Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/18

Pravopisci protiv Pravopisa

Više puta sam isticao nakaradnost politike na Vikipediji u kojoj se mišljenja izvesnih (samonabeđenih) pravopisnih eksperata uzimaju bez zrna soli. Valjda je svima lakše da njihova mišljenja bezrezervno prihvate, u protivnom mogu dobiti salvu žestokih psovki i besramnih diskvalifikacija (da, naša pravopisna mafija je tome dosta sklona).

Elem, proverio sam par navoda kod gosp. I. Klajna ličnim obraćanjem. Znam da se na njegov autoritet mnogi pozivaju.

Evo njegovih citata:

• Pravopis NE sugeriše da je originalni izgovor stranog imena najvažniji kriterijum u transkripciji kao što misle mnogi nestručnjaci
• U tački 103 (Pravopisa) se ističu i „dopunska merila“, po kojima „treba izbegavati unošenje teških i neprirodnih sklopova u naš izgovor“, „treba tražiti da prilagođeno pisanje ostane u jasnom odnosu prema izvornome“, „težiti takvim pravilima koja može primenjivati širi krug obrazovanih ljudi“, i posebno, „ako su se za imena nekog jezika u spontanoj praksi stvorila postojana pravila, ne treba ih menjati radi izgovora bližeg izvornom jeziku“

Sve diskusije na vikipediji o transkripciji se svode na ono prvo, a sve iz drugog pasusa je ignorisano.

• Čivava je prihvaćeno svakako zato što je u govor već ušla zajednička imenica čivava kao naziv pseće rase, ali to ne znači da bi se svuda mogla predložiti transkripcija sa v (moj komentar: ovde su naši dežurni pravopisci insistirali na striktnoj analogiji prema „čivava“)

A sada lične opservacije. Vikipedisti u potrazi za transkripcijama primenjuju smešne kriterijume. Recimo, Rodžer Federer se zove tako jer ga majka tako zove (po meni nije nimalo pogrešno da ga zovemo Rože, posebno zato što je to postalo uobičajeno, a nije protivno Pravopisu). Latino populaciju SAD-a krste anglicizovanim imenima (ovde se ne pita kako ih mama zove). Monika Seleš bi po tom kriterijumu bila Seles. Potpuno se prenebregava jezička praksa u srpskom jeziku i naučnoj literaturi (slučaj Goldži). Navode se sugestije Tvrtka Prćića kao validne, iako one nisu u pravopisu i povremeno su u direknoj suprotnosti sa njime.

Naši pravopisni savetodavci deluju nekad po Pravopisu, a dobrim delom po svom tumačenju i ličnom ukusu. Čak i kada pronađu kako se fonetski neko ime izgovara, to ne znači da je to dobra transkripcija u srpskom. O poznavanju prakse u domaćoj stručnoj literaturi obično nema ni govora.

Moj predlog rešenja nekih problema je da se dopusti ravnopravno unošenje više varijanti imena u članku, tj. svih onih imena koja se pojavljuju u renomiranoj naučnoj literaturi na srpskom jeziku. Izostavila bi se samo ona imena koja su eksplicitno opisana kao nepravilna u Pravopisu (Los Anđelos i slično). S druge strane, izostavio bi se i „Golđijev kompleks“, dok ga neko ne pomene u stručnom tekstu (to se verovatno nikad neće dogoditi). —Jakša (razgovor) 08:18, 22. decembar 2007. (CET)

Molim te, nemoj da više upotrebljavaš izraze samonabeđeni, pravopisna mafija, nestručnjaci. -- Bojan  Razgovor  08:24, 22. decembar 2007. (CET)

Isto važi i za ostale. Ludi smo bez novih svađa. -- Bojan  Razgovor  08:31, 22. децембар 2007. (CET)

нестручњаци је део цитата И. Клајна. Искрено, веома сам му захвалан због овог термина. —Јакша (разговор) 09:09, 22. децембар 2007. (CET)

Jakša, veoma je dobro da si ovo uradio... Gledano ovako sa strane, i uzimajući da je cilj vikipedije neutralnost, mislim da specifična interpretacija pravopisa koja se trenutna nametnula kao dominantna mora biti promenjena, tj mora biti NPOV-ovana. Slažem se sa tvojim predlogom, i smatram da imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu, a zatim u članku navede i kako bi bilo pravilno po raznim interpretacijama pravopisa, priručnicima i šta se još koristi.

