Википедија:Trg/Arhiva/Tehnika/26

Izvori, literatura, reference itd.

Mislim da je krajnje vreme da donesemo jedno čvrsto pravilo o tome kako raspoređivati ove naslove i ono što ide ispod njih, jer vidim da se ovde uopšte više ne zna ni ko pije ni ko plaća. Bot ide i menja Izvore u Reference na molbu jednog istoričara, drugi korisnik onda ide za njim i vraća, plus tvrdi da isti bot onda radi isto, tj. da pola dana menja Izvori>>>Reference, a onda drugu polovinu dana menja Reference>>>Izvori, lekar opet, ne kapira zašto se to uopšte radi i ima neki sasvim drugi sistem, geolog opet, ima svoj sistem koji se slučajno podudara sa istoričarevim, biolozi, znam od ranije, opet imaju nekii svoj sistem... Ako ovako nastavimo, džaba nama članci izuzetno dobro napisani, kad se nakon izvesnog vremena neće znati ništa o literaturi koja jer korišćena za pisanje. Napominjem da nikog ovde ne prozivam, samo dajem primer kako bih što bolje objasnila haotično stanje koje vlada po ovom pitanju. Dakle, ja bih najlepše molila da vidimo šta ko misli, da se predstavnici struka jave i kažu kako se to u njihovim strukama naziva, tj. kako se najčešće obeležava u naučnim radovima, i da iz ovoga izvučemo nekoliko predloga pa da glasamo i jednom za svagda imamo pravila koja bi onda i korisnici ii botovi sledili.

Dakle, potrebno je ustanoviti kako nazvati odeljke u kojima se navodi:

1. Kompletan bibliografski podatak knjige, časopisa i sl. koji se koristio u pisanju članka. Ovaj odeljak bi služio za ručno ređanje bibl. odrednica.
2. Inlajn reference. To je onaj deo u kom se unosi šablon {{извори}}; {{рефлист}}; {{напомене}}; i sl. Takođe, mislim da bi i ovde trebalo prodiskutovati, jer se sećam još jednog problema oko menjanja tog šablona, koji se inače ne vidi uopšte u članku, pa mi je poprilično apsurdno i diskutovati o tome, ali pošto je bilo problema, mislim da treba odlučiti koji treba da se koristi, tj. koji je s tehničke strane najkorisniji, jer kako se ne vidi, apsolutno je svejedno šta u njemu piše.
3. Literatura koja se nije koristila za pisanje članka, ali koja je takođe u tesnoj vezi s temom članka.

Moje shvatanje svega ovog jeste:

1. Literatura
2. Reference
3. Preporučena literatura

S tim što u istorijskim člancima naslov Literatura može biti podeljen dalje na Primarne i Sekundarne izvore. Toga nema u drugim naukama (koliko je meni poznato, of kors, ako nisam u pravu, molim da me ispravite), tako da bi onda tu stajalo samo Litaratura. Dalje, kako ja shvatam, tj. kako je to uobičajeno kod istoričara, u inlajn referencama navodi se samo ime autora i br. stranice, ili, ako u odeljku literatura ima više od jednog dela istog autora, onda se navodi i ime knjige, ili samo ime knjige, i stranica. Ovo se radi da snje tekst ne bi opterećivao ponavljanjem cele bibl. jedinice ako se rad poziva više puta na istu bibl. jedinicu, jer je kompletan bibl. podatak već naveden pod naslovom Literatura. Po meni, ovo je sasvim ok način za rešavanje ovog problema. Ali, vidim da postoje u drugim naukama drugačije prakse, zato molim da ih izložite, da prodiskutujemo, pa da vidimo da formiramo neke predloge i da otvorimo zvaničnu diskusiju, nakon toga i da glasamo, i da ovo konačno definišemo, jer ovako se dalje zaista više ne može, pošto mnogi korisnici provode sate radeći bukvalno uzaludan posao, što nimalo nije dobro ni pošteno prema njima. --Jagoda ispeci pa reci 22:45, 1. april 2012. (CEST)

Ako smo sr:Vikipedija onda treba koristiti srpske izraze i predlažem

• Izvori uz šablon: izvori ili izvori|2
• Literatura (ako je i to strana reč onda Vidi još uz # za nabrajanje ostale literature koja je neposredno povezana sa tematikom ali nije navedena u tekstu kao verodostojan izvor podataka, činjenica, nepotvrđenih istraživanja, ili je kontroverzni izvor, izvor istorijskih podataka itd,
• Bibliografija kada se u biografskim člancima navode naučna dela te osobe, koja nisu izvor podataka za biografiju, ali oslikavaju celokupno stvaralaštvo te osobe.--Mile MD (razgovor) 22:55, 1. april 2012. (CEST)

Mile, nemoj uvoditi nove pojmove, pliz, jer iovako vlada opšti haos . Pusti sad dela osobe-teme članka. To je sasvim drugo pitanje, ovde govorimo o literaturi korišćenoj za pisanje članka. Ja primećujem jednu bitnu razliku između ovog što si ti naveo i onog što sam ja navela: ti zapravo pod Literaturom navodiš knjige koje si koristio za rad, ali njima nisi referencirao, tj. nisi unosio inlajn reference iz te knjige, jel da? To je npr. u potpunoj suprotnosti s onim što sam ja navela. Ja smatram da se svaka bibl. jedinica koja se koristi za pisanje, treba iskoristiti i za referenciranje, jer u protivnom, nema mnogo smisla navoditi je, jer se zapravo onda ne zna šta je konkretno iskoriščeno iz te knjige, što opet implicira da neko ko želi da proveri podatak, treba da pročita celu knjigu da bi se uverio da je nešto što je napisano u članku istina. Ja razumem takavb način rada u struci, jer, postoje neka dela koja su da tako kaćžemo, opštepoznata, te nema potrebe navoditi inlajn reference, ali imaj u vidu da Vikipeidju ne čitaju drugi lekari (u tovm slučaju, u slučaju nekog drugog, istoričari, biolozi, geogrtafi itd.), pa da poznaju određene knjige. Što se srpskih reči tiče... Već ti rekoh. Ni Literatura ni Bibliografija nisu ništa više srpske od reči Referenca. Sve tri reči su stranog porekla, tako da mislim da je taj momenat apsolutno nebitan ovde. --Jagoda ispeci pa reci 23:07, 1. april 2012. (CEST)

Odreljak Izvori, po nekom mom shvatanju, trebalo bi da se koristi samo kad se ispod njega ređaju linkovi ka sajtovima. Jer, malo mi je neobično da npr. sajt nekih novina bude "Literatura", bolje mi zbuči Izvor. Ali, to je samo moj lični utisak. U svakom slučaju, zaboravih da napomenem, mislim da bi bilo sasvim ok da se na glasanje stavi nekoliko predloga rasporeda jer su svi evidentno legitimni, pa neka onda glasanje odluči. --Jagoda ispeci pa reci 23:09, 1. april 2012. (CEST)

Izvini što se ne uklapam u tvoja razmišljanja ali tražila si od mene da naveden moje stavove i dam predloge. To su moji stavovi i ja stojim iza njih. Ako su Literatura i Reference strane reči onda neka ostane Izvori, Knjige, Članci ili neznam već kako se kaže u jako siromašnom jeziku kao što je naš.--Mile MD (razgovor) 23:23, 1. april 2012. (CEST)

Mile, nema potrebe za ironisanjem. Ja sam izložila kakve takve argumente za moja viđenja, pa bi bilo lepo da i ti to isto učiniš, jer samo tako možemo doći do nekog ZAJEDNIČKOG rešenja i kompromisa. Srpski jezik nije siromašan, ali to uopšte nije tema ove diskusije, nego kako nazvati određene delove članka. Pozvala sam te da izneseš svoje mišljenje i učestvuješ u iznalaženju rešenja i DOGOVORA, ne da izložiš svoje mišljenje i da očekuješ da će se on stopostotno prihvatiti bez pogovora. Zato te molim još jednom, hajdemo da malo razmišljamo i iz ugla onog drugog, i da pokušamo da nađemo zauedničko rešenje tj. kompromis. Prepucavanjem nećemo nigde stići, to je jedino sigurno. --Jagoda ispeci pa reci 23:39, 1. april 2012. (CEST)

