Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/18

Правописци против Правописа

Више пута сам истицао накарадност политике на Википедији у којој се мишљења извесних (самонабеђених) правописних експерата узимају без зрна соли. Ваљда је свима лакше да њихова мишљења безрезервно прихвате, у противном могу добити салву жестоких псовки и бесрамних дисквалификација (да, наша правописна мафија је томе доста склона).

Елем, проверио сам пар навода код госп. И. Клајна личним обраћањем. Знам да се на његов ауторитет многи позивају.

Ево његових цитата:

• Правопис НЕ сугерише да је оригинални изговор страног имена најважнији критеријум у транскрипцији као што мисле многи нестручњаци
• У тачки 103 (Правописа) се истичу и „допунска мерила“, по којима „треба избегавати уношење тешких и неприродних склопова у наш изговор“, „треба тражити да прилагођено писање остане у јасном односу према изворноме“, „тежити таквим правилима која може примењивати шири круг образованих људи“, и посебно, „ако су се за имена неког језика у спонтаној пракси створила постојана правила, не треба их мењати ради изговора ближег изворном језику“

Све дискусије на википедији о транскрипцији се своде на оно прво, а све из другог пасуса је игнорисано.

• Чивава је прихваћено свакако зато што је у говор већ ушла заједничка именица чивава као назив псеће расе, али то не значи да би се свуда могла предложити транскрипција са в (мој коментар: овде су наши дежурни правописци инсистирали на стриктној аналогији према „чивава“)

А сада личне опсервације. Википедисти у потрази за транскрипцијама примењују смешне критеријуме. Рецимо, Роџер Федерер се зове тако јер га мајка тако зове (по мени није нимало погрешно да га зовемо Роже, посебно зато што је то постало уобичајено, а није противно Правопису). Латино популацију САД-а крсте англицизованим именима (овде се не пита како их мама зове). Моника Селеш би по том критеријуму била Селес. Потпуно се пренебрегава језичка пракса у српском језику и научној литератури (случај Голџи). Наводе се сугестије Твртка Прћића као валидне, иако оне нису у правопису и повремено су у дирекној супротности са њиме.

Наши правописни саветодавци делују некад по Правопису, а добрим делом по свом тумачењу и личном укусу. Чак и када пронађу како се фонетски неко име изговара, то не значи да је то добра транскрипција у српском. О познавању праксе у домаћој стручној литератури обично нема ни говора.

Мој предлог решења неких проблема је да се допусти равноправно уношење више варијанти имена у чланку, тј. свих оних имена која се појављују у реномираној научној литератури на српском језику. Изоставила би се само она имена која су експлицитно описана као неправилна у Правопису (Лос Анђелос и слично). С друге стране, изоставио би се и „Голђијев комплекс“, док га неко не помене у стручном тексту (то се вероватно никад неће догодити). —Јакша (разговор) 08:18, 22. децембар 2007. (CET)

Молим те, немој да више употребљаваш изразе самонабеђени, правописна мафија, нестручњаци. -- Bojan  Razgovor  08:24, 22. децембар 2007. (CET)

Исто важи и за остале. Луди смо без нових свађа. -- Bojan  Razgovor  08:31, 22. децембар 2007. (CET)

нестручњаци је део цитата И. Клајна. Искрено, веома сам му захвалан због овог термина. —Јакша (разговор) 09:09, 22. децембар 2007. (CET)

Jakša, veoma je dobro da si ovo uradio... Gledano ovako sa strane, i uzimajući da je cilj vikipedije neutralnost, mislim da specifična interpretacija pravopisa koja se trenutna nametnula kao dominantna mora biti promenjena, tj mora biti NPOV-ovana. Slažem se sa tvojim predlogom, i smatram da imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu, a zatim u članku navede i kako bi bilo pravilno po raznim interpretacijama pravopisa, priručnicima i šta se još koristi.

