Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/30

Бермингам и званични став Википедије

Администратор Жељко Тодоровић управо је поново вратио спорни чланак на Бирмингем, с образложењем да тако стоји у Правопису, и својом функцијом изјавио да Википедија није заинтересована за суптилно кориштење Правописа за које се залажу Клајн и Прћић, већ за неосновано тумачење корисника који заправо желе да сачувају транскрипције на које су навикли из разноразних разлога, без обзира на језичку норму. Дакле, принципијелно би било премјестити и преправити све чланке по Прћићу (према коме се свакодневно транскрибује) на рјешења по Правопису, без обзира на неред и недоумице, и наравно, чим изађе нови Правопис по Прћићу, опет вратити све како је и било. Можемо ли се договорити да се тако и уради, јер не видим другог начина да покажем колико је бесмислен овакав апсолутистички приступ норми, за који се не залажу Клајн и остали лингвисти? --PointDread (разговор) 20:46, 1. септембар 2010. (CEST)

Administrator Željko Todorović je postupio potpuno ispravno. Nije nigde izjavio bilo šta što bi predstavljalo zauzimanje strane u sukobu koji postoji između tebe i drugog korisnika. Na vrhu ove strane je napisano: „ на овој страници се расправља о језичким и правописним недоумицама.“ a ne o postupcima administratora. Predlažem ti da preformulišeš svoj komentar i ukoliko postoji nedoumica ili sukob po pitanju pravopisa koji treba rešiti, iznesi detalje nedoumice pred članove zajednice.--Antidiskriminator (разговор) 21:10, 1. септембар 2010. (CEST)

Јесте изјавио, погледај историју чланка:

(трен | разл) 20:20, 1. септембар 2010. Жељко Тодоровић (разговор | прилози) м (8.465 бајтова) (Не мијењати, ако садашњи Правопис предвиђа овако!) (поништи)

Нисам гледао опис измена и сада видим да је Жељко Тодоровић не само заузео страну већ и викао на тебе. То је директан прекршај правила уљудности које је нажалост скандалозна пракса на википедији међу администраторима, па чак и стјуардима. Извињавам се што сам написао да је поступио исправно, јер сада када сам видео опис измене видим да нисам био у праву. --Antidiskriminator (разговор) 09:59, 2. септембар 2010. (CEST)

Тролом се означава аутор, чији је једини циљ да својим прилозима изазове што већу пажњу посетилаца и што обимнију реакцију других аутора. Тролови обично нису тематски заинтересовани, него наступају агресивно са покушајем стварања раздора у постојећој заједници, дискредитовања особа са другачијим мишљењем или усмеравања тока дискусије у непродуктивном правцу. mickiτ 11:38, 2. септембар 2010. (CEST)

Не расправљам овдје о поступку једног администратора, већ о званичном правописном ставу Википедије који произилази из тог поступка. Укратко, о неоснованој тврдњи да се правописне недоумице морају рјешавати без обзира на Одлуку Одбора о давању предности Прћићу када је ријеч о транскрипцији с енглеског, а сви који слиједе норму знају да је Правопис у неким погледима превазиђен и да је ово један од њих. Правила за италијански, на примјер, и даље се поштују. Али да би се знало шта прихватити а шта не, потребно је слиједити норму и начин на који је сами лингвисти тумаче, а нипошто примјењивати неосноване „здраворазумске“ аналогије са законским текстовима. --PointDread (разговор) 21:30, 1. септембар 2010. (CEST)

Уколико је Одбор поменутим лингвистима дао у задатак да напишу норму, то ће се показати у новом Правопису. Ја сам ти савјетодавао да изнесеш детаљно које литературе заговарају то што ти предлажеш, па види шта ће ти казати заједница. Погрешна је адреса обраћати се администратору да просуди у нечему, ово није приватни форум, овдје просуђује заједница. Ја нећу да се упуштам у такву расправу, немам времена да загледам у све правописне приручнике, а не видим да си ти изложио било какву литературу. Противљење норми Правописа се мора снажно образложити, и опет не значи да ћеш побиједити. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:56, 1. септембар 2010. (CEST) с. р.

Просто ми је много смешно кад неко овде почне да говори о томе како ће "заједница да одлучује о правопису",као и о неком "побеђивању". Као да је заједница меродавна да одлучује о правописним правилима, или, пак овде има две струје па се води битка и на крају ће као неко да "победи". Г. Администраторе, литература за овај град је цитирана на стотину и једну страну ове њикипедије, и заиста је постало отужно и крајње неукусно да људи који УМЕЈУ да тумаче правопис (обратити пажњу, писано је малим словом, дакле не односи се САМО и искључиво на књигу звану Правопис, него на целокупну стручну литературу која се објављује а везана је за ову тему) буду буквално злостављани од стране оних који су увек и само свађалачки расположени и једноставно одбијају да прихвате чињенично стање, не због незнања, не због тога што су неспособни да схвате (јер су и те како и паметни и образовани), него због чистог српског ината и жеље да се иде уз длаку по сваку цену и да се истера своје. Стално им се изнова траже референце које су сто и један пут дали, ако то није безобразлук, ја онда не знам шта је. Међутим, да не буде да ми, "обожаватељи г. Прћића" (како нас је саркастично назвао један од оних поштовалаца Правописа који га поштују кад му то одговара, а кад му не одговара, онда га не поштују -- сетите се Ам(и)јена), цитираћу г. Администратору по сто и други пут литературу коју он тражи: Прћић, Твртко, Речник географских појмова, стр. 40 Бермингам (онај у Енглеској) и Бермингхам (онај у Америци). Клајн и РЈН на стр. 15 каже Бермингем, боље него Бирмингем. Дакле, како год окренеш, први део речи је Бер а не Бир. Остаје нам да решимо да ли -гем или -гам. На овој страници можемо видети (а богами, и чути) ИПА запис оба града. Енглески је /bɜrmɪŋəm/, где имамо шва у другом делу речи, а шва је ненаглашено и транскрибује се увек према слову, у овом случају А. Дакле, Бермингам. Што се тиче овог америчког града, имамо транскрипцију /ˈbɜrmɪŋˌhæm/, где имамо наглашено /æ/ које опет, по Прћићу, треба да се транскрибује као А. Дакле, опет, БермингХам. Наравно, ово све пада у воду, уколико цењени Администратор ет ал. не признају Одлуку 44 Одбора за стандардизацију српског језика као и препоруку истог да се у транскрипцији са енглеског узимају у обзир решења која је дао проф. Прћић, а не Правопис. --Јагода испеци па реци 22:48, 1. септембар 2010. (CEST)

На погрешну адресу се обраћате, кажем вам. Нека се о томе изјасне још неки, па онда договорите нешто. Ја нећу да одлучујем ни о чему, али такође нећу дозволити вандализме и вјечита премјештања. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:13, 1. септембар 2010. (CEST) с. р.

Из Правописа (стр. 342): БИРМИНГЕМ (енгл., е у завршетку-GHAM: Вirmiпghаm), т. 118, 119с

Шта овде није јасно? Да ли се то неко позива на своју изузетну надареност у тумачењу Правописа, па овде види оно што нико други не види.--Јакша (разговор) 23:31, 1. септембар 2010. (CEST)

Жељко, сам си вандализирао чланак кршењем Одлуке 44, умјесто да си оставио мојe исправке на Бермингам и евентуално допустио премјештање чланка на Бермингам (без Енглеска, што сам морао додати јер није било другог излаза). Послије си могао закључати исправљени чланак и крај приче. Највише ме чуди што си одлучио да је Јакша у праву, а да ниси ни прочитао расправу у којој се јасно каже зашто треба Бермингам (сматрао сам сувишним било какво даље цитирање, јер је све било речено). Ниси прочитао ни предмет спора, Одлуку 44, јер пишеш (подвлачим) „Уколико је Одбор поменутим лингвистима дао у задатак да напишу норму“, а у Одлуци стоји Прћићево име.

Пошто се очигледно и не можемо обратити на твоју адресу, међу администраторима мора неко да буде страствени сљедбеник актуелне језичке норме, иначе ће се и даље правити такве администраторске грешке. Ту не може бити никаквог договора – постоји норма одозго која се налази у гомили књига, не само у једној, мора се слиједити на Википедији, а сви који говоре „проклети Прћић“ или називају сљедбенике Прћићеве норме „слабије образованим Србима“ (а овим се коментаром, наравно, вријеђају и Клајн и Одбор), просто су неупућени и треба с њиховим измјенама поступати као да су написали Ајзнхауер а не Ајзенхауер. --PointDread (разговор) 00:08, 2. септембар 2010. (CEST)

Управо због страствених следбеника правописне норме није могуће на википедију уносити аматерска оригинална истраживања о тенденцијама у развоју српског Правописа. „Норма одозго“ - је ли то неки религијски фундаментализам?--Јакша (разговор) 00:31, 2. септембар 2010. (CEST)

Аргументовано образложи зашто сматраш да је Бермингам (преписано из Прћићевог рјечника) примјер аматерског оригиналног истраживања, а такође зашто сматраш оригиналним истраживањем кориштење приручника који су пуштени у јавност и које су одобрили и сами лингвисти што се баве правописном нормом. Оригинално истраживање је твој поједностављени приступ правописној норми: или стари Правопис, или нови Правопис, ништа између та два издања. Зар стварно не видиш да се у оба случаја ради о норми одозго (која се наравно успоставља на основу токова у језику), само што се твоје тумачење много лакше може описати као фундаментализам, јер сматраш да је једно издање књиге непогрешиво док не изађе друго? --PointDread (разговор) 07:31, 2. септембар 2010. (CEST)

Ток у језику је Бирмингем, јер нико не користи језичког Франкенштајна омиљеног код једног професора енглеског језика из Новог Сада (енглеског, не српског).--Јакша (разговор) 20:55, 2. септембар 2010. (CEST)

Тако кажеш ти без иједне референце за тврдњу да је Прћић погријешио. Оригинално истраживање. --PointDread (разговор) 21:08, 2. септембар 2010. (CEST)

Ви мене нисте очигледно схватили, ја не желим уопште да учествујем у овој расправи. Ја као администратор имам задатак да спријечим евентуалне сукобе. Да нисам заштитио страницу од премјештања, вјероватно би кроз неко вријеме били блокирани обојица. Зашто сам заштитио на оној верзији назива? Због тога што је првобитно била та верзија, и када је почело мијењање, почели су и сукоби. Пракса је увијек да се врати на оно што је било, и тако сам и ја поступио. Овдје се неки морају још укључити да би се нашло рјешење, ово је сукоб и потребно је више глава да га ријеши. Ја нећу бити самодржац, стати на страну једног и наметнути неко име. Остављам овдје простора да се ријеши овај проблем. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:18, 2. септембар 2010. (CEST) с. р.

Ово се никада неће ријешити све док се на Википедији не успостави правило да се транскрибује с енглеског по Прћићу, иначе ће и даље постојати сукоби у вези са појединим случајевима. Ко је Википедији дао право да одлучује о правописној норми, умјесто да постави администраторе који су у њу упућени и који ће рјешавати овакве случајеве у складу с најновијим токовима? Можда треба да се договоримо и о словима ћирилице и латинице? --PointDread (разговор) 07:31, 2. септембар 2010. (CEST)

Ko je uopšte taj Prčić da on odlučuje o tome...valjda smo mi pametniji od njega.--Zrno (разговор) 12:51, 2. септембар 2010. (CEST)Zrno

---

И даље чекам на Јакшин доказ да лингвисти не препоручују кориштење Прћићевих рјечника прије него што изађе нови Правопис. Овдје видимо како у основној школи није научио (или није ни хтио?) да избјегне селективно цитирање у своју корист. --PointDread (разговор) 20:23, 2. септембар 2010. (CEST)

А свега овога не би било да смо гласањем утврдили да се поштује само Правопис из 1993. и ништа више. Или обрнуто. Овако нема одлуке, а интерпретације Перице и Ждерице ће се наставити у бесконачност. Хеј, хај, баш нас брига, возамо се на таљига ... --Мирослав Ћика (разговор) 02:43, 4. септембар 2010. (CEST)

Ђико, погледај следећи наслов. Перица Ждерица ће од ове јесени бити и према вашим критеријумима званично тата мата за енглеску транскрипцију. Као што рекох, једва чекам да видим Јакшу и остале како поштују оног кога су до јуче називали најпогрднијим именима. --Јагода испеци па реци 03:05, 4. септембар 2010. (CEST)

Нека буде како мора, али требамо покушати сасјећи интерпретације. То је најпогубније. Пошто ипак нисмо експерти, нити имамо могућности да пратимо прогласе и научне радове, било би најбоље да имамо ЈЕДАН документ (објављен слободно) који свако може да конзултира у овим случајевима. --Мирослав Ћика (разговор) 04:34, 4. септембар 2010. (CEST)

Са друге стране, сама транскрипција је прави понор без дна. У теорији, морали би имати записане транскрипције за све стране ријечи, а то се броји у милионе. То не може бити завршено никада, што значи да ће се интерпретације вјечно наставити, па ма како сјајно тај правопис био написан. Прави Сизифовски посао. --Мирослав Ћика (разговор) 04:34, 4. септембар 2010. (CEST)

Не, теоријски би требало описати што једноставнија правила транскрипиције која ће се досљедно примјењивати у пракси и бити обавезујућа за јавност. Упоредимо ли правила из П 60 са онима у П 93 и на крају са Прћићевим правилима, очигледно је да у П 60 и није било употребљивих правила, што је П 93 прилично поправио али је и његов опис знатно сложенији и неодређенији од онога код Прћића. У недостатку једноставних правила, јасно је да ће свако транскрибовати по своме и да ће се устаљивати транскрипције без неког постојаног система.

Зато сада треба ставити у рјечник оно што је заиста укоријењено, додати још неколико хиљада уобичајених имена, а све рјеђе случајеве препустити кориснику правила. Волио бих да видим све оне који се жале на Прћића како примјењују правила из П 93 у пракси – какав би тек онда неред настао! Срећа што се овдје ипак углавном поштује Прћић, осим када је супротна страна заинтересована за одређени чланак, па настаје расправа коју администратори не желе да зауставе на правилној верзији, јер на Википедији ово питање формално није ријешено. --PointDread (разговор) 14:44, 4. септембар 2010. (CEST)

Најбоље рјешење би било кад би се изговор и транскрипција изједначили. Овако непрекидно дивергирају један од другог, па онај ко прочита транскрипцију опет не зна како се нешто исправно изговара (у многим случајевима). Тако да долазимо до спознаје да нам транскрипција представља бијелог слона без икакве сврхе, јер нити странци тако пишу, нит изговарају. Е то је главни разлог отпора транскрипцији, онаквој каква је сад. --Мирослав Ћика (разговор) 16:17, 5. септембар 2010. (CEST)

Иначе, ако сте убјеђени да би једноставан сет правила ријешио проблем транскрипције, што то не баците на папир (или на википедију)? Једноставан сет би био одличан за брзу транскрипцију и чак машинско превођење, а то би знатно убрзало рад на википедији и при превођењу. Ја бих први подржао недвосмислен сет правила, за које не требају доктори наука да их дешифрирају. --Мирослав Ћика (разговор) 16:17, 5. септембар 2010. (CEST)

Нови Правопис српскога језика

Преносим текст с ове странице Матице српске, гдје говори о новом Правопису српскога језика, тј. измењеним и допуњеним издањем Правописа српскога језика Матице српске из 1993. године:

„Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. (и у поновљеним издањима 1994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић.

Као пројекат Матице српске а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис Матице српске је

• (1) прекомпонован (у редоследу поглавља вратио се белићевсакој традицији),
• (2) изостављени су прилози који не спадају у правописну проблематику,
• (3) текст је скраћен, темељно прерађен и престилизован,
• (4) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођене релације према „новим" језицима),
• (5) уведене су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углавном само у детаљима у којим је пракса демантовала важећа правила,
• (6) лишен је сувишних ужеправописних двојстава,
• (7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, а одељак о транскрипцији допуњен скандинавским језицима, замењен је текст о писању имена из енглеског језика, а ретуширан је и проширен део о француском и незнатно о словенским језицима
• (8) речник уз правопис је допуњен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом,
• (9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост,
• (10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.“

Сада знамо отприлике шта нас очекује, а сасвим извјесно је да ће енглеска транскрипција, која је често предмет спора, бити измијењена (г. Прћић). Правопис ће бити представљен на овогодишњем Београдском сајму књиге. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:19, 4. септембар 2010. (CEST) с. р.

Хех... Но комент. Мислим да је ово уједно и одговор на питање које је мало изнад поставио један Њикипедијанац:

Ko je uopšte taj Prčić da on odlučuje o tome...valjda smo mi pametniji od njega.

Просто не могу да дочекам да изађе тај нови Правопис, па да видим Јакшу ет ал. како поштују Прћића... --Јагода испеци па реци 02:25, 4. септембар 2010. (CEST)

Како рекох горе, како год био добар, неће имати транскрипције за неколико милиона страних ријечи. И опет ћемо бити у недоумици за многе ствари. --Мирослав Ћика (разговор) 04:36, 4. септембар 2010. (CEST)

Све је то лепо и бајно, али опет се плашим да ће изоставити неке ствари, неке урадити погрешно, па ће морати да праве додатну литературу (која је пандан Клајновим и Прћићевим приручницима), која би кларификовала и демистификовала постојећи Правопис. Онда не можемо да се обавежемо да поштујемо само и искључиво Правопис, јер онда а приори нећемо узети у разматрања било које друге адендуме који би дошли из Правописног кружока српскога (ПрКС :D). И онда ћемо опет имати оне који се залажу за пуритански приступ и оне који подржавају корекције и тако у недоглед. Иако дуго очекујемо овај нови Правопис, није ни он светиња, па ће се и у њему задесити покоја грешка (надам се, ненамерно). Надам се да грешим. :) --филип ██ 08:31, 4. септембар 2010. (CEST)

Не знам шта си хтио да кажеш овим „надам се, ненамерно“, али у многим сличним приручницима на свијету могу се поткрати ситне грешке. Проблем је у томе што ће Правопис изаћи с документованим кашњењем од неколико година, а нећемо ваљда поједностављивати развој језичке норме само зато што се основни приручници не ажурирају на вријеме, иако се измјене могу пратити у чланцима и у осталим приручницима, које смо безброј пута споменули. Није рационално усклађивати читаву Википедију у супротном правцу без икакве основе, јер нико не жели преправљати безброј чланака чим изађе нови Правопис. Ипак, игнорисање језичке норме неким „образованим“ корисницима никако не смета, јер немају ни основног васпитања (а камоли образовања) да застану кад им се укаже на грешку и истраже материју, умјесто што вријеђају све и свакога а да немају појма о чему говоре. Ја се само надам да ће „пуританци“ увидјети колико нису били у праву и послије обратити већу пажњу на измјене које се објављују у чланцима и у осталим приручницима. --PointDread (разговор) 10:17, 4. септембар 2010. (CEST)

Najsmešnije je zapravo to da su upravo ti "puritanci" u drugim prilikama dizali graju na isti taj Pravopis (kad je to njima odgovaralo, naravno). --Јагода испеци па реци 12:04, 4. септембар 2010. (CEST)

Па немој тако, Јагода, пуристичко тумачење Правописа такође је побољшање. Види како је Јакша остао без аргумената – још мало, и схватиће (надам се) колико је нерационално његово тумачење језичке норме. --PointDread (разговор) 14:03, 4. септембар 2010. (CEST)

Немојте се сада наслађивати или ругати једни другима, нисам због тога поставио овај текст. Текст је постављен како би видјели на који је начин Правопис измијењен, шта нас чека ускоро. Лично, по мени је најбоље што ће бити изостављено позивање на стари Правопис из 1960. и што ће бити укинута двојност. Наравно, мислим да је свима најзанимљивија ова енглеска транскрипција, која ће бити урађена по г. Прћићу. Правопис може имати неке недостатке, увијек нешто остане недоречено, тако је у свим правописима, не могу се сви примјери навести, али Правопис ће бити опет на врху хијерархије, као што је то до сада био Правопис из 1993. године. Што се тиче додатних приручника, ја се надам да ће то бити регулисано и ускалеђено с новим Правописом, или ће Одбор издати одговарајуће одлуке које се тичу тога који приручници ће бити прихватљиви и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:30, 4. септембар 2010. (CEST) с. р.

Добро, значи слажеш се да треба одмах откључати Бирмингем и допустити ми да га пребацим и преправим на Бермингам, јер је Одбор већ издао одговарајућу Одлуку (44) о томе чији су приручници прихватљиви, с обзиром да је аутор тих приручника истовремено и носилац посла транскрипције с енглеског у новом Правопису. Онда, сваку будућу расправу треба заустављати на рјешењу по Прћићу а не по П 93 када је спорна транскрипција с енглеског. Прћић каже Бермингам у свом рјечнику (имам га и могу га педесет пута цитирати), што је сасвим у складу с његовим транскрипционим правилима, као што је Јагода већ објаснила. Дакле, професор је закључио да име тог града није толико укоријењено да би се морало оставити у неправилном лику, што ме нимало не чуди јер Клајн већ дуже вријеме пише у РЈН да би тачније било Бермингем (само што се по Прћићевом систему овај крајњи вокал преноси по слову). --PointDread (разговор) 16:54, 4. септембар 2010. (CEST)

Ништа неће шкодити ако се сачека још месец-два до изласка новог правописа. Подржавам Прћићев начин транскрипције (ако треба да се изјашњавамо), али мене нешто копка што се тиче тог Birmingham-а — видим да тај чланак не наводи никакву литературу, па ме занима на основу чега је писан? Вара ли ме утисак да се овде за географске одреднице више користи правописна него географска и историјска литература? Верујем да када будете консултовали релевантну литературу на српском језику (географску и по потреби историјску) да ће вам се име града само касти. Тек ако у таквој литератури нема српског имена онда се прелази на правопис и мишљења филолога и лингвиста о томе шта би било „правилније“. EOF; [sabate]$ talk; 18:10, 4. септембар 2010. (CEST)

Чекање на нови Правопис сигурно ће шкодити, јер се на Википедији мора озваничити праћење актуелне језичке норме, без обзира на број или доступност приручника у којима је описана или на проблеме с излажењем Правописа. Садржај чланка и литература на којој се заснива немају никакве везе с овом темом, чак је и његов наслов само један од случајева у којима се норма игнорише на Википедији.

Ту нам неће помоћи ни географска ни историјска литература, јер такве изворе могу користити само лингвисти при успостављању транскрипционих правила и одређивању укоријењених имена, а онда сви остали користе њихове приручнике ради правилног писања. Није посао географа да саставља општи систем адаптације енглеских гласова у српски и да анализира часописе, уџбенике, енциклопедије и многе друге изворе не би ли установио да ли је одређено име погрешно укоријењено или се могу примијенити општа правила.

Све је то сасвим очигледно у домену лингвистике, а географи ће само поступати у складу с језичком нормом свога времена, као и сви други. Географ може да сазна како се неки град зове на енглеском, али су му онда потребна транскрипциона правила или транскрипциони рјечник да би име тога града адаптирао у свом тексту. --PointDread (разговор) 20:21, 4. септембар 2010. (CEST)

Тачно је да ово мало одлази у оф-топик али нисам ја потегао питање Бирмингема/Бермингама, мада немам ништа против и да се то уради (зато сам и прокоментарисао). Сада је већ скоро сасвим извесно да нови правопис излази из штампе врло ускоро, па у том смислу не видим шта је проблем да се читава расправа око тог града (и других) једноставно паузира до тог свечаног догађаја.

Назив чланка има итекако везе са литературом на којој се он заснива. На основу ње се, ваљда, чланак и пише укључујући и назив. 'Ајмо овако: хоћу да напишем чланак о некој географској одредници и за то сам прикупио сву озбиљну географску секундарну литературу (у најбољој и најстрожој традицији википедијанског писања) на српском језику и установљавам да су сви ти извори сагласни у, транскрипционо погрешном, именовању одренице. Твој је предлог да чланак назовем по транскрипционо исправном називу који не постоји у литератури која се бави темом о којој пишем? Предлажем ти да добро проучиш Без оригиналног истраживања, и да посебну пажњу обратиш на реченицу: Чланци не смеју да садрже било какву нову анализу или синтезу објављеног материјала која служи да представи неки став који није јасно истакнут у изворима. Када стручни секундарни извори прихвате исправну транскрипцију онда то може и у Википедију. Пре тога не. Наравно, ако се литература на српском не бави темом чланка, или не даје транскрипцију, или у њој није доследна, онда не само да требамо него и морамо да користимо правописно исправну (и само такву!) транскрипцију.

Да избегнемо неспоразум — свако је слободан да у свом писању ван Википедије користи исправну транскрипцију чак и ако стручна литература користи искључиво погрешну. Не само да је слободан, већ бих рекао и да треба то да ради! Увек треба тежити ономе што је тачно. Овде, међутим, фактичка тачност није врховни критеријум уколико је не одсликава релевантна литература. Уколико се неко не слаже са тачношћу онога што наводи стручна литература он то треба да исправи на извору, а никако не на Википедији. Ако је Бирмингем погрешна транскрипција (а јесте) и ако стручна литература користи искључиво тај назив (не знам да ли је то случај), онда је једини начин да исправна транскрипција уђе у Википедију тај да језички стручњаци зашиље перо и да своје аргументе објаве у географским стручним круговима. Па када географи прихвате исправну транскрипцију и када то уђе у географску литературу, онда може ући и у Википедију. EOF; [sabate]$ talk; 22:44, 4. септембар 2010. (CEST)

Malo si zamenio teze, Sabate. Originalno istraživanje je kad ti, kao nestručnjak, izvodiš zaključke na osnovu onog što si saznao, a to se u slučaju transkripcije sa engleskog nikako ne dešava. Ako ja napišem članak Bermingam, nisam ja izmislila to ime, niti sam došla do tog imena na osnovu neih svojih zaključaka, nego na osnovu pisanija upravo stručnjaka iz oblasti transkripcije -- lingviste Tvrtka Prćića. Dalje, gde u svemu tome ti vidiš "stav koji nije jasno istaknut u izvorima? Pa u Rečniku prof. Prćića lepo stoji jasno, crno na belo: Bermingam NE Birmingem. Ako to tebi nije jasan izvor, ja onda ne znam šta je. --Јагода испеци па реци 23:04, 4. септембар 2010. (CEST)

PS: Kakvi su ti to stručni sekundarni izvori? Pa Prćića je priznao Odbor za standardizaciju i PREPORUČIO da se koristi njegova transkripcija a ne ona u Pravopisu. Ili ti Odbor nije dovoljno "sekundaran"? --Јагода испеци па реци 23:06, 4. септембар 2010. (CEST)

Географска литература релевантна је за географски садржај чланка, а правописна за правопис. Као што сам горе објаснио, транскрипција овог имена спада у правопис, не у географију, исто као и велико слово, црта, зарез, једначење по звучности и све остало. Шта ако напишем чланак искључиво на основу литературе која је објављена у раним деценијама прошлог вијека (рецимо, занима ме неки мање познати стрип који се тада цртао у Србији, а пошто је мање познат, нема новијих извора) – нећу ваљда у читавом чланку користити претседник и остала правописна рјешења из тог времена, по Белићевом Правопису, само зато што се тај Правопис користио у вријеме када је писана литература. Зашто не? Зато што пишем за читаоца из 2010, којег не занимају стара правописна рјешења, јер немају никакве везе са темом за коју се читалац интересује. Цитате не би требало мијењати ако су разумљиви, али остатак чланка припада Википедији из 2010, и стога се мора писати по актуелној правописној норми. --PointDread (разговор) 23:20, 4. септембар 2010. (CEST)

Хвала ти Јагода што си ми лепо појаснила... За обоје: ако нисте прочитали пажљиво шта сам написао, прочитајте поново (ако желите). Ако јесте, а ипак остајете при свом ставу да је транскрипциона литература релевантна за чланке о географији (или о другим стварима) у случају и под условима које сам јасно истакао, повлачим се јер нема сврхе губити ни ваше ни моје време. Нисам ни до сада губио сна зато што ср.вики у неким навратима користи јединствену терминологију која тешко да има упориште у релеватној научној литератури, па нећу ни од сад. EOF; [sabate]$ talk; 23:50, 4. септембар 2010. (CEST)

Ниси ми одговорио на примјер претседник који сам горе описао. Транскрипциона литература је правописна литература. Правописна литература је релевантна за правопис било којег чланка на Википедији. Врло добро сам прочитао шта си написао, али ако бисмо користили Бирмингем само зато што тако (можда) пише у географској литератури која се користила за чланак, зашто не бисмо користили и претседник ако имамо литературу само из прве половине прошлог вијека? По твојој логици, морао бих сачекати док не изађе довољно новије литературе да бих могао прећи на председник.

Мислим да и даље не разумијеш како Бермингам спада у правопис исто као и разлика између црте и цртице, те да је оригинално истраживање у ствари кориштење географске литературе за правописна рјешења. То је само твоје оригинално мишљење без упоришта у језичкој литератури, која захтијева да се за правописна рјешења користи актуелна правописна литература, тј. Прћићев рјечник у овом конкретном случају. --PointDread (разговор) 00:22, 5. септембар 2010. (CEST)

Сабате, ово је цитат са странице за разговор чланка Шарлоттаун. Молио бих те, да ми у складу са својим ставовима о транскрипцији географских и других личних имена, објасниш и препоручиш којим од доленаведених транскрибованих облика би требало насловити дотични чланак.