Pokušao sam da sa ovim problemom upoznam Geologičarku kao administratora, koji je u tom trenutku bila na vezi, a od tebe nisam tražio nikakvu podršku (nekulturno je bilo čitati tuđu poštu), A ti si ovo moje pitanje okarakterisala između ostalog i komentarom da lekar ništa ne kapira i zato pokrećeša akciju. Pri tome kada sam se na tvoju molbu uključio u davanje predloga (bez ikakvog nametanja svojih stavova ) doživeo u tvom stilu u dva navrata bujicu tvojih bespotrebnih komentara. Čemu to?
Uopšte ne očekujem od tebe ili drugih korisnika da se slože sa mojim mišljenjem i sada se kajem što sam bilo koga na ovoj Vikaipedija bilo šta pitao, i ubuduće više to neću činiti. Meni je svejedno kako će se označavati, izneo sam predlog i ne tražim da ga iko usvoji ali mi smeta nered u ovoj nedefinisanoj oblasti i bespotrebni rat izmena, a još više gušenje slobode izražavanja i kreativnosti u nedifinisanim oblastima Vikipedije. --Mile MD (razgovor) 08:29, 2. april 2012. (CEST)

Meni kao i kolegi Intermedichbo (Mile MD) iznad mene odgovara da na sr vikipediji na srpskom jeziku koristim srpske riječi, te stoga mi za navođenje uzvora odgovara podnaslov „Izvori“ i isto to „((izvori))“ ispod u šablonskim zagradama. Međutim, šta mi vrijedi kad ionako jedan vlasnik bota dva dana u hiljadama članaka ono ((izvori)) mijenja u ((references)) ili neki drugi vid na engleskom, zatim u hiljadama članaka podnaslov „Reference“ promijeni u „Izvori“, da bi nakon pritužbi Epemenoide počeo od jutros da prebacuje podnaslov „Izvori“ u „Reference“. Isto tako je bilo pritužbi od strane korisnika Helios13 na to što vlasnik jednog bota prebacuje npr. „13. oktobar 2012.“ u „13. 10. 2012..“ sa ekstra tačkom iza godine. Na ovakvu praksu bota sam imao i sam pritužbe ali pošto na ovom projektu nema mogućnost da se utiče na rad ovoga bota, onda nema smisla to ni pominjati nego treba stalno pratiti aktivnost tog bota i onda ići za njim i ispravljati greške. U člancima koje sam napisao, napravljene su hiljade izmjena od strane ovoga bota, koje ja u najmanju ruku smatram štetnim. U mnogim člancima je litaratura prebačena u „Spoljašnje veze“, u nekim člancima su ubačene duple „Spoljašnje veze“, negdje bot početak reda prebacuje na kraj gornjeg reda (što je pogrešno u ovom slučaju), i stotine drugih grešaka i nekih potpuno čudnih radnji koje nisam mogao sva da zabilježim. U nekim člancima bot jedino prebacuje ono ((izvori)) na engleski, što je po meni totalno nepotrebno za ovaj projekat, da ne kažem štetno. Suština je u tome da ja kao jedan od iskusnih korisnika, uopšte namam uticaja na masovne izmjene kojima jedan korisnik sam odlučuje kako će da izgleda većina članaka koje smi mi pišemo. Drugo, možemo da se dogovorimo oko nekih stvari koje svi prihvataju, ali ne mora svaki članak da bude identičan. Ako neko npr. u nekom članku o nekoj osobi postavio podnaslov „Mladost“, to ne znači da bot treba odmah da u svim člancimlja o osobama postavi podnaslov „Mladost“. Treba ograničiti rad botova koji prave masovne izmjene u hiljadama članaka na svoju ruku. Ako postoji neka potreba u zajednici da se nešto masovno radi, zajednica će sama da predloži na trgu, pa će neki bot to da uradi. Ali ovde je sve naopako, pošto bot napravi hiljade izmjena u hiljade članaka, onda je kasno da vodimo razgovor o tome šta nam odgovara, jer je bot već napravio izmjene. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:28, 1. april 2012. (CEST)

BČ, ovde razgovaramo (ili barem pokušavamo) o naslovima odeljaka, ne o šablonu ispod. S druge strane, već ti je jednom objašnjeno zašto je bolje da taj šablon, koji inače NIKO NE VIDI, bude na engleskom. Zato, hajde da probamo da razgovramo KONSTRUKTIVNO, bez optužbi na račun određenog bota iz čisto lične netrpeljivosti. Takođe, iako imaš pravo u delu da je vlasnik bota trebalo da obavesti zajednicu o svojim namerama (i ja sam mu to rekla), ovo ipak nije tema o tom korisniku, nego o NASLOVIMA tih delova. Zato molim te, vrati se na temu a to su NASLOVI odeljaka za literaturu. --Jagoda ispeci pa reci 23:43, 1. april 2012. (CEST)

Jagoda, poštujem tvoj stav da korisnik nije tema, ali ova tema je plod masovnih izmjena jednog korisnika koji je vlasnik bota koji pravi masovne izmjene. Tako da moji komentari ovde nisu vezani za bilo kog korisnika, nego za akcije. Što se tiče tvog stava: „već ti je jednom objašnjeno zašto je bolje da taj šablon, koji inače NIKO NE VIDI, bude na engleskom“, moj odgovor je da ja kao učesnik ove rasprave ne želim da bot prbacuje ((izvori)) u ((references)), i da kao član zajednice ne dajem podršku za takvu akciju. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:52, 1. april 2012. (CEST)

OK, u redu, to smo već shvatili. A koji argument za to, osim srpskog jezika (koji je u ovom slučaju, kao što nampomenuh, apsolutno nebitan, štaviše, bolje je da šablon bude na engloeskom, a zašto, već je objašnjeno), imaš za takav predlog? --Jagoda ispeci pa reci 00:03, 2. april 2012. (CEST)

I temu sam otvorila nakon što sam videla tvoj razgovor sa Mickijem, i potom Miletovo pitanje kod Geologičarke, ne zato što je korisnik sa botom nešto menjao. Osim toga, odavno želim da o ovome prodiskutujemo, jer odavno primećujem šarenilo u ovim naslovima i određenu konfuziju oko istih koja vlada na projektu. Dakle, korisnik s botom svakako nije bio glavni razlog za pokretanje ove teme. Zato hajmo da da ostavimo na miru i da se skoncentrišemo na naslove i ono ispod njih. --Jagoda ispeci pa reci 00:05, 2. april 2012. (CEST)

Kao argument za moje protivljenje masovnoj akciji Autobota u vlasništu korisnika BokicaK, a kojom se masovno ((izvori)) mijenja u ((references)), navodim razlog da nema smisla da urednici na jezičkom projektu koji je posvećen srpskom jeziku unose riječi na srpskom, a da bot ide iza njih i prebacuje ih na engleski. Nema smisla da kad otvorim članak koji sam sinoć napisao na srpskom, u njemu vidim da je bot obrisao srpsku riječ i zamijenio je engleskom kao što je ova: [1]. Brisanje srpskih riječi i unošenje engleskih riječi na projektu koji je posvećen srpskom jeziku je kontraproduktivno, nekorisno, štetno, banalno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:11, 2. april 2012. (CEST)

Kakva ksenofobija... Objasnio sam ti zasto preferiram {{reflist}}, bas zasto sto je standard na engleskoj, a ti ides i dises mi za vratom i ponovo prepravljas u izvori. Nigde nisam samo menjao izvori u reflist, vec jedino ako pise ==Napomene=={{izvori}}, ==Literatura=={{Izvori}}, ==Navodi=={{Izvori}}. Inače sve radim da ispravljam ovakve mudrolije, da to nisam morao tebe da pitam za blagoslov? Sto se tice datuma, postoje sabloni {{cite news}}, {{cite book}} i {{cite web}} (i mnogi drugi). Prvi accesdate prevodi kao Pristupljeno na dan, drugi kao Datum preuzimanja, treci kao Pristupljeno dana. Neki posle toga koriste nominativ, drugi pak genitiv pa se dobije komicna verzija Pristupljeno dana 13. oktobar da se Ivan Klajn obesi odmah. Verzija sa brojevima je ispravna kako god da se cita. -- Bojan  Razgovor  02:12, 2. april 2012. (CEST)

