. јул 2009. (CEST)

То „историјска држава“ је једна несрећна конструкција која уме да збуни. Под тиме се подразумевају државе које никад нису биле уређене у данашњем смисли речи „Астечко царство“, „Римска република“, „Српско цартсво“. Тако је „Српска краљевина“ са малим „к“ она из доба Немањића, док се Миланова до Александрове зове „Краљевина Србије“ јер је имала устав, и у њему уписано име (мада је историјска, тј. непостојећа држава). Тако је и Совјетски Савез, СФРЈ, Руска Федерација, Чешка Република... --В. Бургић (реци...) 21:14, 19. јул 2009. (CEST)

На то сам и мислио под појмом историјске државе! Старе античке и неке средњевековне државе нису имале уставе и нигде им није писало право званично име.--Император.рс (разговор) 21:17, 19. јул 2009. (CEST)

То се онда односи и на Руску Империју која је имала своје Основне законе и касније Устав где је јасно назначено званично име. --Император.рс (разговор) 21:19, 19. јул 2009. (CEST)

Не. Руска империја, не Руска Империја. Мада, ако у тексту пишеш само Империја мислећи притом на Руску империју, онда иде великим словом. Бурга, Краљевина Србија једноставно мора да се пише великим словима, јер је прва реч прва, а друга реч је властито име. Да није тако, писала би се исто малим словима, јер се ради о бившој држави... --Јагода испеци па реци 22:02, 19. јул 2009. (CEST)

Бивше државе су и Савез Совјетских Социјалистичких Република и Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Али су постојале као такве државе и требало би да се и даље пишу свим великим словима, а не Савез совјетских социјалистичких република и Социјалистичка федеративна република Југославија. --В. Бургић (реци...) 22:08, 19. јул 2009. (CEST)

Тако је. Сасвим си у праву, али тако пише у Правопису, па рекох да напоменем. Има за то једно објашњење, а да ја сад не бих преносила и играла се покварених телефона, ево овде објашњења.--Јагода испеци па реци 22:50, 19. јул 2009. (CEST)

Данас је Руска Федерација правна држава којој је ово званично име. И Руска Империја је била правна држава са њеним званичним именом. Без обзира што је империја или царство вид монархијског уређења, оно се налази у званичном имену државе и пише се великим словом. Пошто је и федерација вид уређења државе. --Император.рс (разговор) 22:54, 19. јул 2009. (CEST)

Нико није ни помињао друштвено уређење. Нема везе да ли је држава краљевина, република или империја. Јеси ти сигуран да је то било званично име Руске империје? --Јагода испеци па реци 23:05, 19. јул 2009. (CEST)

Јагода, једино што ја тамо видим је подела на званична и „обичајем створена“ имена, а не на садашње/бивше државе. Што значи и РЕпублика Српска Крајина, и СССР и СФРЈ (а не Ссср или СфрЈ). --В. Бургић (реци...) 23:07, 19. јул 2009. (CEST)

Аха, ево сад нађох како је то названо у П (т. 20е.):

Једним великим словом оправдано је писати имена држава и земаља које можемо обједињено називати неправим или обичајним именима

дакле, нигде се не помиње садашње постојање неке државе. --В. Бургић (реци...) 23:07, 19. јул 2009. (CEST)

Да, али Клајн уводи и појам историјске државе, што је у ствари као држава из прошлости... Но нема везе, овде је сад питање да ли је Руска империја било званично име те државе или није... А судећи по [4] објашњењу, битније је то да ли је то било званично име или није...--Јагода испеци па реци 23:24, 19. јул 2009. (CEST)

Сигуран сам 100% да се Русија у то доба званично звала Руска Империја. Ево имам неке руске законе пред мном и великим је словом. Уосталом и код Руса је правило да се незваничне државе у прошлости пишу великим словом у првој речи, и код њих је на википедији вођена полемика и установљено је да се пише Руска Империја јер је то неоспорно био званични назив те државе, а не само уобичајени назив. --Император.рс (разговор) 23:12, 19. јул 2009. (CEST)