Чарлоттаун -- Енциклопедијски атлас света (2004), стр. 16 --Metju (разговор) 08:52, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлотаун -- Велики атлас света, Просвета (1979), стр. 117 --Metju (разговор) 08:57, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлоттатун -- Атлас света, Геокарта (2000), стр. 67 --Metju (разговор) 09:02, 13. мај 2009. (CEST)

а с факса ћу узети и последњи извор, до поподне ће овде писати и он уместо овог текста... Дакле, нико се не слаже у принципу око овог назива града...--Metju (разговор) 09:04, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлотаун - библиотека Географског факултета --Metju (разговор) 16:04, 13. мај 2009. (CEST)

--Sly-ah (разговор) 00:44, 5. септембар 2010. (CEST)

Слајо, лепо сам горе написао шта радити у таквој ситуацији — применити важећа актуелна правила транскрипције (у нашем случају то би била Прћићева правила, живи били па видели... ето сад ће и антипрћићевски клан да ме нападне, боље да сам ћутао :)). У случају који наводиш јасно је да ни струка нема устаљено, прихваћено име у српском језику, па нам не остаје ништа друго до да применимо искључиво правилну транскрипцију. Поинте, транскрипциона правила нису страшни суд коме свака наука или друга област људске активности морају испостављати рачуне. Можда се то теби не допада (можда се не допада ни мени), али научна методологија обично не подразумева консултовање правописа и то је реалност коју Википедија мора уважити. Понављам, место за исправку те криве Дрине није овде већ тамо где се она и криви — спремите аргументе па их објављујте у географским и осталим научним часописима. EOF; [sabate]$ talk; 01:51, 5. септембар 2010. (CEST)

Управо то што предлажеш било би класично оригинално истраживање, зато што се подразумијева да је Прћић већ истражио географске, нормативне, публицистичке и многе друге изворе да би установио може ли се одређено име транскрибовати по правилима или постоји укоријењен облик. Ти би сад да ми истражујемо као да смо Прћић али без његове методологије, против правила Википедије која у таквим случајевима тражи само важећу референцу: Прћићев рјечник. Погрешан је закључак да лингвисти не узимају у обзир постојећу праксу: у транскрипционом дијелу П 93 видимо да су аутори користили и атласе као један од извора. Састављачи тих извора морају поштовати правописну норму али могу и да гријеше – то нас не занима, јер су на Википедији такви извори релевантни само за географски садржај чланка, не и за правописни. --PointDread (разговор) 08:31, 5. септембар 2010. (CEST)

научна методологија обично не подразумева консултовање правописа

Nazalost, ima vrlo malo pravopisno svesnih strucnjaka iz drugih oblasti. Svetao primer kod nas na ovoj njiki jeste npr. nasa Geologicarka, koja uvek pita, pa cak i upada u okrsaje sa svojim bandogalvim profesorima kao onomad u slucaju op(b)sidijana. Da je vise njih kao ona, svest o potrebi za postovanjem pravopisa u naucnim krugovima bi bila mnogo veca. Ipak se tu radi o intelektualcima i akademskim gradjanima cije obrazovanje ne bi smelo da ne podrazumeva poznavanje i koriscenje (a narocito u pisanju strucne literature) knjizevno ispravnog srpskog jezika. --Јагода испеци па реци 02:05, 5. септембар 2010. (CEST)

Сабате, заменио си тезе:

1.

хоћу да напишем чланак о некој географској одредници и за то сам прикупио сву озбиљну географску секундарну литературу (у најбољој и најстрожој традицији википедијанског писања) на српском језику и установљавам да су сви ти извори сагласни у, транскрипционо погрешном, именовању одренице.

Ко одлучује шта је "озбиљна секундарна литература"?

Затим, може ли се десити да не скупиш баш СВУ озбиљну секундарну литературу, већ да негде, у неком запећку стоји једна (или две, или три књиге) које су ти промакле, које су врло "озбиљне", али, које су ти промакле, а у којима рецимо, за Birmingnam пише сасвим другачије од онога што пише у сакупљеној "озбиљној литератури". Ти на то можеш рећи: ОК, у "озбиљној литератури" пише 8 пута Бирмингем, два пута Бирмингам и једанпут Бермингем, ерго, чланак би требало насловити са Бирмингем. Е, видиш, ТО је оригинално истраживање. Овде на Википедији, неки су покушали провући предлог да се за сва спорна питања у сегменту транскрипције (и не само транскрипције) консултује Интернет и то на врло једноставан начин: укуцаш, нпр. Бирмингем, забележиш број погодака, укуцаш Бермингем, забележиш број погодака и онда на основу тога одлучиш како ћеш насловити чланак, односно, шта је правилно! Мислим, стварно . . .

И молим те да ми одговориш за кога је написан Правопис, за кога је Клајн написао онај свој Речник језичких недоумица, а Прћић оне транскрипционе речнике? Немој ми само рећи да аутори чланака на Википедији (односно, Википедиј) нису обавезни да своје чланке пишу у складу са Правописним правилима и упутствима у тим речницима (не заборави да транскрипција спада у Правопис), већ се могу и смеју ослањати на "секундарну стручну литературу" у којој "без изузетка" стоји "обсидијан", "афганец", Чарлотаун, Голџи, Вићенца, Ћинећита и Бирмингем? Не заборави да једна енциклопедија (као што на то претендује и Википедија) МОРА да барата тачним подацима, а транскрибовани облици Чарлотаун, Вићенца и Бирмингем НИСУ тачни подаци и инсистирање на њима, иако се спорадично појављују у "секундарној стручној литератури", заправо смањује тачност и поузданост Википедије. Дакле, на Википедији мора да стоји исправан назив, а шта ће користити географи, историчари и остали припадници струка унутар сваке од тих струка - то није питање о ком би се требало расправљати на Википедији.

За крај, ако си можда прочитао целу страницу за разговор чланка Шарлоттаун, могао си видети да твоји истомишљеници (мислим овде на оне који преферишу доминацију "уже струке" у односу на Правопис) нису имали баш неких чврстих аргумената за своје ставове, али су инсистирали на томе да Шарлоттаун није по Правопису и да се чланак НЕ МОЖе тако насловити. Можда си могао приметити и својсврсну атмосферу вербалног линча коју су створили поборници "струке", а поготово корисник који ту и даље уредно пљује по Правопису и осталима, а данас је најгорљивији поборник тог истог Правописа и који, заправо, на том месту тврди да "струка" одређује транскрипциона правила, да би пре неколико дана узео Правопис и почео да, наводно по њему, вандалише чланке на Википедији.

--Sly-ah (разговор) 09:06, 5. септембар 2010. (CEST)

---

Нисам заменио никакве тезе.

Ко одлучује шта је "озбиљна секундарна литература"?

Одлучује научна заједница из дате области. Да нећеш можда да кажеш да је Одбор за стандардизацију српског тај који је надлежан да одлучи који су ауторитативни извори за писање чланака из географије, физике, математике... Подразумевам да онај који пише чланак има одговорност да се упозна са стањем ствари ако већ није стручан за дату област, што ако не пише чланак „из главе“ (што свакако не би требало чинити) уосталом и мора да уради.

Затим, може ли се десити да не скупиш баш СВУ озбиљну секундарну литературу...

Ако си стручан за дату област не може се десити. У том случају знаш шта треба да користиш и свестан си ако ти нешто недостаје. Ако ниси стручан, може се десити, али зато ми никада нећемо завршити посао овде и стално су могуће корекције, тако да то није неки велики проблем. Рекао сам већ, уколико релевантна литература није сагласна користи се правилна транскрипција. Не схватам шта ти ту није јасно. Наравно да не може да се консултује Интернет и погоци на Гуглу (то јесте оригинално истраживање). Решење засновано на поузданим и проверљивим изворима има јасан алгоритам:

ако је стручна литература сагласна око назива --> тај назив
ако није, или га нема --> транскрипционо тачан назив
крај

Никакве личне процене, утисци, Гуглови погоци и слична муљања. (Ако смем да приметим, овај алгоритам би вероватно у великом броју случајева дао предност исправној транскрипцији).

„За кога је Правопис и остало“ — Википедијанци су наравно у обавези да поштују Правопис. Међутим, морам да кажем да ме твоја мало „плаши“ твој став о томе да секундарна стручна литература није обавеза при присању чланака већ само Правопис и остали језички приручници. То апсолутно нема никаквог смисла и директно иде против принципа проверљивости. Онај ко пише чланак, понављам, има обавезу да консултује стручну литературу на језику на ком пише чланак, јер је на Википедији недопустиво из неинформисаности вршити оригинално истраживање о томе шта је тачно а шта није тачно и тиме уводити нове изразе у језик. Са тим долазимо до суштине ове расправе:

Не заборави да једна енциклопедија (као што на то претендује и Википедија) МОРА да барата тачним подацима...

Нетачно. Википедија уопште не претендује на ТАЧНОСТ, већ на ПОУЗДАНОСТ и ПРОВЕРЉИВОСТ. Много је разлога зашто је то тако и о свему томе можеш прочитати у одговарајућим текстовима о проверљивости, поузданости и оригиналном истраживању на Википедији (боље на енглеској јер су тамо ти текстови опширнији). Леп пример који тамо можеш наћи је шта би било да је Википедија писана у 16. веку. Писало би се о геоцентричној теорији и Птоломејевом систему као чињеници, а Кеплер, Коперник и Галилеј би били поменути само као маргинални теоретичари чије теорије су понекад згодан математички трик за лакше рачунање положаја небеских тела. Тако да је, НА ВИКИПЕДИЈИ, управо обрнуто од онога што тврдиш: битно је оно око чега се географи, историчари, физичари, математичари и остали СЛАЖУ и КОРИСТЕ, а „што је тачно“ није питање о коме би требало расправљати на Википедији. Онај ко је овде дошао да доказује шта је „тачно“, а шта „није тачно“ једноставно није на правом месту. Понављам већ трећи или четврти пут: све замерке на тренутно стање људског знања се имају испоставити на за то предвиђеним местима: научним часописима, конференцијама и другим релеватним местима.

Прочитао сам разговор који помињеш. Молим те да ме не трпаш арбитрарно и насумично у кошеве са осталим уредницима Википедије по неким магловитим асоцијацијама. Ја сам ти изнео аргументе, са којима си слободан да се не сложиш. Нисам овде дошао никога да линчујем, вређам или пљујем. Сасвим ми је јасна колаборативна, отворена и слободна природа овог пројекта — због тога сам овде јер су то одлике које су ми на врху вредносне листе када су друштвени процеси у питању. Зато и нисам кренуо около да се бесциљно свађам око извесних случајева који немају везе са литературом на српском језику и не намеравам то да радим. Поред оних правила о писању на Википедији, која се овим што вас неколико радите озбиљно крше, битна је и заједница, сарадња и атмосфера па ће твоја потпуно накарадно схваћена хијерархија литературе бити уважена као становиште једног добронамерног уредника. EOF; [sabate]$ talk; 18:00, 5. септембар 2010. (CEST)

---

став о томе да секундарна стручна литература није обавеза при присању чланака већ само Правопис и остали језички приручници

Нигде нисам рекао то што ми подмећеш у горњем цитату, већ сматрам да Правопис и остали језички приручници имају предност над секундарном стручном литературом САМО у оном делу који се тиче транскрипције, односно правописне норме у ширем смислу. И даље сматрам, у ствари, уверен сам (молим те да прочиташ цитат из Правописа у мом доњем посту) да географи (а и припадници свих осталих струка) МОРАЈУ да добро проуче Правописна правила пре него што крену у израду неког атласа или приручника и да су САМО лингвисти компетентни да одлучују да ли је неки географски појам добро транскрибован или не. То је мој став, то је став и лингвиста (који је видљив и у доњем цитату из Правописа), а то је такође став још неколико сарадника и уредника српске Википедије. С друге стране, твој став, додуше неаргументован, је да се струка у ужем смислу (дакле географи у овом случају) мора консултовати И када је у питању и један такав сегмент који по свим прописима, нормама и правилима спада у надлежност лингвистике, а то је транскрипција, односно правопис уопште. Ова поларизација је кључни проблем ове Википедије и док се он не реши, сумњам да ће се постићи договор и око Бирмингема/Бермингама и око неких других нерешених транскрипционих питања. Дакле, можемо се ми овде препирати и препуцавати до бесвести, али док се не реши начелно питање: Ко је надлежан за транскрипцију географских назива - географи или лингвисти, не може бити говора о било каквом договору. Ја сам понудио неке аргументе, ти ниси понудио нити један - сем тврдње да је постоји некакав договор унутар струке.

па ће твоја потпуно накарадно схваћена хијерархија литературе

У светлу оног доле цитата, ја бих то могао рећи и за тебе, али ћу се уздржати, будући да видим да се ова расправа полако удаљава од своје суштине и да се почињу задавати "ударци испод појаса" (који су, заправо, последица танких, односно никаквих аргумената којима би се поткрепили неки ставови).

--Sly-ah (разговор) 22:49, 5. септембар 2010. (CEST)

Аман, човече, нигде нисам рекао да је било ко осим филолога и лингвиста надлежан за транскрипцију. Слажем се, морају сви добро да проуче правила транскрипције. Поново: Википедија не може уводити нове речи и изразе у језик! Макар они били по транскрипционом критеријуму исправни. Ми можемо утврдити да је одређени облик транскрипцијски правилан, консултовањем правописне литературе, и њега користити ако ни у самој струци не постоји устаљен, стабилан облик. Све ово што ти говориш може, треба и мора да важи, али за неку конкретну струку, а не за Википедију. Ако у стручној литератури постоји један и само један назив нечега, Википедијанци немају АПСОЛУТНО НИКАКВО право да у праксу уводе неки други назив! Ово је енциклопедија која се пише на основу стручних извора, а не правописни речник. Све што пише у Правопису (оно што си доле цитирао) стоји, али се односи на изворе на основу којих се Википедија пише, а не на саму Википедију јер је то противно њеним базичним правилима. Наравно да ако се не може констатовати једнообразност неког назива у стручној литератури онда се користи правилна транскрипција. Разумем ја да је лакше доћи овде и истеривати правду, него натерати истраживаче у разним пољима да се држе правописа, али шта ја сад ту могу. Управо то што ти радиш у овом разговору је замена теза, сад да л' свесно или несвесно... Можда је неко са ким си се раније свађао тврдио да језички стручњаци нису надлежни за транскрипцију, па си навикао на једну исту причу, али ја тврдим нешто сасвим друго. Све сам већ написао, нема више смисла да се понављам. Не задајем ти никакве ударце испод појаса већ ти искрено кажем шта мислим о тој идеји да Википедија може да мења научну терминологију. П.С. ако ћеш одговарати даље, дај 'леба ти направи нови поднаслов, ово је већ прилично велико. EOF; [sabate]$ talk; 05:00, 6. септембар 2010. (CEST)

Није посао Википедије да оцјењује да ли је нека транскрипција нова или не, већ посао лингвисте на основу истраживања употребе код свих говорника и писаца стандардног језика. Ти хоћеш да се ради исти посао више пута без икаквог разлога, јер је Прћићева дужност (за енглески језик, не и за остале језике) да провјери има ли нека варијанта која је заиста укоријењена, као што је рецимо Беч а не Вин, или постоји више паралелних варијанти од којих се једна мора изабрати на основу тога колико је у складу с транскрипционим правилима.

У овоме није довољно отворити посљедња четири географска атласа, већ провјерити и бројне друге изворе као што су новине, телевизија, досадашњи језички приручници, енциклопедије и све остало што би указало на то шта је у ствари прихваћено у језику. Birmingham није географска стручна терминологија, већ име које се усталило међу свим говорницима енглеског и онда прешло у српски. Транскрипције се спонтано устаљују на основу постојећих адаптационих образаца (изговор, писмо, посредни утицај других језика) и онда их треба биљежити и упоређивати с тим обрасцима. Прћић је према свом систему могао изабрати Бермингам ако је то име било сасвим непознато до сада или ако се јављало у неколико варијанти, а Клајн је већ у другом издању РЈН из 1987, ако не и раније, писао да је боље Бермингем, док у најновијем издању под одредницом Бирмингем стоји „тачније би било Бермингем“, а под одредницом Бермигем остаје „боље него Бирмингем“. Шта ће на основу тога закључити корисник РЈН, и зар је онда чудно ако је Прћић у свом истраживању праксе установио да заправо постоји двојство и одабрао правилну варијанту (која се само малчице разликује од Клајнове јер има а умјесто е на крају)?

Молим те, прочитај доље како једино правописна норма има право да одређује транскрипције, и ако овдје цитирамо правописну норму, сасвим је сувишно додатно отварати атласе (али само у случају транскрипције – када је ријеч о надморској висини: не, али у случају транскрипције: да). --PointDread (разговор) 07:35, 6. септембар 2010. (CEST)

---

Википедија не може уводити нове речи и изразе у језик

1. Облик Бермингам нија нова реч у језику, већ је то транскрипција забележена у проверљивом извору. Дакле, НИКО на Википедији (барем што се тиче транскрипције) НЕ УВОДИ нове речи и изразе у језик.

2. Ако у стручној литератури постоји један и само један НЕПРАВИЛАН назив нечега, писци стручне литературе (у новом случају географи) немају АПСОЛУТНО НИКАКВО ПРАВО да на тај начин игноришу правописну норму и да у праксу уводе правописно неправилан облик! Дакле, немају АПСОЛУТНО НИКАКВО ПРАВО (без обзира на научне титуле, магистеријуме и докторате, па да је у питању и сам Цвијић главом) да не поштују правописну норму (која је једина надлежна за транскрипцију), да занемарују транскрипциона правила и да се према правописцима и лингвистима односе као уљезима који кваре њихову правописну и географску идилу.

3. Ако сам те добро разумео, ти сматраш да језички стручњаци ЈЕСУ надлежни за транскрипцију, али само под условом да географима да дискреционо право да ОДЛУЧУЈУ да ли ће уопште прихватити или не сугестије и мишљења језичких стручњака? На пример, састану се угледни географи и кажу: Јест, Правописци кажу да је једино правилно Бермингам, али ми сматрамо, као географи, да се облик Бирмингем укоренио у народу и у географској пракси и овога пута ћемо игнорисати и занемарити сугестију правописних експерата и у свим приручницима и атласима ће убудуће стајати Бирмингем. Ја сматрам да припадници одређене струке (у овом случају географске) НИСУ надлежни за транскрипцију, ти сматраш да јесу (барем у сегменту одређивања шта је укорењено и уобичајено, а шта не), и то је суштина целе ове расправе.

4. Даље, ако се у стручној географској литератури појављује један и САМО један, али правописно неисправан, облик неког имена, он може настати из два разлога: случајно или намерно (договорили се географи). И у једном и у другом случају ради се о флагрантном кршењу правописне норме и свесном занемаривању сугестија и препорука надлежних стручњака (у овом случају лингвиста и правописаца). И сад ти тражиш од сарадника Википедије да тај облик, иако правописно неисправан, поштују и уврштавају у чланке (будући да је тај облик, иако погрешан, аминовала струка), иако ће свако онај који буде консултовао правописну литературу утврдити да се ради о неисправном облику. И ти сад очекујеш од сарадника да кажу: иако географи нису у праву, мораћемо прихватити њихову сугестију због тога што се тај облик, иако неисправан, јавља као ЈЕДИНИ у стручној географској литератури? Мислим, та твоја логика ми никако није јасна.

5. И на крају: ако се слажеш са оним цитатом из Правописа, можеш ли да ми одговориш зашто географи и даље игноришу ту препоруку и зашто се у четири различита атласа појављују четири различите транскрипције за један те исти географски појам (Charlottetown, да те подсетим), односно, зашто географи и даље игноришу правописну норму?

--Sly-ah (разговор) 08:00, 6. септембар 2010. (CEST)

---

За Поинта, што се тиче устаљености за тај град. ОК, ти тврдиш да је Прћић заиста методолошки коректно утврдио да „Бирмингем“ није устаљен облик, односо да се облици „Бермингем“ (Клајнов) и „Бермингам“ (Прћићев) заиста јављају статистички значајно (па се може тврдити да њихово јављање прелази ниво статистичке грешке) у употреби код говорника и писаца стандардног ср. језика. Одлично, имаш ли неке доказе за то, осим што му ти безрезервно верујеш да је то урадио?

Не би било лоше нагласити да за такве анализе српски језик већ неколико година поседује и одговарајући материјал — корпус српског језика од 11 милиона речи који језик покрива за период од средњег века до неких 60-их година 20. века (можда има и додатног скоријег материјала). На основу тог корпуса сачињен је и детаљан фреквенцијски речник за исти период (чије је и штампано издање почело са постепеним излажењем пре пар месеци) из кога би било врло лако утврдити за практично сваку лему у српском језику и сваки њен граматички облик са којом учесталости се јављају код говорника стандардног језика. У том смислу више нема никаквог оправдања за методолошку опуштеност у таквим стварима. Дакле, да видимо неки рад у коме Прћић врши статистичку анализу којом показује да „Бирмингем“ није устаљени облик. Уколико је „Бирмингем“ пак престао бити устаљен облик након 60-их година 20. века, а с обзиром на критеријум устаљености по коме је Елвис Присли у ствари Елвис Пресли (беше ли то 50 или 70 година), нема сумње да се по том критеријуму „Бирмингем“ има сматрати још важећим. Не сугеришем решење, само тражим доказе.

А што се тиче цитирања Правописа који одриче право географима да именују топониме, у том истом Правопису, исправите ме ако грешим, „Бирмингем“ је назив града о коме се расправља. Знам, језичка норма је напредовала, променила се (сасвим јасно и разумљиво). Међутим, чини ми се да то мало иде напротив разлога који дају сами писци Правописа за поменуту забрану упућену географима — циљ је постићи стабилност и униформност именовања (један од добрих разлога је азбучна претрага). Да ли то значи да је само правописцима дозвољено да стварају нестабилност именовања и ко им је дао то јединствено, суверено право? Они сами себи?

За Слају:

1. Уколико се „Бермингам“ појављује само у Прћићевом речнику онда то јесте нова реч. То је сасвим у реду, али ако се она у литератури о том граду не користи, већ само и једино „Бирмингем“, не постоји никакав разлог да се тако на Википедији не назива тај град. Друго, хајде ипак да видимо шта ће Прћић рећи у новом Правопису. Једно је када неко пише речник и обавезан је само струком, друга ситуација је када званично учествује у нормирању језика.

2. Можда бих могао да се сложим са овом тачком, али све то почиње да ми личи на поделу плена. Али добро, узмимо да се слажем са тим што кажеш — понављам шести пут: Википедија није место на коме могу такве ствари да се решавају.

3. Па нису надлежни за транскрипцију, али случај који ти сликовито описујеш помало излази из домена транскрипције. Они су у том примеру једноставно одлучили да тај град НАЗОВУ Бирмингемом, на српском језику, што не мора нужно имати било какве везе са транскрипцијом.

4. Па, ако желим да проверим оно што је изнето у чланку о Бирмингему свакако нећу узети Правописни речник, Правопис или Прћићев речник географских имена. Погледаћу географску и историјску литературу. Шта ћу, можда имам револуционарне и оригиналне идеје по питању релевантне литературе. Да ли ти је сада јаснија логика?

5. Откуд ја знам? Нити сам географ нити имам моћ да утичем на оно што раде. Мислим, то питање ти звучи као да сам ја одговоран и надлежан за оно што географи раде. EOF; [sabate]$ talk; 20:55, 6. септембар 2010. (CEST)

---

А, ево и једне занимљивости из сфере Правописа. Погледајмо на пример чланак Ангиља, јесте кад кликнете преусмериће на „Ангвила“. Питање је зашто? Па г. Прћић каже да је Anguilla по транскрипцији Ангвила, што ћемо се сви сложити да је тачно (æŋˈɡwɪlə). Међутим, много интересантнија је чињеница да је г. Прћић транскрибовао шпанску реч која у преводу на срспки значи „јегуља“, на еглеском би то било „eel“. Овде су се „антиправописни географи“ слепо држали Правописа и његових правила за транскрипцију са шпанског језика: GUI=ги, LL=љ, међутим г. Прћић је одлучио да не може тако, него мора онако као он каже. Ово, од нас удаљено и већини људи непознато острво, име је добило по већ горе поменутој речи из романских језика (италијански, шпански, француски), будући да га је први спазио Колумбо. Истина је да су га колонизовали Британци, и да је оно и дан данас њихова колонија, међутим што се имена тиче они га нису преименовали по аналогији у „Eel“, већ су задржали изворни назив, али прилагодили читање онако како је њима лакше - „ангвила“ (будући да немају „љ“). Ово је једна илустрација која приказује једнострано сагледање транскрипције без погледа на историју и друге сфере. У нормалним земљама називима градова, држава и др. бави се наука која се зове топонимика, која је спој лингвистике, историје и географије. Зашто те три? - лингвистика да да правила, историја да каже кад је било и како је било, а географија да каже зашто и да све то опише. Нажалост, код нас већ одавно не постоји сарадња ове три области на пољу топонима. Лингвистика је преузела све на себе, тиме чинећи (не)намерну грешку и држећи се правила који Правопис и транскрипције налажу. Да ли су ту криви лингвисти или историчари и географи, не зна се, мада је по среди да су све три феле одговорне за фијаско на пољу топонимије, који је довео до тога да више не знамо шта је шта и да се после 10, 20, 30 и више година од завршетка школовања сви запитамо, па шта смо ми оно учили у школама...? Исотрију пише свако (победник), правопис и приручнике сви који имајуд испре имена др, а атласе праве сви они који умеју да уклопе карте у једну целину. За то је већ крив неко други, да ли друштво, стандард, време, тешко је рећи, али јасно је реда нема. Ускоро ће изаћи нови Правопис, шта нас очекује можемо само да замислимо, али једно је сигурно, наставиће се расправе које су дуже од просечних чланака, неће бити довољно примера, па ћемо морати да импровизујемо. Јасно је да ће се јавити бар три различита тумачења правила и онда ето новог сукоба, нових препуцавања, пљувања, омаловажавања... И тако у недоглед. Можда нам је боље да пређемо на оригинале као браћа Хрвати, па лепо пише Jóhanna Sigurðardóttir, а ти се чешкај по глави што ниси учио исландски у школи, па не знаш како ово да прочиташ... :-) Или још боље да натерамо цео свет да пишу и читају као ми и ето милине, нема свађе и несугласица :-) Мени само није јасна што је толико страшно ако неки град или држава или било шта друго не могу да имају два, три или више назива која су равноправна. Ако је Бермингам правилно по правопису, у реду, али атласи кажу Бирмингем, а сложићемо се то није мала ствар, јер нико неће да претура Правопис да би пронашао где је неки град у Енглеској или било шта друго. Јасно је да „географску писменост“ диктирају атласи, енциклопедије и књиге географије. Ово је уједно и мој позив свима у нашој заједници, да окренемо толеранцији и схватимо да не мора све бити једнородно, нека буде и више облика али да постоје да се виде и да свако „споља“ може да их уочи. Ја не видим ништа лоше у томе да нпр. чланак почен овако: Бирмингем (по Правопису Бермингам) или Бермингам (у литератури Бирмингем), а све то лепо референцирано и поткрепљено литературама. Извињавам се свима који неће бити лењи па ће читати овај километарски манифест, али краће нисам могао, нажалост. Поздрав.--ИванМ. (разговор) 22:07, 6. септембар 2010. (CEST)

Морам да урадим једну исправку овдје. Шпанско име ове територије, острва..., је Anguila, што се на шпанском чита Ангила, а не Ангиља (шпанска ријеч за јегуљу је anguila с једним л). Међутим енглески запис овог имена је са два лл., односно Anguilla, према томе транскрипција је ту рађена преко енглеског (Ангвила), а не преко шпанског језика, барем би је требало радити преко енглеског, јер је име модификовано тј. транскрибовано са шпанског у енглески. У шпанском језику ово острво и даље носи шпанско име, који су му га највјероватније и дали, иако су га колонизовали Британци. Ако би се транскрипција у српски радила преко шпанског језика, онда дефинитивно није Ангиља. (Провјерити можете овдје: 1 и овдје: 2. --Славен Косановић {разговор} 20:44, 28. септембар 2010. (CEST)

Оригинално истраживање транскрибованих имена у географским изворима

Будући да се ово не тиче само Бермингама већ и многих других географских имена, овдје би требало наставити нову расправу која је започела тако што је додато или Бирмингем на почетку чланка, који је нажалост закључан за измјене. Као што је Слаја горе објаснио, истраживање транскрипције у географским изворима представља класично оригинално истраживање, јер корисник мисли да зна боље од Прћића и покушава да ради његов посао, умјесто да цитира Енглеско-српски речник географских имена. Чак и да се сложимо како је Бирмингем важило по старој правописној норми, у актуелним чланцима нема смисла приказивати рјешења из старе норме: одмах бисмо могли написати председник или претседник, јер је тако некад било правилно и могу навести гомилу извора за то. --PointDread (разговор) 15:32, 5. септембар 2010. (CEST)

Корисниче:ПоинтДреад, Ви и даље очигледно не схватате да свака особа која жели да сазна где се налази неки град, место, држава, покрајина, планина и шта год друго било у питању неће прелиставати Правопис, јер свакако тамо не пише где се тај појам налази, него ће отворити атлас, погледати и сазнати. Није ми и даље јасно само зашто покушавате да прогурате реч преТседник и преДседник као пример за грубо кршење правила, кад тај пример нема никакве везе са овим случајем. Нисам приметио до сада предсесника у атласима, или сам можда лоше гледао па ме Ви упутите у добром правцу? Такође враћање референцираних тврдњи које сте ви спровели на чланку Бирмингем је кажњиво колико сам ја упућен, а ако грешим нека ме исправе надлежни? Ја не покушавам да потурим неко своје, како га Ви без икаквог основа називате оригинално истраживање, већ само јасно и адекватно износим чињенице које су свима јасне — у том и том атласу, енциклопедији, на тој и тој страни, пише то и то. И молим Вас, немојте ми опет рећи да ако желим да видим како се тај град зове погледам у Правопису, јер сам већ објаснио на почетку да Правопис није Атлас и да ми он неће дати информације о томе где се неки град налази, на којој надморској висини, колико је удаљен одо тога и тога и сл. Или можда нови Правопис који излази ускоро има и ову могућност, па је поткрепљен и прегледним мапама? Надам се да сам био довољно јасан, а такође бих Вас замолио будући да до сада нисмо имала прилике да комуницирамо да користите пристојан тон и да ми се обраћате са поштовањем, као што и ја управо чиним, хвала.--ИванМ. (разговор) 16:00, 5. септембар 2010. (CEST)

---

За Ивана:

1.Тако је. Читалац ће прво погледати у атлас, а географи би требало да добро проуче Правопис и да се консултују са лингвистима пре почетка рада на било којем географском приручнику и атласу. Из мноштва примера се може видети да они то не раде.