Na kraju, svima onima koji nisu gledali, toplo preporučujem da pogledaju: [1], a za one koji nemaju jaču vezu ima i mp3 [2]. Između ostalog govori i o problemima sa kojima se zajednice poput naše suočava... —Rainman (razgovor) 12:46, 22. decembar 2007. (CET)

---

I ja se slažem da je Jakša to dobro uradio. Ja bih dodao i odlično. I suptilno. Ova Rejnmanova (molim Jakšu za dopuštenje da ovako transkribujem Rainman-ov nik) pohvala motivisaće Jakšu na nova pregnuća i na preturanje rečnika kako bi našao neku novu kvalifikaciju i uvredu za Bašića, Jagodu, mene . . . Stvarno je ovo odlično odrađeno. Ponovo se pominje "pravopisna mafija", "nestručnjaci, samonabeđeni", itd. Ponovo se laže ("lično sam se obratio Ivanu Klajnu" - ima li kakvog dokaza za to), otkriva se "topla voda" (ono pto je Klajn navodno rekao svom intimusu Jakši piše i u Pravopisu, i u njegovom Rečniku jezičkih nedoumica tako da naš veseli Jakša nije uopšte morao da mu se lično obraća) i laže se da su "naši dežurni pravopisci insistirali na striktnoj analogiji prema "čivava". Na Jakšinu žalost, i čivava, i Navatl i Teotivakan su navedeni u Pravopisu kao PRIMERI u odeljku o transkripciji sa španskog. Međutim, svi zaboravljate da je Jakša nekoliko puta izjavio da ne priznaje ovaj Pravopis ("kakva država, takav Pravopis"), sledstveno tome, nema ga u svojoj bogatoj kućnoj biblioteci ali ga to ne sprečava da pljucka okolo i da svaki put diže bunu kada neko dirne u "njegov" članak. Zatim, veeelika većina ispravki vezanih za transkripciju koje su uneli ti "nestručnjaci" urađena je na osnovu Pravopisnog rečnika ili Rečnika jezičkih nedoumica tog istog Ivana Klajna. Siguran sam da su autori Pravopisa poštovali tačku 103. istog (budući da su je oni i napisali!), pa samim tim ne stoji prigovor da su Vikipedijini kvazieksperti radili nešto na svoju ruku. Takođe sam siguran da je gdin Ivan Klajn dobro razmislio kada je u svom RJN napisao Pačino, ne Paćino, da je Sri Lanka bolje nego Šri Lanka i da treba "Nolti a ne Nolt" i siguran sam da je poštovao sugestije iz tačke 103. pravopisa. Zatim, nekoliko puta sam pisao na raznim mestima da transkripcija nije samo preslovljavanje originalnog izgovora, već da posle toga dolazi adaptacija u skladu sa fonetskom strukturom srpskog jezika. Dakle, originalan izgovor je samo polazište za dobru i pouzdanu transkripciju. Zatim, Jakša kaže da "mi" (zna se koji) primenjujemo "smešne kriterijume" kod transkripcije pa navodi primer Rodžera Federera koji je u jednom intervjuu izjavio da (otprilike) "prefereira da se njegovo ime izgovara kao Rodžer jer ga je tako izgovarala i njegova majka". Nije mi samo jasno zašto je nečija želja da se njegovo ime izgovara na određeni način, a ne na neki drugi - "smešan kriterijum"? I onda Jakša još dodaje jedan POV: "posebno zato što je to uobičajeno . . .". Pazite, Jakša kaže da je nešto uobičajeno! Na osnovu kojih kriterijuma i pokazatelja? Možda pretragom na Guglu? Ili "ličnim kontaktom" sa Ivanom Klajnom? I kaže da to "nije protivno Pravopisu". Pa nije protivno ni Roger, pa ga tako niko ne oslovljava? "Latino populacija u SAD-u (treba u SAD, ali već sam ja navikao na Jakšino "poznavanje" srpskog) krsti se angliciziranim imenima". Latino populacija u SAD krsti se onako kako su se nosioci tih imena sami izjasnili ili onako kako stoji u nekom dobrom englesko-engleskom rečniku izgovora ili u nekom našem jezičkom priručniku. Nije se setio da napomene i da se germano populacija u SAD krsti angliciziranim imenima pa imamo Stajnbeka umesto Štajnbeka (pogledaj Klajnov RJN), ili Vajldera umesto Vildera. I kaže još: "ovde se ne pita kako ih mama zove". Verovatno ćemo se morati pitati kako ih Jakša zove. A onda, spasavaj se ko može.