Na kraju, svima onima koji nisu gledali, toplo preporučujem da pogledaju: [1], a za one koji nemaju jaču vezu ima i mp3 [2]. Između ostalog govori i o problemima sa kojima se zajednice poput naše suočava... —Rainman (разговор) 12:46, 22. децембар 2007. (CET)

---

И ја се слажем да је Јакша то добро урадио. Ја бих додао и одлично. И суптилно. Ова Рејнманова (молим Јакшу за допуштење да овако транскрибујем Rainman-ov ник) похвала мотивисаће Јакшу на нова прегнућа и на претурање речника како би нашао неку нову квалификацију и увреду за Башића, Јагоду, мене . . . Стварно је ово одлично одрађено. Поново се помиње "правописна мафија", "нестручњаци, самонабеђени", итд. Поново се лаже ("лично сам се обратио Ивану Клајну" - има ли каквог доказа за то), открива се "топла вода" (оно пто је Клајн наводно рекао свом интимусу Јакши пише и у Правопису, и у његовом Речнику језичких недоумица тако да наш весели Јакша није уопште морао да му се лично обраћа) и лаже се да су "наши дежурни правописци инсистирали на стриктној аналогији према "чивава". На Јакшину жалост, и чивава, и Наватл и Теотивакан су наведени у Правопису као ПРИМЕРИ у одељку о транскрипцији са шпанског. Међутим, сви заборављате да је Јакша неколико пута изјавио да не признаје овај Правопис ("каква држава, такав Правопис"), следствено томе, нема га у својој богатој кућној библиотеци али га то не спречава да пљуцка около и да сваки пут диже буну када неко дирне у "његов" чланак. Затим, вееелика већина исправки везаних за транскрипцију које су унели ти "нестручњаци" урађена је на основу Правописног речника или Речника језичких недоумица тог истог Ивана Клајна. Сигуран сам да су аутори Правописа поштовали тачку 103. истог (будући да су је они и написали!), па самим тим не стоји приговор да су Википедијини квазиексперти радили нешто на своју руку. Такође сам сигуран да је гдин Иван Клајн добро размислио када је у свом РЈН написао Пачино, не Паћино, да је Сри Ланка боље него Шри Ланка и да треба "Нолти а не Нолт" и сигуран сам да је поштовао сугестије из тачке 103. правописа. Затим, неколико пута сам писао на разним местима да транскрипција није само пресловљавање оригиналног изговора, већ да после тога долази адаптација у складу са фонетском структуром српског језика. Дакле, оригиналан изговор је само полазиште за добру и поуздану транскрипцију. Затим, Јакша каже да "ми" (зна се који) примењујемо "смешне критеријуме" код транскрипције па наводи пример Роџера Федерера који је у једном интервјуу изјавио да (отприлике) "префереира да се његово име изговара као Роџер јер га је тако изговарала и његова мајка". Није ми само јасно зашто је нечија жеља да се његово име изговара на одређени начин, а не на неки други - "смешан критеријум"? И онда Јакша још додаје један ПОВ: "посебно зато што је то уобичајено . . .". Пазите, Јакша каже да је нешто уобичајено! На основу којих критеријума и показатеља? Можда претрагом на Гуглу? Или "личним контактом" са Иваном Клајном? И каже да то "није противно Правопису". Па није противно ни Рогер, па га тако нико не ословљава? "Латино популација у САД-у (треба у САД, али већ сам ја навикао на Јакшино "познавање" српског) крсти се англицизираним именима". Латино популација у САД крсти се онако како су се носиоци тих имена сами изјаснили или онако како стоји у неком добром енглеско-енглеском речнику изговора или у неком нашем језичком приручнику. Није се сетио да напомене и да се германо популација у САД крсти англицизираним именима па имамо Стајнбека уместо Штајнбека (погледај Клајнов РЈН), или Вајлдера уместо Вилдера. И каже још: "овде се не пита како их мама зове". Вероватно ћемо се морати питати како их Јакша зове. А онда, спасавај се ко може.