2.

У прилагођеном писању имена најважнији је циљ постојаност облика свих важнијих имена, да би се поуздано знало како код нас гласе и да се без двоумице и домишљања могу тражити и налазити у азбучно поређаним приручницима. Зато у овој материји нема места успостављању нових двојстава, нити се може ауторима школских и општих приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим транскрипционим схватањима.Посебно је важно да сви уџбеници и приручници који обрађују географску грађу и све географске карте транскрибју имена сагласно правописним правилима. То треба да буде обавеза и других делатности које често уобличавају туђа имена - у новинарству, у превођењу филмова и књига и др...

Правопис српског језика Матице српске, стр. 188, т.103.а.

--Sly-ah (разговор) 16:59, 5. септембар 2010. (CEST)

Упркос свему што је лијепо објашњено у Правопису, сада неки корисници покушавају да поставе атласе и донекле превазиђено издање Правописа као референце за чување старе правописне норме, иако се норма у међувремену промијенила, што значи да је вријеме да се промијене и Википедија и сви атласи који се још увијек продају. Зато сам цитирао примјер претседник, као једну ранију промјену коју више нема смисла приказивати у чланцима на Википедији невезаним за Белићев Правопис.

Наравно да нам правописна норма неће дати географске информације о надморској висини, географској ширини, дужини и сл., али нам даје информације о транскрипцији и то морамо већ једном разјаснити. Ако корисник атласа погрешно научи неко име зато што користи старије или лоше одрађено издање атласа, мораће се исправити чим буде требало користити име у неком тексту. На Википедији може укуцати то што зна и биће сасвим лијепо преусмјерен на правилан облик. Што се тиче пристојности, пристојно би било прочитати расправу коју смо имали јутрос на овој истој страници прије него се крене у рат измјена (умјесто да се остави моја верзија након што сам је први пут вратио), јер смо већ неколико пута објаснили исту ствар. --PointDread (разговор) 17:13, 5. септембар 2010. (CEST)

Ја бих само рекао да је први правопис српског језика настао на основи народног говора, а није народни говор настао на основи правописа. Правопис мора да прати говор - а не обрнуто - иначе ће постати вјештачка творевина. На коју нико неће полагати пуно пажње. --Мирослав Ћика (разговор) 15:51, 7. септембар 2010. (CEST)

Приговори такве врсте се упућују на адресу МС и САНУ, не овде на Википедији. Википедисти не доносе правописне норме, они треба само да их поштују, какве год оне биле, и колико год им се не допадале.--Јагода испеци па реци 16:10, 7. септембар 2010. (CEST)

---

Sabate: Значи, сад тврдиш да заправо не можемо верификовати транскрипције у географској литератури (како иначе можемо вјеровати таквим изворима, осим ако си у њима нашао какве географске научне радове о адаптацији географских имена, све са истраживањем корпуса), већ да треба ићи у другу крајност и цитирати научне радове за сваку правописну ситницу прије него што се правописна норма почне примјењивати на Википедији? Имам доказ да је Бермингам потпуно у складу с транскрипционим правилима (види Јагодино објашњење), да у Клајновом РЈН одавно постоји двојство (Бермингем, боље него Бирмингем), дакле, не чуди ме што Прћић користи системску транскрипцију Бермингам, која се само незнатно разликује од Клајнове боље варијанте.

Више од тога ми не треба и мирно ћу спавати ако се на основу Прћићевих рјечника коначно устали исправна варијанта а истисну из употребе остали паралелни облици. Хоћемо ли стављати по читавој Википедији референце на језичке приручнике кад год употријебимо примакнуту црту или напишемо име неког производа малим словом? Бермингам је само најправилнији начин да се име тога града запише ћирилицом и латиницом. Занима ли кога нешто више, нека се обрати на Прћићеву адресу, али на Википедији није потребно цитирати научне радове да би се могла примјењивати правописна норма.

И да, правописцима јесте дозвољено да усавршавају транскрипциона правила и мијењају своје приједлоге за транскрипције које се нису укоријениле. Бирмингем је у складу с транскрипционим правилима која су изложена у Правопису, јер се у њему толерише адаптација /ир/ (по писму) и /гем/ (као типични завршетак). Бирмингем се даје као примјер управо за те гласове, тако да нема сумње зашто се тако транскрибује у Правопису. Ових могућности адаптације уопште нема у Прћићевом систему и зато важи Бермингам, а стабилност именовања не постиже се прихваћањем бројних одступања од система и онемогућавањем корисницима да што већи број имена изводе према транскрипционим правилима.

Иване: сам си приказао у чему је суштина адаптације географских имена. Британци су задржали име колоније и без великог напора прилагодили изговор енглеском, а да писање нису ни мијењали (ако се не варам), што не захтијева никакав напор. Шта мислиш како данас адаптирају имена градова с наших простора у енглеском језику? Управо томе теже сви напори у вези са транскрипционим системом. Састави се што тањи рјечник с укоријењеним и уобичајеним именима, а осталим се не замарамо јер постоји транскрипциони систем, као што се у језицима који користе само латиницу још мање замарамо јер прилагођавамо само изговор. У томе је основа стабилности географских имена: извођење непознатих имена по систему и састављање што тањих рјечника транскрибованих имена. Зашто би језици који користе ћирилицу морали имати огромне рјечнике с познатим и непознатим именима, а они који користе само латиницу – танке рјечнике само с укоријењеним именима, док се сва остала преписују?

Без обзира на то да ли ћеш се сложити с цитатом из Правописа или не, немаш референцу која одузима језичкој норми право да као једина утврђује транскрипције географских имена и укоријењене облике. Будући да немаш такву референцу, атласи и слична литература јесу неважеће референце и стога их не треба стављати у чланак о Бермингаму или у остале чланке са географским појмовима, иначе је ријеч о оригиналном истраживању транскрибованих имена. --PointDread (разговор) 21:23, 7. септембар 2010. (CEST)

ОК, спавај мирно. Ако су ти аргументи бесмислене аналогије са правописним и интерпункцијским знацима, ова расправа губи смисао (ако га је икада и имала). Само да се осврнем на оно што Ћика горе пише и на Јагодин одговор: садашњи Правопис уопште није тако лош, 90 %, ако не и више решења је сасвим у реду. Надам се да ће нови само да се побољша. То што овде има, благо речено, чудних расправа и тумачења није кривица ни Правописа ни његових писаца и њих за све ово не треба кривити и стварати слику као да је језичка норма „однарођена“. Није. Одбор за стандардизацију је многим својим одлукама показао да није склон застрањивању и да у њему седе разумни људи (бар кад је језик у питању). Исто важи и за овде развлаченог Клајна. За Прћића не знам, али ни према њему не би требало изражавати толико беса, јер ни он човек не може бити одговоран за идолопоклонство и религијски догматизам којим је његов рад испраћен (бар ја немам никаквог доказа да је одговоран). Посао свих њих (а рекао бих и дужност) је да се баве језиком и да дају препоруке и тумачења о томе шта сматрају да је добро или није. Дакле, није проблем њихово настојање да укажу на то шта не би било лоше поправити. Најзад, и сам Клајн каже: „боље Бермингем“, а не: „МОРА ПО СВАКУ ЦЕНУ И СВУГДЕ Бермингем“. У том смислу, Јагодин одговор је формално тачан (и сам сам горе писао нешто слично), али се стиче утисак да постоји неки проблем због ког се треба жалити МС-у или САНУ-у. Ја бих рекао да га нема. Можда постоји неки проблем у комуникацији језичких нормативиста и појединих других струка (Иванов текст то сугерише), али далеко је то од ситуације да норма губи везу са народним језиком (треба имати на уму да је стандардни језик апстракција која никада није, нити ће имати, 1-на-1 пресликавање са стварним живим језиком). EOF; [sabate]$ talk; 06:24, 8. септембар 2010. (CEST)

Јесмо ли ти дали референцу да транскрипцију одређује правописна норма? Јесам ли показао да је највећи број имена подложан механичком замјењивању гласова, зато да би се поједино име могло што лакше записати ћирилицом (и пресловљавати између ћирилице и латинице). Зар није јасно да ту нема никакве традиције и историје, већ да ово важи само за мали број имена? Зар није јасно да се у другим језицима углавном преписује? Не разумијем како не видиш сличност с интерпункцијом и правописним знацима, али наравно, ти немаш никакву референцу да није тако и можеш само да износиш своје мишљење о томе шта је бесмислено а шта није.

Ако Бермингам није обавезно на Википедији, гдје је обавезно? Прћић у рјечнику има ознаку ИЛИ, којом означава остале варијанте по редослиједу прихватљивости, али није одлучио да тако означи Бирмингем. И код Клајна има других случајева гдје важи само не, нипошто боље него. Прочитај молим те Клајнове чланке у НИН-у или неке од Прћићевих радова на интернету, па ћеш видјети с каквим цинизмом Клајн некада зна да пише о кршењу правописне норме и колико је Прћић категоричан у својим критикама непознавања стандардног језика. --PointDread (разговор) 07:52, 8. септембар 2010. (CEST)

Тачка уз цифре

Којем ли је то паметњаковићу пало на памет да вишецифрене бројеве пише са белинама између група од по три цифре и то брисањем тачака? Пример: чланак Џуно.

--Sly-ah (разговор) 14:43, 6. септембар 2010. (CEST)

Tačka se piše ili se ostavlja beline i unutar većih arapskih brojeva da se (radi veće preglednosti) odvoje trocifarski periodi: npr. milion se piše 1.000.000 i 1 000 000. Tačka 105. Školski pravopis.

S druge strane, čini mi se da na njiki vlada dogovor da se ipak koriste tačke. --Јагода испеци па реци 22:19, 6. септембар 2010. (CEST)

Ако може и једно и друго, никакав договор на вики не може то да поништи. Бјелине су дакле легалне и допуштене. --Мирослав Ћика (разговор) 04:49, 6. октобар 2010. (CEST)

---

Белине су легалне и допуштене, али су и тачке легалне и допуштене. Да преформулишем питање: Који се то паметњаковић сетио да вишецифрене бројеве пише са белинама између група од по три цифре (што је допуштено по Правопису) при ром бришуЋи тачке (које су допуштене по Правопису)?

--Sly-ah (разговор) 07:17, 6. октобар 2010. (CEST)

Neće biti, Ćiko. Po toj tvojoj logici, onda bih ja imala pravo da krenem i da svuda u člancima ispravljam metre, kilometre i sl. gde su pisani latinicom, u ćirilicu, jer to isto dopušta Pravopis. Međutim, iako je meni lično izuzetno ružno da vidim latinično m ili km u ćiriličnom tekstu i imala bih potpuno pravo da promenim te oznake u latinicu, to IPAK ne radim jer je interni dogovor na njiki da se merne jedinice ovde pišu samo latinicom. Ili da krenem da ispravljam, šta kažeš? --Јагода испеци па реци 10:25, 6. октобар 2010. (CEST)

Nego, gde vide ti beline? Ja sam upravo ispravila ZAREZE u TAČKE. A to i tekako jeste nepravilno. --Јагода испеци па реци 10:29, 6. октобар 2010. (CEST)

Теодор Херцл

Како се на српском пише име Theodor Herzl? --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:03, 9. септембар 2010. (CEST)

Тако како си написао: Теодор Херцл. --Јагода испеци па реци 15:06, 9. септембар 2010. (CEST)

Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 9. септембар 2010. (CEST)

Arie Livne

Како се на српском пише име Arie Livne? Ради се о Јавреју који је рођен у Будимпешти, али је живио у Србији до 1950 и неке, па је емигрирао у Израел. У штампи на српском се помиње као Арие Ливне и као Арије Ливне. На пар мјеста се помиње под надимком Ари. У недоумици сам да ли је правилно Арие Ливне или Арије Ливне? пс Вита јела зелен бор, чекам брзи одговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:44, 9. септембар 2010. (CEST)

Hm, Arije, sigurno, jer se to J mora ubaciti između I i drugog samoglasnika kad je I na prvom mestu (osim u kombinaciji IO, of kors). Livne nisam sigurna jer ne znam koji jezik je u pitanju. Hebrejski? Mađarski? --Јагода испеци па реци 21:02, 9. септембар 2010. (CEST)

Видим да на енглеском пишу Arie Livne, и у српској штампи нема друге верзије за презиме, само Ливне. А у вези поријекла презимена, ваљда је јеврејско, али не знам да ли је прилагођено мађарском због тога што је тамо рођен. Знам да постоје ти неки јеврејски језици у источном дијелу Европе који су мјешавина хебрејског, њемачког и других језика, тако да не могу тачно да кажем. Да ја напишем само Аријел Ливне? --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:10, 9. септембар 2010. (CEST)

To je jidiš, a postoji i sefardski, koji je jezik Jevreja iz Španije koje su početkom 16. veka proterali Katolički kraljevi nakon završetka Rekonkiste. I jedan i drugi su mešavina hebrejskog i respektivnih jezika. Nažalost, nemamo pravila transkripcije sa tih jezika, tako da možemo samo da nagađamo. Napiši Arije Livne, dok se ne javi neko ko možda zna bolje. --Јагода испеци па реци 21:15, 9. септембар 2010. (CEST)

И ладино треба да поменемо од тих јеврејских језика. Сефарди у Сарајеву су код куће говорили ладино. Хвала на одговору и помоћи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:19, 9. септембар 2010. (CEST)

To je to. Dva naziva za jedan te isti jezik (heh, što nam je ovo svima poznato, je l' da?) Imaš potpuno pravo, dosta Sefarda je izbeglo upravo u ove naše balkanske krajeve... Nema na čemu. --Јагода испеци па реци 21:29, 9. септембар 2010. (CEST)

Правопас

Ево га један занимљив пројекат за провјеру знања из Правописа и граматике. Зове се Правопас а иза њега стоје дневне новине Политика и Министарство културе Републике Србије. Налази се овдје: Правопас. --Славен Косановић {разговор} 15:41, 10. септембар 2010. (CEST)

Super je sajt! Pravi pogodak. --Јагода испеци па реци 15:56, 10. септембар 2010. (CEST)

Haha super --Заза ^{слободно кажи!} 16:09, 10. септембар 2010. (CEST)

Birmingem

Administrator Kale je zakljucao stranicu Birmingem (ime potvrdjeno u Pravopisu) na nekom apsurdnom obliku koji ne postoji u srpskom jeziku. Trazim intervenciju (razumnih) administratora. Koga interesuje, lako ce otkriti koji konfliktni korisnik ga je nagovorio na taj nerazumni potez.--Јакша (разговор) 15:36, 14. септембар 2010. (CEST)

Идентичан текст је постављен на Википолитици, па коментаре треба писати тамо, како се расправа око једне ствари не би водила на сто страница истовремено. mickiτ 16:01, 14. септембар 2010. (CEST)

U.S. News & World Report

Да ли постоји употребни назив у српском језику за овај амерички магазин: U.S. News & World Report ? Ако је некоме лако да пронађе, а ако није, могу и да избацим ово из чланка. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:40, 19. септембар 2010. (CEST)

Треба ми и превод за Paleoconservatism, за који претпостављам да је палеоконзерватизам. И превод за Chronicles (magazine), за који претпостављам да се преводи као Хронике. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:44, 19. септембар 2010. (CEST)

Палеоконзервативизам. Словенци, Хрвато-срби и Мађари додају ВИ. --Wlodzimierz (разговор) 15:52, 19. септембар 2010. (CEST)

Мени треба само на српском језику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:06, 19. септембар 2010. (CEST)

Мислим да је најбоље да називе тих часописа оставиш у оригиналу, зашто би их избацивао (само зато што немамо превод). EOF; [sabate]$ talk; 17:34, 19. септембар 2010. (CEST)

Heard Island and McDonald Islands

Зна ли неко како се код нас зову ово острво и острва? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:28, 20. септембар 2010. (CEST)

dr, mr i sl.

Koliko je meni poznato doktorska titula se u srpskom jeziku obeležava samo "dr" bez tačke ili velikog slova. Isto važi i za titulu magistra. Verovatno na početku rečenice ide sa velikim slovom. Ali na mnogim mestima je upisivano sa tačkom a na nekima sa velikim slovom. Da li neko može da potvrdi ili kaže kako jeste. --Алекс (разговор) 21:13, 20. септембар 2010. (CEST)

Potvrđeno. U RJN stoji baš tako kao što si rekao. -- Loshmi (razgovor) 21:20, 20. септембар 2010. (CEST)

Uz napomenu da dr. s tačkom znači skraćenicu od drugi. -- Loshmi (razgovor) 21:22, 20. септембар 2010. (CEST)

Не слажем се. Пошто је скраћеница морала би имати тачку. Др није ријеч већ скраћеница. --Мирослав Ћика (разговор) 04:47, 6. октобар 2010. (CEST)

---

Као да је важно да ли се ти слажеш или не. По Правопису, др се пише без тачке, а твоје мишљење о томе је потпуно ирелевантно.

--Sly-ah (разговор) 07:13, 6. октобар 2010. (CEST)

А правопис је на интернету, па сви можемо провјерити твоје тврдње? --Мирослав Ћика (разговор) 17:33, 6. октобар 2010. (CEST)

Шта ти сад ово значи, Ћика? Корисници који имају Правопис и/или други приручник су то потврдили и нема разлога да сумњамо у њихове наводе? Да ли је релеватно само оно што постоји на интернету? За мене лично већу тежину имају писане књиге него интернет сајтови. Мислим да је више него јасно да је једини исправан начин писања тих титула без тачке (како је и објашњено). mickit 18:11, 6. октобар 2010. (CEST)

Најсмешније у свему овоме је то да Правопис ЈЕСТ на интернету, додуше скенирана ПДФ-верзија, али постоји. И не само Правопис. Ту је и РЈН И. Клајна, па Вујаклија ... На једном интернет форуму који се бави српским језиком, а од којег неки Википедијини језички "експерти" беже као ђаво од крста, постоје и линкови ка овим фајловима, па бих Ћики и сличнима препоручио да се мало потруде и дођу до тих адреса, а не да причају о нечему о чему немају појма.

--Sly-ah (разговор) 18:31, 6. октобар 2010. (CEST)

Ево ти, Ћико, и Правопис на нету. Погледај под Почетне и опште скраћенице, тачка 2, и видећеш да ти пише др. -- друго, а затим Сажете опште скраћенице тачка 2, па ћеш видети др -- доктор, мр -- магистар, а има још тога без тачке. А можеш и да прочиташ цео текст, да видиш да немају баш све скраћенице тачке. --Јагода испеци па реци 19:31, 6. октобар 2010. (CEST)

Прочитао сам, и морам рећи да сам запањен недосљедношћу писаца тих правила. Напримјер професор је проф. али је доктор др без тачке. Никакво чудо да имамо сталне проблеме, када су правила сва са неким изузецима (а без правог разлога). Навешћу вам и примјер рогобатности: Проф. др мед. умјесто Проф. др. мед.? Ко је само смислио ту накараду? --Мирослав Ћика (разговор) 05:41, 7. октобар 2010. (CEST)

Čini mi se da sam negde pročitao da to ima veze s tim da li se skraćenica sastoji od prvog i poslednjeg slova, ili je je samo skraćena reč. Ako je skraćena reč onda ima tačku, a u drugom slučaju nema. Zato dr.(ugi) s tačkom, a d(okto)r bez. -- Loshmi (razgovor) 06:02, 7. октобар 2010. (CEST)

Хвала. Видио сам то тамо, али ... Правила од којих свако има изузетак су јако траљаво написана правила. --Мирослав Ћика (разговор) 05:29, 8. октобар 2010. (CEST)

Einsatzgruppen

Како превести ово:

• Као Ајнзацгрупен, користи се већ у два чланка, међутим чланци су језички и граматички врло танки: Ајнзацгрупен, Суђење Ајнзацгрупен
• некако другачије (ајнзац групе....)
• Чланак на енглеској википедији--В и к и в и н др е ц и 19:50, 24. септембар 2010. (CEST)

Правопис нема конкретан одговор. Ајнзацгрупа изгледа као логично решење (одговара оригиналу, а мења се као српска именица).--Јакша (разговор) 20:16, 24. септембар 2010. (CEST)

Prevod: "Оперативнe групe", ne znam da li da se prevodi ili da se vrši transliteracija.--Алекс (разговор) 23:24, 6. октобар 2010. (CEST)

Нешто ја не бих преводила, јер се ради о посебној врсти оперативних група. Исто тако не преводимо ни Рајхстаг, ни Стејт департмент. А свакако не бих пола транскрибовала а пола преводила, јер то једноставно није по правопису, тако да ни Ајнзацгрупа/е не долази у обзир. Транскрипција мислим да је најбоље решење, иако не би било лоше да још неко да своје мишљење. Ајзацгрупен такође може да се мења по падежима. --Јагода испеци па реци 23:44, 6. октобар 2010. (CEST)

Francusko-belgijski problem

Kako bi se transkribovalo Philippe-Charles Schmerling [1] (belgijski lekar i praistoricar)? Kao i lokaliteti:

• Pecina Engis?
• La Ferrassie?
• La Quina?

HVALA! --Sanja разговорстраница 22:42, 27. септембар 2010. (CEST)

• Filip-Šarl Šimerling
• Enže ili Enži
• Ferasje
• Kina

--Јагода испеци па реци 22:59, 27. септембар 2010. (CEST) Hvala!Sanja разговорстраница 23:03, 27. септембар 2010. (CEST)

---

Анжи или Анжис

Фераси

--Sly-ah (разговор) 00:36, 28. септембар 2010. (CEST)

Hvala! Jos jedno pitanjce: kad je "ili" da li se dvoumimo ili moze i jedno i drugo? Sanja разговорстраница 22:02, 29. септембар 2010. (CEST)

Мигел де Сервантес Сааведра

(шп. Miguel de Cervantes Saavedra) Зашто му је презиме у нашој вики транскрибовано са 2 а?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Миланче (разговор • доприноси) | 22:35, 30. септембар 2010

Zato što su i u španskom to dva posebna slova/glasa, ne jedno. I čita se tako, sa dva a. Nije Savedra, nego Sa-avedra. --Јагода испеци па реци 22:43, 30. септембар 2010. (CEST)

А слушао сам на forvo.com његово презиме и нисам чуо 2 а. Енглеска вики даје [miˈɣel de θerˈβantes saˈβeðɾa] Мислим да је то ипак продужено а. --Миланче (разговор) 00:37, 1. октобар 2010. (CEST)

Изговор није толико битан колико ортографија, а у шпанској абецеди не постоји диграф АА (као што постоји на пример CH), зато се преносе ОБА слова, јер се ради о два засебна слова, као и о два засебна гласа. Сад, што у говору та два АА теже да се споје, то је сасвим друга ствар. Поређена ради, то ти је као нпр. у нашој речи наЈЈАчи. Кад се брзо изговара, чује се само једно Ј, али кад се пише, морају се написати ОБА Ј. Ту се исто, као и у Сервантесовом другом презимену управо ради о ДВА ПОСЕБНА СЛОВА, па се тако морају и преносити. --Јагода испеци па реци 16:41, 5. октобар 2010. (CEST)

Цртица у француским топонимима

Правопис каже да се цртице из француских топонима при транскрипцији не преносе. Ипак имамо Омбли-сур-Муз (Ambly-sur-Meuse), Шалет-сур-Лоин (Châlette-sur-Loing), Шези-сур-Марн (Chézy-sur-Marne), Онктовиј-сур-Боск (Anctoville-sur-Boscq), Онкретевиј-сур-Мер (Ancretteville-sur-Mer), док су нпр. Бревери сур Кол (Breuvery-sur-Coole) или Ер сир л'Адур (Aire-sur-l'Adour) транскрибовани по правопису. Шта је исправно?

У сваком случају је изгледа потребно (ботом) проћи кроз француска села и кориговати транскрипцију. --Каштер (разговор) 15:12, 2. октобар 2010. (CEST)

То су заостале старе, неправилне транскрипције. Видим да је исправљено. --филип ██ 00:43, 3. октобар 2010. (CEST)

Да, али питање је да ли и колико их још има. Ових пар сам насумице нашао. --Каштер (разговор) 01:00, 3. октобар 2010. (CEST)

Молим за помоћ око француских места фр. Crôt du Charnier у фр. Roche de Solutré (у питању је локалитет Солитрејске културе). Хвала! --Sanja разговорстраница 06:03, 4. октобар 2010. (CEST)

---

Кро ди Шарније. Рош де Солитре.

--Sly-ah (разговор) 07:24, 4. октобар 2010. (CEST)

Hvala!--Sanja разговорстраница 17:46, 4. октобар 2010. (CEST)

Помоћ око превода

Молим кориснике за помоћ око превод ових имена-назива;

• Tessmer Snipe - Тесмер Снајп
• Hermann Sommer - Херман Зомер
• Carruthers Ј - Карадерс Џ.
• Burgen's group,
• Emile van Ermengem

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Intermedichbo (разговор • доприноси) | 13:24, 4. октобар 2010

Молио бих помоћ око транскрипције имена француског хемичара César-Mansuete Desperetez. mickit 10:30, 5. октобар 2010. (CEST)

Sezar-Manzije(t) Desperete, mislim. Ako ne valja, Slaja će da popravi. --Јагода испеци па реци 15:38, 5. октобар 2010. (CEST)

Зар не важи оно правило да се цртице из француских имена не преносе приликом транскрипције? mickit 15:58, 5. октобар 2010. (CEST)

---

У оригиналу, овај хемичар је César Despretz односно Cesar-Mansuete Despretz, па би транскрипција гласила Сезар-Мансијет Депрец.

Цртица се не преноси код географских назива, док се код личних имена преноси.

--Sly-ah (разговор) 16:17, 5. октобар 2010. (CEST)

Хвала на оба одговора mickit 16:23, 5. октобар 2010. (CEST)

Слајо, што Мансијет, кад се S између сугласника транскрибује као З? I ja jesam napisala crticu. --Јагода испеци па реци 16:24, 5. октобар 2010. (CEST)

Nemoj Slajo ništa da odgovaraš. Sad sam videla da sam lupila pa ostala živa. --Јагода испеци па реци 16:26, 5. октобар 2010. (CEST)

Harry Hodgkinson

Kako se pravilno transkribuje sa engleskog na srpski jezik?--Antidiskriminator (разговор) 13:33, 5. октобар 2010. (CEST)

Hari Hodžkinson.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:30, 5. октобар 2010. (CEST)

Хвала. --Antidiskriminator (разговор) 15:26, 5. октобар 2010. (CEST)

Molim za pomoć

u vezi prevoda sa engleskog Tanners' Bridge [2]. U pitanju je izgleda Most štavilaca, pošto ga nigde nema u literaturi na srpskom jeziku (onoj kojoj je pretragom na guglu moguće videti) ne znam kako da prevedem naziv ovog mosta.--Antidiskriminator (разговор) 16:30, 5. октобар 2010. (CEST)

Код нас би требало да се зове мост Табак. Негде сам читао да се тако зове и мост у Ђаковици, који је изграћен по угледу на овај. Ово моју тврдњу треба узети са извесном резервом, али се надам да сам бар мало помогао.--Walker (разговор) 01:57, 6. октобар 2010. (CEST)

Izgleda da ima nekog smisla. Pronašao sam ovde sledeći tekst „Dabaglar je upravo tamo gde se sada izrađuju kože i sada se zove Tabak.“ Hvala ti. Odličan „hint“.--Antidiskriminator (разговор) 02:02, 6. октобар 2010. (CEST)

A postoji i tabak mahala gde su kako navodi autor, srbi štavili kožu. --Antidiskriminator (разговор) 08:26, 6. октобар 2010. (CEST)

To je izgleda izraz na turskom jeziku [3]. Iako nisam siguran da je potpuno ispravno na takav način prevesti na srpski bez izvora informacija na srpskom jeziku, tako ću uraditi, a ako se neko ima pametniji predlog molim da ga ovde navede.--Antidiskriminator (разговор) 08:31, 6. октобар 2010. (CEST)

Karl Hopf

sam sa nemačkog transkribovao kao Karl Hopf. Jesam li pogrešio?--Antidiskriminator (разговор) 09:17, 6. октобар 2010. (CEST)

---

Ниси.