Zatim kaže da se "potpuno prenebrigava jezička praksa u srpskom jeziku i stručnoj literaturi" što je, naravno, masna laž koja samo neko nedobronameran ili sa dobranom povređenom sujetom može da smisli. Naime, kod "slučaja Golđi" nije se "prenebrignula jezička praksa u srpskom jeziku" naprosto zato što sam naveo dva izvora u kojima stoji Golđi plus navođenje pravila iz Pravopisa. A ono da se jezička praksa prenebrigava i u stručnoj literaturi" takođe je laž, jer je dogovoreno da se napravi preusmerenje sa Goldži na Golđi, s tim da Goldži ostaje i svako onaj ko bude tražio tog nobelovca preko Goldži biće preusmeren na pravilan oblik Golđi (zabeležen u dva izvora), tamo će se, čitajući članak, sresti svega nekoliko puta s tom mrskom im varijantom prezimena, usput će saznati i to da je pravilno Golđi, a onda će taj korisnik zatvoriti računar i, ukoliko je biolog, nastaviti da koristi varijantu Goldži. I još jednom (po peti-šesti put) pitam: ko je odredio da je uskostručna literatura merodavnija i kompetentnija u rešavanju pravopisno-transkripcionih sporova od recimo neke opšte enciklopedije? Uskostručnu literaturu koristi i čita vrlo mali procenat populacije, a opšte enciklopedije SVI ostali, i zašto bi ta ogromna većina bila prisiljena da govori onako kako joj nalaže uskostručna manjina (a u toj manjini nema jezičkih stručnjaka, već su sve, recimo, biolozi)? U "slučaju Golđi" jezička praksa u stvari i ne postoji, naprosto zato što se to prezime vrlo retko pojavljivalo izvan uskostručnog konteksta i samim tim se nije ni mogla formirati neka jezička praksa, odnosno, taj oblik se nije mogao ukoreniti i uobičajiti u širem kontekstu. A s druge strane, već je navedeno da u nekim izvorima egzistira i oblik Golđi, tako da nije tačna tvrdnja da se oblik Goldži javlja u SVIM tekstovima.

A što se tiče radova Tvrtka Prćića: za one koji ne znaju, predgovor Prćićevom transkripcionom rečniku pisao je glavom Ivan Klajn! To samo pokazuje Klajnov odnos prema Prćićevom radu. I još nešto: već duže vreme se najavljuje izlazak novog Pravopisa čiji je recenzent Ivan Klajn, a urednik odeljka o transkripciji sa engleskog je Tvrtko Prćić! Ne bi bilo loše da se neki saradnici Vikipedije pripreme.

I na kraju, dva pitanja:

- Molio bih Jakšu (njega prvenstveno), Rejnmana (izvini Jakša!) i sve one koji misle da "naši jezički savetodavci deluju nekad po Pravopisu (samo me interesuje kako je Jakša došao do tog zaključka budući da taj Pravopis nema) a dobrim delom po svom tumačenju i ličnom iskustvu" da taksativno navedu sve pravopisno-transkripcione intervencije moje malenkosti koje spadaju u gore navedenu kategoriju, pa da vidimo koliko toga ima. Usput bih molio sve navedene da uz svaki primer navedu i svoje viđenje tog problema, odnosno, svoju verziju tog imena. Naravno, sve argumentovanu pouzdanim referencama. Dakle, napad na reference i izvore, a ne na osobu koja ih je iznela.

- I ja se slažem da u svakom članku treba navesti sve varijante i oblike nekog stranog prezimena koje se pojavljuju u srpskim tekstovima (što je besmisleno, ali, nema veze). Samo se pitanje koja će varijanta imati tu čast da bude uvrštena u naslov članka?

- I ja se slažem sa Rejnmanom da "imena članaka treba da budu onako kako je uobičajno da se stvari zovu i kažu". Samo da mi neko objasni KO će to odrediti šta je uobičajeno i na osnovu kojih kriterijuma?

—delija (razgovor) 18:20, 22. decembar 2007. (CET)

Oglašavam se, da se nebi zaključilo iz mojih komentara da ne cenim delijin rad ili ne daj bože da ne cenim pravopis. Ja mislim da je ovaj posao koji delija radi veoma koristan i da zaslužuje podršku. To je na istom nivou kao i sreivanje tekstova kojima je to potrebno. Što se tiče cele ove priče bilo bi lepo da niko nikoga ne omalovažava i da se malo spusti lopta. Takođe bih molio deliju da mi odgovori na poslednje pitanje postavljeno na ovom trgu koje je sada već u arhivi (oko goldžija/golđija i goldžijevog aparata). Ako je po pravopisu da i aparat bude Golđijev, onda dobro, tako ima da pišemo. Šta da se radi, samo je važno napomenuti na vrhu da se koristi Goldžijev u stručnoj literaturi —Jovan Vuković (r) 19:37, 22. decembar 2007. (CET)

---

Po sedmi put:

Golđi se ne pominje u Pravopisu niti u rečniku, ali je u Pravopisu navedeno pravilo da se svako italijansko "gi" BEZ IZUZETKA prenosi kao "đi". Kao reference sam naveo dve enciklopedije na srpskom jeziku u kojima se pominje - u jednoj samo Kamilo Golđi, a u drugoj i Golđijev aparat. I po sedmi put napominjem: zašto se kod rešavanja pravopisno-transkripcionih pitanja koja nisu pomenuta ni u Pravopisu, ni u RJN ni kod Prćića, dakle zašto se tada preferira uskostručna literatura nauštrb opšte literature kao što je neka enciklopedija? Zašto se ne tretiraju ravnopravno? Odnosno, ako se pojavljuju dve varijante nekog imena bez obzira gde, u tom slučaju bi trebalo u naslov staviti onu varijantu koja proizlazi iz transkripcionog pravila navedenog u Pravopisu, a ovaj drugi oblik bi se u članku naveo i objasnio. I da usput odgovorim na Kaletove optužbe da selektivno koristim reference, odnosno da posežem za Malom enc. Prosveta kada to meni odgovora. Ovaj put sam koristio MEP zato što u uskostručnim jezičkim priručnicima (Pravopisu, Prćiću, RJN) naprosto Golđi nije pomenut! Dakle, idemo sa prvim sledećim priručnikom po rangu (Prvi je Pravopis, na drugom i trećem mestu su Prćić i Klajn, a zatim dolazi MEP, stručna literatura itd.). Ako neko ima prigovora na ovu rang-listu prioriteta, neka ih iznese na ovom mestu.

Da zaključim: oblici Golđi i Golđijev aparat pominju se u dve enciklopedije na srpskom jeziku, a Goldži i Goldžijev aparat u velikoj većini stručnih tekstova i mislim da te izvore treba tretirati ravnopravno. U ovom slučaju pojavile su se dve verzije (nije bitno gde) i jedino rešenje je: ostaviti nepravilnu, a u staljenu verziju, preusmeriti je na pravilnu a u samom tekstu navesti i objasniti da se javlja i drugi oblik i to pretežno u stručnim tekstovima.

A ja ću sada postaviti kontrapitanje Jovanu: Pogledaj, molim te, moje pitanje na stranici za razgovor članka Džejms Metju Beri i pokušaj odgovoriti na njega.

—delija (razgovor) 22:21, 22. decembar 2007. (CET)

Gore iznešeni tekst dao mi je više potvrde za moje opservacije.

1. Sedam puta se insistira na nekakvom obliku Golđijev aparat, koji u stručnim krugovima može samo da izazove zabunu. Ovo potvrđuje da se kod nas prihvata ono što se uporno gura, a ne ono što bi bilo optimalno. Inače, neki od nas koji su slušali časove biologije u osnovnoj školi, slučajno znamo za Goldžijev aparat. Aparat je Goldžijev bez obzira kako zovete naučnika koji ga je otkrio.

2. A propo oblika na(V)atl i sličnih, Klajn kaže: »Imena kao Teotihuacán, nahuatl (da i ne pominjemo astečko božanstvo Huitzilopochtli) veliki su problem. ... ne znači da bi se svuda mogla predložiti transkripcija sa v.«. Odavde se vidi važna stvar: da su pravi jezički stručnjaci oprezni u onome što predlažu i da je kvalitetna transkripcija stvar dobrog osećaja mere.

3. Pravopisi srpskog jezika „u pripremi“ nisu relevantni.

4. Ovde se sumnja da li sam ja bio u bilo kakvim kontaktima sa I. Klajnom. On je nagovestio da će neka od mojih pitanja možda objaviti u NIN-u. Ali, to nije od suštinskog značaja. Ono što je iteresantnije je: koje to reference koriste pravopisni savetnici na Vikipediji. Kao dokaz toga imamo samo njihovu reč, odnosno masu psovki upućenih onima koji u to posumnjaju. Prćić, pa ni publikacije I. Klajna (RJN) nisu Pravopis. Za transkripciju engleskih imena naši eksperti traže IPA verziju (međunarodni fonetski alfabet), pa onda iskaču sa tim kao sa pravopisnim argumentom, a to nije pravopis. Zato smo i dobili grad Klivland. Sad možemo i u Dizniland.

5. O apsurdnosti naših (Vikipedija SR) transkripcionih pravila, samo dva prosta primera. Hispanoamerikanci Jesus i Angel koji žive u SAD nikada neće biti Džizus/Isus ni Ejndžel, već samo Hezus i Anhel.

6. Politika koju predlažem za članke je da se ravnopravno navode i uobičajeni termini u naučnoj literaturi i verzije sugerisane u pravopisu (sa objašnjenjem ako se razlikuju). Insistiranje na progonu svega što se ne slaže se sadašnjom verzijom pravopisa, ili se ne slaže po njihovom viđenju je kontraproduktivno. Time se nepotrebno zbunjuju oni koji su u potrazi za informacijama.