Затим каже да се "потпуно пренебригава језичка пракса у српском језику и стручној литератури" што је, наравно, масна лаж која само неко недобронамеран или са добраном повређеном сујетом може да смисли. Наиме, код "случаја Голђи" није се "пренебригнула језичка пракса у српском језику" напросто зато што сам навео два извора у којима стоји Голђи плус навођење правила из Правописа. А оно да се језичка пракса пренебригава и у стручној литератури" такође је лаж, јер је договорено да се направи преусмерење са Голџи на Голђи, с тим да Голџи остаје и свако онај ко буде тражио тог нобеловца преко Голџи биће преусмерен на правилан облик Голђи (забележен у два извора), тамо ће се, читајући чланак, срести свега неколико пута с том мрском им варијантом презимена, успут ће сазнати и то да је правилно Голђи, а онда ће тај корисник затворити рачунар и, уколико је биолог, наставити да користи варијанту Голџи. И још једном (по пети-шести пут) питам: ко је одредио да је ускостручна литература меродавнија и компетентнија у решавању правописно-транскрипционих спорова од рецимо неке опште енциклопедије? Ускостручну литературу користи и чита врло мали проценат популације, а опште енциклопедије СВИ остали, и зашто би та огромна већина била присиљена да говори онако како јој налаже ускостручна мањина (а у тој мањини нема језичких стручњака, већ су све, рецимо, биолози)? У "случају Голђи" језичка пракса у ствари и не постоји, напросто зато што се то презиме врло ретко појављивало изван ускостручног контекста и самим тим се није ни могла формирати нека језичка пракса, односно, тај облик се није могао укоренити и уобичајити у ширем контексту. А с друге стране, већ је наведено да у неким изворима егзистира и облик Голђи, тако да није тачна тврдња да се облик Голџи јавља у СВИМ текстовима.

А што се тиче радова Твртка Прћића: за оне који не знају, предговор Прћићевом транскрипционом речнику писао је главом Иван Клајн! То само показује Клајнов однос према Прћићевом раду. И још нешто: већ дуже време се најављује излазак новог Правописа чији је рецензент Иван Клајн, а уредник одељка о транскрипцији са енглеског је Твртко Прћић! Не би било лоше да се неки сарадници Википедије припреме.

И на крају, два питања:

- Молио бих Јакшу (њега првенствено), Рејнмана (извини Јакша!) и све оне који мисле да "наши језички саветодавци делују некад по Правопису (само ме интересује како је Јакша дошао до тог закључка будући да тај Правопис нема) а добрим делом по свом тумачењу и личном искуству" да таксативно наведу све правописно-транскрипционе интервенције моје маленкости које спадају у горе наведену категорију, па да видимо колико тога има. Успут бих молио све наведене да уз сваки пример наведу и своје виђење тог проблема, односно, своју верзију тог имена. Наравно, све аргументовану поузданим референцама. Дакле, напад на референце и изворе, а не на особу која их је изнела.

- И ја се слажем да у сваком чланку треба навести све варијанте и облике неког страног презимена које се појављују у српским текстовима (што је бесмислено, али, нема везе). Само се питање која ће варијанта имати ту част да буде уврштена у наслов чланка?

- И ја се слажем са Рејнманом да "imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu". Само да ми неко објасни КО ће то одредити шта је уобичајено и на основу којих критеријума?

—делија (разговор) 18:20, 22. децембар 2007. (CET)

Оглашавам се, да се неби закључило из мојих коментара да не ценим делијин рад или не дај боже да не ценим правопис. Ја мислим да је овај посао који делија ради веома користан и да заслужује подршку. То је на истом нивоу као и среивање текстова којима је то потребно. Што се тиче целе ове приче било би лепо да нико никога не омаловажава и да се мало спусти лопта. Такође бих молио делију да ми одговори на последње питање постављено на овом тргу које је сада већ у архиви (око голџија/голђија и голџијевог апарата). Ако је по правопису да и апарат буде Голђијев, онда добро, тако има да пишемо. Шта да се ради, само је важно напоменути на врху да се користи Голџијев у стручној литератури —Јован Вуковић (р) 19:37, 22. децембар 2007. (CET)

---

По седми пут:

Голђи се не помиње у Правопису нити у речнику, али је у Правопису наведено правило да се свако италијанско "gi" БЕЗ ИЗУЗЕТКА преноси као "ђи". Као референце сам навео две енциклопедије на српском језику у којима се помиње - у једној само Камило Голђи, а у другој и Голђијев апарат. И по седми пут напомињем: зашто се код решавања правописно-транскрипционих питања која нису поменута ни у Правопису, ни у РЈН ни код Прћића, дакле зашто се тада преферира ускостручна литература науштрб опште литературе као што је нека енциклопедија? Зашто се не третирају равноправно? Односно, ако се појављују две варијанте неког имена без обзира где, у том случају би требало у наслов ставити ону варијанту која произлази из транскрипционог правила наведеног у Правопису, а овај други облик би се у чланку навео и објаснио. И да успут одговорим на Калетове оптужбе да селективно користим референце, односно да посежем за Малом енц. Просвета када то мени одговора. Овај пут сам користио МЕП зато што у ускостручним језичким приручницима (Правопису, Прћићу, РЈН) напросто Голђи није поменут! Дакле, идемо са првим следећим приручником по рангу (Први је Правопис, на другом и трећем месту су Прћић и Клајн, а затим долази МЕП, стручна литература итд.). Ако неко има приговора на ову ранг-листу приоритета, нека их изнесе на овом месту.

Да закључим: облици Голђи и Голђијев апарат помињу се у две енциклопедије на српском језику, а Голџи и Голџијев апарат у великој већини стручних текстова и мислим да те изворе треба третирати равноправно. У овом случају појавиле су се две верзије (није битно где) и једино решење је: оставити неправилну, а у стаљену верзију, преусмерити је на правилну а у самом тексту навести и објаснити да се јавља и други облик и то претежно у стручним текстовима.

А ја ћу сада поставити контрапитање Јовану: Погледај, молим те, моје питање на страници за разговор чланка Џејмс Метју Бери и покушај одговорити на њега.

—делија (разговор) 22:21, 22. децембар 2007. (CET)

Горе изнешени текст дао ми је више потврде за моје опсервације.

1. Седам пута се инсистира на некаквом облику Голђијев апарат, који у стручним круговима може само да изазове забуну. Ово потврђује да се код нас прихвата оно што се упорно гура, а не оно што би било оптимално. Иначе, неки од нас који су слушали часове биологије у основној школи, случајно знамо за Голџијев апарат. Апарат је Голџијев без обзира како зовете научника који га је открио.

2. А пропо облика на(В)атл и сличних, Клајн каже: »Имена као Teotihuacán, nahuatl (да и не помињемо астечко божанство Huitzilopochtli) велики су проблем. ... не значи да би се свуда могла предложити транскрипција са в.«. Одавде се види важна ствар: да су прави језички стручњаци опрезни у ономе што предлажу и да је квалитетна транскрипција ствар доброг осећаја мере.

3. Правописи српског језика „у припреми“ нису релевантни.

4. Овде се сумња да ли сам ја био у било каквим контактима са И. Клајном. Он је наговестио да ће нека од мојих питања можда објавити у НИН-у. Али, то није од суштинског значаја. Оно што је итересантније је: које то референце користе правописни саветници на Википедији. Као доказ тога имамо само њихову реч, односно масу псовки упућених онима који у то посумњају. Прћић, па ни публикације И. Клајна (РЈН) нису Правопис. За транскрипцију енглеских имена наши експерти траже IPA верзију (међународни фонетски алфабет), па онда искачу са тим као са правописним аргументом, а то није правопис. Зато смо и добили град Кливланд. Сад можемо и у Дизниланд.

5. О апсурдности наших (Википедија SR) транскрипционих правила, само два проста примера. Хиспаноамериканци Jesus и Angel који живе у САД никада неће бити Џизус/Исус ни Ејнџел, већ само Хезус и Анхел.

6. Политика коју предлажем за чланке је да се равноправно наводе и уобичајени термини у научној литератури и верзије сугерисане у правопису (са објашњењем ако се разликују). Инсистирање на прогону свега што се не слаже се садашњом верзијом правописа, или се не слаже по њиховом виђењу је контрапродуктивно. Тиме се непотребно збуњују они који су у потрази за информацијама.

—Јакша (разговор) 01:12, 23. децембар 2007. (CET)

---

Политика коју ја предлажем је да се о језичким питањима расправља наводећи аргументе, а не бацајући увреде около као конфете. Ова страница се претворила у све само не у расправу о правопису. -- JustUser  JustTalk 01:45, 23. децембар 2007. (CET)