--Sly-ah (разговор) 09:27, 6. октобар 2010. (CEST)

Hvala.--Antidiskriminator (разговор) 11:45, 6. октобар 2010. (CEST)

Како би се трансркибовало име швајцарског археолога Emil Bächler? Хвала, Sanja разговорстраница 04:56, 9. октобар 2010. (CEST)

Емил Бехлер. --Каштер (разговор) 05:11, 9. октобар 2010. (CEST)

Хвала Sanja разговорстраница 05:11, 9. октобар 2010. (CEST)

The Zeitgeist Movement

Како се овај покрет зове на српском језику? --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:55, 9. октобар 2010. (CEST)

Ово питам јер код нас постоји чланак Zeitgeist pokret, за који сумњам да није правилно именован. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:40, 11. октобар 2010. (CEST)

Тако је наведено и на њиховим интернет страницама: овде и овде. Док се овде називају „Покрет у духу времена“. mickit 20:11, 11. октобар 2010. (CEST)

Понегде га називају и „Цајтгајст покрет“. mickit 20:15, 11. октобар 2010. (CEST)

Није у духу српског језика рећи Цајтгајст покрет, него покрет Цајтгајст. Лично мислим да би можда могло и да се то "покрет" и изостави, па да се напише Цајтгајст (покрет). --Јагода испеци па реци 21:38, 11. октобар 2010. (CEST)

Хвала Јагода, послушаћу твој савјет, јер сматрам да боље познајеш правопис од осталих. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:42, 11. октобар 2010. (CEST)

Имена авиона

Око имена авиона су се појавиле одређене недоумице.

Примјери:

1. Соко Галеб, Хокер Тајфун, Хокер Харикен, Супермарин Спитфајер или
2. Соко галеб, Хокер тајфун, Хокер харикен, Супермарин спитфајер?

У прилог првом облику:

• Имена се увијек пишу великим почетним словом. Био то човјек, крава или авион.
• Устаљеност назива. Само први облици се користе у нашој литератури. Увођење других је оригинално истраживање.

Замолио бих све да се изјасне поводом овог важног проблема. Тренутно имамо око 1000 чланака о авионима, а крајем идуће године ће их бити преко 3000. Планирам да додам и скениране странице са називима у литератури, кад нађем више времена. --Мирослав Ћика (разговор) 17:31, 9. октобар 2010. (CEST)

---

Корисник М. Ћика опет агресивно покушава да наметне неке ставове који немају упоришта у лингвистичкој литератури с тим да је његова агресивност пропорционална његовом непознавању материје. Дакле:

• „Имена се увијек пишу великим почетним словом. Био то човјек, крава или авион.“ -

Најобичнија глупост. Уосталом, све је објашњено у књизи која се зове Правопис, а за чије постојање је Ћика сазнао тек пре неки дан.

• „Устаљеност назива. Само први облици се користе у нашој литератури. Увођење других је оригинално истраживање.“ Ћикина констатација да су неки називи устаљени је оригинално истраживање.

И још нешто. Корисник СмирнофЛири ме замолио да му разјасним неке неодумице у вези са писањем назива и типова авиона, међутим, не могу ми изићи у сусрет јер је моја маленкост у потпуности засењена "стручношћу" и лингвистичким знањем двојице корисника са ове Википедије, Сахаре и М. Ћике, па сам одлучио да станем у страну и дадем им простора да се размахну. У сваком случају, ако њихова агресивна "стручност" победи, ја ћу се потрудити да поправим што се поправити даде. Као што сам, уосталом, то и досад радио.

--Sly-ah (разговор) 19:24, 9. октобар 2010. (CEST)

---

Ево доказа за моје тврдње. На овој веб страници имате скениране странице из разних ваздухопловних часописа у Србији. Може се видјети да:

1. се називи авиона свуда пишу великим почетним словом, осим у једном чланку гдје су са малим почетним словом, али под наводницима.
2. У неким чланцима на латиници се остављају страни називи без транскрипције.

У војној енциклопедији из 1970-их која је писана на латиници, нема транскрипција страних авиона, већ су имена авиона нетранскрибована. Међутим, Галеб, Јастреб итд. су написани великим почетним словом и у самој реченици.

Имам још доказа, које ћу приложити ако буде потребно. --Мирослав Ћика (разговор) 20:56, 9. октобар 2010. (CEST)

dzaba pricas sa njim , tako sam mu i ja dao neke dokaze za jedno drugo pravopisno pitanje sta se koristi u praksi , i onda mi je odgovorio "da ima osjecaj da ga lagano smaram" , tako ce vjerovatno i tebi odgovoriti nakon sto si mu dao te linkove vazduhoplovnih casopisa i enciklopedija ... a interesantno je da neko ko izigrava strucnost se izrazava ovako "па сам одлучио да станем у страну и дадем им простора" ps. vlastita imena se pisu velikim slovima , jos ako tako pise u enciklopedijama i casopisima , stvar je jasna ... ali sad ce neki "strucnjaci" da opletu po tome ko sto je opleo i po meni u vezi jednog drugog pravopisnog pitanja --Tekstovi (разговор) 21:01, 9. октобар 2010. (CEST)

---

Највише волим када ме неписменим означе ликови који своје постове пишу "ошишаном" латиницом, никад нису чули за нешто што се зове знак интерпункције, (а ако којим случајем и "убоду" неку запету, онда је она углавном на погрешном месту), који упорно стављају белину између завршетка речи и запете, којима је синтакса мисаона именица, који упорно игноришу одредбе из актуелног правописа, дакле, највише волим кад ме неписменим прогласе неписмени. То је врхунац ироније. А за крај, ево цитата из Речника српског језика МС, књига, стр. 619, одредница дати: дам, дадем и даднем (мн. 3 л. дају, даду, и дадну ... Претпостављам да ће све горенаведено дати одговор на кључно питање: ко је овде неписмен?

--Sly-ah (разговор) 00:06, 10. октобар 2010. (CEST)

Текстови, хајде буди љубазан па избегавај ад хоминем нападе на саговорнике у расправи. То сасвим сигурно неће допринети изналажењу договора и решења конкретног проблема, али лако може да одведе дискусију у непродуктивном правцу или да прерасте у личне нападе. Држи се теме и аргумената, а избегавај коментарисање других људи. Хвала на разумевању. mickit 21:41, 9. октобар 2010. (CEST)

Исто се односи и на Слају. mickit 21:44, 9. октобар 2010. (CEST)

Не слажем се са тим да је Ћика агресиван. Јесте изнео аргумент, али мислим да тај аргумент не може никако бити валидан. Први линк се односи на чланак са форума, и у њему стоји: potez-25, avia BH-33, hoker fjuri, bristol blenhajma, све малим словима, тако да нисам сигуран на шта је хтео да укаже. Mali Brandenburg је великим словима јер се Бранденбург односи на покрајину у Немачкој. Тако да тај линк указује управо супротно његовим аргументима. Други извор (Војну енциклопедију) немам, али колико видим ни она се не тиче ове теме јер имена нису транскрибована. Ако сте за то и ја бих послао 10-20 страна из разних извора како би указао на то да код нас не постоји јасно правило и да се у сваком другом извору пише другачије, тј. да у домаћој литератури стање по овом питању није уређено. Сахару бих исто позвао да и он пошаље изворе које има, журналистику и стручне радове. А Слају бих још једном замолио да нам изађе у сусрет и да нам наведе сва правила која се могу тицати овог питања. Што се тиче корисника са корисничким именом текстови, замолио бих га да се суздржи сличних коментара који доприносе само томе да Слаја не изнесе свој коментар и да останемо без мишљења једне од супротстављених страна. Што је у сваком случају само губитак. --SmirnofLeary (разговор) 23:12, 9. октобар 2010. (CEST)

Ако може једна сугестијица. Уместо да на Викицу шаљете „привремене слике“, можете да их пошаљете на неки од бесплатних хостинг сервиса и да овде просто наведете линкове. Тако ће слике вероватно бити доступне дуже време за оне које буде занимала расправа, а и штедите тако време и себи и другима. Мислим, ово је само предлог. На следећој адреси имете неке од сајтова који нуде поменуте услуге: http://tinyurl.com/bmwv57 Све најбоље. mickit 14:57, 10. октобар 2010. (CEST)

Домаћа литература

<gallery> Слика:пример1.PNG| Слика:пример2.PNG| Слика:пример3.PNG| Слика:пример4.PNG| Слика:пример5.PNG| Слика:пример6.PNG| Слика:пример7.PNG| </gallery> Извори, редом по сликама:

1. Слика 1. Радић, Александар (1995). Борбени авиони (на језику: (језик: српски)). Београд: НИУ Војска (Војна књига). CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
2. Слика 2. Олујић, Саша; Антић, Горан; Димитријевић, Бојан (2005). 204. ловачки авијацијски пук (на језику: (језик: српски)). Београд: НИУ Војска. ISBN 86-7530-121-9. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
3. Слика 3. Бошков, Љубомир (2004). Аеродром у Баваништу (на језику: (језик: српски)). Београд: штампано издање АирСербиа бр. 2. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
4. Слике 4. и 5. Грујић, Златомир (1997). Авијација Србије и Југославије 1901-1994. (на језику: (језик: српски)). Београд: НИУ Војска. ISBN 86-335-0019-1. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
5. Слика 5. Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата (на језику: (језик: српски)). Београд: Визартис - Лола институт. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
6. Слика 6. Chant, Christopher (1977). II svijetski rat, Avioni (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Alfa. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

--SmirnofLeary (разговор) 00:31, 10. октобар 2010. (CEST)

1. Слика 1. Европски ловац, преведено. Испод „еурофајтер 2000“ и F-104 „старфајтер“ малим почетним словима.
2. Слика 2. F-84G тандерџет, транскрибовано и тандерџет малим почтеним словом.
3. Слика 3. Ћирилични текст, док су имена авиона остављена латинична и нетранскрибована.
4. Слика 4. Газела и стршљен малим почетним словом, F-84G написано ћирилицом Ф-84Г, Каравела великим почетним словом.
5. Слика 5. R.E.P Type K остављено латиницом (?), у истој књизи се може наћи и ћирилично тип К, остало малим словима.
6. Слика 6. Поново F-84G, овај пут нетранскрибовано, Јастреб и Галеб по узору на енг. литературу великим словом.
7. Слика 7. Књига из СФРЈ 1977. Загреб, остављено у оригиналу како се пише на енг.

Овим сам хтео да укажем да у домаћој литератури не постоје јасна правила и да се стиче утисак да свако пише како њему највише одговара. --SmirnofLeary (разговор) 00:42, 10. октобар 2010. (CEST)

Ево још доказа за моје тврдње, скениране странице (9) годишњака српског ваздухопловства, чији је издавач познати Чедомир Јањић. Друго, скениране су и двије странице из Војне енциклопедије, на којима се јасно види да се имена авиона пишу великим словом. 11 слика погледати овдје: [4].

Чедомир Јањић је најпознатији аутор на тему нашег ваздухопловства. Војну енциклопедију је писала екипа аутора, од којих преко двадесет доктора наука. Грешке типа малог или великог слова за називе авиона им се не би могле поткрасти. --Мирослав Ћика (разговор) 03:54, 11. октобар 2010. (CEST)

Нови правопис

Штампа се нови правопис, детаљније у овом чланку. --Ђорђе Стакић (р) 10:38, 10. октобар 2010. (CEST)

---

Називи авиона

Поштовани господине Клајн,

Молим вас да ми мејлом или у вашој рубрици у НИН-у одговорите на следећа питања:

1. Како се у српској ћирилици бележе имена авиона? Нпр. да ли је Соко Галеб, или Соко галеб, или Соко "галеб", да ли је Хокер Тајфун, или Хокер тајфун или Хокер "тајфун" итд. Проучио сам одредбе у Правопису које се баве том проблематиком, у вашем Речнику језичких недоумица сам пронашао одредницу о писању фабричких марки, а познато ми је и ваше мишљење о транскрипцији вишеделних назива страних часописа, новина, музичких група, аутомобила и сл. На основу свега тога формирао сам и неко своје мишљење, али вас овим путем молим да разјасните дилему која мучи све нас на Википедији на српском језику.

2. По правилима из актуелног Павописа, име и презиме овогодишњег добитника Нобелове награде за мир требало би да се транскрибује као Љу Сјаобо. Међутим, у већини мени доступних новина на српском језику, то се име углавном транскрибује као Лиу Сиаобо, што се директно коси са правилима транскрипције са кинеског у Правопису, а и са одредбом о обавезном уметању међусамогласничког "ј". Молим ваше мишљење.

Срдачан поздрав,

З Д,(ЦЕНЗУРИСАНО)

Б (ЦЕНЗУРИСАНО)

Поштовани г. Д(ЦЕНЗУРИСАНО)

Ако су Соко и Хокер, као што претпостављам, имена фабрика, онда их можемо писати великим словом. Називи модела (галеб, тајфун) морају бити малим словом, најбоље с наводницима, с тим да се наводници по тачки 210 Правописа могу и изоставити. Није пожељно да нема баш никакве графичке ознаке која би показивала да је реч о имену, јер ако напишете "Долетео је један соко галеб", изгледало би да је реч о птицама а не о авионима. Име кинеског нобеловца свакако би се морало писати као Љу Сјаобо. Видим да је "Политика" тако писала, ваљда су се њени лектори потрудили да погледају у Правопис. Писање "Лиу Сиаобо", као што сте и Ви закључили, двоструко је погрешно. Срдачан поздрав Иван Клајн

---

Original Message -----

From: zd

To: (ЦЕНЗУРИСАНО)

Sent: Sunday, October 10, 2010 12:02 PM

Subject: Pitanja

--Sly-ah (разговор) 20:02, 10. октобар 2010. (CEST)

Хвала Слајо, сад нам једино недостаје правописно правило за писање ознака. Рецимо ако је у питању авион: Мекдонел F-3X димон или Мекдонел F-3X „димон“, како би било исправно? Дали је у реду да ознака остане латинична како смо наводили до сада? --SmirnofLeary (разговор) 21:14, 10. октобар 2010. (CEST)

@ Мики, хвала за савет. Што се тиче ових слика које су тренутно постављене, ставићу на њих налепнице за брисање након завршетка расправе. --SmirnofLeary (разговор) 21:17, 10. октобар 2010. (CEST)

Нема у имену наших авиона назива фабрике Соко или Соко Мостар. Соко Мостар је био само финалиста наших серијских авиона са турбо-млазним мотором и делимично произвођач. Није био пројектант нити самостални произвођач. Г-4 је нпр. пројектовао Ваздухопловнотехнички институт, производила га је Ваздухопловна индустрија Југославије: Соко (крило и централни део трупа и склапала је целину), Утва Панчево (задњи и предњи део трупа и репове), Прва Петољетка Трстеник (стајне органе и комплетну хидраулику), Завод Орао (мотор), Руди Чајевец, Искра, Пупин, Телеоптик и др. (опрему). Није била пракса да се име авиона веже за фирму. Везивање за једну фирму која није пројектовала авион и само делимично учествовала у производњи, поготово нема основе.-- Сахараразговор 23:04, 10. октобар 2010. (CEST)

---

Називи модела (галеб, тајфун) морају бити малим словом, најбоље с наводницима,

(болд мој)

Дакле, да будем јаснији (иако је све јасно): „галеб„“, „соко“, „орао“, „тајфун“, „спитфајер“, а на почетку реченице великим словом, нормално. Шта ту није јасно?

--Sly-ah (разговор) 23:14, 10. октобар 2010. (CEST)

Господин Клајн је у криву. Погледати нове примјере горе. Двадесет доктора наука односи превагу над једним. Уз то, врши се оригинално истраживање, кршење традиције записа, и кршење правила о писању имена великим почетним словом. --Мирослав Ћика (разговор) 03:57, 11. октобар 2010. (CEST)

Треба ли болесник да вјерује њима свима или једном доктору медицине, а ако га занима мишљење другог доктора, хоће ли питати било каквог или опет доктора медицине? Онда, хоће ли питати било којег доктора медицине или специјалисту? Правопис одређују стручњаци за правопис, а не поједине струке које се служе писаним текстом. Пракса може да утиче на неку одлуку, али крајњу норму прописују правописци. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 07:14, 11. октобар 2010. (CEST)

Википедија је енциклопедија и презентира читаоцима стање онако како јесте, а не онако како неко мисли да би требало бити или да мења стање предмета чланка по неком тренутном правилу. Увек се и тражи доказ за приказани важнији податак. Дуге струке исто не праве ревизију стања неке ситуације, како би требало бити, како је боље или како је правилније, већ се презентира онако како јесте. Техничка струка на википедији не разглаба о томе да ли би нека друга површина крила авиона била боља и исправнија. Може да се промени правопис, али име авиона остаје како је дато у тренутку његовог лансирања. То је саставни део тога предмета и не подлеже ревизији, поготово не на википедији. Пример је fr:Dassault nEUROn није по правилу ни једног језика, али је на свима википедијама, чак и на руској ru:Dassault nEUROn.-- Сахараразговор 09:29, 11. октобар 2010. (CEST)

Опет ће ме можда неко напасти, али овдје се стварно поставља питање, шта каже правопис о брендовима који су "неправописни". Један примјер је Сахара већ навео. Моје је мишљење да Правопис ту може да одређује оквир (рецимо стављање под наводнике или сл.) али да сам назив у том случају (бар) мора остати у оргиналу. Ако би било другачије, онда брендови немају смисла. Мислим лако је у случају Мајкрософт, гдје бренд не губи на снази кроз транскрипцију, али у неким другим случајевима би транскрипцијом потпуно изгубили препознатљивост, а то је суштина бренда. Као што рекох, ту Правопис мора да остави могућност оргиналног (неправописног) писања, иначе се превише удаљава од праксе и народа, а то није у интересу самог језика. --Каштер (разговор) 10:17, 11. октобар 2010. (CEST)

---

Оригинално, Каштере, оригинално, а не оргинално.

--Sly-ah (разговор) 10:40, 11. октобар 2010. (CEST)

---

Господин Клајн је у криву. Погледати нове примјере горе. Двадесет доктора наука односи превагу над једним. Уз то, врши се оригинално истраживање, кршење традиције записа, и кршење правила о писању имена великим почетним словом.

Смирноф је показао и доказао да влада шаренило по питању записа назива типова авиона. Даље, Правопис је ту јасан, а и сам Иван Клајн (који је само мало растумачио правописну одредбу, тако да не стоји "стручна" оцена нашег "правописног експерта" М. Ћике да "је господин Клајн у криву"). Мислим, ако је неко "у криву", онда су то писци Правописа. Даље, оригинално истраживање ради управо М. Ћика и још неки, који настоје доказати да је нешто укорењено и да "има традицију" пребројавањем извора, односно књига. Ако је неко нешто прекршио, онда су то они пусти "доктори наука" који су прекршили одредбу Правописа и којима није било да на крај памети да консултују лингвисте приликом одређивања начина на који ће записати називе типова авиона. Вероватно због тога што су они доктори наука, јел'те. Они су доктори наука и за авијатику и ваздухопловство, али, то им даје за право да одлучују и о правописним питањима. Јер, они су доктори наука, јел'те. Даље, овде се не ради о именима авиона, већ о типовима авиона, а и Правопис и Клајн су ту децидирани: типови авиона, аутомобила итд. пишу се малим почетним словом. Постојао је некада Титов брод који се звао Галеб. То је било "лично име" брода и писало се обавезно великим словом. Али, претпоставимо да је то био тип, или модел брода, онда би се то записивало као „галеб“.

Двадесет доктора наука односи превагу над једним.

Да, али, они су доктори науке која се зове ваздухопловство (или тако некако), а нису доктори науке која се зове лингвистика. Ту је велика разлика. Мене интересује како би реаговали ти доктори наука када би И. Клајн, М. Пижурица и рецимо, Прћић случајно дошли у ваздухопловни завод и почели приговарати тим докторима наука како су на "овом авиону крила исувиша закошена", а "оној авион тамо има слабо наоружање", а онај трећи је са "слабом аеродинамиком"? И Клајн и Пижурица и Прћић су доктори наука, па им не пада на памет да се петљају у ужу проблематику неке струке. А ако су ти доктори ваздухопловних наука одлучили да називе типова авиона пишу великим словима (Орао, Јастреб, Галеб итд.), то им нико не може забранити, али исто тако они не би смели то правописно погрешно решење (како се испоставило) наметати јавности и уредницима и читаоцима неке енциклопедије. Њима нико не брани да називе типова авиона пишу са све великим словима, али на општој енциклопедији као што је ова, ти називи се морају писати у складу са правописним одредбама.

Дакле, да резимирам:

У овој расправи се искристалисало неколико проблема:

1. Да ли су називи типова авиона лична имена (као што упорно тврди једна страна) или нису (као што тврди друга страна са поткрепама у Правопису и мишљењу једног лингвисте)?

2. Да ли ускостручна литература има предност у односу на правописну литературу када је у питању проблем писања имена/типова авиона? Једни кажу да, други кажу не.

3. Једни сматрају да Википедија мора да презентује стање онакво какво јест, а не како неко мисли да би требало да буде, док други сматрају да Википедија мора да презентује стање онакво како би требало да буде на основу релевантних извора (овде мислим, наравно, на правописну проблематику). Све остало се решава преусмерењима, фуснотама и цитирањем извора у самом чланку.

Одакле ли ми је све ово познато?

Дакле, док се не сложимо око ових питања, у овој расправи неће бити напретка.

--Sly-ah (разговор) 10:40, 11. октобар 2010. (CEST)

Господин Клајн је у криву.

LOL. Pa ovo je smehotresna olimpijada, ljudi... Mislim, da nije tragično, bilo bi urnebesno smešno. Dajte, ne pravite opet cirkus kakvi su bili pre neke dve godine, kad se g. Klajn vređao uzduž i popreko, bez ikakvog poštovanja i zadrške... Mislim, stvarno, dokle ste spremni da idete? --Јагода испеци па реци 11:01, 11. октобар 2010. (CEST)

Ћико, не знам дали примећујеш да ниси доследан? Управо си навео седми начин писања у свем шаренилу које постоји код нас у литератури. Чеда Јањић у овом годишњаку систематски пише ознаке ћирилицом. Стоји да је навео име авиона Пајпер Пони, обе речи великим почетним словом, али стоји и да је навео Фијат Г.50, ДЦ-3 и Бланик Л-13. Ако ћемо бити доследни и поштавати искључиво Чеду, а не и оне друге ауторе које сам и ја навео, ајмо онда редом све ознаке пребацивати на ћирилицу. Немам ништа против тога, али само да будемо доследни. Имам и ја код себе Чедине књиге, и не издвајам њега у односу на друге. Хтео сам да укажем на то да сваки аутор пише на свој начин и да се његов начин писања разликује од начина писања других аутора и мислим да сам у томе успео. Ако треба, можемо ићи даље и не сумљам да ћемо отркити неки нов начин писања који до сада још нисмо срели. -SmirnofLeary (разговор) 13:10, 11. октобар 2010. (CEST)

Чини ми се д овде има замена теза, нико не оспорава важност Провописа, али ако држава одреди име своме националном производу и то усвоји њен одоварајући савет (меродавно тело), шта значи википијина измена тога имена. Ево вам још један пример америчких авиона. Види се да су ловачки авиони све до 1948. године носили ознаку P, нпр P-47 Тандерболт, после 1948. означавају се са F, нпр F-14 Томкет. Ту одлуку је донела држава, не википедисти, а колико су у томе лингвисти саветодавно учествовали то ми је непознато. Ево доказа:

. Само изражвам мишљење да ми не можемо бити „кумови“ после државе, ни наше ни иностраних. Друга је ствар како ћемо се договорити да преведемо иностране називе?-- Сахараразговор 13:14, 11. октобар 2010. (CEST)

Саво ти причаш другу причу која нема везе са Ћикином. Ако оставимо имена домаћих авиона по страни и расправљамо само о страним авионима. Имена енглеских, кинеских, индијских или израелских авиона на нашем језику се тичу нашег правописа и правила превођења и транскрипције имена са других језика. Поменуо сам више пута, такав начин именовања је својствен енг. и нем. језику и то јесте по њиховом правопису исрпавно. Они дефинитивно јесу консултовали стручњаке за језик и то нико не оспорава, једини проблем је што ми нисмо и нећемо, већ преузимамо без измена. На исти начин преузимамо и све остало без измена (нпр. законе од ЕУ). Исто сматрам за недоследност, ако смо већ превели име на ћирилицу, онда јесмо кумови. Или јесмо - пишимо до краја по нашим правописним правилима или нисмо - пишимо у изворном облику као то хрвати раде. --SmirnofLeary (разговор) 13:31, 11. октобар 2010. (CEST)

Није никаква замена теза, него се противим недоследности и попуштању друштва под англо-америчким утицајем. Да смо после Другог рата размишљали о томе како американци именују авионе можда би се у нашем језику одомаћио превод F-fighter или у преводу Л-ловац, па према томе Л-14 томкет. Рецимо. Дефинитивно је да нисмо о томе размишљали, да о именовању немамо никаква званична акта и да смо преузимали као што преузимамо и све остало. Против сам тога и до краја свог живота ћу бити против сличних ствари. --SmirnofLeary (разговор) 13:37, 11. октобар 2010. (CEST)

Ја се обраћам постављеном проблему ни једној личности од учесника. Договор постоји за означавање иностраних авиона. При избору F-22 Раптор за добар био је проблем наслов, Бокица је предложио да иностране авионе обележавамо на википедији овако како је сада написано. Сви учесници у расправи и гласању су се сложили са тиме и од тада се тако и ради. Сада ако мењамо договор урадимо то на рационалан и цивилизован начин. Подешавање нашем тумачењу правописа је исто договор. Међутим према револуционарним идејама треба имати резерву. У такву се „гимнастику“ није упустила ни једна велика Русија, велесила у ваздухопловству а и у књижевности.-- Сахараразговор 14:05, 11. октобар 2010. (CEST)

Molim te, Sahara, ajde da se malo uozbiljimo. Niko ovde ne treba da TUMAČI Pravopis, jer je po tom pitanju Pravopis vrlo jasan, čak daje dosta primera. Imena aviona idu malim slovom, pod navodnicima ako bi moglo doći do zabune (soko, galeb i sl.). Ja zaista ne vidim šta je tu dvoznačno ili podložno bilo kakvim "tumačenjima". Jedini problem koji postoji jesu te oznake pisane velikim slovima, pa se onda skoncntrišite na ono što JESTE a ne na ono što nije problem. --Јагода испеци па реци 15:59, 11. октобар 2010. (CEST)

Јесте гимнастика, то сам поменуо у контексту навођења литратруре, тј. да ме не би зачудило да и на тако нешто наиђемо у нашој литератури. Занима ме шта се хтело рећи у последњем коментару? Овде је закон и уважава се више правило које је Бокица уставновио него Правопис, Чедин или Рендулићев начин писања. Ја сам зато да аргументовано, уљудно и цивилизовано променимо досадашње правило. А правописцима ћу још једном навести да нам и даље недостају аргументи са њихове стране. Правопис, издање то и то, страна та и та, тачка та и та - цитат. Како ја сутра да наведем ново правило које усвојимо, правило је овако, а референца је то што је Клајн рекао Слаји у мејлу. Недостају нам тачке црно на бело, да их имамо пред собом и да ништа не тумачимо по својој вољи. --SmirnofLeary (разговор) 18:39, 11. октобар 2010. (CEST)

Тачка 29ф: Називи врста робе, артикала, производа нормално се пишу малим словом и кад представљају смишљена или патентирана имена; у ово спадају и називи типова возила и авиона, као и других производа индустрије и технике кад се схватају као врсте серијских предмета: стрептомицин, хексорал, авамигран, вегета, вегедор (лекови, препарати, материје); фрушкогорски ризлинг, жилавка, манастир ка, вранац (пића); детерџент „лабуд“, вино „фрушкогорски бисер“, бомбони „слатка тајна“ (фигуративни називи); форд, фолксваген, застава, москвич, џип, фијат (тако и кад су називи фигуративни или персонификовани: фића, мерио, стојадин, кец, буба, с тим што се могу писати и наводници); каравела, тупољев, боинг, даглас, јункерс, спитфајер, летећа тврђава; шарац, бреда, збројовка, калашњиков (али: Дебела Берта, Крњо, Зеленко - имена топова, као појединачна, а не серијска персонификација).

Тачка 29г: ...Међутим, кад назив има вид симбола састављеног од словних скраћеница и бројки, он има утврђен начин писања; словни део је 'или сав састављен од великих слова или се она комбинују с малим словима, али тако да је почетно слово велико (нпр. авиони DC-9 или ДЦ-9, Хе-178, Ту-110). Ако испред овакве формуле постоји и општа именица, она се пише малим словом: хеликоптер Ми-10, минобацач Т-1З, ловац Ме-109.