—Jakša (razgovor) 01:12, 23. decembar 2007. (CET)

---

Politika koju ja predlažem je da se o jezičkim pitanjima raspravlja navodeći argumente, a ne bacajući uvrede okolo kao konfete. Ova stranica se pretvorila u sve samo ne u raspravu o pravopisu. -- JustUser  JustTalk 01:45, 23. decembar 2007. (CET)

---

Imam utisak da stalno pozivanje na neke opšte enciklopedije (ili bilo koje enciklopedije) uopšte ne rješava pravopisne probleme - čak naprotiv. Zapitajmo se kako se jedna enciklopedija piše. Svaka, "enciklopedijski urađena enciklopedija", u nekom članku bi trebalo da referencira stručni izvor i samim tim i tamo upotrebljene stručne izraze i imena. Dakle, opasnost upotrebe enciklopedija kao "pravopisnog izvora ili dokaza" je očita pošto se, eto pojavljuju različiti navodi u različitim enciklopedijama, tj. negdje je neko napravio grešku i počeo da izmišlja pravopisna pravila (ili su se ona u međuvremenu promijenila). Isti slučaj je i kod nas, i mi se, praveći enciklopediju ponekad/često nalazimo u pravopisnom ćorsokaku. Vjerovatno su u sličnim ćorsokacima bile i ostale enciklopedije, pa su kako nam se stalno dokazuje, pronašle različite izlaze iz tih ćorsokaka. Kako mi da znamo, da li je izabrani put iz ćorsokaka dotične enciklopedije bio ispravan, ako sam članak tamo nije referenciran? Po meni možemo čak i da sumnjamo i u sam kvalitet dotičnog članka.

Po meni, jedino logično rješenje je izbjegavati koristiti enciklopedije kao "pravopisni dokaz" i držati se usko stručne literature. Tek kada se stručna literatura razilazi po pitanju pravopisnih pravila u određenim slučajevima ili ona ne postoji ili nije dostupna zbog specifičnosti oblasti (film, literatura, itd.), da stupa na snagu tumačenje pravopisa. Za one koji misle da određeni (referencirani) stručni termin ili ime treba drugačije pisati, treba ostaviti prostora da u samom članku iznesu svoju sumnju u pravopisnu ispravnost istog.

Sve dok ne donesemo pravila, i svi se složimo oko njih (pa makar i glasanjem), imaćemo gubljenje vremena i vječito "zategnute odnose".

Plediram za osnivanje pravopisnog tima, u kojem za ime Boga, stručnjaci i oni koji se za to smatraju, treba da riješe pravopisne zavrzlame (po gore pomenutim preporukama vikipedije) bez uplitanja drugih, a ako treba i sa konsultacijom Klajna ili Prćića. I to ne samo tumačenjem njihovih knjiga, nego i transparentno i ličnim kontaktom u ime vikipedije.

Normalno, ako razumni ljudi traže rješenje - mogu i da ga nađu. A ako se radi o nerazumnim ljudima, to je druga stvar kao što reče Džast. Ono što bi bilo poželjno je, diskusije o pravopisu još bolje kanalizovati, tako da sve dođu na ovu stranu i da ne budu raštrkane po cijeloj vikinirvani. Poz, --Kaster (разговор) 02:09, 23. децембар 2007. (CET)

Predlažem da svi kupimo valerijanu i držimo je pored računara sa čašom vode, tako da kada se ambijent na ovom projektu usija, maznemo par kapi i nastavimo sa poslom... :) Što reče moj „kolega“ Minski o kojem sam nedavno pisao članak:

You have to form the habit of not wanting to have been right for very long. . . . You can read what your contemporaries think, but you should remember they are ignorant savages.”

—-Slaven Kosanović- {razgovor} 02:26, 23. decembar 2007. (CET)

Moram da napomenem slučaj članka Kju kluks klan. Na stranici za razgovor istog se može videti kilometarska rasprava oko toga da je pravilna transkripcija u stvari Ku klaks klan. Tvrdoglavim insistiranjem došlo je do toga da je nekoliko meseci stajao ovaj u praksi nepostojeći naziv, sve dok se nije ispostavilo da Klajn navodi ustaljeni oblik kao ispravan. Po meni, bolje je ostaviti ustaljeni oblik, dok se ne nađe stručna referenca za neki drugi. --loshmi (razgovor) 21:22, 24. decembar 2007. (CET)

Da li se recenica moze poceti malim slovom ?

Npr. ako se pocinje nekom konstantom iz matematike, fizike, hemije i sl, koja se OBAVEZNO pise malim slovom ? pH oznacava kiselost sredine... ili PH oznacava kiselost sredine...