---

Vratite se na temu određenu naslovom, molim. --Ana piši mi 00:06, 2. april 2012. (CEST)

Po meni je ok

1. Literatura
2. Izvori (ako baš toliko smeta izvori, može i reference)
3. Preporučena literatura

U literaturi, po meni, navodimo izvore ručno, bez košišćenja šablona za referenciranje u samom tekstu. Taj odeljak treba izbegavati osim u slučaju kada pišemo članak samo na osnovu jedne knjige, članka, sajta (ako je knjiga navedemo i strane koje su korišćene)

Što se tiče načina navođenja referenci najbolje je kao do sada, celokupno. U biologiji je prihvaćen način pisanja literature u samom tekstu sa prezimenom autora u zagradi i godine, dok na kraju stoji detaljna literatura. Npr. u tekstu bi stajalo (STOJKOVIĆ, 1998.) a na kraju u odeljku literatura nešto tipa Stojković, Stojko: Uticaj kadmijuma na klijanje pšenice, Beograd 1998. Međutim mislim da to nije toliko bitno za viki, pošto mi ovde ne štedimo prostor i trebamo da referenciramo sa što više podataka, kao što je rađeno i do sada. --Jovan Vuković (r) 02:20, 2. april 2012. (CEST)

Tako je generalno u svim naukama. Doduše, kada god negde šaljem rad, uvek navedu kako treba navoditi literaturu, ali uglavnom se svi drže jako sličnog principa. --Ana piši mi 09:06, 2. april 2012. (CEST)

Pa sad, ako u samim inlajn referencama stalno navodimo ceo bibl. podatak, onda je zaista deo Literatura nepotreban. Ali, ja ne vidim svrhu toga, jer onda taj deo Reference (Izvori), postaje vrlo nepregledan. Dakle, ne radi se o uštedi prostora, nego o preglednosti Kad već u stvarnom životu (kako Jovan reče), u samom tekstu navodimo skraćeni oblik (s tim što bismo dodali i stranicu, pored imena i godine), po meni je najpreglednije tako. No, milsim da je zaista najvažnije odrediti sama imena naslova tih odeljaka i čemu služe, a kako će se pisati inlajn reference, iako jeste bitno, nije toliko koliko prvi problem. Ya sad imamo dva predloga, s tim što je prvi podržalo tri korisnika, a drugi jedan. Takođe imamo predlog koji se ne tiče naslova, nego samog šablona. Da čujemo i ostale šta misle, dajte predloge, ako imate neki treći način beleženja. Onaj koji dobije najviše podrške, biće stavljen na glasanje, a ako ostanemo na dva, tri, stavićemo sve na glasanje. Videćemo još. Sad je bitno da se što veći broj ljudi izjasni. --Jagoda ispeci pa reci 10:09, 2. april 2012. (CEST)

I štaste odlučili? -- Bojan  Razgovor  03:43, 3. april 2012. (CEST)

Polako, ovo je tek počelo. Da sačekamo par dana da vidimo hoće li još neko da se javi, pa ću sočiniti predlog, pogledaću malo i na eng. njiki kakva im je praksa (mada mi se čini da je ista kao što rekosmo Ana, Jovan i ja), pa ćemo da diskutujemo predlog i na kraju glasanje. Sve mora ići svojim redom. Niko ne može donositi samostalno odluku za nešto što se tiče celokupne zajednice i njenog rada. --Jagoda ispeci pa reci 10:29, 3. april 2012. (CEST)

Podržavam napore da se ovo standardizira kao pravilo, i da se prestane sa fly-by-night politikom đe svako radi kako mu se dopada. Nemam potpuno utvrđeno mišljenje o naslovima odjeljaka (i njihovom redoslijedu), ali želio bih da budu na srpskom jeziku (bez „referenci“ itd.), i po mogućnosti tako sročeni da odgovaraju na OBA narječja srpskog jezika, bez prepravki. Pratiću ovu diskusiju i uključiću se dalje po potrebi. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:12, 3. april 2012. (CEST)

Jagoda nismo se razumeli. Tako se stvarno navodi u literaturi (i nije u svoj, mislim da istoričari i drugi "društvenjaci" imaju drugačiji sistem). Znači u samom tekstu ta zagrada sa prezimenom i godinom ima svrhu da nas odvede do literature na kraju knjige. Znači to (Janković, 1998) ima istu svrhu kao oni brojevi kod nas koji vode na dno članka. Zato mislim da bi bilo bezveze da između <ref></ref> tagova stoji samo ime autora i godina, a u odeljku literatura detaljno to isto opisano. Samo bi stvaralo probleme. Znači ja sam za opciju navođenja referenci kao i do sada, sa što detaljnijim opisom. Nadam se da nisam pogrešno shvatio šta si htela da napišeš, ako jesam onda izvini. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎Jovanvb (razgovor • doprinosi) | 01:49, 5. april 2012.

Najbolje bi bilo da damo primere, jer je očigledno da nas košta objasniti se. Evo, prvi članak koji mi je pao pod ruku, Konstancije I Hlor, gde se vidi šta ja hoću da kažem. Mislim da je to najvolji način. Međutim, ako neko u samim referfencama ponavlja ceo bibl. podatak, iako smatram nepotrebnim, lično mi ne smeta. Možemo čak da ustanovimo i dva načina na koja se navode izvori: jedan kao ovaj Miletov, drugi kako smo mi rekli, s varijantama koje ti pominješ. Samo je bitno kasnije sve to složiti u jedno dobro napisano uputstvo i kasnije toga se pridržavati. Ovde je ipak najbitniije da ustanovimo kako će da se zovu naslovi za određene delove koji se odnose na ono što smo koristili u članku. Mile je pominjao literaturu koja je takođe korišćena u pisanju članka, ali nije citirana u samom tekstu. I to mi se čini ok — da pod naslovom Literatura stoje zajedno i bibl. reference koje jesu koriscene za inlajn citiranje i one koje nisu za to koriscene (mada bi uvek naravno, bilo volje da se sve sto se koristi za pisanje, takodje iskoristi i za inlajn citiranje). Izgleda da najviše ima nesuglasica oko imena naslova ispod koga se stavlja šablon {{izvori}}. E, o tome bismo već mogli glasati. Da li da se zove Reference, Izvori, ili nešto treće? --Jagoda ispeci pa reci 00:15, 7. april 2012. (CEST)

Samo da dodam: VEOMA je bitno, kod inlajn referenci da se navede stranica ili opseg stranica (ako je knjiga u pitanju) gde se nalazi referencirana tvrdnja, bilo da se navodi samo ime autora, bilo celokupna bibl. referenca. Dakle, svejedno da li će se između onog <ref></ref> pisati svi ili samo neki podaci o izdanju, UVEK mora ići broj stranice. To nam nije moguće kod linkova, naravno, ali ako se radi o papirnom izdanju to je moguće i veoma važno. --Jagoda ispeci pa reci 00:21, 7. april 2012. (CEST)

Predlog (ako sam dobro shvatio, ovo je u suštini slično onome što Jagoda predlaže):

• Reference/Izvori — deo namenjen inlajn navedenim izvorima.
• Literatura — deo namenjen spisku literature koja je korišćena za pisanje članka, ali nije korišćena za inlajn referenciranje.
• Napomene — pa, napomene su napomene. Dakle, sve ono što nije bibliografski podatak o korišćenoj literaturi, već objašnjenje i sl.