Најмање је постојан правописни обичај кад назив има облик формуле која започиње именицом а наставља се словним и бројчаним симболима. Овде се, нарочито код познатијих назива, среће и писање малим словом, кад се именица схвата као општи назив само допуњен диференцијалном сигнатуром (месершмит Ме 109, боинг 707, јункерс 86, застава 101, фијат 1100, ами 8, рено 5), али и писање великим словом, кад се именица схвати као интегрални део симболичног назива или формуле (Месершмит Ме 109, Хајнкел Хе-178, Даглас Х-З). Ни једно ни друго писање не могу се сматрати погрешним (ако се назив сведе на саму именицу, може се препору¬чити писање малим словом, како је речено горе под f).

Ето вам од речи до речи шта пише у Правопису, па ви "тумачите". Болд је мој. --Јагода испеци па реци 19:08, 11. октобар 2010. (CEST)

Ево једног стручног тумачења:

Господин Клајн је у криву. Погледати нове примјере горе. Двадесет доктора наука односи превагу над једним. Уз то, врши се оригинално истраживање, кршење традиције записа, и кршење правила о писању имена великим почетним словом. --Мирослав Ћика (разговор) 03:57, 11. октобар 2010. (CEST)

Обратите пажњу на три тешке, неопростиве грешке које су починили Правопис и Клајн:

1. оригинално истраживање (но, но, Иване, то нисмо очекивали од тебе)

2. кршење традиције записа (Иване, то стварно није у реду, а ти Мате, у ћошак)

3. кршење правила о писању имена великим почетним словом (е, моја господо, од свих сам то очекивао, али не од Ивана и Мате)

--Sly-ah (разговор) 19:20, 11. октобар 2010. (CEST)

---

се називи авиона свуда пишу великим почетним словом, осим у једном чланку гдје су са малим почетним словом, али под наводницима.

Ево, како то изгледа када се називи авиона свуда пишу великим почетним словом: (сви су називи копирани из препорученог текста):

• prvi ŠB-1 nazvan mali brandenburg
• koji su nosili naziv ŠM/školski mikl
• U medjuvremenu Ikarus je nastavio i sa proizvodnjom ŠB-1 i srednjih brandenburga (Икарус је назив фабрике, да се зна)
• Ikarusu je tada poverena izrada 200 aviona francuske konstrukcije potez-25 sa
• od oktobra 1927. do oktobra 1932. Ikarus je izradio 220 poteza-25
• Proizvodnja poteza-25 otpocela je u jesen 1927
• Od tada pune cetiri godine u fabrici u Zemunu iskljucivo su izradjivani potezi ,
• U to vreme pored revizije civilnih i vojnih aviona i ugradnje motora Hispano u avione Brege19
• lovackih aviona avia BH-33
• engleskih dvokrilnih lovaca moderne konstrukcije hoker fjuri
• dvomotornih bombardera bristol blenhajm MK I
• leta 1940. isporuci seriju od 41 Blenhajma .
• Iste godine otpocela je izrada druge serije od 20 bristol blenhajma koja zbog

итд.

• vazduhoplovstva je naručila i 12 izviđačkih aviona fizir-majbah sa motorima
• m nazivom bila je izrada prototipa trenažnog aviona P.V.T.
• nekoliko primeraka Poljskih RWD-8 i RWD-13 ,
• zatim 18 engleskih lovaca hoker hariken
• dvomotornih bombardera dornije DO-17 ,

Да ли ико овде види велико слово (сем у акронимима)?

--Sly-ah (разговор) 19:02, 11. октобар 2010. (CEST)

---

Међутим према револуционарним идејама треба имати резерву.

Писање назива типова авиона малим словом је по некима "револуционарна идеја". О, људи моји!

--Sly-ah (разговор) 19:05, 11. октобар 2010. (CEST)

Молим да се у оваквом тону не изврћу речи, ставови и мисли других. Једна је ствар не уважавати ставове других а друго је правити личне увреде од тога. Молим не спомињите ни моје име ни ставове, а жао ми је што сте јако мало разумели од реченог. Поздрав -- Сахараразговор 22:24, 11. октобар 2010. (CEST)

По питању правописа, Јагода је навела оно што сам у старту тражио, где можемо да видимо да се имена произвођача (у тексту) пишу малим почетним словом по тачки 29 ф, (пандан Клајн је навео: Ако су Соко и Хокер, као што претпостављам, имена фабрика, онда их можемо писати великим словом - што нас доводи по том питању у недоумицу, тј. може и једно и друго) ознака са почетним великим словом (комбиновано) или са свим великим словима по тачки 29г, дат је и латинични и ћирилични пример DC-9 и ДЦ-9 па можемо сматрати да су оба начина исправна. У овим двема тачкама није поменуто како се пише назив авиона након ознаке и недостаје пример за то. По том питању имамо мејл од г. Клајна који је навео да би називи требало да се пишу малим почетним словом, али немамо утемтљење и референцу у правопису (потребно је пронаћи тачку). --SmirnofLeary (разговор) 00:07, 12. октобар 2010. (CEST)

Ovo je vrlo lako rešivo. O pravopisu se ne raspravlja, ima ko vodi računa o tome. Dakle, ako pravopis kaže malim slovom, to je onda to. U zagradi, sledećoj rečenici, fusnoti ili daljem objašnjenju se prosto navede naziv kako ga je „krstio“ proizvođač. Proizvođač nije vodio računa o pravopisu (kako i zašto nije naš problem), mi kao enciklopedija moramo.--Методичар зговор²а 01:24, 12. октобар 2010. (CEST)

Из Правописа: „Ни једно ни друго писање не могу се сматрати погрешним“.

Називи авиона 2

Прочитао сам све што је горе написано. Главни аргумент писања малим словом је да тако каже у правопису, и зато тако мора бити.

Међутим, постоји ту велики проблем. У правопису исто пише (а то учи СВАКО дијете у основној школи) да се имена пишу великим словом. Или треба мирослав ћика малим? Можда би ви то жељели, али то не иде. Да појасним: у вашем правопису дакле постоји противрјечност.

Војну енциклопедију је писала екипа људи која се протеже на неколико страница А4 формата, и имали су крдо лектора и доктора, много више него ми имамо активних корисника. И ми ћемо њима да кажемо да гријеше? Ваљда све што је старо не ваља? Хајте молим вас. Колико знам, имамо само два доктора овдје (медицине).

Пронашао сам још крунских доказа у прилог мојих тврдњи. Постоје два руска и совјетска авиона: И-16 Рата и Иља Муромјец, чија су имена баш тако написана у ВЕ, на ЋИРИЛИЦИ. Уз то дајем линк на доста чланака у којима се спомињу Јастреб, Галеб и тсл. Не малим словом.[5]

Немојте стварати од господина Клајна и правописа безгрешне ентитете. Свако гријеши, па и они. Кад пишемо чланке, користимо постојећу литературу (што вишег ранга) за називе. Ако вам војна енциклопедија није довољно поткован извор, нема вам помоћи. --Мирослав Ћика (разговор) 05:42, 12. октобар 2010. (CEST)

Као још један позив на размишљање, погледајте овај интервики:

[[ar:هوكر هوريكان]] [[bs:Hawker Hurricane]] [[bg:Хоукър Хърикейн]] [[cs:Hawker Hurricane]] [[da:Hawker Hurricane]] [[de:Hawker Hurricane]] [[en:Hawker Hurricane]] [[es:Hawker Hurricane]] [[eo:Hurricane]] [[fa:هاوکر هاریکن]] [[fr:Hawker Hurricane]] [[gl:Hawker Hurricane]] [[hr:Hawker Hurricane]] [[it:Hawker Hurricane]] [[lb:Hawker Hurricane]] [[hu:Hawker Hurricane]] [[ms:Hawker Hurricane]] [[nl:Hawker Hurricane]] [[ja:ホーカー ハリケーン]] [[no:Hawker Hurricane]] [[pl:Hawker Hurricane]] [[pt:Hawker Hurricane]] [[ru:Hawker Hurricane]] [[sk:Hawker Hurricane]] [[sl:Hawker Hurricane]] [[sr:Хокер харикен]] [[fi:Hawker Hurricane]] [[sv:Hawker Hurricane]] [[tr:Hawker Hurricane]] [[vi:Hawker Hurricane]] [[zh:颶風戰鬥機]] Сви великим словом. Али Срби не? --Мирослав Ћика (разговор) 05:42, 12. октобар 2010. (CEST)

Ћико, а зашто је проблем прочитати Правопис прије него што га кренеш критиковати? Овако само постављаш питања која јавно објелодањују да то ниси урадио. Одмах би сазнао да се називи модела пишу малим словом зато што добијају карактеристике општих именица, и онда када су сасвим смишљени, патентирани називи. Поједини авион у којем летим нема име Боинг 747 (као да га је добио крштењем са све шампањцем), него само врсту: боинг 747. Ако би га пилот неформално назвао Емили, онда би се писало велико слово. Све је то толико опширно објашњено и прихваћено у осталим приручницима да нема говора о превиду. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 07:28, 12. октобар 2010. (CEST)

Ćiko, kako ti nije dosta? Poredjenje s licnim imenima je mesanja baba i zaba. Iz najbolje namere ti kazem, razmisli pre nego sto pocnes da pises o necemu o cemu nemas pojma, jer zaista samo pokazujes koliko je tvoje neznanje (i oholost) ogromno. Ovim nemam nameru da te vredjam, nego zaista prijateljski savdet da ti dam, da se ne bi ubuduce blamirao bez potrebe.--Јагода испеци па реци 12:08, 12. октобар 2010. (CEST)

Ћико, запео си за Војну енциклопедију која је писана по правопису српско-хрватског језика зарад братства и јединства. Не знам дали примећујеш да у тој енциклопедији стоји следеће: Fiat G.50 Freccia, брзине 472 км/ч, са четири митраљеза 12,7 и 7,7 mm и Macchi C.200 Saetta, брзине 502 ... Ако су ове две последње стране које си поставио на пикаси из војне енциклопедије. Да протумачим, остављено је у оригиналу Freccia, Macchi, Saetta. То је Ћико управо по правилима данашњег правописа хрватског језика. Ви овде (обе стране) имате један гадан проблем, а то је да ниједна страна не прочита шта је изнела друга страна и не уважавате ничије аргументе. Верујем да ни Јагода ни Слаја нису погледали ове стране које је Ћика поставио, а исто тако верује да Ћика није прочитао ниједан мој коментар. Бар ја нисам видео у овим одговорима да је мени одговарао. Друга ствар су језик и опаске, прво Слајине, па Јагодине pokazujes koliko je tvoje neznanje (i oholost) ogromno, а онда и са друге стране Ћикине. На овој страни једини Сахара, Појнт Дред и ја никога нисмо вређали. На такав начин не можемо ништа да урадимо, 1. увреде, 2. неизношење или лажирање аргумената, јер Ћика то јесте урадио. Изнео је материјал који га оспорава, али то не жели да уважи, већ ситематски оно што њему одговара и Слаја и Јагода, који у почетку нису изнели аргуменате већ су поступили по принципу „правопис тако каже, веруј ми на реч“. Овде се никоме не верује на реч, то је јасно и навођење тачке или цитат дела тачке из правописа је неопходан. --SmirnofLeary (разговор) 14:50, 12. октобар 2010. (CEST)

Нећу се обазирати на увреде на мој рачун, а које нисам никоме упутио.

Да појаснимо, ВЕ је писана на екавици, којом се говори само у Србији. То је искључиво српски говор, који се тада звао српскохрватски. И нема ништа лоше у остављању оригиналног страног записа.

Ви упркос свим доказима, упркос свој пракси записа у литератури, и упркос правописима свих других народа желите да пишете имена малим словом? Само пишите. Ја у томе нећу учествовати.

Логичка је грешка невиђених размјера тражити да се користи стручна литература за писање чланака, а затим ту исту литературу проглашавати неважећом за писање имена. Грешка, и нешто много горе. --Мирослав Ћика (разговор) 16:16, 12. октобар 2010. (CEST)

Хоћеш рећи недоследност? Имена не могу остати у оригиналу, и по том питању смо се ваљда сложили. Онда ради доследности морамо остативи и Johnny Depp уместо Џони Деп. Коришћена „стручна литература“ је права реткост и није пожељно да се пишу стручни радови, па ни да буду у тој форми. 95% коришћене литературе у овим чланцима је популарна литература намењена свима. Ћико, помало изврћеш ствари. Сава тренутно пише чланак „Јункерс Ju 87“ и погледај литературу. И ти си учествовао у писању тог чланака. Ниједна наведена раференца се не односи на стручан рад. Стручан рад би био рад у којем ћеш наћи прорачуне при испитивању оптерећења, прорачуне вршене на моделу у аеротунелу и сл, а то до сада нисам срео у референцама. Мада имам пар радова на рачунару. Ја лично користим све оне књиге које сам горе навео, а у њима си могао да видиш шаренило и ту нема са моје стране недоследности. Шта је твој конкретан проблем? Сматраш да је правопис погрешно написан, а ниси га ни консултовао. Погледај оне три тачке, па ћеш видети да у тачки 29.ф стоји: каравела, тупољев, боинг, даглас, јункерс (све су произвођачи) малим почетним словом, једини назив типа је спитфајер. Док, Клајн са друге стране каже Ако су Соко и Хокер, као што претпостављам, имена фабрика, онда их можемо писати великим словом. Значи може и великим и малим слвом. Ако исто може и за назив типа онда си ти у праву. Мислим да погрешно радиш и да треба да читаш коментаре других и да на тај начин оспораваш тврдње. Ти то не радиш него идеш по своме, пишимо у оригиналу и под утицајем англо-америчке литературе. Више пута сам срео да то натураш и да знаш, без обзира што сматрам да си међу 5 најбољих људи на овом пројекту, увек ћу ти се противити по том питању (писање у оригиналу и попуштање под утицајем англо-америчких норми). --SmirnofLeary (разговор) 16:39, 12. октобар 2010. (CEST)

Верујем да ни Јагода ни Слаја нису погледали ове стране које је Ћика поставио

Смирнофе, без намере да било кога вређам, нема потребе да гледам у те књиге, јер ја верујем Ћики и теби, и Сахари да то тамо тако пише. Зашто не бих веровала? Међутим, те књиге су апсолутно ирелевантне кад је правопис у питању, па зато нема потребе ни да гледам. Поређења ради, то би било исто као да ја у некој теми о Дарвиновој теорији почнем да подносим Свето писмо као доказе да то није тако. То је, као што рекох малопре, мешање баба и жаба а то је оно што Ћика ради, и на шта му ја указујем у свом последњем јављању, где сам нарочито нагласила да немам намеру да вређам али да једноставно морам да укажем да то што Ћика пише једноставно нема везе с везом, и да само говори о томе колико не познаје ову тему. А кад неко упорно покушава да нешто докаже у области у коју се апсолутно и дефинитивно не разуме, како би ти то назвао, ако не охолост? Ето, замисли сад да се ја умешам у писање неког чланка о авионима и да почнем теби и Сахари да солим памет о томе како се мери брзина, колика је висина крила, и сл.? Исти овај пример је дао и Слаја мало горе изнад у овој дискусији, међутим, видим да једноставно нико није ни стао да поразмисли о томе што је он причао. Ајде, стави се лепо у нашу ситуацију, па да видим колико ћеш издржати пре него што нас назовеш незналицама и охолима, или барем помислиш да смо то. Мени заиста није ништа тешко да вам то и на практичном примеру покажем, ништа ме не кошта да овог момента нађем чланке о авионима и изнесем сто и једну примедбу која нема везе с мозгом, а онда да кренем да мењам чланак у складу с тим, али заиста мислим да то није решење и да тако нешто овом пројекту заиста не треба. Мислим да треба свако да ради оно у шта се најбоље разуме, а то је ви радите авионе, а правопис оставите некоме ко се у то (доказано) боље разуме. --Јагода испеци па реци 16:57, 12. октобар 2010. (CEST)

Види, ако мене питаш ја би подржао тим за правопис и подржао бих да вам се нико не меша у посао. Само, молим без увреда са обе стране. Ако се обе стране у свакој другој расправи и по било којој теми уздрже од вређања, расправе ће сигуран сам бити 2 или 3 пута квалитетније. Свака увреда једне стране утиче на то да ова друга страна мање поштује прву и при том буде још непопустљивија. Не кажем само за тебе него и за Ћику, коментар типа: ако неко има разума схватиће (јесте увреда). Значи предлог обема странама, напиши поруку, види шта је увредљиво и избриши тај део и онда пошаљи поруку. --SmirnofLeary (разговор) 17:12, 12. октобар 2010. (CEST)

Знаш шта, ја сам на њики од 2007, а Слаја још од раније. Обоје смо претурили преко главе гомилу увреда које ти не можеш ни замислити, од таквих као што је Ћика, људи који мисле да могу да одлучују и суде о правопису, а никад га ни у рукама нису држали, нити било шта што се лингвистичке проблематике тиче прочитали (ово није увреда, ово је чињенично стање). Било је таквих на десетине, и Слаја и ја нисмо били усамљени, са нама је било још неких људи који су ту били и нису издржали и отишли. Слаја је остао и могу рећи да је најупорнији, мене више није толико брига и не упуштам се у ове дискусије више с толико жара као раније, јер сам изгубила илузију да могу такве као Ћика у било шта уверити. Али ипак с времена на време, човек изгуби живце јер је то превише времена очигледно узалудне борбе, јер таквих као Ћика имамо иза себе и Слај и ја берем десетак, међутим, стално извиру нови, и стално опет морамо исту причу да вртимо у круг, јер ето, Ћика није био ту 2007/2008. године кад смо многе од ових прича причали и објашњавали. Колико пута само ме је неко питао Ко је уопште тај Прћић? Докажи ми да је Бермингам тачно, ко је уопште и шта је тај Одбор за стандардизацију, Дај доказ да је Одбор препоручио Прћића и сл. И сваки пут бих стрпљиво одговарала, и не само ја, него и Слај, и они други што сад више нису ту. И кад бих све објаснила, и заиста потршила по ко зна који пут своје драгоцено време на доказивање нечега што сам већ стопедесет пута доказала, тај неко би онда смислио неку тотално сулуду причу типа: па и имена авиона су властита имена, па нећемо ваљда писати мирослав ћика малим словом? Е, знаш шта, како онда човек да не попизди, полуди и почупа косе? Ја сам заправо апсолутни кретен што се уопште и јављам више у оваквим дискусијама, кад знам унапред шта ће се десити, као и то да су овакве дискусије унапред осуђене на пропаст, јер је она друга страна унапред решила да саботира целу дискусију својим тврдоглавим ставом са ког се не помера ни педаљ, без обзира колико му се доказа поднело. Пишите како год хоћете, вама на душу нека иде кад буде Википедија сутра била исмевана зато што је неписмена. Кога нешто занима, одговорићу ако знам, али ми на памет не пада да више било коме подносим доказе и доказујем нешто што је већ сто хиљада пута доказано на овој Википедији. Да лии се икада вама, авијатичарима тражило толико доказа за оно што пишете? Да ли се било коме овде осим нама, "правописцима" тражило да доказујемо свако измењено слово са тоном цитата и доказа? Није. Сви пишу своје без икаквих проблема, биолози о биологији, геолози о геологији, математичари о математици, авијатичари о авијацији, и сл. и сви једни друге бог зна како уважавају осим оних који се брину о правопису. Стави се за тренутак у наш положај, барем пробај да замислиш да будеш на мом или Слајином месту само један дан: побегао би са ове њики главом без обзира. Гарант. Дакле као што рекох: ако неког нешто занима, зна где може да ме нађе. Али нека не очекује, НИКО, да подносим доказе за своје тврдње по хиљадити пут. Што је доста, доста је. Пријатно вам било свима. --Јагода испеци па реци 20:24, 12. октобар 2010. (CEST)

Ево ја да изнесем још један извор. Пре пар сати сам гледао на каналу Хистори документарац о борбама авиона F-4. Онај ко је радио превод на српски језик је имена наводио у форми F-4 „фантом“. Фантом малим почетним словом и под наводницима. Управо такав начин препоручује правопис, с тим што се наводници могу и изоставити. --SmirnofLeary (разговор) 20:24, 12. октобар 2010. (CEST)

Немој тако Јагода. Помињеш десетине корисника, а у овој расправи је однос 4 напрема 2 за Правопис. Ти, Слаја, Појнт Дред и ја, док су са друге стране Ћика и Сахара. Проблем треба решити системски, тј. да се правопис стави изнад у свим ситуацијама и на томе би требало радити одмах по изласку новог правописа. Оформити тим и позвати кориснике да се придруже. Даље о крупнијим одликама као што је ова (јер се исправка мултипликује у преко 2000 чланака) тим треба да расправи, изврши исправку, наведе у напомени чланка и заведе на страни тима по којим тачкама правописа је исправка направљена. Тим би требао и да направи низ шаблона да се исте приче неби понављале више пута. То је мој предлог и мислим да је могућ за реализацију. --SmirnofLeary (разговор) 20:37, 12. октобар 2010. (CEST)

Помињем десетине корисника не из ове расправе, него из свих других расправа које смо имали на овој њики, а у којој смо Слаја и ја и још неколицина људи који више нису ту морали да објашњавамо стално једно те исто, да сваки пут изнова убеђујемо неверне Томе да ПРАВОПИС ТРЕБА ПОШТОВАТИ. Оно шпто би и Слај и ја и Дред (једини овде који дижемо глас у одбрану правописа) требало да урадимо јесте да лепо престанемо уопште да дискутујемо и објашњавамо било шта док се не договорите сви ви, географи, авијатичари, информатичари, музичари и сл. да ли уопште желите да пишете у складу с правописом или не. Кад то будете одлучили, онда можемо даље да разговарамо. Ја, а верујем и Слаја и било ко други коме је стало до правописа, немам ништа против да објасним по сто пута једно те исто неком ко не разуме правило, али доста ми је више (и преко главе) да се натежем око једне тако просте ствари а то је чија је старија кад је правопис у питању: лингвиста или других струка. Да си ти на мом месту, и да си прошао све што сам ја прошла, сигурно више не би био ту, а поготову ти не би пало на памет да било коме од нас приговараш било шта, а понајмање недостатак стрпљивости и такта. Јер, тога смо имали у обилатим количинама у последњих три, четири године, али све има својих граница, па и наше стрпљење и тактичност. --Јагода испеци па реци 16:16, 13. октобар 2010. (CEST)

---

Помињеш десетине корисника, а у овој расправи је однос 4 напрема 2 за Правопис.

Требало би да тај однос буде 6 напрема 0 за Правопис, односно, не би уопште требало да се пребројавамо међусобно у зависности од тога ко је, а ко није за Правопис. Правопис је књига о којој се не расправља и о којој се не гласа. А та два гласа која су против Правописа већ су најавила одлазак, или из ове теме (Ћика), или са Википедије (Сахара), а разлог је што се поштује Правопис, а не Лексикон ваздухопловства. И молим те да престанеш са тим "увреде, увреде", Слаја увредио оног, онај увредио Слају итд. Тиме само распирујеш сукоб и уопште не помажеш у решавању проблема. Сахара је све то дословно схватио, и оптужио ме да сам га прописно извређао, али, када сам му, реченицу по реченицу, анализирао моју поруку у којој сам га наводно извређао и када сам закључио да увреда није било, онда је он рекао: Добро, али ти тражиш свађу са мном. И на крају, слажем се с оним што је Јагода написала и то у потпуности и захваљујем се што ме поштедела муке и губитка времена да све то сам срочим и напишем. Тужна је чињеница да на овој Википедији свако може да дискутује о Правопису, да га пљује, да иммаловажава правописце и лингвисте, а да о ваздухопловству, историји или географији нико не сме да зуцне ни реч сем оних који су се самозадовољно прогласили "ваздухопловцима", "историчарима" или "географима" и који су васколикој википедијанској јавности обзнанила да се обична раја не сме петљати у њихов посао.

--Sly-ah (разговор) 22:37, 12. октобар 2010. (CEST)

Слајо, у сваком свом обраћању имаш увредљиву опаску и то јесте проблем. Само указујем на то. Ћика је рекао да се на увреде не обазире, али ће други поступити другачије и повућиће се из даље расправе. Погледај само своју прву поруку: Корисник М. Ћика опет агресивно покушава да наметне неке ставове. Дали је могло без тога дела? На такав начин се дефинитивно не може нормално водити расправа и немој да те чуде каснији учвршћени опречни ставови. Не мислим да распирујем сукобе, већ напротив настојим да спречим сукобе у свакој будућој расправи. Мислим да нема потребе да се указује прстом на друге кориснике, већ да свако изнесе своје аргументе и против-аргументе другим корисницима. То је цела поента. Ево и ова моја порука се не тиче саме расправе, али немој да ми преписујеш да не помажем у решавању проблема, јер сматрам да сам изнео неколико ваљаних аргумената. --SmirnofLeary (разговор) 23:01, 12. октобар 2010. (CEST)

---

Поново ти лепо кажем: Престани више да ми попујеш, човече!

--Sly-ah (разговор) 00:33, 13. октобар 2010. (CEST)

Нисам имао никакву лошу намеру. Нема никаквих проблема са моје стране, повлачим се из даље расправе. --SmirnofLeary (разговор) 02:26, 13. октобар 2010. (CEST)

Немој, Слајо да ми дираш историчаре. Они су ретка струка на овој њики који никад не праве проблеме кад је у питању правопис. --Јагода испеци па реци 16:10, 13. октобар 2010. (CEST)

Заиста нема разлога да се било ко љути или вређа, посебно што то малко нагиње ка дечјим болестима. Не можемо да се љутимо зато што постоје правила у правопису. И најискреније, мени је ова „демократија“ мало страна, а цела расправа беспотребна. Правопис мора да се поштује када се пише енциклопедија. Немам ја ништа против да на личним сајтовима људи пишу како желе и шта желе. Овде просто, тако не може. Уколико се инсистира на погрешном писању, то је, да назовемо ствари правим именом, опструкција пројекта. Просто и једноставно.--Методичар зговор²а 20:07, 13. октобар 2010. (CEST)

ako smijem reci svoje licno misljenje , taj klajn nema veze sa zivotom i prosipa diletantizam ... ovo je smjehotresno F "lovac" i moze nekako ali izgleda nakaradno , ali F lovac je potpuno smjehotresno , kako se uopste moze znati da li se misli na seriju lovac a ne na recimo lovca u nekom sumarku ... moze biti i hiljadu aviona serije Lovac ali opet se ne misli na nekog neidentifikovanog lovca u sumi , nego na avion serije Lovac koji je opet prepoznatljiv bez obzira sto ih ima hiljadu , dakle predstavlja licno ime na neki nacin jer Lovac avion je prepoznatljiv kao pojam , a recimo avion se pise malim slovom jer je potpuno neodredjen pojam ... ta pravila su cisto masakriranje pravopisa i nametanje dogme u vidu "cuti jer ja tako kazem" ... da ne spominjem da se na svim jezicima pise velikim slovom a i po ranijim pravopisima , sto je opet idenje u raskorak sa modernim svijetom i 21vim vijekom , sve u cilju neke iluzije posebnosti ili da se ne daj boze ne bi prihvatio neki trend iz anglo americkog svijeta ... bermingam - no comment koji je lik to uveo i tako "strucno" preveo ... zabranjivanje da se strani nazivi pisu u originalu npr. new york , umjesto da se ostave obe mogucnosti pa kako se kome svidja - opet glupost van vremena i u raskoraku sa modernim svijetom i vremenom ... --Tekstovi (разговор) 08:50, 14. октобар 2010. (CEST)

Молим да се престане са омаложавањима и дерогативним квалификацијама у било ком погледу. --филип ██ 11:04, 14. октобар 2010. (CEST)

Pa Filipe, mogao si i da obrišeš ovu pljuvačinu koju je Tekstovi napisao, jer ama ničim ne doprinosi raspravi, a vređa i ponižava eminentnog akademika za kog g. Tekstovi verovatno nikad nije ni čuo, iako pretenduje da soli pamet o pravopisnim pravilima (struka dr Kalajna) a samo ime dr Ivana Klajna piše malim slovom. Pametnom je dovoljno da izvuče određene zaključke. --Јагода испеци па реци 17:30, 17. октобар 2010. (CEST)

Яссами

Molim za prevod sa ruskog ime grada: (Яссами)--Mile MD (разговор) 08:58, 12. октобар 2010. (CEST)

Ако мислиш на битку, то онда није Яссами већ Яссы и то је град у Румунији тик уз границу са Молдавијом, код нас познат као Јаши. Да ли је то то?--ИванМ. (разговор) 09:05, 12. октобар 2010. (CEST)

А има и чланак код нас - Јаши--ИванМ. (разговор) 09:10, 12. октобар 2010. (CEST)

Evo originalnog teksta, pa probaj da protumačiš da li se radi o tom gradu;

„ время прибытия транспортов и отправления поездов из Фратешти не было согласовано, что вело к постоянному переполнению эвакуационного пункта во Фратешти тяжелобольными и тяжелоранеными, повлекшему за собой развитие тифозной эпидемии с большой смертностью как среди больных и раненых, так и среди врачебного персонала; между тем, на линии железной дороги между Фратешти и Яссами, где особенной нужды в лечебных заведениях не ощущалось, имелись хорошо организованные военно-временные госпитали Красного Креста, как и в Ясско-Кишиневском районе. Вообще можно сказать, что в русско-турецкую войну все дело Эвакуация больных и раненых было сосредоточено в руках Красного Креста, при помощи которого было эвакуировано во все внутренние врачебные учреждения России 116296 больных и раненых, с 2696998 продовольственными днями. ”

--Mile MD (разговор) 09:30, 12. октобар 2010. (CEST)

Јесте, то је тај град каже Јаши-кишињевски рејон, то може бити само ово што ти рекох горе, нема шта друго, а Яссами је само одговарајући падеж од Яссы :-)--ИванМ. (разговор) 09:42, 12. октобар 2010. (CEST)

Zahvaljum, prihvatam prevod i unosim u tekst Sanitetski voz.--Mile MD (разговор) 09:47, 12. октобар 2010. (CEST)

Нема на чему, и дуги пут. Позз и срећан рад.--ИванМ. (разговор) 09:55, 12. октобар 2010. (CEST)

Број у имену екипе

Веома је чест случај да спортски тимови из САД у свом имену имају број. Ми имамо два таква текста која су различито транскрибована. Имамо Сан Франциско 49-ерси (San Francisco 49ers) и Филаделфија севентисиксерси (Philadelphia 76ers). Како је исправно?--Walker (разговор) 12:53, 13. октобар 2010. (CEST)

valjda se pise Филаделфија Севентисиксерси jer je u pitanju licno ime ... --Tekstovi (разговор) 08:35, 14. октобар 2010. (CEST)

Нисам сигуран да је тако јер сви пишу en:Philadelphia 76ers, de:Philadelphia 76ers и још на 37 језика, осим Руса ru:Филадельфия Севенти Сиксерс и Украјинаца uk:Філадельфія Севенті-Сіксерс--Drazetad (разговор) 09:41, 14. октобар 2010. (CEST)

ili sa brojеm Филаделфија 76ерси ili slovima Филаделфија Севентисиксерси , samo nikako ne Филаделфија севентисиксерси

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Drazetad (разговор • доприноси) | 09:45, 14. октобар 2010

Можда би се могло превести, једино не знам постоји ли преседан. Филаделфијске седамдесетшестице (или Филаделфијске 76-ице), Санфранцисканске четрдесетдеветке (Санфранцисканске 49-ке). Никола (разговор) 11:02, 14. октобар 2010. (CEST)

Сликарка

Како се ова тета зове по српски: Angelika Kauffmann?--Методичар зговор²а 19:20, 15. октобар 2010. (CEST)

Ангелика Кауфман. mickit 19:37, 15. октобар 2010. (CEST)

Хвала, Мицки. Ето видиш, ових правописаца нигде нема када ти требају. :)--Методичар зговор²а 19:52, 15. октобар 2010. (CEST)

Па ти знаш где можеш увек да нас нађеш, ако ти је потребан хитан одговор...--Јагода испеци па реци 20:32, 15. октобар 2010. (CEST)

Да. Кафана „Код Мачка“, трећи сто са леве стране Шалим се, мало mickit 20:45, 15. октобар 2010. (CEST)

Шала, шала, али збиља не би била лоша. :) Неке ствари бисмо боље решили уз чашицу, а богами и покоју палачинку. :)--Методичар зговор²а 21:28, 15. октобар 2010. (CEST)

E vala toliko pričate o tim palačinkama, vala sledeći put kad dođem, ima da me vodite!--Јагода испеци па реци 22:20, 15. октобар 2010. (CEST)

То се подразумева. Уосталом, доказано (и документовано), ја сам већ јео палачинке у НС.--Методичар зговор²а 22:33, 15. октобар 2010. (CEST)

Видим ја, нема ми друге него пут под ноге па у НС, да пробамо те чувене пречанске палачинке...--Јагода испеци па реци 11:39, 16. октобар 2010. (CEST)

Називи авиона 3

У овој километарској расправи о називима авиона, мислим да је једна ствар ипак остала недоречена.