Правопис других језика нас не занима, нити шта и како пише на руском, а још мање правописне расправе на некој другој њикипедији. Ако имаш доказ да је то било званично име Руске империје, нема проблема. У противном, иде малим словом. Доказ је Устав те државе, да не буде забуне. --Јагода испеци па реци 23:17, 19. јул 2009. (CEST)

Устав или други одговарајући акт, да не би било проблема са државама које немају устав, попут Велике Британије (или Велике британије јер нема устав) --В. Бургић (реци...) 23:22, 19. јул 2009. (CEST)

Вероватно ту онда ускаче оно правило о историјској тј. бившој држави. ВБ нема Устав, али је зато постоји и дан данас... Докуменат не треба да буде неки документ у ком једноставно пише Руска Империја великим словима, већ треба у том документу да пише да је Руска империја званчно име те државе.--Јагода испеци па реци 23:27, 19. јул 2009. (CEST)

Није тачно да треба да пише у уставу да је то званично име државе. И у Уставу Србије, прва реченица је: „Република Србија је држава српског народа и свих њених грађана...“, из чега се може наслутити које је званично име државе. Тако нпр. и у Основним законима Руске Империје прва реченица је да је Руска Империја јединствена и недељива држава итд. --Император.рс (разговор) 23:52, 19. јул 2009. (CEST)

Може и тако. Само ти дај референцу. --Јагода испеци па реци 16:47, 20. јул 2009. (CEST)

Сам назив Основни државни закони Руске Империје показују да је службено име државе било Руска Империја, као што је то данас Устав Републике Србије из чега се може наслутити службено име. --Император.рс (разговор) 18:51, 20. јул 2009. (CEST)

SunSpider JavaScript Benchmark

Како би се на нашку ћирилицу писало ово?--Ја сам кажи 16:39, 20. јул 2009. (CEST)

Никако. То је нешто што познају само они којима је информатика уска струка, а ШНМ (чији сам и ја представник), немају појма шта је то. Стога нема сврхе а и боље је (јер га стручњаци сигурно тако и препознају) оставити у оригиналу. Не заборави само тагове за транслитерацију--Јагода испеци па реци 16:45, 20. јул 2009. (CEST)

Мада не би било тешко за транскрибовање: Сансајдер Јава скрипт бенчмарк. Али, као што већ рекох, боље оставити у оригиналу. --Јагода испеци па реци 16:46, 20. јул 2009. (CEST)

Треба ми за вести па ми некако глупо да кажем:... Истраживање је рађено помоћу SunSpider JavaScript Benchmark. А и неће знати свако да прочита :) Па сам мислио да оргинал оставим у загради а да тран. ставим пре :). Јесили сигурна за ово Сансајдер ? --Ја сам кажи 17:14, 20. јул 2009. (CEST)

Ето одговорио ти је Слај. А ја изгледа треба да променим наочаре --Јагода испеци па реци 22:30, 20. јул 2009. (CEST)

---

Санспајдер Џаваскрипт бенчмарк.

--Sly-ah (разговор) 17:49, 20. јул 2009. (CEST)

Хвала ти!--Ја сам кажи 18:08, 20. јул 2009. (CEST)

Зашто Џава великим? --80.242.118.113 (разговор) 22:36, 20. јул 2009. (CEST)

Зашто Џава? Чак и у програмерским круговима ван наше земље се користе и Јава и Џава. На МатФу код нас сам у употреби чуо само „Јава“? 本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:19, 21. јул 2009. (CEST)

Програмски језик је име добио по острву. И једно и друго Амери читају Џава. Ми, по аналогији са острвом, оба читамо Јава. Сад, чини ми се да смо једном причали да нема везе која је етимологија речи, већ да, пошто транскрибујемо са енглеског посматрамо је као изворно енглеску и пишемо Џава. --В. Бургић (реци...) 10:30, 21. јул 2009. (CEST)