Mislim da zaista nije preterano bitno da li će prva stavka biti „reference“ ili „izvori“, ne vidim što bi se to propisivalo. Takođe mislim da nije bitno, kada u članku nema potrebe za više tipova referenciranja (npr. navode se samo inlajn reference, bez onoga što sam nazvao literaturom, ili obrnuto), insistirati na terminologiji. Sve to zavisi od konkretnog članka. Kao i obično, najbolje je primeniti zdrav razum. Takođe mislim da je uzrok konfuzije u tome što često ni sami urednici ne znaju šta hoće, ni šta rade, a ni šta su (validni) izvori. Kada su te tri stvari jasne samom uredniku članka, rešenje se nametne samo. U suprotnom, malo će pomoći smernica oko ovoga. Terminološka konfuzija je ovde samo posledica i simptom mnogo ozbiljnijih problema, no dobro... Samo još da napomenem — mislim da ovo nikako ne bi trebalo, ako dođe do predloga za glasanje, da bude „jače“ od smernice, tj. ne treba da bude pravilo. EOF; [sabate]$ talk; 18:44, 8. april 2012. (CEST)

Ja imam ideju da ovde definišemo, manje više, načine na koje se piše, a onda da one najlogičnije i najispravnije navedemo u smernici, nikako pravilu. Štaviše, iako mi je u početku padalo na pamet glasanje, kasnije sam shvatila da ipak ne treba da ode dalje od uputstva i opisa što bi rekli englezi "dobre prakse". Što se naslova Izvori i Reference tiče, morali bismo odrediti kako se taj deo zove, iz prostog razloga jer reč Izvori može da se koristi za neke druge stvari, kao što navedoh gore, za linkove, logičnije mi je da se neki sajt na netu naziva "izvorom" informacije nego "literaturom". Odeljak Literatura se u raznim naukama drugačije koristi: negde se koristi za literaturu koja NIJE iskorišćena za inlajn referenciranje, a negde se koristi samo da bi se naveo pun bibl. podatak jer u referencama stoji kratak opis i broj stranice. Probaću da sistematizujem sve šta se ovde reklo i da otvorim predlog. U svakom slučaju, radiće se o smernici, i to je najviše što može da bude, ako ne bude i samo uputstvo za rad. --Jagoda ispeci pa reci 12:15, 9. april 2012. (CEST)

Ako mora da se bira, ja sam onda za „reference“. Što se tiče ovoga što kažeš oko linkova ka sajtovima — upravo se tu javlja taj problem koji pominjem sa lošim izvorima. Nije problem sama činjenica da link vodi ka nekom sajtu, već u tome što se često sadržaj sajta ne može smatrati validnim izvorom za bilo šta. Ako je pak sadržaj i karakter datog sajta takav da se može smatrati pouzdanim izvorom, ne vidim zašto bi bio problem da se nazove literaturom (ako se koristi u smislu koji sam naveo u predlogu). To može recimo biti neka knjiga u elektronskoj formi ili nešto slično (gomila naučnika ima sajtove u formi bloga gde često pišu vrlo ozbiljno o vrlo ozbiljnim temama). Što se tiče različitih nauka i različitih stilova navođenja izvora — u stvari, kao što je Ana već rekla, uglavnom je tu podela po publikacijama a ne po naukama, tj. svaka publikacija ima svoja uputstva o stilu. Ali to i nije toliko bitno ovde, jer ta ograničenja nisu nužno primenljiva na Vikipediju, a koliko sam shvatio ovde i nije cilj definisati stil navođenja, već nazive sekcija za navođenje izvora. EOF; [sabate]$ talk; 15:00, 9. april 2012. (CEST)

Ima i tu dosta istine, svaki casopis ima neke svoje kriterijume i parametere, ali ima zaista i razlike od nauke do nauke. Da, ovde je bitno definisati nazive sekcija, kako bismo i mi imali neki svoj stil. Nemojmo se siriti sad u pitanja koliko su sajtovi pouzdani izvori, jeste da i o tome treba diskutovati, ali bolje jedno po jedno. --Jagoda ispeci pa reci 21:32, 9. april 2012. (CEST)

U opštem slučaju, „literatura“ može da se koristi i za navođenje punog bibliografskog podatka (kada je u referencama naveden skraćeni) kao i za navođenje literature koja nije inlajn referencirana. To je više pitanje potrebe konkretnog članka i teme, pa i samog dela jednog članka. Neke teme zahtevaju precizno referenciranje pojedinačnih tvrdnji, kod drugih je to potpuno nakaradno i dovoljno je navesti, jelte, literaturu koja je služila za pisanje. Negde se mora kombinovati. Dakle, „literatura“ za odeljak sa punim bibliografskim podacima bilo da su to ne-inlajnirani izvori ili bibl. podaci za inlajnirane, a „reference“ za inlajnirane (bilo da se navodi skraćeni podatak, pa onda u „lit.“ ceo, bilo ceo podatak bez odeljka „literatura“). EOF; [sabate]$ talk; 15:00, 9. април 2012. (CEST)

Hvala na idejama. Pokupšaću ovih dana da sistematizujem sve što je rečeno u jedan predlog, pa ćemo onda da disktutujemo o samom predlogu. --Јагода испеци па реци 21:32, 9. април 2012. (CEST)

Ова тема се губи ... Требало би ово ставити на дискусију па на гласање, иначе оде маст у пропаст. --Мирослав Ћика (разговор) 21:23, 9. април 2012. (CEST)

Ništa se ti Ćiko ne brini, vodim ja računa o ovom. Potebno je da što više ljudi koji zaista pišu naučne radove i razumeju se u ovo daju svoje mišljenje. Mišljenje onih koji se u to ne razumeju, iako takođe bitno, manje može pomoći, zar ne? Zato je bolje da prvo se izjasne oni koji imaju iskustva s tim, pa da se napravi predlog, pa da se ondsa izjasne i oni koji nemaju iskustva s tim, i na kraju svi zajednički da donesemo odluku. Samo malo strpljenja, molim. --Јагода испеци па реци 21:37, 9. април 2012. (CEST)

I? -- Bojan  Razgovor  05:43, 21. april 2012. (CEST)

Mislim ja o ovom, ne brini se. Usput, našla sam jednu smernicu koja upravo o ovom govori i gde je to već poprilično definisano: Vikipedija:Referenciranje za početnike, tako da mislim da bi trebalo videti šta tamo piše, pa onda to proširiti novim predlozima. Takođe mislim da ta stranica ne treba da bude smernica, i da je tu sve i svašta natrpano, od smernica kako treba pisati, do tehničkih uputstava koja treba pre da se nalaze na stranicama pomoći. Videću da u toku dana sklopim neki predlog, tj. tekst nove smernice koja bi se takođe zvala drugačije, a da ovaj naslov bude iskorišćen za ono što jeste: tehničko uputstvo kako referencirati (dakle, pre bi odgovarala stranci u imenskomprostoru Pomoć)--Jagoda ispeci pa reci 11:25, 21. april 2012. (CEST)

Dupli šabloni u člancima

Primjetio sam da su u neke članke unešeni dupli šabloni koji se preklapaju: vidi ovde i vidi ovde. Da li se radi o botovskoj grešci ili treba srediti šablone da se ne preklapaju? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:16, 3. april 2012. (CEST)

Šta misliš? --Jagoda ispeci pa reci 10:27, 3. april 2012. (CEST)

Ne znam čija je greška ali izgleda očajno. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:14, 3. april 2012. (CEST)

Trebalo bi ustanoviti čija je greška, te onda reagovati kako bi se spriječilo masovno pravljenje grešaka. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:34, 3. april 2012. (CEST)

I šta ćemo kad ustanovimo čija je greška? Da ga besimo? Na kom ćemo Trgu, pošto ih imamo sijaset? Politika? Tehnika? Kakve veze ima čija je greška. Treba ispraviti. Tebi hvala što si prijavio grešku, a onaj ko ju je napravio već će gledati da je popravi. --Jagoda ispeci pa reci 22:57, 3. april 2012. (CEST)

Jagoda, nema potrebe za napadima i ruznim sugestijama o vješanju. Dozvoli da ukažem na to da je neko naperavio neki propust i da članci izgledaju očajno zbog toga. Postoji mogućnost da veći broj članaka trenuto izgleda ovako: (vidi ovde i vidi ovde), te bi trebalo utvrditi čija je greška i ukazati na to. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:32, 4. april 2012. (CEST)