Наиме, сећам се да се раније више пута помињала могућност прављење разлике између пројекта авиона као идеје и конкретног авиона који физички постоји; али се не сећам да сам прочитао коначни закључак на ту тему. Да цитирам тачку 29ф:

Тачка 29ф: Називи врста робе, артикала, производа нормално се пишу малим словом и кад представљају смишљена или патентирана имена; у ово спадају и називи типова возила и авиона, као и других производа индустрије и технике кад се схватају као врсте серијских предмета

(подебљавање моје). Из овога би следило да се називи производа индустрије и технике могу писати и друкчије кад се не схватају као врсте серијских предмета.

Да дам прво један пример невезан за авионе: Салвадор Дали је својевремено направио софу обликовану као усне глумице Ме Вест и мислим да нико неће спорити да је та софа његово уметничко дело и да уметник може да свом уметничком делу да име и да се име уметничког дела пише великим словом и да најзад име ове софе треба писати великим словом "Софа усана Ме Вест", исто као што ћемо великим словом писати име слике "Трајност сећања" или скулптуре "Биста Вермерове плетиље чипке у облику носорога". Али кад би нека фирма платила ауторска права и почела да исту овакву софу серијски производи, онда би име тако произведене софе (не и оригинала) требало писати малим словом "софа усана ме вест". Ако неко спори ово, молим да каже зашто.

Пројекат авиона није додуше уметничко дело али је исто тако креативан производ људског духа коме исто тако аутор или аутори такође дају име. Из тога би следило да би и име пројекта авиона требало писати великим словом. Да дам примере употребе:

Пера је израдио пројекат авиона "Орао".

Име пројекта - велико слово.

Пера пилотира авионом "орао".

Име врсте серијски произведеног предмета - мало слово.

Да дам и пример из конкретног чланка Авион Рафал:

Дана 8. септембра 2009. године, ажурирани су преговори са Бразилом и произилази да је сарадња на Рафалу сасвим извесна. [...] Споразум обухвата куповину 36 рафала [...]

Дакле, у првом случају је у питању сарадња на пројекту авиона - великим словом, а у другом је у питању 36 конкретних серијски произведених авиона - малим словом.

За крај да дам као још један пример Нови авион/нови авион. Он се баш и не може сматрати производом, будући да никада није био произведен. Постоји само као идеја. Никола (разговор) 11:25, 17. октобар 2010. (CEST)

Све похвале за коментар, који је по први пут у овој расправи аргументован без прозивања других. Слажем се у потпуности. --SmirnofLeary (разговор) 11:33, 17. октобар 2010. (CEST)

Никола, схвати си проблем. Једина мала корекција. Конструктори не одређују име (назив) авиона, већ предлажу, као и све остало у документу (који се код нас зове Програм реализације). Тај документ усваја држава која и финансира програм. По усвајању тога програма, фактичко је стање да је и држава одредила име авиона, као и све остало из техничко-економске анализе, у томе програму.-- Сахараразговор 13:23, 17. октобар 2010. (CEST)

Наравно, то је тако на великим пројектима, али можемо и нас двојица правити авион у самоградњи и назвати га како хоћемо. Никола (разговор) 15:47, 17. октобар 2010. (CEST)

Greška, Nikola. Sofa bi se u slučaju serijske proizvodnje zvala sofa u obliku usana Me Vest, jer ako je sofa serijska, Me Vest nije niti će ikada biti, jer se radi ovde o LIČNOM IMENU. Ne vlastitom, nego LIČNOM. Drugo, U primeru sa "rafalom", svuda treba da stoji malo slovo, ali SA NAVODNICIMA, jer u ovom slučaju moguće je da dođe do brkanja pojmova (rafal je pre svega ono što proizvodi neki, npr. mitraljez, a tek onda ime aviona, kao što su orao ili jastreb pre svega dve vrste ptice, pa tek onda avion). Sve te priče o tome ko određuje ime, država, finansiranje i sl. nemaju veze s pravopisom. Ili će nam država određivati npr. ono što će pisati u Pravopisu samo zato što je ona finansirala štampanje i izradu istog? --Јагода испеци па реци 17:17, 17. октобар 2010. (CEST)

Ја бих се уствари сложио са тобом око Ме Вест, међутим Правопис у тачки 29 ф даје као пример серијског производа "калашњиков", писан малим словом. А пошто Калашњиков није ништа мање серијски произведен од Ме Вест, онда би ваљда и за њу морало да важи исто.

Зашто мислиш да име авиона треба писати малим словом чак и кад се оно односи на пројекат авиона као идеју а не на конкретан авион као серијски произведен производу? Никола (разговор) 17:27, 17. октобар 2010. (CEST)

Još nešto: ponoviću (opet) citat iz Pravopisa:

Најмање је постојан правописни обичај кад назив има облик формуле која започиње именицом а наставља се словним и бројчаним симболима. Овде се, нарочито код познатијих назива, среће и писање малим словом, кад се именица схвата као општи назив само допуњен диференцијалном сигнатуром (месершмит Ме 109, боинг 707, јункерс 86, застава 101, фијат 1100, ами 8, рено 5), али и писање великим словом, кад се именица схвати као интегрални део симболичног назива или формуле (Месершмит Ме 109, Хајнкел Хе-178, Даглас Х-З). Ни једно ни друго писање не могу се сматрати погрешним (ако се назив сведе на саму именицу, може се препору¬чити писање малим словом, како је речено горе под f).

Obratiti dobro pažnju kada Pravopis dozvoljava veliko slovo: samo u slučaju kad iza imena ide slovni ili brojčani simbol, i to kad se imenica shvati kao integralni deo simboličnog naziva ili formule. Dalje kaže, da se ni jedno ni drugo pisanje ne može smatrati pogrešnim a onda u zagradi kaže AKO SE NAZIV SVEDE NA SAMU IMENICU preporučuje ser pisanje malim slovom, kao u tački F. Dakle, ako se ime sastoji samo od imenice, malo slovo, uvek, a veliko može ako IZA njega ide neki simbol, bilo slovni bilo brojčani, i to samo onda kad se imenica shvati kao integralni deo tog simboličnog naziva ili formule. --Јагода испеци па реци 17:25, 17. октобар 2010. (CEST)

Ја овде пре имам у виду почетак те тачке 29 г:

Међутим, називи производа могу се схватати и као јединствени појмови, тј. као наслови патената и посебни називи ауторских дела, достигнућа, остварења (индивидуалних или тимских) а такво схватање повлачи и писање великим словом. За разликовање једних и других случајева не постоје разрађена правописна правила, а питање је и могу ли се рационално направити, с обзиром на велику разноликост производа и прилика у којима се употребљавају њихови називи. У нејасним случајевима писање великог или малог слова остаје за слободну оцену писца и за равнање према спонтаним правописним обичајима уколико су се негде испољили.

Примери који су даље дати су дати као примери назива производа кад се схватају као врсте серијских предмета, а не назива производа кад се схватају као називи ауторских дела. Никола (разговор) 17:38, 17. октобар 2010. (CEST)

Lično mislim da je tvoje razmišljanje logično (dakle, to je samo moje lično mišljenje i nema nikakvu validnu vrednost za ovo pitanje), imajući u vidu tekst koji si naveo. Ali, sad dolazimo do ključnog pitanja: šta je to nejasan slučaj? Meni je vrlo jasan slučaj, npr. "orla", ali neko drugi može da kaže da nije i da navede razloge zašto nije koji bi možda mogli biti isto tako valjani kao i moji koji govore u prilog da jeste. To je vrlo opasan teren za mesto kao što je Vikipedija. Takođe, ne možemo se uhvatiti za jednu rečenicu u tekstu Pravopisa i na osnovu nje zanemariti sve ostalo što piše o istoj temi, a ostatak poprilično razjašnjava nejasnoće o kojima se govori u tom prvom pasusu.--Јагода испеци па реци 17:56, 17. октобар 2010. (CEST)

Молим за превод са руског

«Здоровье» · «Хирург Николай Пирогов» · «Терапевт Матвей Мудров» · «Доктор Войно-Ясенецкий — Святитель Лука» · «Академик Фёдор Углов» --Mile MD (разговор) 16:30, 20. октобар 2010. (CEST)

«Здравље» · «Хирург Николај Пирогов» · «Свети Лука» · «Академик Фјодор Углов» · «Терапеут Матвеј Мудров (нисам баш сигуран за име, можда је Матеј)», а ово «Доктор Войно-Ясенецкий» немам појма. --Walker (разговор) 19:17, 20. октобар 2010. (CEST)

Molim za prevod naziva etničke grupe indijanaca ;Choctaw Native Americans, hvala.--Mile MD (разговор) 09:42, 23. октобар 2010. (CEST)

---

Чокто.

--Sly-ah (разговор) 11:19, 23. октобар 2010. (CEST)

Hvala--Mile MD (разговор) 12:09, 23. октобар 2010. (CEST)

«Доктор Войно-Ясенецкий» je Доктор Војно-Јасењецки. Само не знам иде ли та цртица у српском.--Миланче (разговор) 17:45, 23. октобар 2010. (CEST)

Нова правила из П10

Ок, докопала сам се (тренутно на посредан начин) Правописа 2010. и имам прве вести: свети се пише увек великим словом у именима светаца, те ће за то бити потребан бот. Што се Бирмингема тиче, Прћић је променио мишљење и ипак га оставио у устаљеном облику, дакле Бирмингем. Кад сазнам још нешто битно, јавићу. А ви, видите шта ћете с тим информацијама. --Јагода испеци па реци 22:58, 28. октобар 2010. (CEST)

ПС:Што је Слаја прецртан? Знам да је блокиран, али што је и прецртан? --Јагода испеци па реци 23:00, 28. октобар 2010. (CEST)

Вероватно си у геџетима укључила MarkBlocked. mickit 23:01, 28. октобар 2010. (CEST)

Пази стварно... Фала, Мицки! На тренутак сам помислила да сте и њега избрисали, а не само његов коментар... --Јагода испеци па реци 23:08, 28. октобар 2010. (CEST)

Da, setih se još nečeg: internet samo malim slovom. --Јагода испеци па реци 00:07, 29. октобар 2010. (CEST)

Требало би им дојавити да то исправе док се још може. Види Internet capitalization conventions. Никола (разговор) 09:57, 29. октобар 2010. (CEST)

Kome bre? Aj Nikola, nemoj da se sad odmah svadjamo, novi P nije se jos ni oladio od stampe. Sta briga srpske (ili bilo koje) lingviste za neke engleske konvencije? Nema tu sta da se ispravlja, ako su oni odlucili da je internet U SRPSKOM malim, ima tako da se pise i tacka. Ili cemo opet da zapocinjemo staru hiljadu miliona puta prezvakanu pricu?--Јагода испеци па реци 10:50, 29. октобар 2010. (CEST)

Па, хоћемо. Да су експерти за лингвистику консултовали експерте за Интернет, експерти за Интернет би им рекли да низ знакова "интернет" има два значења:

1. интернет, компјутерска мрежа настала умрежавањем две или више компјутерских мрежа преко мрежног пролаза који омогућава рутирање пакета између две мреже.
2. Интернет, интернет овај који користимо.

Потом би експерти за лингвистику могли да на основу тог сазнања проуче фреквенцију употребе оба значења у српском језику и донесу овакву или онакву одлуку. Овако, нешто ми се не мили да поштујем одлуку донешену без познавања материје о којој треба одлучивати.

Каже ли Правопис нешто за компјутерске програме? Никола (разговор) 13:22, 29. октобар 2010. (CEST)

Ja sam oduvek mislila da je ovo prvo intrAnet. No dobro, pošto nisam nikakav ekspert za informatiku, nije čudo da sam bila u zabludi. Ti izvoli pa im piši, ili ih poseti na Sajmu, pa im reci da su pogrešili, nemam ja ništa protiv. Ali, od danas bi trebalo da se ovde internet uvek piše malim slovom (jer smo se dogovorili, valjda, da sačekamo novi P i da se onda njega držimo ko pijani plota, zar ne?). Što se drugog pitanja tiče, ne znam, nemam ga fizički još uvek (sedi mi kod kuće u Bgd i umire od dosade), ali su takva pitanja na SJA već postavljena, pa kad bude bilo odgovora, ja ću da javim. Ukoliko neko ne može da čeka, može da ode na Sajam ili u knjižaru Aleksandar Belić kod FF, meki povez je samo 900 din. --Јагода испеци па реци 14:08, 29. октобар 2010. (CEST)

Немам нови Правопис (мада бих волео да се дочепам копије), али сам "сазнао" да је сад разјашњен проблем тачке иза године, а пре црте. Наиме, размак после године не поништава присуство црте као интерпункцијског знака, па се тачка иза године обавезно изоставља. Дакле, "31. октобар 2010 – 31. октобар 2011", а не "31. октобар 2010. – 31. октобар 2011". --филип ██ 11:03, 31. октобар 2010. (CET)

Да, и ја сам то прочитао. Наводно, сада црта постоји као одмакнута и примакнута. Тако да у форми 31. октобар 2010 — 21. октобар 2011. између се налази одмакнута црта (као интерпункцијски знак) тако да не може доћи тачка испред ње. Ја ћу почети да исправљам ове ствари, гдје год на њих наиђем. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:30, 31. октобар 2010. (CET) с. р.

Градови на рекама

Велики број немачких градова има име по формули <име> ам <нешто>. Пун списак овде. До сад сам мислио да се ова имена преводе: Стратфорд на Ејвону, Ростов на Дону. Да ли и ови немачки треба да буду преведени? Никола (разговор) 09:57, 29. октобар 2010. (CEST)

Колико се ја сећам када смо то радили остављени су такви облици да би се избегле накарадне конструкције типа - Вагинг на Зеу, Риден на Форгензеу, Рутсвајлер на Глану и сл...--ИванМ. (разговор) 10:26, 29. октобар 2010. (CEST)

Sto bi bile nakaradne, kad su mnogo prirodnije za nas jezik. --Јагода испеци па реци 10:51, 29. октобар 2010. (CEST)

Па ја сам био за то да се преведе и прилагоди, али остали су сматрали да је овако боље, па се нисам бунио пошто не фали ништа. Ако не грешим у правопису пише, (не знам за нови,а ли видећу), да се такве конструкције транскрибују, а да је Франкфурт на Мајни једини изузетак... Стоји ми негде у подсвести овај податак, али нисам 100% сигуран. Ако се одлучите да мењате обавестите ме јер нису све реке истог назива као у немачком, па ћу морати да интервенишем...--ИванМ. (разговор) 11:20, 29. октобар 2010. (CEST)

Koji ostali? A koje to reke nisu isto kao u nemačkom? Na šta konkretno misliš? --Јагода испеци па реци 11:28, 29. октобар 2010. (CEST)

Konsultovala sam nekog ko ima novi P10, čekam odgovor. --Јагода испеци па реци 11:36, 29. октобар 2010. (CEST)

Додатна питања: ако треба преводити, да ли...

• Вагинг ам Зе треба превести као Вагинг на језеру?
• Риден ам Форгензе као Риден на језеру Форген?
• Бух ам Валд као Бух у шуми?
• Бобенхајм ам Берг као Бобенхајм на брду? Горњи Бобенхајм? Никола (разговор) 13:09, 29. октобар 2010. (CEST)

Dodala sam dodatna pitanja. Možeš i sam da se priključiš, ako si raspoložen. --Јагода испеци па реци 14:11, 29. октобар 2010. (CEST)

Ево мене - Па, нпр. река Spree је Шпреја а не Шпре, то ми сад моментално пада на памет.

Што се Николиних примера тиче - Последња два се не преводе никако остаје транскрипциј то сам сто посто сигуран, а Форген зе исто остаје нема потребе за преводом, јер је у немачком језику реч језеро обично саставни део назива. А ово прво Зе - а на ком језеру? поставило би се питање, зато мислим да и то остаје у транскрипцији.--ИванМ. (разговор) 20:45, 29. октобар 2010. (CEST)

Hm, to mii deluje logično. Ali ja bih one što su na reci prevodila. Ček, ček.. Za ovaj Buh am Vald nije Buhenvald? --Јагода испеци па реци 21:18, 29. октобар 2010. (CEST)

Није, то су два различита града. У осталом сачекајмо до сутра, узећу нови Правопис, па ћемо да видимо да ли има неких новина што се немачког тиче...--ИванМ. (разговор) 21:28, 29. октобар 2010. (CEST)

Ako zaista želiš da ga se dočepaš, moraćeš na Sajam (i to pothitno), jer ga u "A. Beliću" više nema. Bio Goran juče, i već je planuo (Pravopis, ne Goran). i nemaju više ... Bili su još neki, i takođe potvrdili da se rssprodao...--Јагода испеци па реци 23:01, 29. октобар 2010. (CEST)

Знам, знам, имам добре обавештајне службе на све стране, хвала...--ИванМ. (разговор) 09:33, 30. октобар 2010. (CEST)

Узех нови Правопис и транскрипција са немачког је само копи-пејст оне из 1994, тако да нема никаквих новина. А ни један ни други не говоре ништа о томе шта чинити у нашем случају, тачније не дотичу се овог проблема уопште... :-(--ИванМ. (разговор) 01:03, 31. октобар 2010. (CEST)

Не треба да гледаш транскрипцију с немачког, него општа правила транскрипције, која се налазе вероватно у уводу дела о транскрипцији. Ово што нас занима тиче се свих страних назива на тај фазон, не само немачких градова. --Јагода испеци па реци 20:03, 1. новембар 2010. (CET)

То сам прво читао и у тим „Општим начелима“ нема ништа ново у односу на стари Правопис, једва да је нешто ново речено, а и то нема везе са овом проблематиком — дакле ћорсокак...--ИванМ. (разговор) 21:05, 1. новембар 2010. (CET)

crtica

Da li neko zna pravila kada se i da li se koristi crtica u primerima:

• anti-komunizam ili antikomunizam
• anti-nemački ili antinemački
• pro-socijalizam ili prosocijalizam

--Алекс (разговор) 13:01, 31. октобар 2010. (CET)

РЈН каже да се префикс анти- увек пише заједно, без цртице. С цртицом се пише само испред имена (Анти-Диринг), или кад се реч анти понавља (анти-антинуклеарци). Исто и за префикс про-. Увек заједно са речју која му следи (проарапски, произраелски и сл.).--Јагода испеци па реци 20:09, 1. новембар 2010. (CET)

Транскрипција са холандског

Молим транскрипцију имена холандских спортиста:

• Marcus Ravenswaaij - Markus Revensvaj
• Uilke Vuurman - Ojlke Vurman
• Henrik Sillem - Henrik Silem
• Antonius Bouwens - Antonijus Bauvens
• Solko van den Bergh - Solko van den Berg
• Dirk Boest Gips - Dirk Bust Gips
• Anthony Sweijs - Antoni Svajs

Хвала--Drazetad (разговор) 17:36, 1. новембар 2010. (CET)

Evo gotovo, valjda je dobro. --Јагода испеци па реци 20:36, 1. новембар 2010. (CET)

Цитати о Правопису - ред је подсетити се

Ako ja napišem članak Bermingam, nisam ja izmislila to ime, niti sam došla do tog imena na osnovu neih svojih zaključaka, nego na osnovu pisanija upravo stručnjaka iz oblasti transkripcije -- lingviste Tvrtka Prćića. ... Pa u Rečniku prof. Prćića lepo stoji jasno, crno na belo: Bermingam NE Birmingem. Ako to tebi nije jasan izvor, ja onda ne znam šta je.

--Јагода испеци па реци 23:06, 4. септембар 2010. (CEST)

Имам доказ да је Бермингам потпуно у складу с транскрипционим правилима (види Јагодино објашњење), да у Клајновом РЈН одавно постоји двојство (Бермингем, боље него Бирмингем), дакле, не чуди ме што Прћић користи системску транскрипцију Бермингам, која се само незнатно разликује од Клајнове боље варијанте. Више од тога ми не треба и мирно ћу спавати ако се на основу Прћићевих рјечника коначно устали исправна варијанта а истисну из употребе остали паралелни облици.

--PointDread (разговор) 21:23, 7. септембар 2010. (CEST)

Ако Бермингам није обавезно на Википедији, гдје је обавезно?

--PointDread (разговор) 07:52, 8. септембар 2010. (CEST)

Г. Администраторе, литература за овај град је цитирана на стотину и једну страну ове њикипедије, и заиста је постало отужно и крајње неукусно да људи који УМЕЈУ да тумаче правопис (обратити пажњу, писано је малим словом, дакле не односи се САМО и искључиво на књигу звану Правопис, него на целокупну стручну литературу која се објављује а везана је за ову тему) буду буквално злостављани од стране оних који су увек и само свађалачки расположени и једноставно одбијају да прихвате чињенично стање, не због незнања, не због тога што су неспособни да схвате (јер су и те како и паметни и образовани), него због чистог српског ината и жеље да се иде уз длаку по сваку цену и да се истера своје... Прћић, Твртко, Речник географских појмова, стр. 40 Бермингам (онај у Енглеској) и Бермингхам (онај у Америци). Клајн и РЈН на стр. 15 каже Бермингем, боље него Бирмингем. Дакле, како год окренеш, први део речи је Бер а не Бир. ...Наравно, ово све пада у воду, уколико цењени Администратор ет ал. не признају Одлуку 44 Одбора за стандардизацију српског језика као и препоруку истог да се у транскрипцији са енглеског узимају у обзир решења која је дао проф. Прћић, а не Правопис.

--Јагода испеци па реци 22:48, 1. септембар 2010. (CEST)

И даље чекам на Јакшин доказ да лингвисти не препоручују кориштење Прћићевих рјечника прије него што изађе нови Правопис. Овдје видимо како у основној школи није научио (или није ни хтио?) да избјегне селективно цитирање у своју корист.

--PointDread (разговор) 20:23, 2. септембар 2010. (CEST)

Ђико, погледај следећи наслов. Перица Ждерица ће од ове јесени бити и према вашим критеријумима званично тата мата за енглеску транскрипцију. Као што рекох, једва чекам да видим Јакшу и остале како поштују оног кога су до јуче називали најпогрднијим именима.

--Јагода испеци па реци 03:05, 4. септембар 2010. (CEST)

Чекање на нови Правопис сигурно ће шкодити, јер се на Википедији мора озваничити праћење актуелне језичке норме, без обзира на број или доступност приручника у којима је описана или на проблеме с излажењем Правописа. Садржај чланка и литература на којој се заснива немају никакве везе с овом темом, чак је и његов наслов само један од случајева у којима се норма игнорише на Википедији.

--PointDread (разговор) 20:21, 4. септембар 2010. (CEST)

ЕПИЛОГ

Што се Бирмингема тиче, Прћић је променио мишљење и ипак га оставио у устаљеном облику, дакле Бирмингем. Кад сазнам још нешто битно, јавићу. А ви, видите шта ћете с тим информацијама.

--Јагода испеци па реци 22:58, 28. октобар 2010. (CEST)

Наведени цитати су мање од 5% текста који је откуцан на ову тему. Истичу се синтагме: „праћење актуелне језичке норме“ и „људи који УМЕЈУ да тумаче правопис“. Обадве - без икаквог значења. Криви нису они који су износили ово мишљење, већ администратори који су им безрезервно повлађивали. Прихватали су њихове аргументе без обзира на Правопис, и без обзира на већински став заједнице. Изгледа да тата мате за енглеску транскрипцију нису у моди код уредника Правописа.--Јакша (разговор) 22:16, 1. новембар 2010. (CET)

Ja bih zamolila nekog od administratora da upozori korisnika Jakšu da nije u redu kopirati ono što su drugi pisali po drugim stranicama i u drugo vreme i lepiti kao da su to sad pisali. Ako želi da citira nekog, neka upotrebi odgovarajući šablon. Ako se neko ubrzo ne bude javio i reagovao, ja ću obrisati sve svoje izjave odavde koje je Jakša zalepio, jer su MOJE i ja ne želim da budu ovde nečijom tuđom voljom u ovom obliku. --Јагода испеци па реци 22:27, 1. новембар 2010. (CET)

Оригинална времена су забележена, т.ј. свака зверка је благовремено оставила свој траг.--Јакша (разговор) 22:36, 1. новембар 2010. (CET)

Не видим уопште сврху цитирања нити подсјећања како се ко понашао. Важно је да је нови Правопис изашао, и да је донекле средио стање, и сада знамо како се тачно шта каже и како шта иде. Какве има сада користи од тога што је неко можда у прошлости раније погрешио и томе сл. Као да ће се понизно извињавати због тога, погнути главом и достојанствено покушавати да себе правда. Наслађивање уопште није потребно и не видим разлог зашто би такве ствари покретали. Боље би било да нови корисници који имају увид у нови Правопис да формулишу овдје на Тргу неке главне разлике у односу на претходне, или да покушају представити рјешења Правописа око неких ствари о којима смо ми овдје често пута расправљали. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:38, 1. новембар 2010. (CET) с. р.

Jakša, razmislila sam malo, i i dalje mi se ne dopada da se s mojim citatma igraš slagalice i da ih uklapaš u kontekste prema sopstvenim potrebama. Ili navedi linkove ka tim mojim izmenama, ili ću ja to sve obrisati. Nemaš ama baš nikakvo pravo to da radiš. Što se likovanja tiče... Nema tu šta da se likuje. Pravopis je izašao i transkripciju sa engleskog je pisao Prćić. Tako da meni apsolutno nije jasna poenta ovog Jakšinog javljanja. --Јагода испеци па реци 22:41, 1. новембар 2010. (CET)

Ни мени није јасно откуд неко може уопште ликовати. И зашто би неко заузимао навијачку страну око тога који је лингвиста био носилац транскрипције? Такво нешто је заиста ружно и непримјерено. Остаје позив корисницима који су упознати с новим Правописом да изнесу неке његове различите одредбе у односу на стари Правопис. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:45, 1. новембар 2010. (CET) с. р.