Najbolje bi bilo da preformulišeš rečenicu. Kiselost sredine se označava sa pH....--Tikitak (razgovor) 18:56, 27. decembar 2007. (CET)

Da, moze. Ako se rec pise iskljucivo malim slovom, onda je u redu poceti recenicu malim pocetnim slovom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 10:49, 16. januar 2008. (CET)

Bi li, Miloše bio ljubazan da navedeš tačku Pravopisa u kojoj se ova praksa dozvoljava? Unapred zahvaljujem.--Jagoda ispeci pa reci 11:04, 16. januar 2008. (CET)

Emotion

Je l' se ime ove producentske kuće transkribuje kao „Emoušn“, ili kao „Emoušon“. Koja su uopšte pravila za transkripciju reči tipa „production“, „television“, „transcription“ itd.?—Pirke say it right 11:40, 28. decembar 2007. (CET)

---

Ako je u pitanju vlastito ime, onda ima O. Uvek. I nije Emoušn, nego Imoušon (IPA). Evo ti i ovde objašnjenja koje su meni dali Delija i Bašić, na osnovu Prčićevih knjiga. Iskopiraću i ovde najbitnije:

Delija: Glas "ə" se skoro uvek prenosi, a naročito u pozicijama gde bi njegovim izostavljanjem u transkripciji došlo do kombinacij glasova koja nisu u duhu srpskoh jezika (naročito na kraju reči: žn, šn, sn, pn . . .) : Prćić kaže: "engleskim nenaglašenim samoglasnicima odgovaraju naši nenaglašeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom, koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu." (bold ZD). Drugim rečima, ako je predstavljen slovom "e", ovaj glas se prenosi kao "e" (Carpenter - Karpenter), ako je predstavljen slovom "o", prenosi se kao "o" (Mason - Mejson a NE Mejsn, Keaton - Kiton, a NE Kitn, Television - Televižon, a ne Televižn, Newton je Njuton, a NE Njutn osim časnog izuzetka itd., ako je predstavljen slovom "i" prenosi se kao "i" itd.

Po ovom pravilu, trebalo bi Spajs girls, a ne Spajs gerls. Hmm --FiliP ⁈ 16:54, 28. decembar 2007. (CET)

Bašić: Pravilo koje je delija pomenuo o prenošenju /ə/ malo je labavije kod zajedničkih imenica; u suprotnom bismo imali sešon i plejstejšon umesto sešn i plejstejšn, a da je ovo drugo ispravo potvrđuje, guess who, Prćić u knjizi „Rečnik novijih anglicizama“.

Ovo se odnosilo na ime turneje Grin deja.

Bašić:Nego, nemoj da menjaš divižon! Govorio sam o zajedničkim imenicama (anglizmima) u srpskom jeziku, a diviž(o)n to nije. Ovo ostaje vlastito ime turneje, i transkribuje se kao i sva druga vlastita imena. Komentar je bio samo uzgredan (zato sam ga i stavio u zagradu), gde se mogu naći izuzeci od tog pravila; nikako nisam tvrdio da je i ovo izuzetak.

Nadam se da sam bila od pomoći. --Jagoda ispeci pa reci 12:33, 28. decembar 2007. (CET)

Dungo, ako nisi primetio, Delija govori o nenaglašenim samoglasnicima. U Spajs gerls se radi o naglašenom samoglasniku /ɘ:ˑ/ (ovo je gore valjda r, mnogo je malo ne vidim dobro) to jest, kad se taj glas nalazi ispred glasa R, a za taj glas Prćić u svojoj tabeli transkripcije naglašenih samoglasnika kaže da se transkribuje kao ER (primeri koje daje su: Kershaw, Burns, Firth (ovo je isto kao i girls), Byrd, Searle, dakle, Keršo, Berns, Fert Berd, Serl) ili kao OR (Wordsworth, Galsworthy, dakle Vordsvort, Galsvordi). Tako da girls ipak ostaje GERLS. Nadam se da je sad jasno. Ne treba zaboraviti nikada da se engleski transkribuje prema izgovoru a ne prema pisanju, što se i vidi iz priloženog. --Jagoda ispeci pa reci 17:13, 28. decembar 2007. (CET)

Ah, sori. Smetnuh s uma tu malu činjenicu. Btnj, molim te nemoj tako da me zoveš. :) --FiliP ⁈ 17:16, 28. decembar 2007. (CET)

Znači, pravilno je Imoušon. Hvala na objašnjenju.—Pirke say it right 18:13, 28. decembar 2007. (CET)