Cat-a-lot

Vratio sam ovaj gedžet. Na Ostavi raspravljaju da dodaju opciju za rekategorizaciju stranica (ne samo fajlova, što je do sada bio slučaj). Inače, na he.viki već koriste verziju koja vrši rekategorizaciju stranica. Ako ništa, uključićemo tu njihovu skriptu umesto postojeće sa Ostave. micki 12:02, 3. april 2012. (CEST)

Što više spravica koje olakšavaju rad, to bolje. Šta smo na kraju odlučili za ova dva gedžeta? --Pavlica pričaj 12:14, 3. april 2012. (CEST)

Dodaj to u skripte (za sada), tako da još korisnika može da ih isproba. Ako se pokaže korisno i ako bude vladalo interesovanje, dodaćemo ih u gedžete. Za sada nemamo neko pravilo šta se tamo dodaje, ali sam mišljenja da treba dodavati samo proverene stvari i to one koje koristi veći broj korisnika. Takođe, valja isprobati da li skripte rade i u vektoru i u monobuku, kao i u tri najkorišćenija pregledača. Ako negde ne rade, treba i to napisati u objašnjenju. micki 12:21, 3. april 2012. (CEST)

  Urađeno Mislim da su obe alatke korisne, ali to zajednica treba da odluči. Usput, nadam se da ne gnjavim, da li je moguće dve skripte uklopiti u jednu? Konkretno, u gedžet Quick diff da se ubaci i opcija iz gedžeta PatrolLinks. --Pavlica pričaj 12:41, 3. april 2012. (CEST)

Ne gnjaviš Toliko već ni ja nisam stručan. Mogu da pokušam, ali otom-potom. micki 12:43, 3. april 2012. (CEST)

Pošto sam i ja povezan sa ovom skriptom (mislim na skriptu Cat-a-lot), jer sam dao predlog da se kod nas uvede, a pri tome i predložio da se uvede opcija za kategorizaciju stranica, u slučaju da je ta opcija uključena, podržavam ovu skriptu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:06, 4. april 2012. (CEST)

Na Ostavi se o tome još raspravlja. Ali, da ne bismo čekali, ja sam kod nas već preneo prilagođenu skriptu sa he.viki. Ona, umesto datoteka, radi sa člancima (moguće i sa šablonima i drugim stvarima). micki 00:33, 4. april 2012. (CEST)

Probao sam, ali ne vidim opciju za prebacivanje članaka. Ima kao ranije, samo za slike. Ali ako bi proradilo ovo za članke, to bi bila jedna od najboljih alatki za sva vremena. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:42, 4. april 2012. (CEST)

Probaj da očistiš keš: Napomena: Posle spremanja izmena, morate očistiti keš svog internet pregledača da biste videli promene. Internet Explorer : Ctrl+F5, Mozilla/Chrome/Safari : Ctrl+Shift+R, Opera/Konqueror : F5, Safari : Cmd+Opt+E. micki 00:46, 4. april 2012. (CEST)

Vidi ovako, ovo radi, ali ne kako treba. Ili ja ne znam da koristim. Postoji li mogućnost da premjestim jedan članak u neku kategoriju po mom izboru? Npr. probao sam da u najgornju sekciju upišem ime kategorije, pa da u nju prebaci, ali neće. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:18, 4. april 2012. (CEST)

Evo izgleda da radi. Odlična stvar. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:57, 4. april 2012. (CEST)

Problemi sa šablonom

Preuzeh šablon {{Popisi SAD}} sa en viki. Bio mi je zanimljiv jer automatski izračunava procente kod promjene broja stanovnika između dva popisa, a i lijepo izgleda u člancima (ne zauzima puno prostora). Međutim, šablon ne radi kako treba, odnosno ponekad radi a ponekad izbacuje grešku (pogledati prvi i drugi primjer na Korisnik:Wikiwind/Test). Ako može neko da pogleda.--V i k i v i n d 23:17, 3. april 2012. (CEST)

I to sve zbog jedne tačke/zareza :) micki 00:18, 4. april 2012. (CEST)

Sada radi ukoliko se brojevi unose bez odvajanja tačkama. Da li bi se mogao podesiti da radi ispravno i ako se cifre unose u formatu da se hiljade odvajaju tačkama? Trenutno šablon ono što je iza tačke prepoznaje kao decimalni nastavak (pogledati u drugom primjeru između 2000. i 2010)--V i k i v i n d 11:00, 4. april 2012. (CEST)

Namestio sam tako da ti unosiš cifre normalno (bez tački), a da šablon sam formatira brojeve (vidi prvi primer na tvojoj stranici). micki 12:36, 4. april 2012. (CEST)

Hvala, sada je odlično.--V i k i v i n d 12:38, 4. april 2012. (CEST)

tagovi za transliteraciju

Društvo, šta se dešava sa ovim tagovima? Idite na bilo koju stranu koja ih ima, svejedno da li direktno ili kroz neki od uključenih šablona (npr. Švajcarska), kliknite na "ćirilica" i hop-la, eto - { i } -. --V. Burgić (reci...) 13:48, 4. april 2012. (CEST)

Mislim da je u novoj verziji medijavikija ugrađeno da vikipedija sama prepoznaje da li je tekst pisan ćirilicom ili latinicom. Tako da su tagovi za latinične reči u ćiriličnim tekstovima sada nepotrebni. Jedino bi trebali da se koriste za ćirilična imena u ćiriličnim tekstovima (tipa ruska, bugarska) koja ne bi trebala da se menjaju. E sad da li je to sigurno tako, treba proveriti, i ako jeste posklanjati sve tagove koje smo koristili. --Jovan Vuković (r) 00:54, 5. april 2012. (CEST)

Onda i za delove teksta koji treba da ostanu latinični u inače celom latiničnom članku? --V. Burgić (reci...) 07:46, 5. april 2012. (CEST)

Meni je to glupost da pustis masinu samu da odlucuje. -- Bojan  Razgovor  07:52, 5. april 2012. (CEST)

Ne samo da je glupost, nego ako smo pravili šablone jez-trt-mrt, naravno da smo stavili italik i sa tagovima za transliteraciju. I sad ako ubaciš šablon jez-lat u latinični tekst to je ok, ali ako ga ubaciš u ćirilični tekst i klikneš na "ćirilica", pojavljuju se tagovi. Budalaština. --V. Burgić (reci...) 08:16, 5. april 2012. (CEST)

Ja se samo pitam šta će biti kada u idućoj verziji medijavikija opet budu potrebni tagovi, a mi ih sve poskidali :) Mi smo im ionako predzadnja rupa na svirali. Trebale su godine da se tagovi svuda postave, i to ručno. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:35, 9. april 2012. (CEST)

Ja sam tek sada uvideo problem, (srećom i ovaj topik) pa se pitam jesmo li nešto pokrenuli povodom ovoga, ili ostavili tako da kulira? :-) MikyM|Write me 08:22, 9. maj 2012. (CEST)

Ja nisam ništa pokretao, jedino znam da ih svuda pišem, jer me ne zanima da ih u nekom trenutnku ponovo vraćam. A valjda neće niko da klikće na "ćirilica" u inače ćiriličnom tekstu. --V. Burgić (reci...) 09:37, 9. maj 2012. (CEST)

Meni se čini da je ovde ranije objavljeno da tagovi za transliteraciju više nisu potrebni, od kada smo prešli na novi medijaviki. Bar tako sam shvatio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:40, 9. maj 2012. (CEST)

Nisu potrbni ali ih šabloni sami koriste. Svi šabloni za Jez-NESTO. Npr. Jez-he. -- MikyM|Write me 09:45, 9. maj 2012. (CEST)

Možda nisu potrebni, ali čisto sumnjam da može da se napravi sistem koji će sa 100% tačnosti uvek da utvrdi kad treba vršiti transliteraciju, a kad ne. Takođe, izbaciti te tagove za transliteraciju i time onemogućiti "unazadnu-kompatibilnost" je, po mom mišljenju, katastrofalno, pogotovo kada se ti tagovi koriste u većini članaka na srnjiki. --F± 10:48, 9. maj 2012. (CEST)