Код нас је устаљен назив јава. Као извор за то могу понајмање да потурим све наше књижице о јави, које се могу наћи у књижарама. Узгред, чланак још увек носи име Јава (програмски језик). Сад, сасвим је друго, ако би да устврдиш да се јава као програмски језик зове јава, а нешто што је направљено за њу треба да у себи фаворизује реч џава. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 11:44, 21. јул 2009. (CEST)

Исправност речи

На свом сређивању сам налетео на неколико недоумица, чију исправност треба потврдити/оповргнути, и постављам их овде:

• Виртуално (зар не треба виртуелно?)
• Максимилијаииа (вероватнан, типо, ал` да видимо...)
• Козирог (зар нетреба козорог?)
• непрепознати (исправна нег. од препознати, бити препознан?)
• секвенцији (од секвенција)
• регуламенат
• терорискиња или терористкиња?

本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:53, 21. јул 2009. (CEST)

---

• Виртуално (зар не треба виртуелно?) - virtuelno
• Максимилијаииа (вероватнан, типо, ал` да видимо...) - liči na ime Maksimilijan, pa neki padež - Maksimilijana?
• Козирог (зар нетреба козорог?) - kozorog, ne treba se piše odvojeno
• непрепознати (исправна нег. од препознати, бити препознан?) ne prepoznati, ako je glagol (menjao bi se nisam prepoznao, ne prepoznajem, neću prepoznati itd.), ako je pridev neprepoznatljiv ako ne može da se prepozna, a ako neko nekog nije prepoznao, onda nije prepoznat. Takođe bih skrenula pažnju da se ne kaže prepoznan nego prepoznat.
• секвенцији (од секвенција) - sekvenca, ali nisam sigurna da ne postoji reč sekvencija, to bi trebalo pogledati u RMS
• регуламенат - takođe bi trebalo virnuti u RMS, ali meni se sve čini da se kaže reglament
• терорискиња или терористкиња? - teroristkinja, mada bih ja nekako zaobišla taj ženski oblik, ako je ikako moguće.

--Јагода испеци па реци 11:43, 21. јул 2009. (CEST)

---

Не тражим коментаре мојих типоа, ваЛда је то Иасно. Убудуће прескакати, с обзиром да их сви правимо, и њихово помињање није ништа друго до вид провокације одн. пражњење сопствених фрустрација. `Фала. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 11:51, 21. јул 2009. (CEST)

---

Nisam ni ocekivala da mi kazes hvala. Tvoj bezobrazluk, medjutim, nema granica. A to da su to "tipo greske" pricaj nekom drugom. Ako ti se ne dopada odgovor, nemoj da ga komentarises, nego pitaj nekog drugog. To je osnovno kucno vaspitanje, koje ti ocigledno nemas. A sto se frustracije tice... Pa tvoj odgovor sam govori za sebe KO je ovde zapravo frustriran... ;)--Јагода испеци па реци 12:13, 21. јул 2009. (CEST)

---

С обзиром да само инсистираш на томе да, ово што не спада под питање, нису биле типографске грешке, а заправо немаш у рукаву ни једно место где сам пре тога погрешио на сличан начин, јасно је да су и фрустрираност и неваспитање на твојој страни.

А какве су ти тенденције, јасно је и да си на питање горе одговорила, само да би импутирала ово исправљање типографскиг грешака, јер ти се је л` те много ретко пружа прилика за то, а тако пуно емоција према мени гајиш, које нису ни мало лепе. Дакле, имала си крајње себичан разлог.

Уз то ћу да те подсетим да служиш википедији, а не мени. И ја служим Википедији и ова питања постављам због грешака које се налазе на Википедији. Дакле, од Википедије тражи захвалност, ако ти је тако нешто потребно за рад на њој.