Није ми жеља да било кога понижавам, нити да се наслађујем нечијим поразом или нечијом победом. Али ... на ову тему је написано тоне текста, безброј гласања итд. Ако нешто треба да проистекне из тога, то су начини како да се такви проблеми у будућности реше без конфликта. У противном, ето опет Дрејда чим Прћић објави чланак у, рецимо, Куриру. По њему ће одмах тад Правопис да постане превазиђен. Не умем да правим линкове, а не видим да је ичије право повређено на овај начин. Све што се напише на википедији је јавно добро.--Јакша (разговор) 22:54, 1. новембар 2010. (CET)

Види, Јакша се ипак предомислио и вратио, само што је заборавио (?) да се Прћићу није давала предност на оснoву чланка у Куриру, већ на основу Одлуке 44 Одбора за стандардизацију српског језика и коментара Ивана Клајна који је добио Правопис на рецензију и потврдио да Прћић и даље на њему ради. И ко је преправио чланак на Бирмингем када се испоставило да не важи Бермингам? Рекли смо да се предност даје Прћићу док не изађе нови Правопис, сад је изашао, дајемо му предност. Не видим никакве недосљедности.

Немам ништа против горњих цитата (боље да не цитирам шта је Јакша све написао о Прћићу), само бих напоменуо оно најбитније: да су Прћићева правила укључена у нови Правопис, без обзира на то што се поједине одреднице у правописном рјечнику не слажу с њима. Шта то значи? То значи да се исплатило дугогодишње истрајавање на Прћићевим правилима умјесто на онима из Правописа из 1993. То значи да можемо одахнути, јер није био прихваћен захтјев да се безброј чланака враћа на транскрипције по Правопису из 1993. (што бисмо морали урадити, јер нисмо могли непринципијелно изузети само Бирмингем због географских атласа или навика појединих корисника, а све остало оставити по Прћићу).

Једина је разлика у томе да ако нови Правопис даје неку одредницу која се не слаже с Прћићевим рјечницима, нови Правопис има предност. Свако друго име и даље се транскрибује по Прћићевим правилима и његовим рјечницима. И реците, ко је заслужан за то да сада не морамо премјештати безброј чланака на транскрипције по Прћићу? Слаја, Јагода и остали корисници који су упорно истрајавали на савременој језичкој норми. Ко је тражио да буде Бирмингем због старог Правописа и тиме угрожавао безброј других чланака који су већ били у складу с Прћићем и које бисмо морали исто тако премјестити на транскрипције по старом Правопису? Јакша.

За крај, цитираћу још нешто што сам тада написао на разговорној страници о Бирмингему, јер показује да смо били предвидјели и ову евентуалност:

Нисам написао да важи Бермингам на основу будућег Правописа (јер као што сам горе образложио, немамо кристалну кулгу), већ само да Прћић ради на будућем Правопису, зато да бих читаоцу објаснио зашто се Прћићу даје предност. --PointDread (разговор) 18:16, 12. септембар 2010. (CEST)

--PointDread (Појнт Дред) (разговор) 23:24, 1. новембар 2010. (CET)

Све је у реду. Ето, ја, убог, неписмен и слеп код очију наслутих грешан да ће Прћићево решење наћи пут ка корпи за отпатке. Знам да ћеш упорно истрајати на свом упливу на википедији да би свима доказао каква си величина у тумачењу Правописа, чак и оних ненаписаних. Ваљда да уштедиш другима труд, себи си доделио признање за заслуге. Благо српској језичкој култури са таквим подвижницима. А, сад, брзо код администратора и тражи да ме блокирају на пар година.--Јакша (разговор) 00:08, 2. новембар 2010. (CET)

И шта, требало је да одступамо од Прћића само у овом конкретном случају због твог предосјећаја? Ниси имао никакве аргументе утемељене у норми, само си тражио да се поступа у складу с Правописом из 1993, чија су правила сада одбачена и замијењена Прћићевим. Да, одбачена и замијењена правилима управо оног професора којег си покушао сврстати у аматере, без обзира на поједина одступања у правописном рјечнику. Транскрипција Бирмингем није смјела нарушити општи принцип, наиме, да се на Википедији морало транскрибовати по Прћићу зато да би већина чланака била усклађена с новим Правописом чим изађе. Је ли овај принцип био исправан? Јесте, јер сад морамо преправити само понеке наслове, а не покретати масовну акцију П 93 → П 10. Да смо дозволили Бирмингем, ко зна колико бисмо других наслова морали уназађивати и онда поново враћати на транскрипције по новом Правопису, јер си упорно био игнорисао Одлуку 44 и остале информације о томе ко ће писати ово поглавље у новом Правопису. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 00:34, 2. новембар 2010. (CET)

Није ми жеља да било кога понижавам, нити да се наслађујем нечијим поразом или нечијом победом. Али ...

hehe... Da nije tragično, bilo bi smešno. Ako ti nije namera da bilo koga ponižavaš i vređaš, čemu onda ti silni citati i uopšte, u čemu je onda poenta ovog tvog oglašavanja? I dalje izvrćeš tuđe reči, i tumačiš ih kako je tebi drago. Bermingam je bio pravilna transkripcija do izlaska novog P10. Nakon toga, više nije. To nije ništa ni neobično ni strašno, nije ni prvi ni poslednji put da norma nešto propisuje, pa u sledećoj verziji promeni svoje propise. No, ti si se uhvatio za to da je novi P IPAK odlučio da bude Birmingem, i sad kao nešto tu likuješ, a namerno zaboravljaš činjenicu da smo Dred i ja bili u pravu, a to je da je ipak Prćić pisao transkripciju za engleski. Da, baš taj "profesorčić engleskog na tamo nekom provincijskom fakultetu" i koje sve gadosti nisi izrekao o tom čoveku koji ti ama baš ništa nije skrivio, baš je on eto, ipak na kraju učestvovao u izradi P10, kako smo to Dred i ja rekli, i koji ćeš, očekujem, kao vrsni i strasni branilac "važećih Pravopisa", poštovati od A do Š (čak i ako ti se ne dopadnu neka rešenja propisana istim) od sad pa na dalje, i da više neće biti besmislenih svađa i rasprava, kao i da više nećemo morati da trpimo tvoja neukusna vređanja kako drugih korisnika, tako i lingvista stručnjaka. --Јагода испеци па реци 00:37, 2. новембар 2010. (CET)

1. Цитирање на начин на који је Јакша урадио није противно правилима; туђе изјаве се редовно цитирају и то што је Јакша направио "колаж" не значи да је изгредио. 2. ово је, ефективно, ликовање, што није лепо. Да, до изласка П 10, поштовали смо стару норму, која је укључивала транскрипциона решења проф. Т.П, а сада поштујемо само и искључиво П 10 (докле год не изађу нови декрети о прихватању неких других приручника као правила, мада се искрено надам да до тога неће доћи). Не видим проблем у томе. Да, до пре пар дана је било правилно рећи Бермингам, а сада је правилно рећи Бирмингем. Па шта? Зар је због тога потребно правити папазјанију на Тргу? Да, вођене су километарске расправе, али овим се само долива уље на ватру. То што је било, остало је иза нас и жали боже времена изгубљеног на испразним разговорима. Због тога, хајде да мислимо о будућности, а не да се осврћемо за тим шта је некад било. 3. Јакша, такав дискурс какав водиш није допустив. Замолио бих те да престанеш са омаловажавањима и да се цивилизовано и са поштовањем опходиш према свим члановима. То важи и за све (чисто да не буде да имам нешто лично против Јакше). --филип ██ 01:47, 2. новембар 2010. (CET)

„Бермингам“ није постојао у српском језику ни између два Правописа, ни било кад, изузев у једном оригиналном истраживању. Ова кратка дискусија ме је подсетила да је моја одлука да се повучем са рада на википедији исправна. Ко је вас познавао...--Јакша (разговор) 02:09, 2. новембар 2010. (CET)

Јакша, нема чему да се радујеш. Да ли је теби јасно да ће се и даље (и с мање расправа, надајмо се) транскрибовати по Прћићу када правописни рјечник не даје конкретну одредницу, јер су Прћићева правила сада у новом Правопису? Вјероватно због обима, правописни рјечник и нема сваку одредницу из Прћићевих рјечника, него само понеке одреднице као и раније! Неће се гледати у атласе, неће се гледати у уџбенике, неће се гледати у стари Правопис, неће се узимати у обзир навике појединих уредника, већ само модификовати досадашњи поступак који ти сматраш оригиналним истраживањем, тако што ћемо провјерити да ли Правопис у свом релативно малом рјечнику већ има неку укоријењену транскрипцију. То је све и срећом то је ситна измјена. А с обзиром да смо се сложили како слободно можеш цитирати шта сам ја рекао, додаћу само један твој цитат о аутору транскрипционих правила у новом Правопису:

Хоћу, променићу где год наиђем на неправописне глупости. Да ли ти је аматер Прћић нека фамилија па се хваташ за њега као пијан плота? Потпуно ми је јасно зашто његове идеје наилазе на подршку међу слабије образованим Србима. Они сматрају да је језик бољи уколико више „личи“ на енглески.

--Јакша (разговор) 23:50, 30. август 2010. (CEST)

Дакле, уредници Правописа наводно су слабије образовани Срби, јер су се усудили да прихвате његову основну идеју, тј. његова транскрипциона правила. Бирмингем је ситница коју ипак нисмо смјели оставити у овом облику док није изашао нови Правопис, иначе бисмо нарушили принцип да једино савремена језичка норма може одређивати транскрипцију на Википедији.

--PointDread (Појнт Дред) (разговор) 06:55, 2. новембар 2010. (CET)

Цитирање на начин на који је Јакша урадио није противно правилима; туђе изјаве се редовно цитирају и то што је Јакша направио "колаж" не значи да је изгредио.

Да, тачно, али то је урадио тек након моје опомене. Првобитно није било тако. Хвала на остатку коментара. --Јагода испеци па реци 13:58, 2. новембар 2010. (CET)

Анастасија или Анастазија

Како се транскрибује руско име Анастасия, Анастасија или Анастазија? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:22, 2. новембар 2010. (CET) с. р.

Anastasija. --Јагода испеци па реци 21:49, 2. новембар 2010. (CET)

Три фазе

Шта је правилније; трофазни одговор или трифазни одговор, нпр. неке појаве, феномена, болести? Хвала--Mile MD (разговор) 15:42, 6. новембар 2010. (CET)

Ја знам за трофазну струју, а никад нисам чуо ни за шта трифазно. --филип ██ 19:46, 6. новембар 2010. (CET)

_____________________________________________________________________________________________________

Питање које сам поставио односи се на три фазе поремећаја код једне болести?

Ево грубог превода (уз помоћ гугла) са руског шта све означава појам фаза као би се неко изјаснио шта је правилније трофазни или трифазни поремећај:

• Фаза осцилације - аргумент Описујући хармоника осциловања процес.
• Фаза - је вредност аргумента синус или косинус функција у једначина хармонијског вибрација
• Термодинамички фаза - термодинамичке равнотеже стање материје је квалитативно разликује у њихове *физичке особине од осталих равнотеже државе исте супстанце.
• Фаза (у стратиграфија) - део века, термин није прихваћена
• Фаза (од грчког -. Гласком изглед) - период у фази развоја и појава, фаза

У електротехнике у колоквијалном значењу - жице повезане са неоснованог терминалима генератора (види трофазни систем снабдевања снага).

• Фаза (АСЦ), - посебно стање људског мозга, што остаје јасно савести и разумевање, али сензорне перцепције света се не дешава.
• Месец фаза (астрономија)
• Фаза (шах)
• Геометријски фазе, односно фаза Панцхаратнам - Бери
• РЕМ фазе сна
• Фаза стање - униформу хемијског састава и физичких особина супстанци
• Фаза правило - правило "фазе Гибс, закон физике, хемије, физичке хемије
• Фазна - Електротехнички
• Урезивање фази
• Фаза економског раста
• Минералошке фаза правило - минералогије

Хвала на помоћи--Mile MD (разговор) 16:36, 7. новембар 2010. (CET)

Ако нешто има три фазе, онда је трофазно, никако трифазно. Миле, не бих ти препоручила да користиш аутоматске преводиоце, а поготову код стручних текстова, јер свака струка има свој жаргон, а Гуглов преводилац не уме ни обичан текст дса преведе иоле пристојно, а камоли стручне. --Јагода испеци па реци 16:39, 7. новембар 2010. (CET)

Овај медицински израз није преведен са гугла већ је изворно наведен из наше литературе. Како га разни оутори наводе као; трофазни поремећај и трифазни поремећај, био сам у дилеми који је правилнији. Хвала на помоћи.--Mile MD (разговор) 16:47, 7. новембар 2010. (CET)

Велико слово

Чини ми се да сам негдје прочитао да је у новом Правопису враћено писање великим словом за случаје када се не пишу имена поглавара, већ њихове титуле, онда када се тачно зна на кога се мисли. Је ли то тачно, или није? И има ли неких измјена у вези сличних ствари у новом Правопису? --Жељко Тодоровић (разговор) 15:39, 7. новембар 2010. (CET) с. р.

Није поглавара, него 'свети' код светаца. Већ сам рекла то Горану, требало би да неко ко има бота проба да среди то. --Јагода испеци па реци 15:49, 7. новембар 2010. (CET)

Добро, знам за то. То сам већ овдје прочитао. Него мислим да сам на неком форуму или нечему сл. прочитао нешто у вези ових поглавара, али можда сам и погријешио. У сваком случају хвала. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:50, 7. новембар 2010. (CET) с. р.

Уколико се на том форуму не цитира дословце нови Правопис, то нема никаквог значаја. Има, уосталом, овде корисника који га већ имају, па замоли њих да погледају.--Јагода испеци па реци 16:13, 7. новембар 2010. (CET)

Pomoć oko transkribovanja

Molim za transkribovanje imena;

• Théodore Sivel француски балониста умро од последица хипоксије у току лета балоном на висини иѕнад 7000 м--Mile MD (разговор) 22:12, 11. новембар 2010. (CET). (ово не знам, нисам нашла ни ко је то, ни ИПА) - Theodore Sivel - Теодор Сивел
• Josepha Croce-Spineli ovo je Joseph, ne Josepha — Жозеф Кросе Спинели
• Gaston Tissandierie — Гастон Тисандјери
• Oliwer Wendell Holmes — Оливер Вендел Холмс
• Joseph Lister — Џозеф Листер
• Crawford Long — Крофорд Лонг
• James M. Venable — Џејмс М. Венабл
• Horace Wells (izvinjavam se moja greska, hvala na trudu--Mile MD (разговор) 22:12, 11. новембар 2010. (CET)) — овај човек не постоји, на свим википедијама постоји само Horace Wells, а Horacy Bunar само на хрватској. Дакле, у питању је Horace Wells - Хорас Велс (Изгледа да је неко користио аутоматског преводиоца... —Lampica ☎ 21:46, 11. новембар 2010. (CET))
• Humphrеy Davy — Хамфри Дејви
• Thomas Beddoes — Томас Бедоуз
• Danielsville у Џорџији — Данијелсвил

Hvala na pomoći.--Mile MD (разговор) 10:20, 11. новембар 2010. (CET)

--Јагода испеци па реци 12:11, 11. новембар 2010. (CET)

Мање исправке:

• Theodor Sivel правилно је Theodore Sivel - Теодор Сивел
• Josepha Croce-Spineli правилно је Жозеф Кросе Спинели
• Gaston Tissandierie — Гастон Тисандјери
• Crawford Long — Крофорд Лонг
• James M. Venable — Џејмс М. Венабл
• Horacy Bunar — овај човек не постоји, на свим википедијама постоји само Horace Wells, а Horacy Bunar само на хрватској. Дакле, у питању је Horace Wells - Хорас Велс

--62.68.98.179 (разговор) 19:33, 11. новембар 2010. (CET)

Горњи Вејлсов апел има правописну грешку

Би ли неко од оних који то могу, исправио ово у овом горњем апелу Џимија Вејлса:

Рећи ћу само да су неки пословни људи били скептични у вези СА ИДЕЈОМ идеје да се волонтери

Фала.--Јагода испеци па реци 20:51, 12. новембар 2010. (CET)

Oce li neko ovo ispraviti, ili vas bas briga? --Јагода испеци па реци 12:41, 16. новембар 2010. (CET)

Арчибалд Рајс

Да ли је Рудолф или Родолф? Да ли је Арчибалд или Архибалд? --Ђорђе Стакић (р) 06:54, 13. новембар 2010. (CET)

Да ли је битно како се његово име изговара на немачком језику или како га је он сам прилагодио српском језику? Никола (разговор) 07:11, 13. новембар 2010. (CET)

Rudolf je sigurno, jer je na nemačkom Rudolph (pogledati nem. vikipediju). Arčibald verujem da je prilično prisutno tako da ne treba da se menja u Arhibald... Rekla bih ja... --Јагода испеци па реци 12:48, 16. новембар 2010. (CET)

Код нас је познат као Арчибалд, а не Архибалд, тако да транскрипција тог дела имена не долази у обзир. У српској литератури сам виђао и облик Рудолф и облик Родолф. Мислим да се штос тога крије у говорном простору. Можда је као младић, док је био у Немачкој, зван Рудолф Архибалд, но кад је отишао у Швајцарску вероватно је прилагодио своје име тамошљим потребама. Наиме, швајцарски немачки се разликује од стандардног, јер је на њега доста утицао француски. Те је можда и природно што је Рудолф постало Родолф а Архибалд Арчибалд. --Новак (разговор) 13:09, 16. новембар 2010. (CET)

Mislim da je Rudolf Arčibald Rajs. Sad sam se setila da je moja osnovna škola promenila ime u Arčibald Rajs. --Јагода испеци па реци 11:02, 17. новембар 2010. (CET)

Нисам сигуран да ли се назив неке установе може прихватити као референца. Релевантније референце су књиге, а у предговорима књиге Чујте Срби јавља се и облик Родолф и облик Рудолф, у зависности од издавача. Но мислим да је облик Рудолф чешћи. Дакле, ако се садашњи облик у чланку мења у Рудолф, онда је потребно поставити напомену да се јавља и облик Родолф. Онда би било пожељно направити и преусмерење са тог облика, и исправити на облик Рудолф на осталим српским језичним пројектима. --Новак (разговор) 14:26, 17. новембар 2010. (CET)

Nisam rekla to zbog Rudolfa, nego zbog Arčibalda. Škola nosi ime Arčibald Rajs, a ne Rudolf Arčibald Rajs. Što se tiče komentara da li ime neke institucije može ili ne može biti reper... Paaaa... Valjda nisu toliko glupi da sami sebe nazovu pogrešnim imenom.... Što se tiče TVOJE reference, nije ništa jača od moje. Najrelevantija referenca bi bila neka LINGVISTIČKA literatura, ali u njenom odsustvu, dobro je i ovo moje i to tvoje. --Јагода испеци па реци 16:31, 17. новембар 2010. (CET)

Christian Dietrich Meier Zender

Глумац рођен у Перуу, као што видите два презимена су му на немачком (мама му има швајцарске крви). На нашој Њики стоји као Кристијан Мејер. Зар није природније да је Кристијан Мајер на српском?

Strana imena se ne transkribuju prema "prirodnosti", nego prema pravilima transkripcije u srpski jezik. A Transkripcija sa nemackog kaze:

AI, EI, AY и EY — АЈ: Maier, Meier, Mayer, Meyer — Мaјер; Kaiser, Keiser — Kajzer; Frei, Frey — Фрај.

--Јагода испеци па реци 10:23, 16. новембар 2010. (CET)

Jagoda, treba da ponovo pročitaš gorenapisanu primedbu. Pitanje je zašto nije transkribovano po pravilima za nemački jezik kad je nemačko prezime. --Sič (Cosa dici?) 13:04, 16. новембар 2010. (CET)

Ne razumem primedbu. Čovek je pitao kako je pravilno, ja sam odgovorila. U čemu je problem? Osim toga, ne vidim da stoji "zašto nije transkribovano po nemačkim pravilima", nego "zar nije prirodnije". A tu ima razlike, jer "prirodno je" je subjektivan pojam, "po pravilima" nije. --Јагода испеци па реци 10:59, 17. новембар 2010. (CET)

Дакле, треба Мајер. Бићу слободан да исправим то ако већ неко није. Хвала обома.--Миланче (разговор) 23:40, 16. новембар 2010. (CET)

Nema na čemu, Milanče. I drugi put. --Јагода испеци па реци 10:59, 17. новембар 2010. (CET)

Женски облици именица за поједине функције, професије, занимања..

Има много облика за које нисам сигуран, али ме тренутно занимају:

• Психолог, социолог (и остали "олози")
• Судија

• тужилац, мислилац (И остали на "ац")

ако још нешто буде, дописаћу...--В и к и в и н др е ц и 16:42, 17. новембар 2010. (CET)

Nemaju sva muška zanimanja odgovarajući ženski oblik. U poslednje vreme počela su da se koriste mnoga koja ranije nisu postojala, pa nam se svakako čine vrlo čudnim. Npr:

• Psihološkinja, sociološkinja, biološkinja itd...
• Sutkinja

Za tužiteljku i misliteljku nisam sigurna, ali ne vidim koji bi drugi oblik mogao biti... --Јагода испеци па реци 17:04, 17. новембар 2010. (CET)

Мишљења су подељена и питање је који извори користе наведене женске облике. Постоје мишљења да женске облике не треба форсирати кад су занимања у питању, јер се на тај начин устаљени називи занимања (и углед који она имају) приписују само мушкарцима, док се истицањем женског пола омаловажава допринос жена, као да оне свој посао раде „на женски начин“, другим речима, као да не раде свој посао онако како он у ствари треба да се ради. --Звездица (разговор) 13:30, 18. новембар 2010. (CET)

Не разумем, како то мислиш, питање је који извори користе наведене женске облике? Наведени женски облици су направљени у складу са правилима творбе речи у српском језику. Сасвим је друга ствар да ли их треба или не треба користити на Википедији, али то и није била тема овог питања, већ искључиво како гласе ти облици. Ако је питање да ли треба или не треба користити те облике, треба о томе онда отворити расправу по утврђеној процедури. А то поистовећивање женских облика са "женским начином рада" и шта заправо "женски начин рада" значи јесте чист сексизам. Не постоји женски и мушки начин рада, осим у главама сексистички настројених ликова који а приори ниподаштавају и омаловажавају жену као биће. Такви ставови колико је мени познато, овде нису добродошли. --Јагода испеци па реци 14:39, 18. новембар 2010. (CET)

Управо је форсирање женских облика који нису устаљени сексистичко, јер се праве поделе тамо где не би смело да их има. Иначе, ови облици су проблематични и са лингвистичког становишта. Да ли се, на пример, реч суткиња налази у релевантним речницима, граматикама? --Звездица (разговор) 17:27, 18. новембар 2010. (CET)

Није ми био циљ да започнем расправу, већ ми треба неколико облика за чланке које ћу ускоро писати. Могу да разумијем оба мишљења, али бих додао да мислим да треба да постоји адекватни женски облик за сваку професију/занимање, као што постоје мушки облици за скоро сваку професију, чак и оне које су у прошлости сматране више "женским занимањима", али замислите да занимање мушкарца гласи куварица, мислим да нико не би пристао на то.--В и к и в и н др е ц и 16:40, 19. новембар 2010. (CET)

Ја заиста нисам желела да започињем никакву расправу, само сам одговорила на постављено питање. Такође, као што сам већ рекла, не мислим да је ово право место за дискусију о оправданости женских облика занимања. Слажем се да не треба пошто пото инсистирати на женском облику (штавише, ужасава ме помисао да ме неко назове преводилицом а не преводиоцем), али исто тако мислим да женски облици, кад су логични и устаљени, треба да се користе и да нипошто не значе степен ефикасности. Суткиња јесте женски облик именице "судија", и користи се, не много, али се користи. Моје лично мишљење је да је именица страшно ружна, али... Појављују се други проблеми ако користимо реч судија за жене судије, јер именица судија јесте именица мушког рода и мора се слагати у глаголу у роду, тако да никако не можемо рећи Судија је рекла, него само Судија је рекао, тако да ако желимо нагласити да је судија ипак жена, онда морамо да се довијамо на разноразне начине, нпр. Госпођа судија је рекла, и сл. Опет, мислим да се о овоме може (и пожељно је) расправљати, али не овде, него да се лепо отвори страна за предлог за гласање, тј. дискусију о коришћењу женских облика на њики, па тамо можемо надугачко и нашироко о овоме. Овде, по мом мишљењу, треба само одговарати директно на постављена питања. --Јагода испеци па реци 17:00, 19. новембар 2010. (CET)

Требало би судија и судиница (по аналогији са комшија и комшиница). --Звездица (разговор) 16:53, 19. новембар 2010. (CET)

Женски облици нису још прецизно одређени правописним нормама, тако да и међу лингвистима има много спорења око тога. Свака страна има своје аргументе по том питању, али Википедија се треба држати ван тога, и пустити лингвистима нека раде свој посао. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:57, 19. новембар 2010. (CET) с. р.

Поставила сам питање на основу које референце се тврди да је суткиња исправно, али нисам добила одговор. --Звездица (разговор) 17:55, 19. новембар 2010. (CET)

Суђаја је именица која постоји, али не верујем да вам се допада.--Јакша (разговор) 21:30, 30. новембар 2010. (CET)

Joachim

Како се правилно транскриптује ово немачко име? Јоахим или Јоаким? У већини случајева сам видео Јоахим, али само неколико наслова носе назив Јоаким (1, 2). --Новак (разговор) 17:54, 17. новембар 2010. (CET)

Hm, pravopis ne kaže ništa po tom pitanju. Samo, "najčešće kao H, u nekim imenima kao K, a u imenima fr. porekla kao Š. Ja bih rekla da je Joakim. Možda neko ko živi u Nemačkoj/Austriji može da kaže nešto određenije... --Јагода испеци па реци 21:47, 17. новембар 2010. (CET)

Управо сазнах од људи који живе у Аустрији да се ово име ипак изговара са Х. Дакле, Јоахим би била правилна транскрипција...--Јагода испеци па реци 22:58, 17. новембар 2010. (CET)

Хвала на одговору. Одох да преименујем она два горе наведена чланка. --Новак (разговор) 23:24, 17. новембар 2010. (CET)

Транскрипција

• Jean-Paul Costa (француз)- Žan-Pol Kosta
• Christos Rozakis, (грк)- Hristos Rozakis (ipak ide u -z :) )
• Nicolas Bratza,(британац српског поријекла- Sir Nicolas Dušan Bratza)- Nikolas Braca
• Peer Lorenzen,(данац)- Пер Лорензен
• Françoise Tulkens,(белгијанац)- Франсоа Тилкан
• Josep Casadevall,(из андоре)- Đuzep Kasadevalj
• Giovanni Bonello,(малтежанин)- Ђовани Бонело
• Lech Garlicki,(пољак)- Leh Garlicki
• Khanlar Hajiyev,(азербејџанац)- Ханлар Хаџијев
• Egbert Myjer,(холанђанин)-
• David Thór Björgvinsson,(исланђанин) - Давид Тор Бјергвинсон --> (Давид Тоур Бјергвинсон) по Правопису --ИванМ. (разговор) 10:10, 20. новембар 2010. (CET)
• George Nicolaou,(са кипра)- (Ako je u pitanju Γιώργος Νικολάου onda je Jorgos Nikolau).
• Luis López Guerra,(шпанац)- Luiz Lopez Gera -- NE Luiz, nego Luis
• Ledi Bianku,(албанац)- Леди Бјанку
• Ann Power,(из ирске)- Ен Пауер
• Mihai Poalelungi(молдавац)-
• Vincent Berger- Венсан Берже

--В и к и в и н др е ц и 11:10, 20. новембар 2010. (CET)

Ево још имена за транскрибовање

• (Pierre-Cyprien Ore 1828-1891) Пјер-Сипријен Ор
• (Friedrich Trendelenburg 1844 – 1924) - Fridrih Trendelenburg
• (William Macewen 1848 – 1924) - Vilijam Makjuen
• (Carl Koller 1857 - 1944) - Karl Koler (http://en.wikipedia.org/wiki/Carl_Koller)
• (William Stewart Halsted 1852 – 1922) Вилијам Стјуарт Холстед
• (Carl Ludwig Schleich 1859–1922 ) - Karl Ludvig Šlajh
• (August Bier 1861–1949) - August Bir
• (Ernest Fourneau) - Ернест Фурно
• (Alfred Einhorn 1856 – 1917) - Alfred Ajnhorn
• (James Gwathmey) - Џејмс Гватми
• (Harold Griffith 1894 - 1985) - Harold Grifit
• (Peter Murphy) - Piter Marfi
• (Pedanius Dioscorides 40 - 90.п.н.е.) - Pedanije Disokorid (http://sh.wikipedia.org/wiki/Dioskorid)
• (James T. Clover) - Џејмс Т. Кловер
• (Mikuliczeva болест)(Johann-у von Mikulicz) - Mikuličeva bolest
• (Henri Gougerot)-француз - Анри Гужеро

Унапред захваљујем на помоћи око трансктрипције.--Mile MD (разговор) 18:08, 19. новембар 2010. (CET)

И још једно име за транскрибовање

• Gaël Duval (француз) - Гаел Дувал

Унапред хвала. --Вујке (^Раз_говор) 10:17, 28. децембар 2010. (CET)

Зар није Дивал? EOF; [sabate]$ talk; 14:45, 2. јануар 2011. (CET)

Немачки

• Градови у Рајна-Палатинату или градови у Рајни-Палатинату?
• CSU = ХДУ или ЦСУ?
• SPD = СПН или СПД?