---

Имам утисак да стално позивање на неке опште енциклопедије (или било које енциклопедије) уопште не рјешава правописне проблеме - чак напротив. Запитајмо се како се једна енциклопедија пише. Свака, "енциклопедијски урађена енциклопедија", у неком чланку би требало да референцира стручни извор и самим тим и тамо употребљене стручне изразе и имена. Дакле, опасност употребе енциклопедија као "правописног извора или доказа" је очита пошто се, ето појављују различити наводи у различитим енциклопедијама, тј. негдје је неко направио грешку и почео да измишља правописна правила (или су се она у међувремену промијенила). Исти случај је и код нас, и ми се, правећи енциклопедију понекад/често налазимо у правописном ћорсокаку. Вјероватно су у сличним ћорсокацима биле и остале енциклопедије, па су како нам се стално доказује, пронашле различите излазе из тих ћорсокака. Како ми да знамо, да ли је изабрани пут из ћорсокака дотичне енциклопедије био исправан, ако сам чланак тамо није референциран? По мени можемо чак и да сумњамо и у сам квалитет дотичног чланка.

По мени, једино логично рјешење је избјегавати користити енциклопедије као "правописни доказ" и држати се уско стручне литературе. Тек када се стручна литература разилази по питању правописних правила у одређеним случајевима или она не постоји или није доступна због специфичности области (филм, литература, итд.), да ступа на снагу тумачење правописа. За оне који мисле да одређени (референцирани) стручни термин или име треба другачије писати, треба оставити простора да у самом чланку изнесу своју сумњу у правописну исправност истог.

Све док не донесемо правила, и сви се сложимо око њих (па макар и гласањем), имаћемо губљење времена и вјечито "затегнуте односе".

Пледирам за оснивање правописног тима, у којем за име Бога, стручњаци и они који се за то сматрају, треба да ријеше правописне заврзламе (по горе поменутим препорукама википедије) без уплитања других, а ако треба и са консултацијом Клајна или Прћића. И то не само тумачењем њихових књига, него и транспарентно и личним контактом у име википедије.

Нормално, ако разумни људи траже рјешење - могу и да га нађу. А ако се ради о неразумним људима, то је друга ствар као што рече Џаст. Оно што би било пожељно је, дискусије о правопису још боље канализовати, тако да све дођу на ову страну и да не буду раштркане по цијелој викинирвани. Поз, --Kaster (разговор) 02:09, 23. децембар 2007. (CET)

Предлажем да сви купимо валеријану и држимо је поред рачунара са чашом воде, тако да када се амбијент на овом пројекту усија, мазнемо пар капи и наставимо са послом... :) Што рече мој „колега“ Мински о којем сам недавно писао чланак:

You have to form the habit of not wanting to have been right for very long. . . . You can read what your contemporaries think, but you should remember they are ignorant savages.”

—-Славен Косановић- {разговор} 02:26, 23. децембар 2007. (CET)

Moram da napomenem slučaj članka Kju kluks klan. Na stranici za razgovor istog se može videti kilometarska rasprava oko toga da je pravilna transkripcija u stvari Ku klaks klan. Tvrdoglavim insistiranjem došlo je do toga da je nekoliko meseci stajao ovaj u praksi nepostojeći naziv, sve dok se nije ispostavilo da Klajn navodi ustaljeni oblik kao ispravan. Po meni, bolje je ostaviti ustaljeni oblik, dok se ne nađe stručna referenca za neki drugi. --loshmi (разговор) 21:22, 24. децембар 2007. (CET)

Da li se recenica moze poceti malim slovom ?

Npr. ako se pocinje nekom konstantom iz matematike, fizike, hemije i sl, koja se OBAVEZNO pise malim slovom ? pH oznacava kiselost sredine... ili PH oznacava kiselost sredine...

Najbolje bi bilo da preformulišeš rečenicu. Kiselost sredine se označava sa pH....--Tikitak (разговор) 18:56, 27. децембар 2007. (CET)

Da, moze. Ako se rec pise iskljucivo malim slovom, onda je u redu poceti recenicu malim pocetnim slovom. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:49, 16. јануар 2008. (CET)

Би ли, Милоше био љубазан да наведеш тачку Правописа у којој се ова пракса дозвољава? Унапред захваљујем.--Јагода испеци па реци 11:04, 16. јануар 2008. (CET)

Emotion

Је л' се име ове продуцентске куће транскрибује као „Емоушн“, или као „Емоушон“. Која су уопште правила за транскрипцију речи типа „production“, „television“, „transcription“ итд.?—Pirke say it right 11:40, 28. децембар 2007. (CET)