Verovatno, ali treba videti šta uraditi da se izbegne viđenje tih tagova. Tekst izgleda užasno kad se u njemu na 20+ mesta pojave isti.MikyM|Write me 10:54, 9. maj 2012. (CEST)

Aman ljudi, naravno da su potrebni, ako pišem članak na latinici i dajem ime filma na engleskom, i neću da kad neko klikne "ćirilica" dobije "u originalu The High Noon/Blown with the wind" ili napišem članak ćirilicom i stavim naslov knjige/filma u originalu i onda neko klikne latinicu kad ono tamo bude "Solяris" ili "Arseniй Tarkovski". Samo neko ko ne razmišlja može da kaže "tagovi za transliteraciju nisu potrebni". --V. Burgić (reci...) 10:57, 9. maj 2012. (CEST)

Jesi li ti uopšte probao da pišeš ćirilicom i ubaciš latiničnu reč bez tagova? --MikyM|Write me 11:39, 9. maj 2012. (CEST)

Jesam. A jesi li ti pročitao šta sam ja napisao? Dakle, šta ako pišem latinicom ali imam tekst koji treba da ostane latinični? --V. Burgić (reci...) 11:52, 9. maj 2012. (CEST)

Mislim da se tekst napisan na latinici u ćiriličnom članku sa uvođenjem novog sistema automatski ne prebacuje u ćirilicu kada se radi o prebacivanju ćiriličnih tekstova na latiničnu verziju. To je zapravo bio jedini razlog zbog koga su kod nas uvedeni tagovi za transliteraciju. A što se tiče ubacivanja riječi na drugim jezicima a samim tim i na drugim pismima, treba samo da se ubaci šablon za jezik. ps Evo ja ću ovde da napišem nešto na pismu koje nije ćirilica, a vi prebacite na latiničnu verziju da vidite da li će se ovo što sam napisao bez tagova prebaciti na ćirilicu: Švajcarska. Ako prebacite na latiničnu verziju i ako i dalje vidite da piše Švajcarska, odnosno Švajcarska na latinici, onda vam ne trebaju tagovi za transliteraciju, pošto medijaviki to radi automatski. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:30, 9. maj 2012. (CEST)

Ama znam to, to je u redu. Ali evo ti ovaj primer: ja pišem članke o sazvežđima, zvezdama i meteorskim rojevima. Zvezde imaju svoju spektralnu klasifikaciju: O, B, A, F, G, K, M i N. Ova slova treba da budu na latinici. Ili skraćenice za merne jedinice. Možda mogu da nađem još desetak stvari. Ako članak pišem ćirilicom, a ove stvari pišem latinicom, sve je ok. Ali ako je članak ceo na latinici, moram da stavim tagove za transliteraciju. Isto je sa NGC i IC objektima, oznakama za supernove i nove, oznakama hemijskih elemenata, ATC klasifikacijom i td, i td. Najgore je sa šablonima - napravim šablon za hemijske elemente. Da li da stavim tagove za transliteraciju ili ne? Otkud znam da li će taj šablon dabude uljučen u ćirilični ili latinični članak? --V. Burgić (reci...) 12:57, 9. maj 2012. (CEST)

Očigledno ima slučajeva gdje u srpskom neke stvari moraju da budu na lat. Ali mjerne jedinice npr. metar m, kilometara kl, kilogram kg, mogu da se pišu na ćirilici. Ako citiraš neki drugi jezik koji je ne drugom pismu, onda staviš ovako: (nem. Ich bin ein Berliner, Danke Deutschland). Isto važi i za latinski. Sada ostaje pitanje za hemijske elemente i astronomiju, pošto ne znam da li ti simboli mogu da se pišu na ćiril. Znamo dakle da se strani jezici pišu na pismu tih jezika. Stvar je samo u tome da se odredi šta ne može uporedo da se piše na oba pisma srpskog jezika, tako da u tim člancima na latinici možemo da dodamo šablon za transliteraciju samo tamo gdje treba da se spriječi prebacivanje na ćirilicu. A koliko vidim, u ćiriličnim člancima nema potrebe za tagom za transliteraciju. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:18, 9. maj 2012. (CEST)

Ma da, u hemiji je inače H₂O, CO₂, Au, Zn i Fe baš uobičajeno... I uostalom, što sad tamoneki Burgić pravi problem kad valjda neki mediawiki programer najbolje zna da su nama tagovi za transliteraciju čist višak. --V. Burgić (reci...) 14:01, 9. maj 2012. (CEST)

Ne pravi niko problem, svima bi nam bilo u interesu da ne unosimo te zagrade nego da program automatski za nas uradi posao. Najteže je smisliti šta program tačno, kada, kako i gdje treba da radi. A i definisati šta ne može, tako da tu oblast mi pokrijemo ručno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:11, 9. maj 2012. (CEST)

Ne znam, meni nikad nije bilo teško da kucam te tagove, a mnogo mi je mučnije sada. Šta da radimo sa jezičkim šablonima? Šta sa svim ostalim šablonima? Da pravimo sve duplo, jedno za slučaj kada se šablon ubacuje u ćirilične a drugo za latinične članke? Ako već moramo da imamo šablone protiv transliteracije zbog latiničnog teksta koji treba da ostane latiničan i u latiničnim člancima i ćiriličnog teksta u ćiriličnom člancima koji treba da ostane na ćirilici i pri prebacivanju ostatka teksta u latinicu, dakle ako su nam ti tagovi zaista potrebni i bez njih ne možemo, dajte onda da ih svuda koristimo. Prvo je bilo samo za rimske brojeve, pa ni tu nije radilo kako treba, na šta sam više puta ukazivao. Neki su transliterovani, drugi nisu. A ovo - da ako ih stavim oko latiničnog teksta u ćiriličnom teksu i kad neko klikne na karticu "ćirilica" oni se vide, a kad klikne na "latinica" ne, to je sumanuto. --V. Burgić (reci...) 14:21, 9. maj 2012. (CEST)

WikiLove/Vikiljubav

Da li ste raspoloženi da i kod nas uvedemo ovu mogućnost? Za one koji se do sada nisu sretali sa ovom ekstenzijom, neka odu na englesku ili makedonsku vikipediju, kliknu na stranicu bilo kojeg registrovanog korisnika i potom na crveno srce u gornjem delu stranice. U principu, radi se o lakšem davanju spomenica, hrane, pića i sl. Do sada je naišlo na pozitivan prijem, što i ne čudi jer se radi o ekstenziji koja je namenjena uspostavljanju boljih odnosa među korisnicima. Ako se ne varam, naš kolega Rančer je već preveo sve potrebne medijaviki poruke na Translejtvikiju. Ja bih ostavio podrazumevanu konfiguraciju. Dakle ne bih menjao, dodavao i uklanjao stvari (iako postoji i ta mogućnost) zbog jednostavnijeg održavanja. Molim da kažete svoje mišljenje. micki 10:20, 5. april 2012. (CEST)

Odmah da napomenem da je predviđena opcija u Podešavanjima gde korisnici mogu potpuno da isključe ovu ekstenziju. Takođe postoji i mogućnost da svaki korisnik za sebe promeni (doda/oduzme) neke od mogućnosti koje ekstenzija pruža. micki 10:32, 5. april 2012. (CEST)

• DA!--MikyM|Write me 11:14, 5. april 2012. (CEST)

Nek' svud' ljubav sja' i ljude neka spaja! Da! --Pavlica pričaj 12:03, 5. april 2012. (CEST)

Da, naravno! Mislio sam i ja da predložim ovo proširenje uoči Nove godine, kada sam ga i preveo, ali računao sam da smo mi veoma slož(e)na zajednica u kojoj Ljubav puca na sve strane, pa reko’ nije nam potrebno takvo nešto. Nego, tek sad primetih da nisam uradio latinički prevod. Sad ću to da završim.
Uzgred, Pavlice, tu ti nigde nije potreban apostrof. – Rančer (razgovor) 21:23, 5. april 2012. (CEST)

Hvala na trudu koji si uložio. Ja sam danas planirao da počnem sa prevođenjem, kad shvatih da je neko sve već odradio. Ono, baš si me obradovao :) micki 21:50, 5. april 2012. (CEST)

Da li ima još komentara na ovaj predlog? Ja ću, u svakom slučaju, sačekati da prođe barem sedam dana pre nego što (eventualno, ako bude postojao konsenzus) podnesem zahtev. micki 10:59, 9. april 2012. (CEST)

Ne znam šta tačno donosi, ali pošto je ljubav u pitanju, svakako sam za, jer nam je potrebna pozitivna atmosfera, pošto negativne već imamo na pretek. Dakle, ja sam ZA. --Jagoda ispeci pa reci 12:35, 9. april 2012. (CEST)

---

Ovo je, izgleda, proradilo :) Podrazumevano je svima uključeno, a može da se isključi u Podešavanjima, na dnu sekcije Uređivanje. micki 12:23, 17. april 2012. (CEST)

Aorist pri prevođenju korisničkog okruženja?