Ето, пуши се, али овако се разбијају јагодине глупости. А корен твојих фрустрација је много дубље у теби самој и твом животу. Срећан даљи рад. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 12:36, 21. јул 2009. (CEST)

Aha, sad si postao i psihoanaliticar. Zanimljivo. Tvoj nevidjeni bezobrazluk izazvan verovatno viskom hormona koji ti iz sve snage udaraju u celo se ne ogleda samo u odnosu na mene, vec svakodnevno o na mnoge druge korisnike, koji jednostavno nemaju hrabrosti ili zivaca da se prepiru s tobom, jer ne zele da budu izlozeni daljem nesuvislom vredjanju (kao sto to upravo sad radis sa mnom). Ti, ako imas visak hormona i snage, nadji devojku, idi igraj neki sport, ili se izduvaj na neki drugi nacin (tuci glavom u zid, to ce te izmoriti, sigurno), a ne izivljavaj se ovde na ljudima koji ti nisu ni krivi ni duzni za gomilu frustracija koje vuces iz detinjstva. Pitao si, dala sam ti odgovore, a onda si me izvredjao uzduz i popreko zato sto sam ispravila i par gresaka u tvom pisaniju za koje nisi pitao. Pa ti vidi sad ko je frustriran i razbijen. Sto se zahvalnosti tice, osnovni je red da se kaze hvala kad ti neko priskoci u pomoc, medjutim, mogao si cak i uopste da se ne javljas, ne bih ti zamerila. Ono sto ipak jako zameram jeste to tvoje non-stop izivljavanje na svakome ko ti se iole ucini da nije po tvojoj volji, a sigurna sam da ovde ima dosta ljudi koji ce se sloziti sa mnom. Mislis da si heroj zato sto si izvredjao Jagodu, a ja ti kazem da nisi, vec tako samo pokazujes koliko si slaba licnost, jad i beda od coveka. I da, ovo sad jeste vredjanje, jer na uvrede Jagoda odgovara uvredama, mada u ovom slucaju, uvreda se zalosno poklapa sa istinom. Kao sto rekoh, idi nadji devojku, i ne smaraj vise ovde svojim osionim ponasanjem. --Јагода испеци па реци 15:16, 21. јул 2009. (CEST)

Molim vas da prestanete sa daljom raspravom na ovoj stranici. Mislim da vas ne treba podsećati da na Vikipediji lični napadi nisu dozvoljeni (gornji komentari su primer ličnih napada). Ako vas dvoje imate neke nerasčišćene račune, mi ostali koji smo ovde radi pisanja i uređivanja članaka nismo dužni da to čitamo.Smatrajte se opomenutim. micki ^talk 16:49, 21. јул 2009. (CEST)

Како то обично бива кад неко добије бујицу тотално неутемељених тврдњи, мора човек грохотом да се смеје. А ово горе ме је насмејало. Вала, сад ми те је чак дође и жао. А стварно је интересантно да особа са приватним животом попут твог покушава мене да учи како да водим мој. И-Јоj... Мораћу да одбијем савете.

Заправо, има једна ствар, која заслужује пажњу. Не гурај себе у ред са осталим корисницима, јер знаш да не спадаш ту. Па због тебе је више администратора и корисника дигло руке од Википедије, тако да ти је сво драмљење о некој општој непогоди, која је захватила и тебе, изгледа крајње гротескно, НЕПОГОДО. Или требам можда да те назовем као и мој пријатељ Каштер, месецима уназад? Ни један назив ти не пасује боље. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 18:40, 21. јул 2009. (CEST)

E, ja ne bih lepse srocila. Nasla krpa zakrpu. Ufati se pod ruku s tim tvojim prijateljem, ne zna se ko je bolji od vas dvojice. A nepogoda si ti, dragi moj Mikajlo. Najgora koja je mogla snaci ovu Njikipediju. Razmisli malo zasto ti niko ne odgovara na uvrede koje svima delis i sakom i kapom. Znas ono... Pametniji popusta... (nastavak, verujem znas i sam)...--Јагода испеци па реци 18:44, 21. јул 2009. (CEST)

Virtualno vs. virtuelno

Može i jedno i drugo. Nemam kod sebe Vujakliju (ali vidim da se na ovom forumu citira da u njemu stoji i jedno i drugo), dok Klajićev Rječnik stranih riječi (srpskohrvatski) takođe navodi i jedan i drugi oblik. -- Loshmi (razgovor) 19:00, 21. јул 2009. (CEST)