---

Ако је у питању властито име, онда има О. Увек. И није Емоушн, него Имоушон (IPA). Ево ти и овде објашњења које су мени дали Делија и Башић, на основу Прчићевих књига. Ископираћу и овде најбитније:

Делија: Глас "ə" се скоро увек преноси, а нарочито у позицијама где би његовим изостављањем у транскрипцији дошло до комбинациј гласова која нису у духу српскох језика (нарочито на крају речи: жн, шн, сн, пн . . .) : Прћић каже: "енглеским ненаглашеним самогласницима одговарају наши ненаглашени кратки самогласници, с неутралним тоналитетом, који се могу адекватно утврдити једино према релевантном слову." (болд ЗД). Другим речима, ако је представљен словом "е", овај глас се преноси као "е" (Carpenter - Карпентер), ако је представљен словом "о", преноси се као "о" (Mason - Мејсон а НЕ Мејсн, Keaton - Китон, а НЕ Китн, Television - Телевижон, а не Телевижн, Newton је Њутон, а НЕ Њутн осим часног изузетка итд., ако је представљен словом "i" преноси се као "и" итд.

По овом правилу, требало би Спајс гирлс, а не Спајс герлс. Хмм --ФилиП ⁈ 16:54, 28. децембар 2007. (CET)

Башић: Правило које је делија поменуо о преношењу /ə/ мало је лабавије код заједничких именица; у супротном бисмо имали сешон и плејстејшон уместо сешн и плејстејшн, а да је ово друго исправо потврђује, guess who, Прћић у књизи „Речник новијих англицизама“.

Ово се односило на име турнеје Грин деја.

Башић:Него, немој да мењаш дивижон! Говорио сам о заједничким именицама (англизмима) у српском језику, а дивиж(о)н то није. Ово остаје властито име турнеје, и транскрибује се као и сва друга властита имена. Коментар је био само узгредан (зато сам га и ставио у заграду), где се могу наћи изузеци од тог правила; никако нисам тврдио да је и ово изузетак.

Надам се да сам била од помоћи. --Јагода испеци па реци 12:33, 28. децембар 2007. (CET)

Дунго, ако ниси приметио, Делија говори о ненаглашеним самогласницима. У Спајс герлс се ради о наглашеном самогласнику /ɘ:ˑ/ (ово је горе ваљда р, много је мало не видим добро) то јест, кад се тај глас налази испред гласа R, а за тај глас Прћић у својој табели транскрипције наглашених самогласника каже да се транскрибује као ЕР (примери које даје су: Kershaw, Burns, Firth (ово је исто као и girls), Byrd, Searle, дакле, Кершо, Бернс, Ферт Берд, Серл) или као ОР (Wordsworth, Galsworthy, дакле Вордсворт, Галсворди). Тако да girls ипак остаје ГЕРЛС. Надам се да је сад јасно. Не треба заборавити никада да се енглески транскрибује према изговору а не према писању, што се и види из приложеног. --Јагода испеци па реци 17:13, 28. децембар 2007. (CET)

Ах, сори. Сметнух с ума ту малу чињеницу. Бтњ, молим те немој тако да ме зовеш. :) --ФилиП ⁈ 17:16, 28. децембар 2007. (CET)

Значи, правилно је Имоушон. Хвала на објашњењу.—Pirke say it right 18:13, 28. децембар 2007. (CET)

Умешаћу се на моменат. Транскрипција ће ипак бити Емоушон. Наиме, изговор је /ɪ’məʊ.ʃ^ən/, а преко многобројних примера из Прћићевог речника видимо да се ненаглашено /ɪ/ кад је представљено словом E транскрибује као /e/. Зашто тога онда нема у табели? Нема — грешком, што потврђује Прћић у књизи ’Енглески у српском’, где на стр. 96 каже да се „фонема E/i/ у ненаглашеном положају, приказана графемом E“ ипак „према моделу преноси као графолошки условљено S/e/ ELIZA“. Јагода, можеш ово дописати код себе у табелу. — Bbasic (разговор) 00:21, 29. децембар 2007. (CET)