Na Prevodiocu postoji obrazac za pol: muški, ženski i neodređeni. On zavisi od podešavanja svakog korisnika. Ja sam na početku bio za to da se koristi aorist za neodređeni pol, tj. za korisnike koji ga nisu naveli u podešavanjima, samo zato što je tačnije, da kažem. Primer: Bojan obrisa stranicu „Pesak“ ili Micki (de)blokira korisnika „Pavlica“ (vi ste mi bili pred nosom ). Ipak, kao što vidite, to izgleda krajnje arhaično i neobično. U razgovornom stilu je sasvim u redu, ja ga često koristim, ali samo s određenim glagolima koji ne paraju uši. Evo zanimljive rasprave u vezi s ovim od pre nekoliko godina. Moram da citiram Đorđa: „Ovo izobraženije njegov stvoritelj predade u javno vlasništvo i reče: Neka se to odnosi na vascijeli svijet...“. Dakle, ja sam za to da se koristi muški rod onda kada pol nije poznat. Otvaram ovu temu jer su danas napravljene neke izmene na Prevodiocu, pa da ne pravimo nepotrebnu šarolikost.

Takođe, šta mislite da se dugme „Prikaži pretpregled“ promeni u „Prikaži pregled“ ili, još bolje, „Pregledaj“? Sve je bolje od ovog prvog. Ovaj prefiks pret- me asocira da postoje dva pregleda pre čuvanja, a nije tako. – Rančer (razgovor) 00:20, 6. april 2012. (CEST)

U principu se slažem sa prvim predlogom. A što se tiče drugog, ja sam za varijantu „Prikaži pregled“ - ako uopšte mišljenje jednog laika ima neku vrednost :) micki 23:35, 5. april 2012. (CEST)

Pregledaj i Prikaži pregled je ok. Aorist nikako. Iako nam perfekat biberi ranu sa polovima, probajmo naći neko drugo rešenje, jer ako stavimo aorist, ima da ispadne smešno. Šta kažeš za prezent? U neku ruku, i radi se o prezentu, a rodno je neutralan. Jest i meni mnogo smešno što su meni svi ženske (Micki je obrisala stranicu, Laslo je zaključala...) jer mi je pol u podešavanjima namešten na ženski, ali ipak mi je aorist gori. Prezent mislim da bi bio sasvim ok. Micki briše stranicu, Laslo zaključava... Geologičarka otključava... Što da ne?--Jagoda ispeci pa reci 23:43, 5. april 2012. (CEST)

Meni nije jasno kako se Jagodi prikazuju svi u ženskom rodu. Zar to ne zavisi od korisnika koji vrši radnju, a ne od onog koji koristi nalog? Dosad se u skorašnjim izmenama nisam susreo sa ženskim oblicima (mada nisam ni obraćao pažnju), pa ne znam da li su meni svi muški. Nego, Bruni, nema potrebe da uvodimo prezent koji, uzgred rečeno, ukazuje na to da radnja još traje. Već postoji obrazac za pol koji još samo treba podesiti da radi kako valja. – Rančer (razgovor) 00:20, 6. april 2012. (CEST)

Pa onda ne razumem što si uopšte postavio pitanje aorista. Milsila sam da želiš da rešiš taj problem pola, jer aorist, kao i prezent u 3. l. j. isti su za oba pola. A što se tiče toga kako se to meni prikazuju sve ženskaći, utvrdila sam sa Mickijem da se radi o polu u mojim podešavanjima. Ako namestim pol na muški, svi su muški, ako namestim na ženski, neke (ne sve) akcije se pojavljuju kao ženskaći. Evo, npr.:

• (istorija slanja); 19:21 . . (A,Č) Djordjes (razgovor • doprinosi) je poslala „Datoteka:Proglas kraljevine 1882.jpg“ ‎(Čitanje proklamacije kralja srpskog Milana I februara 1882. pred opštinskom kućom u Nišu )
• (istorija blokiranja); 15:18 . . (A,B) Micki (razgovor • doprinosi) je blokirala „178.223.36.77 (razgovor)” s rokom isticanja od 3 dana (samo anonimni korisnici, onemogućeno otvaranje naloga) ‎(Vandalizam)

Takodje, sad vidim ovo:

• (istorija kreiranja korisnika); 12:46 . . Catty (razgovor • doprinosi) je otvorio korisnički nalog ‎

--Jagoda ispeci pa reci 20:48, 6. april 2012. (CEST)

Postavio sam jer su se pojavile neke izmene na Prevodiocu (umesto perfekta za neodređeni pol stavljen je aorist), pa sam ovde pokrenuo temu da se dogovorimo šta da radimo ubuduće. Već sam rekao da sam ja za perfekat bez dobropoznatog dodatka „/-la“ i sl., iako je možda pogrešno. To bi trebalo da se pojavljuje samo onima koji nisu naveli pol u podešavanjima, a verujem da je broj takvih korisnika nizak.

A što se tiče toga kako se to meni prikazuju sve ženskaći, utvrdila sam sa Mickijem da se radi o polu u mojim podešavanjima.

To smo već ustanovili. Ipak, to je najverovatnije greška u softveru. Oblici treba da budu prikazani na osnovu korisnika koji vrši neku radnju, tj. pravi izmenu, a ne onog koji „posmatra“ (ponavljam se, ali šta ću kad niko ne sluša ). Micki, Filipe, znate li zašto se ovo dešava? – Rančer (razgovor) 20:40, 6. april 2012. (CEST)

Ne znam zašto se to dešava. Slažem se da je besmisleno i verovatno ne bismo ni znali za taj problem da nam Jagoda nije skrenula pažnju na ovu činjenicu. Jagoda, da li je tako bilo i ranije? Možda problem može da se prijavi na bagzili. micki 22:43, 6. april 2012. (CEST)

(istorija kreiranja korisnika); 12:46 . . Catty (razgovor • doprinosi) je otvorio korisnički nalog.

Znači, ne prikazuju joj se svi u ženskom rodu. Onda imam jednu pretpostavku. Ovako izgleda taj obrazac za pol: {{GENDER:Username|male text|female text|text for unspecified}}. Odavde vidimo da se u prvu „pregradu“ (odmah pored korisničkog imena) stavljaju glagoli muškog roda, u drugu glagoli ženskog roda itd. Možda je softver nekako „pobrkao“ ove pregrade, pa za muški rod koristi drugu pregradu umesto prve i sl.? Da ne bih lupao svašta, bolje bi bilo da prijavimo ovaj problem na Bagzilu, kao što reče Micki.
Nego, sad mi pade na pamet da ispod navedem neke primere koristeći gornji obrazac, pa vi recite šta vidite. Meni sve radi kako treba (Rančer je obrisao stranicu i Jagoda je obrisala stranicu). Sad tek ne znam šta nije u redu.

• Rančer je obrisao stranicu.
• Jagoda je obrisala stranicu.