-- Bojan  Razgovor  23:24, 19. новембар 2010. (CET)

ЦСУ и СПД. То су скраћенице, исто би било да сада BMW преводимо по оригиналну па онда правимо нову скраћеницу. --Алекс (разговор) 04:08, 20. новембар 2010. (CET)

CSU НИЈЕ Хришћанско-демократска унија тј. ХДУ него ХСУ о којој немамо страницу. http://en.wikipedia.org/wiki/Christian_Social_Union_in_Bavaria --Алекс (разговор) 04:35, 20. новембар 2010. (CET)

slovački: hrad = zamak a ne grad - svi članci pogrešnih prevoda

...vidi: Razgovor: Spisak tvrđava u Slovačkoj, Razgovor o kategoriji: Tvrđave u Slovačkoj --Vcesnak (разговор) 00:35, 27. новембар 2010. (CET)

Transkripcija sa slovačkog jezika

u uputstvu stoji da u slovačkom jeziku te, de. ne jeste umekšano i treba pisati tje , dje nje i u ćirilici:

тје, дје, ње мени је јасно да у српском језику постоји д и меко ђ тврдо т и меко ћ као и н и њ откада у српском језику постоји разумљиво речено умекшано али неразумлјиво и никада виђено са моје стране тј уместо ћ које се употреблјава као мекано т и како се то изговара... дали се дј изговара као ђ а ако се изговара тако зашто се тако и не пише као ђ ако је већ како се каже умекшано јер и словачки језик има само тврдо т и мекано ћ као и српски и никакве разлике у словачком и српском изговору слова ђ нема...

...колико ја знам Вук Карађжић је слово тј увео само да би се приближио изговору неких речи из Црне Горе и ово се само за те речи употребњава...

било би ми јако драго ако ово може да ми објасни неко од познавалаца језика --Vcesnak (разговор) 02:57, 27. новембар 2010. (CET)

još samo jedna sitnica; zašto se ova ista pravila u ovoj Vikipediji odnose i na češki jezik odnosno transkripciju iz češkog

--Vcesnak (разговор) 03:21, 27. новембар 2010. (CET)

Transkripcija i izgovor nisu jedno te isto, i pri transkripciji treba poštovati pre svega pravila transkripcije u srpski jezik, a ne povoditi se za izgovorom u stranim jezicima.

Što se tiče drugog pitanja, ne razumem. Transkripcija sa slovačkog odnosi se samo na slovački. Takođe, postoje u Pravopisu i pravila transkripcije iz češkog, ali ne vidim ih ovde. --Јагода испеци па реци 12:28, 2. децембар 2010. (CET)

... Hvala --Vcesnak (разговор) 17:10, 2. децембар 2010. (CET)

Ernst Leonard Lindelöf

Ово презиме ме интересује, фински математичар је у питању. Али презиме му је шведско, или бар кад се гугла добије се највише података из Шведске. Како на српски? Линделеф или Линделоф? Можда нешто треће?--Миланче (разговор) 22:28, 27. новембар 2010. (CET)

Prof. Rajić kaže da se finsko ö transkribuje kao e. Dakle, bilo bi Lindelef. --Јагода испеци па реци 21:46, 30. новембар 2010. (CET)

Приоритет треба дати примарним референцама. Дакле коректна референца би гласила: Проф. Рајић, Адаптација имена и назива из језика у Скандинавији, стр. 7, пасус 4. --Каштер (разговор) 15:25, 2. децембар 2010. (CET)

A link si našao na stranici koju sam ja navela. Sve je to jedno te isto. Isto piše i na jednom, i na drugom mestu. Ako ćemo baš da sitničarimo, primarna referenca nije ni taj link koji si dao, nego novi Pravopis u kom je prof. Rajić napisao poglavlje o transkripciji sa skandinavskih jezika .--Јагода испеци па реци 17:01, 2. децембар 2010. (CET)

Овдје говоримо о интернетом доступним референцама. Правопис то није (још). --Каштер (разговор) 09:21, 3. децембар 2010. (CET)

kako je pravilno napisati?

Hoú da napravim stranicu Nacionalna asocijacija Photoshop profesionalaca, interesuje me da li je ispravno napisan ovaj naslov, to jest da li se asocijacija piše malim ili velikim početnim slovom. ```Bojan Živković--Savke (разговор) 07:51, 29. новембар 2010. (CET)

Velika slova su u redu, ali Photoshop se može mirne duše transkribovati u Fotošop. --Јагода испеци па реци 21:44, 30. новембар 2010. (CET)

Los-von-Rom

Да ли се овај немачки назив транскриптује као Лос фон Ром или Лос фон ром? --Новак (разговор) 22:27, 30. новембар 2010. (CET)

Los fon Rom, jer Rom mu dođe Rim, zar ne? --Јагода испеци па реци 22:30, 30. новембар 2010. (CET)

Да, то му дође Рим. --Новак (разговор) 20:44, 1. децембар 2010. (CET)

Pomoć oko prevoda

• Naziva grada Bethesda (grad u državi Merilend)
• Metode (testa) u ginekologiji; „liquid-based thin-layer slide preparation“

Unapred hvala--Mile MD (разговор) 16:47, 1. децембар 2010. (CET)

Trebalo bi da je Betesda. Ovo drugo je malo teze tako da bi trebalo da proba neko sa boljim znanjem engleskog. --Алекс (разговор) 00:30, 2. децембар 2010. (CET)

Mala ispravka: Betezda. IPA: /bəˈθɛzdə/ zvucni zapis: http://dictionary.reference.com/browse/Bethesda?r=75

priprema tankog tecnog filma? Je l' moze kontekst ili cela recenica?--Јагода испеци па реци 00:52, 2. децембар 2010. (CET)

Jagoda, evo cele rečenice i mog pokušaja slobodnog prevoda (podebljano);

Jedna od novih metoda koja se zove „Tankoslojna priprema pločice (slajda) tečnih preparata“ (енгл. liquid-based thin-layer slide preparation) može olakšati traženje abnormalnih (prekanceroznih) ćelija.

--Mile MD (разговор) 07:53, 2. децембар 2010. (CET)

Priprema tankoslojne plocice bi trebalo da bude thin-layer slide preparation jer se thin-layer odnosi na plocicu, ne na pripremu (rekla bih ja, mozda gresim?), ali ne znam gde da udenem ovo liquid-based... Ti si dodao rec "preparat" koje nema u originaly, a liquid-based je pridev koji znaci da je nesto bazirano na tecnosti (bukvalno), tj. pretpostavljam, da je tecno. Da li priprema moze biti tecna? Ili se to mozda odnosi na plocicu? --Јагода испеци па реци 12:18, 2. децембар 2010. (CET)

Jagoda možda bi ovako bilo najbolje;

Jedna od novih metoda koja se zove „Primena pločice (slajda) sa tankoslojnim razmazom tečnosti“ (енгл. liquid-based thin-layer slide preparation) može olakšati traženje abnormalnih (prekanceroznih) ćelija.

--Mile MD (разговор) 13:37, 2. децембар 2010. (CET)

Joj, Mile, ne usuđujem se da ti kažem jeste ili nije . Da li ti znaš kako konkretno izgleda taj test i od čega se sastoji? Ako znaš, slobodno prilagodi opis onom što znaš, nema potrebe da se držimo originala po svaku cenu. --Јагода испеци па реци 17:04, 2. децембар 2010. (CET)

Meni najbolje zvuči: „Primena pločice sa tečnim filmom“. "Film" se koristi u mašinstvu pri izražavanju tankog sloja ulja pri podmazivanju i slično. --Алекс (разговор) 17:09, 2. децембар 2010. (CET)

Hvala na pomoći i evo konačne verzije teksta u kome sam prikazao ovu metodu:

Zato je u SAD, a nešto kasnije i u još nekim zemljama, uvedana primena nove metode uzorkovanja i interpretacije materaijala sa grlića materice, koja se zasniva na tzv „primeni pločice (slajda) sa tankoslojnim razmazom tečnosti“ (енгл. Liquid-based thin-layer slide preparation) koja može olakšati traženje abnormalnih (prekanceroznih) ćelija. Dosadašnji rezultati dobijeni primenom ove metode ukazuju da je ona jednaka ili još osjetljivija nego Papanikolau test. Kod ove metode ćelije sa grlića maternice se uzorkuju četicom, drvenom špatulom ili drugim instrumentom za prikupljanje materijala. (vidi sliku) Instrument (četkica, špatula) se zatim ispira u bočici sa tečnošću za konzervaciju (očuvanje) ćelija, i u što kraćem vremenu šalje u laboratoriju gde se priprema tankoslojni tečni preparat (staklena pločica-slajd) za vizuelno ili automatsko očitavanje rezultata,. Za automatsko očitavanje se koriste računarski čitači, (енгл. Computer automated readers), koji daju bolje, poboljšane rezultate očitavanja nalaza. Ova tehnologija koristi specijalni mikroskop, koji prenosi sliku ćelija u računar i računarski program koji vrši analizu slike i u njoj traži abnormalne (prekancerozne i kancerozne) ćelije.

--Mile MD (разговор) 00:16, 3. децембар 2010. (CET)

Hermann Junker

Да ли је Херман Јункер транскрипција имена немачког археолога нем. Hermann Junker? Хвала! Sanja разговорстраница 23:47, 1. децембар 2010. (CET)

Jeste. --Алекс (разговор) 00:05, 2. децембар 2010. (CET) Hvala! :) Sanja разговорстраница 00:06, 2. децембар 2010. (CET) Нема на чему, и други пут. --Алекс (разговор) 00:28, 2. децембар 2010. (CET)

УХО или УВО?

Pošto vidim da je u začetku neki rat izmenama, da navedem Ivana Klajna povodom uha/uva:

Uvo, uva pored uho/uha.

Takođe, Rečnik Matice srpske beleži i jedan i drugi oblik.

Dakle, i jedno i drugo je SRPSKO. Molim da se dogovorite da li će biti uvo ili uho, ali pri tom dajte valjane, a ne pseoudolingivističke argumente tipa uvo je srpsko, uho hrvatsko.

Молим да се ово што пре реши, јер сад имамо мешано месо, које у чланцима и није страшно, али у категоријама јесте, а трентуно имамо две категорије, Категорија:Ухо и Категорија:Уво. Ово што пре мора бити решено, а онда, једно преусмерити на оно друго (које буде било изабрано по договору и с ваљаним аргументима (нпр. медицински жаргон био би један од добрих аргумената, с обзиром да је језички и један и други облик исправан у српском језику)).

--Јагода испеци па реци 11:18, 8. децембар 2010. (CET)

Могу да потврдим да су и у стручној литератури (баш сам гледао у 10-так књига), оба термина подједнако заступљена. Поздрав! mickit 11:44, 8. децембар 2010. (CET)

Nemamo šta da se dogovaramo, ako je pravopisno ispravno napisano, i zvanično prihvaćeno na sr: vikipediji da se poštuje podjednako ćirilica i latinica i sve priznati izgori u srpskom jeziku mora se poštovati i prihvatiti izgovor i pismo korisnika (autora) prve verzije članka, i dajte prestanite da menjate pravopisno ispravno napisane tekstove.--Mile MD (разговор) 12:23, 8. децембар 2010. (CET)

Slažem se, s tim da u okviru istog članka treba da se koristi samo jedan termin, a treba se odlučiti i za jednu od kategorija koje je Jagoda pomenula. mickit 12:30, 8. децембар 2010. (CET)

Od 2006 na sr:vikipediji se primenjuje reč uvo, i svi tekstovi su prilagođeni tome a sada opet počinjenje na sr;vikipediji stara priča „trla baba lan da joj prođe dan.“. --Mile MD (разговор) 12:45, 8. децембар 2010. (CET)

Категорија са називом „Ухо“ је тек данас направљена, а пошто су оба термина исправна, одлучио сам да ипак садржај из те категорије вратим у категорију „Уво“ и да је потом обришем. mickit 12:58, 8. децембар 2010. (CET)

Одлично. Надам се да је онда тема заокружена и да неће бити више драме око (и ухо) овога. :) --филип ██ 15:45, 8. децембар 2010. (CET)

Ajd onda da se srede te dve kategorije i da opet imamo samo jednu... --Јагода испеци па реци 18:40, 8. децембар 2010. (CET)

Средили смо. mickit 18:53, 8. децембар 2010. (CET)

Nego, zar ne bi bilo bolje da se kategorija Uho preusmeri na kategoriju Uvo? --Јагода испеци па реци 18:41, 8. децембар 2010. (CET)

Таква врста преусмерења ниje препоручљива. Цитирам: Although it is possible to attempt to redirect categories by adding a line such as #REDIRECT [[:Category:Automotive technologies]] to a category, it is not generally recommended because of limitations in the MediaWiki software. Categories "redirected" in this way do not prevent the addition of articles to the redirected category. Articles added to the "redirected" category do not show up as in the target category. Until these issues are addressed (in future versions of the software), #REDIRECT should not be added to category pages. en:Wikipedia:Redirect#Category redirects mickit 18:53, 8. децембар 2010. (CET)

OKet. No problem. --Јагода испеци па реци 15:55, 9. децембар 2010. (CET)

Horace-Bénédict de Saussure

Да ли се код овог Швајцарца са француским именом de преводи или не? Треба имати на уму да је аристократа. --Новак (разговор) 19:16, 8. децембар 2010. (CET)

Прво, није добро транскрибовано. У фр. Х се не чита, па ће бити Орас, а презиме је Сосир, јер се У транскрибује као И. Да ли је ДЕ или ОД... Мислим да је свеједно. Лично бих оставила ДЕ. Какве везе има што је племић? --Јагода испеци па реци 12:56, 19. децембар 2010. (CET)

Pomoć oko prevoda

Molim za pomoć oko prevoda sa francuskog koji je potreban za transliteraciju teksta na stranici Fransoa Persi

• Bolnica u Parizu; L’Hôpital d’instruction des armées Percy – HIA Percy - Војна болница у Персију
• Gradovi; Montagney i Eylau (Francuska), - Монтање, Eylau - Ело (Ајлау на немачком) је место у Пруској где се одиграла једна од Наполеонових битки
• Pukovnija; Tallard - Тајар
• Regimenta; Berricavalerie - исправно је Berri-Cavalerie, где је Cavalerie коњица, коњички одред
• Ime žene; Anne Guilleminsin - Ан Гијменсан
• Orden St. Anne Rusije, orden Red Eagle Prusije (po mogućnost i ceo naziv ovih priznanja ukoliko neko zna) - Орден Святой Анны, Roter Adlerorden (за оба постоје чланци на страним википедијама)

Unapred hvala--Mile MD (разговор) 10:12, 9. децембар 2010. (CET)

Vintilă Ciocâlteu

Može li neko da mi kaže kako se čita na srpsom ime ovog rumunskog naučnika: en:Vintilă Ciocâlteu? --В. Бургић (реци...) 22:48, 9. децембар 2010. (CET)

Винтила Чокалтеу.

--Sly-ah (разговор) 01:28, 10. децембар 2010. (CET)

Fala, Slajo. --В. Бургић (реци...) 07:28, 10. децембар 2010. (CET)

Фројд - Sigmund Freud

Сигмунд или Зигмунд? --Новак (разговор) 00:56, 14. децембар 2010. (CET)

Зигмунд. --Алекс (разговор) 01:50, 14. децембар 2010. (CET)

Па можда кад би сада транскрибовали, али његово име је у српском устаљено као Сигмунд. Осим тога, Правопис експлицитно признаје да је у овим случајевима уобичајена транскрипција са „с“, чак и да је чешћа. EOF; [sabate]$ talk; 05:11, 14. децембар 2010. (CET)

Днiпропетровск

Треба ми неко да потврди да је на српском правилно Дњипропетровск, јер украјинско i умекшава сугласник н.--Миланче (разговор) 11:17, 17. децембар 2010. (CET)

За имена места у Украјини користе се устаљена имена из руског језика (по Клајновој препоруци). Дакле, Дњепар-Дњепропетровск.--Јакша (разговор) 01:51, 19. децембар 2010. (CET)

Знам то, него ме занима украјински назив транскрибован на српски. Појављује се у чланку име Днипропетровск па ме занима да ли је правилно Дњипропетровск.--Миланче (разговор) 23:40, 24. децембар 2010. (CET)

Требало би да је тако--Јакша (разговор) 02:35, 25. децембар 2010. (CET)

Помоћ око транскрипције

Ел Диабло ме је замолио да му помогнем око транскрипције назива страних бендова, који се могу видети на његовој корисничкој страници. Пошто нисам стручан за конкретну проблематику, молим заинтересоване да то погледају и да му помогну. Хвала пуно :) mickit 22:09, 23. децембар 2010. (CET)

Јат

По ком основу је Jat Airways - Јат ервејз? Ако преносите енглески у српски, морало би бити Џат. Ако иде Ј по томе што „знамо“ да је у питању југословенски, зашто онда не пишете на пример: Аустрија ервејз. По томе се види да су теорије о транскрипцији у српски произвољне и неконзистентне.--Јакша (разговор) 02:35, 25. децембар 2010. (CET)

То је тако зато што је Јат тако дефинисао своје име. Компанија је одредила да се пише Jat Airways и да се чита „јат“ а не „џат“. Напомињем да ово није закључак из онога како народ говори, ево нпр. свако јутро на Б92 има Јатова реклама са редом летења у којој се говори „јат“ па се може и чути. EOF; [sabate]$ talk; 02:52, 25. децембар 2010. (CET)

Јат је ваљда скраћеница од Југословенски Аеро Транспорт, па зато Јат, а не Џат... --Јагода испеци па реци 22:08, 26. децембар 2010. (CET)

У томе и јесте „проблем“ (мада га нема). Колико се сећам, када је мењано име у Jat Airways урађено је тако да Јат више није скраћеница, тј. сада више не значи ништа, једноставно је постала реч која је име компаније, али из неког разлога у енглеској верзији је остало то „J“ уместо „Y“. EOF; [sabate]$ talk; 22:35, 26. децембар 2010. (CET)

Ali, kojoj engleskoj verziji? Pa sama kompanija je sebi dala englesko ime sa J, tako da nema zašto da se menja. Da tako kažemo, original ime je Jat Airways, gde je Jat reč koju je sama kompanija smislila (opet uslovno rečeno, jer je nastala od ranijeg imena kompanije), i oni sami svoju kompaniju zovu /jat/ a ne /džat/, tako da nema osnova ni za promenu transkripcije, niti pisanja u nekoj eventualnoj engleskoj verziji, mada, ne vidim kakva bi to engleska verzija bila kad je već original na engleskom... --Јагода испеци па реци 22:47, 26. децембар 2010. (CET)

Ех, мораћу да пишем у математичкој нотацији, пошто нисам довољно прецизан на овом световном језику... ;) Баш то (што си сад објаснила) сам хтео да кажем оним првим коментаром. А под „енглеском верзијом“ сам мислио на нетранскрибовано име дакле у оригиналу на енглеском, где би „српска верзија“ била „Јат ервејз“. EOF; [sabate]$ talk; 23:15, 26. децембар 2010. (CET)

Е, онда смо се разумели... :) Дакле, енглеска верзија јесте заправо оригинално име које је сама компанија себи дала, тако да кад бисмо је писали са ипсилоном, писали бисмо погрешно име компаније. А српска верзија, тј. транскрибована верзија мора ићи са Ј јер сама компанија тако изговара ту прву реч. --Јагода испеци па реци 23:23, 26. децембар 2010. (CET)

Frigyes Riesz

Мађарски математичар. Да ли је правилна транскрипција Фриђеш Риес (Рис?)? EOF; [sabate]$ talk; 01:46, 26. децембар 2010. (CET)

Ваљда Фриђеш Ријес. --филип ██ 10:34, 26. децембар 2010. (CET)

А да, увек заборавим на то „ј“... Захваљујем ;) EOF; [sabate]$ talk; 16:53, 26. децембар 2010. (CET)

Епархије

Да ли се нешто промијенило у новом Правопису по питању писања административних јединица, рачунајући ту и епархије? Да ли се и даље пише епархија бачка и бачка епархија, без великих слова? И да ли се и даље садашње домаће административне јединице пишу малим словом, док се јединице у другим државама и оне историјске пишу великим? --Жељко Тодоровић (разговор) 22:02, 26. децембар 2010. (CET) с. р.

Епархије се у новом Правопису рачунају под „институције и њихове делове“ (велико почетно слово, а остала само ако се и сама та реч пише великим словом), па би било Епархија бачка, односно Бачка епархија (наведени примери „Епархија милешевска“ и „Епархија Хвостно“).

За административне јединице пише да се пишу великим почетним словом (а остале речи само ако се и сама та реч пише великим словом) и историјске и садашње („Јужнобачки округ“, „Нишки регион“, „Град Београд“ [као админстративна јединица]). Не видим да је поменута било каква разлика око домаћих и страних. Страна вишечлана, непреведена, географска имена пишу се свим великим словима, осим помоћних речи („Сијера Невада“, „Сијера де Авила“), али то нису адм. јединице. EOF; [sabate]$ talk; 23:38, 26. децембар 2010. (CET)

Хвала на помоћи, дакле треба да почнем да исправљам то с епархијама. Што се тиче разликовања домаћих и страних, мислио сам на то што се рецимо писало јужнобачки округ, али Московска област. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:37, 27. децембар 2010. (CET) с. р.

Изгледа да су упростили и уједначили у корист великог слова. EOF; [sabate]$ talk; 01:51, 27. децембар 2010. (CET)

Манастири

Било је већ раније истакнуто да се храмови пишу великим словима као нпр. Храм Светог Саве, а да ли се то односи и на манастире? Да ли дакле од сада треба писати Манастир Пећка патријаршија умјесто манастир Пећка Патријаршија? --Жељко Тодоровић (разговор) 01:04, 27. децембар 2010. (CET) с. р.

Верујем да то зависи од тога да ли је реч манастир званични део имена, ако јесте онда ваљда да. Није наведен ниједан пример где постоји реч манастир у називу, али је рецимо наведено „Високи Дечани“ (дакле, овде очито манастир није део имена). EOF; [sabate]$ talk; 01:51, 27. децембар 2010. (CET)

Уколико је тако, онда би требало писати Манастир Пећка патријаршија, пошто је појам Пећка патријаршија везан за нешто друго. Код свих осталих гдје није манастир у имену писати онако како се и зову. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:27, 27. децембар 2010. (CET) с. р.

Правопис

Требало би унети измене у тексту Википедија:Основе српског правописа. Хвала--Drazetad (разговор) 20:33, 27. децембар 2010. (CET)

Слажем се с овим, требало би то што прије урадити. Али нека се овај садашњи текст негдје похрани, да би се могло упоређивати старо-ново. Замолио бих оне који имају у посједу Правопис да се маше овог посла, што прије, уколико је могуће. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:44, 27. децембар 2010. (CET) с. р.

Општине и сл.

Да ли се према новом Правопису и даље општине пишу малим словом у називу, као нпр. општина Лесковац или ће бити Општина Лесковац? Исто важи и за санџаке, нахије, срезове итд. Да ли се пише Нахија Доња Мачва, или нахија Доња Мачва, и да ли се пише Срез Мостар или срез Мостар и томе сл.

И, укратко да не би гњавио пуно с овиме, да ли се све административне јединице (општине, градови, срезови, нахије, области, санџаци, епархије, области, окрузи итд.) када су дио званичног имена пишу великим словом? --Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 2. јануар 2011. (CET) с. р.

Пишу се великим словом ако се наводе у тој функцији, дакле ако се реферира на њихов статус административне јединице. Ево да цитирам:

Т. 56.Великим почетним словом прве речи пишу се називи административних јединица, историјских и савремених, друге речи само ако су саме по себи властита имена.

Примери: Београдски пашалук, Ваљевска нахија, Нахија Зворник, Санџак Срем, Сиринићка жупа, Жупа Брсково, Доња Саксонија, Војна крајина, Московска област, Београдска армијска област, Јужнобачки округ, Нишки регион, Град Београд (као административна јединица, рецимо: „Још нема конституисане органе Град Београд“, али: „Мора се град Београд повезати мостовима“).

Што се тиче оног горе предлога да се ажурирају правила, видео сам га, и пошто сам ималац новог Правописа покушаћу да бар нешто ажурирам, али не могу да гарантујем да ће то бити брзо. Пре свега ћу видети да ажурирам транскрипцију за енглески (а оставићу ово што је сад на подстраници као што је и предложено) EOF; [sabate]$ talk; 15:00, 2. јануар 2011. (CET)

Уколико је тако, то је онда велика промјена у односу на стари Правопис. Прије су се неке јединице писале малим словима, убрајајући ту и општине као нпр. општина Лесковац, а сада ће све ићи великим словом. Када се спомиње општина испред назива неког града увијек се реферира на њен статус административне јединице, тако да ће се од сада онда писати увијек великим словом. Треба водити рачуна да се то полако исправља како би привели Википедију стандарду новог Правописа. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:58, 2. јануар 2011. (CET) с. р.

Банатскобугарски језик

Да ли у српском језику постоји појам „Банатскобугарски језик“? И ако постоји, да ли има статус посебног језика? пс Знам да питање није директно везано за правопис, али нисам знао гдје друго да поставим ово питање. Надам се да то није велики проблем. Хвала на одговору. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:39, 3. јануар 2011. (CET)

Izvini, ali odakle ti to? Koji bi to uopste jezik bio, koji je to kontakt izmedju Bugara i Banacana da bi se moglo uopste govoriti o tako necemu? --Јагода испеци па реци 20:44, 3. јануар 2011. (CET)

Неко је поставио чланак „Банатскобугарски језик“, и колико сам видио, нема извора, а ни за тај језик нисам никада чуо. Тако да сам помислио да је то нечији политички чланак. Ако тај језик не постоји, онда би требало да га предложимо или за брзо брисање, или за брисање. Једини проблем је да ја нисам стручњак у овој области, па сам ради тога поставио ово питање на тргу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:56, 3. јануар 2011. (CET)

Ma to se neko salio. . To je za ekspres brisanje. --Јагода испеци па реци 20:58, 3. јануар 2011. (CET)

Хвала на одговору. Предложио сам чланак за брзо брисање. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:07, 3. јануар 2011. (CET)

Нема на чему, али погрешили смо, обоје. Ја тек сад погледах чланак и видех да га има и на другим википедијама и да је чак и референциран. Дакле, тако нешто ипак постоји, само га ја не бих називала језиком, него дијалектом бугарског језика. Ако већ нема никог ко се разуме у те ствари, онда га треба упоредити са оним на енгл. (а можда и нека друга, ко зна неки други језик), и мало га средити и референцирати. Други пут, БЧ, погледај чланке на другим википедијама ако их има, обично се разјасни након тога... --Јагода испеци па реци 21:21, 3. јануар 2011. (CET)

Елена Владимировна Темникова

Да ли је правилна транскрипција Јелена Владимировна Темникова или је Темњикова? Пре мислим да је ово друго јер кад гуглам мало на српском презиме Темњиков се налази највише пута.--Миланче (разговор) 18:52, 3. јануар 2011. (CET)

Umesto da guglas, daj original, pa cemo da vidimo kako se transkribuje. Pusti Gugl, po internetu se svasta pise, i svako pise, nije mu za verovati... --Јагода испеци па реци 20:46, 3. јануар 2011. (CET)

Јагода, оригинал је у наслову.--Миланче (разговор) 04:36, 5. јануар 2011. (CET)

рус. Михаил Тимофеевич Калашников = срп. Михаил Тимофејевич Калашњиков -- Bojan  Razgovor  07:13, 5. јануар 2011. (CET)

Пардон, нисам приметила. Да, рекла бих да треба са Њ, Темњикова, али име не треба да се преводи у Јелена, него транскрибовати као Елена. --Јагода испеци па реци 13:59, 5. јануар 2011. (CET)

Руско Е се чита као је, осим када је иза неких сугласника, па долази до јотовања. Руско Є је еквивалент нашем е. -- Bojan  Razgovor  14:02, 5. јануар 2011. (CET)

Чек да погледам у правила, руски ми није најјача страна.--Јагода испеци па реци 14:07, 5. јануар 2011. (CET)

Јесте, у праву си. Ево правила:

Е на почетку имена и иза самогласника, такође иза Ь и Ъ — ЈЕ: Јевгенија, Андрејев, Чаадајев; Лаврентјев, Прокофјев.

--Јагода испеци па реци 14:08, 5. јануар 2011. (CET)

У реду, преправићу у Темњикова. Иначе, Бојане, побркао си слово, Э је руско слово које одговара нашем Е. А ово твоје Є је украјинско које одговара гласу ЈЕ. :) Симпатична су им слова.--Миланче (разговор) 05:47, 7. јануар 2011. (CET)

Лијевче пољe

Може ли неко "паметнији" од мене да погледа ово?--Слободни умјетник (разговор) 11:52, 9. јануар 2011. (CET)

На то би требао неко локалан да одговори. Неко ко познаје употребу назива у говору. Неко из тог краја. Питај можда Бановића. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:03, 9. јануар 2011. (CET)