Окет! И мени је мало чудно изгледало Имоушон... Ма хајд, ЦЕЛА реч ми изгледа чудно, ал ајд... Тако каже чика Прћић....--Јагода испеци па реци 00:35, 29. децембар 2007. (CET)

Transkripcija imena

Treba mi mala pomoć oko transkripcije nekih imena na naš jezik: Realdo Colombo, Benjamin Collins Brodie, Bernard Connor, Adolph Strümpell. Hvala unapred! M!cki ^talk 23:22, 28. децембар 2007. (CET)

Реалдо Коломбо, Бенџамин Колинс Броди, Бернард Конор, Адолф Штримпел. --Јагода испеци па реци 23:38, 28. децембар 2007. (CET)

Hvala puno na pomoći i brzom odgovoru :) M!cki ^talk 23:46, 28. децембар 2007. (CET)

Echternach

Како се ово транскрибује?--Срећна нова година 16:04, 31. децембар 2007. (CET)

Ako je na nemačkom, onda je Ehternah. Pozdrav M!cki ^talk 13:54, 1. јануар 2008. (CET)

Благодарим.--Срећна нова година 13:56, 1. јануар 2008. (CET)

Помоћ око једне речи

Како је правилно циничан или киничан?

Одакле избунари реч киничан? Циничан, наравно.--Јагода испеци па реци 17:35, 2. јануар 2008. (CET)

Kinik

Pa, ne bih bila toliko iskljuciva. Rec kinik se pojavljuje u Recniku srpskohrvatskog knjizevnog jezika na strani 708 toma 2 i pise da je istog znacenja kao i cinik. Primer: Kinici su odbacivali sve na cemu se temelji robovlasnicko drustvo. Doduse, ni jedan pridev izveden od kinik ne javlja se u recniku.----Јлнаразговор 19:52, 8. јануар 2008. (CET)

Sad cu da napravim jedan vrlo wild guess, ali pretpostavljam da je kinik samo varijanta izgovora latinskog jezika koja kod nas nije zastupljena (ima dve vrste izgovora, ali sad ne mogu da se setim kako se koja zove), jer da jeste, onda bi bio Kaesar i Kikeron, a ne Cezar i Ciceron... Verovatno da postoji ta rec, ali se koristi (ako se uopste koristi) u veoma strucnim i veoma, veoma uskim i specificnim krugovima ljudi (verovatno kazu kinik oni sto vole da kazu i filoSofija )....--Јагода испеци па реци 19:57, 8. јануар 2008. (CET)

Нешто од тога има овде, али је овде као писани облик преовладао „западни традиционални“ да не кажем немачки стил. Јесте да у принципу не постоји „исправан“ облик, али пошто је препоручено да се при употреби не мешају, онда је онај масовнији прихваћен као стандардни. -- JustUser  JustTalk 20:18, 8. јануар 2008. (CET)

en:Cynic--- Greek: Κυνικοί, Latin: Cynici... Дакле, Киники, је изворно из грчког, а Циници адаптација из латинског, па сад изаберите... —-Славен Косановић- {разговор} 20:41, 8. јануар 2008. (CET)

---

Ja sam samo stavila primedbu na ono naravno. Treba biti oprezan u odgovoru ljudima. Cim neko pita, mora biti da to ima nekog smisla:). ----Јлнаразговор 22:03, 8. јануар 2008. (CET)

Вештац

Био сам овде. Има реч „вештцем“. Како се мења ова реч? Михајло ^{_[ talk _]} 13:56, 10. јануар 2008. (CET)

Вешцем. --Wlodzimierz (разговор) 14:31, 10. јануар 2008. (CET)

Четвртак

И Четвртак. Нашао сам „четвртци“ у чланку. Михајло ^{_[ talk _]} 14:01, 10. јануар 2008. (CET)

мислим да овде не долази до упрошћавања сугласничких група, те да може да стоји четвртци. Мадааа, тамо на страни пише пример задатак→задаци. Ако ипак долази, губи се слово т. ,) --Wlodzimierz (разговор) 14:34, 10. јануар 2008. (CET)

'д' и 'т' у таквим групама остају само код префикса у којима се може изгубити значење. Нпр. 'отцепити' (прво једначење сугласника по звучности, али без сажимања; успут, могао би неко да провери у Правопису и ово за 'отцепити', пошто ми мирише да се чак ни ту не пише 'т'.). У свим осталим случајевима нема 'т': напици, четврци, преци, вероватно "петкови" а не "пеци" :) ... --Милош Ранчић (р|причај!) 10:38, 11. јануар 2008. (CET)

Пише се, пише. Сто посто.--Јагода испеци па реци 10:43, 11. јануар 2008. (CET)

Десетак

Овде имамо „десетцима“.