Hm, ne znam sta pise kod Klajica (nemam taj recnik), ali treba biti pazljiv sa recnicima. Trebalo bi videti ima li neku odrednicu. Ja, evo, u Velikom recniku stranih reci Klajna i Sipke imam napisano:

virtualan -- vidi virtuelan

A na stranici 24, tacka 3.4 pise:

Skracenica v. (vidi) znaci uputu na pravilniji ili bolji oblik.

U jednotomnom recniku RMS nema virtualan, ima samo virtuelan.

U sestotomnom RMS stoji i virtualan i virtuelan, kao jedna odrednica. --Јагода испеци па реци 19:21, 21. јул 2009. (CEST)

I napomenula bih (opet), da je Vujaklija zastareo i u dosta slucajeva netacan. Treba koristiti novije recnike stranih reci i izraza, kao sto je Klajn & Sipka. --Јагода испеци па реци 19:22, 21. јул 2009. (CEST)

Ok. Izgleda da se obliku virtuelan daje prednost, ali sam hteo da napomenem da ni drugi izraz nije nepravilan. Što se mene tiče ja bih prepustio autoru teksta da sam upotrebi izraz koji mu više odgovara, mada znam da se ti s tim nećeš složiti. Jedno pitanje. Zbog čega bi zaobišla reč teroristkinja? Lingvisti preporučuju da se za ženska zanimanja upotrebljavaju ženski oblici ukoliko postoje (RJN - Ženski oblici). -- Loshmi (razgovor) 19:32, 21. јул 2009. (CEST)

Mene su jednom ispravili kad sam rekla virtualno, tako da sam ja skapirala onda da sam ja to pomesala sa spanskim (kaze se virtual, no virtuel), stoga mi nekako izgleda bolje sa E, mada, ipak eto sestotomnik ne daje prednost ni jednom obliku...

Sto se tice teroristkinje, to je moje licno misljenje (zato i rekoh, ja bih to uradila, a ne treba to uraditi), a onaj ko pise, nek napise kako on misli da treba. Jeste da lingvisti preporucuju da se koriste zenski oblici za zanimanja, ali ne po svaku cenu i upravo tu preporucuju da se da vreme odredjenim novim oblicima da se vidi hoce li se ustaliti ili nece. Dok negde imamo zenske oblike koji su sasvim ok i zvuce prirodno i normalno (doktorka, lekarka, nastavnica itd.) takodje imamo i oblike koji zaista paraju uvo (filoloskinja, pedagoginja/pedagogica (ama ne znam uopste kako bi ovo bilo! :)) i sutkinja i sl. a za neka zanimanja prosto mi ne pada na pamet kako bi moglo tipa: zenski borac, je... borka? Borilica? Boracica? Ili dramaturg? Dekan? Arhitekta? Hocu da kazem, ne treba insistirati po svaku cenu, vec ponekad preformulisati recenicu tako da nema potrebe da se koristi zenski oblik. Evo ovde jedne zanimljive diskusije na tu temu, da ne prepricavam...--Јагода испеци па реци 20:15, 21. јул 2009. (CEST)

Znam da je tvoje mišljenje, ali mislim da ta reč ne zvuči neprirodno i u štampi se često spominje (npr. [5], [6]), pa sam te zato pitao. Što se ženskog strelca tiče, ja bih rekao streličarka, kako se takođe spominje u tekstovima o sportu ([7]). A apropo svega ovoga, naišao sam na ovaj tekst u Politici u kome se govori o predlogu srpskih lingvistkinja za uvođenje naziva poput akademkinja, krvoločnica, zločinka, i meni najinteresantnijeg - psihijatresa :) -- Loshmi (razgovor) 20:59, 21. јул 2009. (CEST)