Umešaću se na momenat. Transkripcija će ipak biti Emoušon. Naime, izgovor je /ɪ’məʊ.ʃ^ən/, a preko mnogobrojnih primera iz Prćićevog rečnika vidimo da se nenaglašeno /ɪ/ kad je predstavljeno slovom E transkribuje kao /e/. Zašto toga onda nema u tabeli? Nema — greškom, što potvrđuje Prćić u knjizi ’Engleski u srpskom’, gde na str. 96 kaže da se „fonema E/i/ u nenaglašenom položaju, prikazana grafemom E“ ipak „prema modelu prenosi kao grafološki uslovljeno S/e/ ELIZA“. Jagoda, možeš ovo dopisati kod sebe u tabelu. — Bbasic (razgovor) 00:21, 29. decembar 2007. (CET)

Oket! I meni je malo čudno izgledalo Imoušon... Ma hajd, CELA reč mi izgleda čudno, al ajd... Tako kaže čika Prćić....--Jagoda ispeci pa reci 00:35, 29. decembar 2007. (CET)

Transkripcija imena

Treba mi mala pomoć oko transkripcije nekih imena na naš jezik: Realdo Colombo, Benjamin Collins Brodie, Bernard Connor, Adolph Strümpell. Hvala unapred! M!cki ^talk 23:22, 28. decembar 2007. (CET)

Realdo Kolombo, Bendžamin Kolins Brodi, Bernard Konor, Adolf Štrimpel. --Jagoda ispeci pa reci 23:38, 28. decembar 2007. (CET)

Hvala puno na pomoći i brzom odgovoru :) M!cki ^talk 23:46, 28. decembar 2007. (CET)

Echternach

Kako se ovo transkribuje?--Srećna nova godina 16:04, 31. decembar 2007. (CET)

Ako je na nemačkom, onda je Ehternah. Pozdrav M!cki ^talk 13:54, 1. januar 2008. (CET)

Blagodarim.--Srećna nova godina 13:56, 1. januar 2008. (CET)

Pomoć oko jedne reči

Kako je pravilno ciničan ili kiničan?

Odakle izbunari reč kiničan? Ciničan, naravno.--Jagoda ispeci pa reci 17:35, 2. januar 2008. (CET)

Kinik

Pa, ne bih bila toliko iskljuciva. Rec kinik se pojavljuje u Recniku srpskohrvatskog knjizevnog jezika na strani 708 toma 2 i pise da je istog znacenja kao i cinik. Primer: Kinici su odbacivali sve na cemu se temelji robovlasnicko drustvo. Doduse, ni jedan pridev izveden od kinik ne javlja se u recniku.----Jlnarazgovor 19:52, 8. januar 2008. (CET)

Sad cu da napravim jedan vrlo wild guess, ali pretpostavljam da je kinik samo varijanta izgovora latinskog jezika koja kod nas nije zastupljena (ima dve vrste izgovora, ali sad ne mogu da se setim kako se koja zove), jer da jeste, onda bi bio Kaesar i Kikeron, a ne Cezar i Ciceron... Verovatno da postoji ta rec, ali se koristi (ako se uopste koristi) u veoma strucnim i veoma, veoma uskim i specificnim krugovima ljudi (verovatno kazu kinik oni sto vole da kazu i filoSofija )....--Jagoda ispeci pa reci 19:57, 8. januar 2008. (CET)

Nešto od toga ima ovde, ali je ovde kao pisani oblik preovladao „zapadni tradicionalni“ da ne kažem nemački stil. Jeste da u principu ne postoji „ispravan“ oblik, ali pošto je preporučeno da se pri upotrebi ne mešaju, onda je onaj masovniji prihvaćen kao standardni. -- JustUser  JustTalk 20:18, 8. januar 2008. (CET)

en:Cynic--- Greek: Κυνικοί, Latin: Cynici... Dakle, Kiniki, je izvorno iz grčkog, a Cinici adaptacija iz latinskog, pa sad izaberite... —-Slaven Kosanović- {razgovor} 20:41, 8. januar 2008. (CET)

---

Ja sam samo stavila primedbu na ono naravno. Treba biti oprezan u odgovoru ljudima. Cim neko pita, mora biti da to ima nekog smisla:). ----Jlnarazgovor 22:03, 8. januar 2008. (CET)

Veštac

Bio sam ovde. Ima reč „veštcem“. Kako se menja ova reč? Mihajlo ^{_[ talk _]} 13:56, 10. januar 2008. (CET)

Vešcem. --Wlodzimierz (razgovor) 14:31, 10. januar 2008. (CET)

Četvrtak

I Četvrtak. Našao sam „četvrtci“ u članku. Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:01, 10. januar 2008. (CET)

mislim da ovde ne dolazi do uprošćavanja suglasničkih grupa, te da može da stoji četvrtci. Madaaa, tamo na strani piše primer zadatak→zadaci. Ako ipak dolazi, gubi se slovo t. ,) --Wlodzimierz (razgovor) 14:34, 10. januar 2008. (CET)