1. Правилно?
2. Нема ли неке друге речи за ово?

Михајло ^{_[ talk _]} 14:29, 10. јануар 2008. (CET)

Десеци, четврци, вешци, напици (90 % наших кафана пише са Т у картама пића!) као и они ЛУЦИ, хехехе који много смешно звуче, али је тако правилно. Т испред Ц се губи.--Јагода испеци па реци 14:48, 10. јануар 2008. (CET)

Свитак

овде. Како се мења? Свитцима (личи на свице, свитац). Михајло ^{_[ talk _]} 14:52, 10. јануар 2008. (CET)

Свицима. Хомонимије су нормална појава, из контекста нека схватају о чему се ради ;) или напишите вики везу :) --Wlodzimierz (разговор) 14:56, 10. јануар 2008. (CET)

Т испред Ц не може. Свуда где видиш Т испред Ц није добро.--Јагода испеци па реци 15:03, 10. јануар 2008. (CET)

Отцепити је правилно. Не бих био тако искључив, и то је и разлог из кога идем ручно, пре него што почнем да учим бота. Михајло ^{_[ talk _]} 15:19, 10. јануар 2008. (CET)

Изузеци, попут отцепити, прецизно су дефинисани, па вероватно не би било тешко уврстити их у бота. Можеш погледати овде. — Bbasic (разговор) 19:02, 10. јануар 2008. (CET)

Ономастика? (у ал` знам Српски ) Листа префикса? Мени непознаница. Михајло ^{_[ talk _]} 19:11, 10. јануар 2008. (CET)

Ономастика подразумева лична имена (дакле, ту могу бити изузеци), а од префикса треба да обратиш пажњу само на оне који се завршавају са Д или Т (отц-, потц- и испотц-, натц- и изнатц-, претц- и испретц-, постц-, супротц-, и мислим да их и нема више, а чак се ни сви наведени не јављају у пракси — али ’леба не једу). — Bbasic (разговор) 19:42, 10. јануар 2008. (CET)

Можда ја слабо капирам, али хајде да поновим: ради се и речи свитак? Не би ли могло свиткови, од свитака? итд. Михајло ^{_[ talk _]} 15:17, 10. јануар 2008. (CET)

да, ради се о речи свитак. У множини: свици, свитака, свицима, свитке, свици, свицима, свицима. --Wlodzimierz (разговор) 15:27, 10. јануар 2008. (CET)

Па не. Није то увек ни тако лако. Видиш, имаш реч батак, али нису баТЦи, а богами ни баЦи, ни баткови, него батаци. А онда од патак, нису ни паТЦи, ни паТАЦи него паткови а може и паЦи... --Јагода испеци па реци 15:26, 10. јануар 2008. (CET)

Не, не мислим да је то посао за бота. Мислим да је превише компликовано. --Јагода испеци па реци 15:27, 10. јануар 2008. (CET)

Светцки, свецки

Хајде пролупао сам. Шта је правилно. Извор: Неупоредиви дијамант. Михајло ^{_[ talk _]} 15:02, 10. јануар 2008. (CET)

Па побогу Микајло! СветСки. То се неко зеза. Као што се не каже (али се ипак чује!) ПреЦедник, небо предстедник!

И онај ХоровиТЦ ми се чини да је Хоровиц. И цео текст је будибогснама.--Јагода испеци па реци 15:06, 10. јануар 2008. (CET)

Речник

Постоји ли нека отворена листа (део сваког речника) српских речи на интернету? Помогла би у откривању типоа и неправилно откуцаних речи у чланцима. Што више речи има, то боље. Михајло ^{_[ talk _]} 19:22, 10. јануар 2008. (CET)

Ради се на аспелу, али мислим да не постоји ниједан списак са свим облицима који је оверен од стране неког лингвисте. Можда за неко време буде тога. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:41, 11. јануар 2008. (CET)