Pa sad, mozda teroristkinja i ne zvuci tako strasno, moze uho da se navikne, medjutim, postoji precizan nacin na koji se prave zenski oblici, tako da u principu, ne bi taj proces bio stihijski i onako kako to bolje zvuci... Stoga stralicarka bi bio oblik od strelicar, a ne od strelac, koji je kako se kaze u onom linku, strelkinja (uporedi sa crnac, crnkinja). U pravu si za taj nastavak -esa, meni je isto vrlo neobican i zanimljiv, ali mi ne zvuci cudno, medjutim, bojim se da kod mene to nema veze sa srpskim, vec sa spanskim, jer je to jedan od vrlo uobicajenih nastavaka za pravljenje zenskih imenica u spasnkom... Videcemo kako ce se stvari razvijati dalje. Jedno je sigurno: ne treba silovati jezik i treba svim tim oblicima dati vremena da se vidi hoce li ih narod prihvatiti ili nece... A sigurno je da nece sve, pogotovu ako odjednom saspemo 1000 novih zenskih oblika zarad neke politicke korektnosti koji ce svima zvucati odbojno i strano... Mislim da je zenama mnogo potrebnija korenita promena stava srpskog drustva prema njima, a ne kako ce ih zvati... --Јагода испеци па реци 21:21, 21. јул 2009. (CEST)

Da, u pravu si. Pobrkao sam streljaštvo i streličarstvo. Interesantno je da u našem članku o streljaštvu (pored napomene da ga ne treba mešati sa streličarstvom) ispod fotografije devojke piše „učesnik u streljaštvu“. A za Jasnu Šekarić se izgleda uglavnom, kaže „reprezentativka Srbije u streljaštvu“. Naravno, nisam za siljenje ženskih oblika po svaku cenu, već za upotrebu kada zvuče prirodno. -- Loshmi (razgovor) 21:52, 21. јул 2009. (CEST)

P.S. U stvari, sad vidim da postoje i streljačice, koje zajedno sa streljačima, streličarima i streličarkama spadaju u strelce. Ako pod strelcem podrazumevamo nekoga ko se bavi gađanjem u nešto. Što nas opet ne dovodi do toga kako se zapravo kaže ženski strelac. -- Loshmi (razgovor) 22:07, 21. јул 2009. (CEST)

Два питања

1. Да ли се увек пише председник Републике Србије или може некада и Председник Републике Србије?
2. Који облик има предност: државни органи или државна тела?

Приметио сам да у многим чланцима стоји државно тело, тела општине, представничка тела итд., а мислим да је исправније рећи органи општине, државни органи, представнички органи (мисли се на парламенте)... Мислим да је облик „тело“ прихватљив назив само за неку групу која ради на неком пројекту, као нпр. радна тела Народне скупштине итд. --Император.рс (разговор) 16:41, 22. јул 2009. (CEST)

У Правопису из '60. године Председник се писао великим словом, међутим, Правописом из '93. то је промењено. Проверићу кад дођем кући, али прилично сам сигурна да се титуле не пишу великим словом, па чак ни онда кад се односе на одређеног председника, што је било правило до '93.

Ово друго мислим да није правописно питање. --Јагода испеци па реци 16:45, 22. јул 2009. (CEST)

Kako su mene učili „titule“ kralj, kraljica, premijer, predsednik se po aktuelnoj promeni pišu malim slovom (dok se pre pisalo velikim. Mislim da je pre 93 kao što reče PŽV prva žena vikipedije :))--Ја сам кажи 20:05, 23. јул 2009. (CEST)

државно тело се колико ја знам не може користити, већ може бити само радно тело, а државни орган је ок. Чини ми се, будући да никад нисам користио нити сретао облик државно тело...--Metju (разговор) 15:11, 23. јул 2009. (CEST)

Ево и Правописа: школско издање, стр. 33, тачка 33. Звања уместо имена: Звање уместо имена редовно се пише малим словом: професор, генерал, председник.... Дакле, одговор на питање бр. 1 је дефинитивно: мало слово. --Јагода испеци па реци 20:45, 23. јул 2009. (CEST)