'd' i 't' u takvim grupama ostaju samo kod prefiksa u kojima se može izgubiti značenje. Npr. 'otcepiti' (prvo jednačenje suglasnika po zvučnosti, ali bez sažimanja; usput, mogao bi neko da proveri u Pravopisu i ovo za 'otcepiti', pošto mi miriše da se čak ni tu ne piše 't'.). U svim ostalim slučajevima nema 't': napici, četvrci, preci, verovatno "petkovi" a ne "peci" :) ... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 10:38, 11. januar 2008. (CET)

Piše se, piše. Sto posto.--Jagoda ispeci pa reci 10:43, 11. januar 2008. (CET)

Desetak

Ovde imamo „desetcima“.

1. Pravilno?
2. Nema li neke druge reči za ovo?

Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:29, 10. januar 2008. (CET)

Deseci, četvrci, vešci, napici (90 % naših kafana piše sa T u kartama pića!) kao i oni LUCI, hehehe koji mnogo smešno zvuče, ali je tako pravilno. T ispred C se gubi.--Jagoda ispeci pa reci 14:48, 10. januar 2008. (CET)

Svitak

ovde. Kako se menja? Svitcima (liči na svice, svitac). Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:52, 10. januar 2008. (CET)

Svicima. Homonimije su normalna pojava, iz konteksta neka shvataju o čemu se radi ;) ili napišite viki vezu :) --Wlodzimierz (razgovor) 14:56, 10. januar 2008. (CET)

T ispred C ne može. Svuda gde vidiš T ispred C nije dobro.--Jagoda ispeci pa reci 15:03, 10. januar 2008. (CET)

Otcepiti je pravilno. Ne bih bio tako isključiv, i to je i razlog iz koga idem ručno, pre nego što počnem da učim bota. Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:19, 10. januar 2008. (CET)

Izuzeci, poput otcepiti, precizno su definisani, pa verovatno ne bi bilo teško uvrstiti ih u bota. Možeš pogledati ovde. — Bbasic (razgovor) 19:02, 10. januar 2008. (CET)

Onomastika? (u al` znam Srpski ) Lista prefiksa? Meni nepoznanica. Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:11, 10. januar 2008. (CET)

Onomastika podrazumeva lična imena (dakle, tu mogu biti izuzeci), a od prefiksa treba da obratiš pažnju samo na one koji se završavaju sa D ili T (otc-, potc- i ispotc-, natc- i iznatc-, pretc- i ispretc-, postc-, suprotc-, i mislim da ih i nema više, a čak se ni svi navedeni ne javljaju u praksi — ali ’leba ne jedu). — Bbasic (razgovor) 19:42, 10. januar 2008. (CET)

Možda ja slabo kapiram, ali hajde da ponovim: radi se i reči svitak? Ne bi li moglo svitkovi, od svitaka? itd. Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:17, 10. januar 2008. (CET)

da, radi se o reči svitak. U množini: svici, svitaka, svicima, svitke, svici, svicima, svicima. --Wlodzimierz (razgovor) 15:27, 10. januar 2008. (CET)

Pa ne. Nije to uvek ni tako lako. Vidiš, imaš reč batak, ali nisu baTCi, a bogami ni baCi, ni batkovi, nego bataci. A onda od patak, nisu ni paTCi, ni paTACi nego patkovi a može i paCi... --Jagoda ispeci pa reci 15:26, 10. januar 2008. (CET)

Ne, ne mislim da je to posao za bota. Mislim da je previše komplikovano. --Jagoda ispeci pa reci 15:27, 10. januar 2008. (CET)

Svetcki, svecki

Hajde prolupao sam. Šta je pravilno. Izvor: Neuporedivi dijamant. Mihajlo ^{_[ talk _]} 15:02, 10. januar 2008. (CET)

Pa pobogu Mikajlo! SvetSki. To se neko zeza. Kao što se ne kaže (ali se ipak čuje!) PreCednik, nebo predstednik!

I onaj HoroviTC mi se čini da je Horovic. I ceo tekst je budibogsnama.--Jagoda ispeci pa reci 15:06, 10. januar 2008. (CET)

Rečnik

Postoji li neka otvorena lista (deo svakog rečnika) srpskih reči na internetu? Pomogla bi u otkrivanju tipoa i nepravilno otkucanih reči u člancima. Što više reči ima, to bolje. Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:22, 10. januar 2008. (CET)

Radi se na aspelu, ali mislim da ne postoji nijedan spisak sa svim oblicima koji je overen od strane nekog lingviste. Možda za neko vreme bude toga. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 10:41, 11. januar 2008. (CET)