– Rančer (razgovor) 23:28, 6. april 2012. (CEST)

Jeste, Micki, isto je bilo i onomad kad smo to rešavali. Onda si mi rekao da isključim svoj pol i ja sam isključila, i onda su se svi vratili u muški. Pa čak i žene. A kako vi to vidite? Npr. bilo bi dobro ispitati kako vide različiti korisnici istu izmenu. Takođe, ja navodim samo muške korisnike, trebalo bi mi da vidim Geologičarku, kao jedinu administratorku, kad nešto pošalje ili kad nekog blokira, plus je bitno da vidimo šta ona ima postavljeno u profilu. Obratite pažnju vi na blokove i slanja slika, pa recite kako vidite. Ja sam za sad uočila ova dva, a možda ima još, ne znam. Da li ima negde spisak svih radnji koje s epojavlju, da idemo redom da precrtavamo kako za koju utvrdimo da li je dobra ili nije?--Jagoda ispeci pa reci 00:02, 7. april 2012. (CEST)

Pogledaj primere koje sam ostavio na kraju prethodne poruke. – Rančer (razgovor) 00:15, 7. april 2012. (CEST)

Videla sam ih, ali ih ne razumem. Odakle ti to brisanje, kad ni ja ni ti ne možemo brisati stranice? --Jagoda ispeci pa reci 00:22, 7. april 2012. (CEST)

A, sad vidim šta si uradio. Vidim kako treba. Ti si brisaO, ja brisaLA. --Jagoda ispeci pa reci 00:25, 7. april 2012. (CEST)

PS:Što se tiče aorista, sve je bolje od njega. --Jagoda ispeci pa reci 00:27, 7. april 2012. (CEST)

Ovde radi kako treba, a u porukama korisničkog okruženja ne. Sad sam proverio; meni su svi muški, pa i Jagoda, a njoj su svi ženski osim onih koji su namestili pol na ženski. Za ove „neodređene“ ne znam. Nadam se da smo se razumeli. – Rančer (razgovor) 00:45, 7. april 2012. (CEST)

Evo, sad mi reče Jagoda da joj pol zavisi od radnje. Na primer, brisanje joj (za muške) ostaje u muškom rodu, a slanje slika i blokiranje u ženskom. Neka neko prijavi ovo na Bagzilu. Već počinjem da se nerviram. Takođe, proverio sam i na nekom drugom vikiju. Ni tamo ne radi kako treba. – Rančer (razgovor) 01:25, 7. april 2012. (CEST)

Mislim da sam skontao u čemu je problem. Ove poruke u dnevnicima izmena ne podržavaju u potpunosti funkciju za pol, tj. nije im dodata promenljiva za korisničko ime, pa samim tim funkcija ne može da pribavi podatke o polu korisnika koji vrši radnju/pravi izmenu, već uzima pol vlasnika naloga. Ova greška je prijavljena na Bagzili pre otprilike dve godine, i još nije ispravljena. Kažu da je to zahtevan posao i da im treba više programera. Ovim putem pozivam sve koji su upoznati sa viki tehnikom da im bar malo pomognu.
Nego, šta ostali misle o gorenavedenim predlozima? Oglasila su se samo dva korisnika. – Rančer (razgovor) 05:33, 8. april 2012. (CEST)

Ne znam odakle da počnem. Što se tiče aorista:

• "samo zato što je tačnije" - Samo?
• Razgovor o šablonu:JV-korisnik - koliko vidim i tu je većina ljudi bila za aorist, i izneli su dobre argumente za svoje stavove, a ljudi koji su bili protiv nisu izneli nikakve argumente za svoje stavove.
• "ako stavimo aorist, ima da ispadne smešno" - nema. Aorist je baš ozbiljan i uopšte nije smešan.
• "U neku ruku, i radi se o prezentu" - ne radi se o prezentu ni u koju ruku.
• "Što se tiče aorista, sve je bolje od njega" - nije. Ustvari, ništa nije bolje od njega.

Što se tiče pretpregleda, Rančer je više puta pokušavao to da promeni na svoju ruku. Uglavnom, argumenti za pretpregled su:

• Tako stoji već godinama, a ono što stoji već godinama ne treba menjati bez jakog razloga, a takvog razloga nema.
• Korisnike može zbuniti reč "pregled" jer ona može označavati i pogled koji dolazi pre nekog drugog (engl. preview) ali i pogled koji je širi od nekog drugog (engl. overview) (čak bih rekao da je ovo drugo značenje mnogo češće) tako da je reč "pregled" dvosmislena dok je "pretpregled" sasvim jasna. Ljudi ionako ne koriste ovu mogućnost dovoljno i ne treba da ih dodatno zbunjujemo.
• "Sve je bolje od ovog prvog" - nije. Ustvari, ništa nije bolje od njega.
• "Ovaj prefiks pret- me asocira da postoje dva pregleda pre čuvanja" - to je u redu, i stvarno postoje dva pregleda - ali jedan pre i jedan posle čuvanja.

Nikola (razgovor) 12:03, 8. april 2012. (CEST)

Nikola, nadam se da nisi ozbiljan. Prvo, na tom razgovoru ja vidim VELIKU većinu korisnika kojima aorist izgleda kao sprdnja (da upotebim izraz koji je nekoliko njih upotrebilo). Kao drugo, ne vidim da je iko tamo dao iole dobar argument u korist aorista, stoga, deder, molim te, citiraj ga ovde, pa da vidimo na šta si tačno mislio. Treće, aorist se NE KORISTI u srpskom za ono za šta je nama potreban ovde, iako se koristi u drugim određenim i specifičnim situacijama. Aorist takođe nosi lični pečat govorinika, dok perfekat daje potpuno neličan tj. neutralan utisak, a to je upravo ono što nama treba ovde. Radi se o sistemskim porukama, zaboga, ne o pripovedanju. Ne vidim zašto bi -o/la bilo rogobatno, ali ako većina misli da jeste, nemam ništa protiv ni da se ostavi u muškom rodu. U svakom slučaju je bolje, prirodnije, uobičajenije reći Nikola Smolenski je blokirao korisnika Maduixa, nego Nikola Smolenski blokira korisnika Maduixa. S druge strane, ovo blokira većina bi čitala kao prezent, s dugosilaznim na I, umesto kao aorist, s kratkouzlaznim na O, jer zapravo niko ni ne očekuje aorist na jednom mestu kao što je sistemska poruka. --Jagoda ispeci pa reci 12:25, 8. april 2012. (CEST)

A što ne stavimo ispred svakog imena Korisnik, i tako uskladimo muški rod sa tim korisnik i sve je rešeno. Inače i meni se ne sviđa ovo -o/la --Jovan Vuković (r) 15:11, 8. april 2012. (CEST)

Da, i meni se to rešenje najviše dopada. Tako je rešeno i u porukama koje dobijaš imejlom. Dodaš to "korisnik" ispred, i rešen je problem roda. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 8. april 2012. (CEST)

Nepotrebno bi zauzimalo prostor. Nikola (razgovor) 21:18, 8. april 2012. (CEST)

Naravno da sam savršeno ozbiljan. Na tom razgovoru Filip, Đorđe, Slaven, Kale i Džordž su bili protiv aorista, Brane, Miloš, Saša i Jovan za aorist, Goran nisam siguran da li je bio sarkastičan, Darko se javio tek posle godinu dana. Dakle, nikakva velika većina.

Neki od argumenata u korist aorista koji su bili izneti su:

• konstrukcija predao/la je rogobatna
• aorist je bezrodan
• izgleda neobično, ali sve je neobično dok se na to ne naučimo
• poruke u prevodu grafičkog okruženja Gnom na srpski jezik pišu se u aoristu

i ima ih još. Budući da sam ja sad pronašao argumente za aorist, pretpostavljam da ćeš ti pokušati da pronađeš argumente protiv aorista, ako ih ima.

Sa druge strane, ovo što ti sada pišeš, potpuno je netačno. Aorist se u srpskom koristi upravo za ono za šta je nama potrebno ovde. Aorist ne nosi lični pečat govornika, šta god to značilo. Naravno da se radi o sistemskim porukama. Vidiš zašto bi -o/la bilo rogobatno. Jeste uobičajenije reći Nikola Smolenski je blokirao korisnika Maduixa ali je isto tako uobičajenije reći Maduixa blokira korisnika Nikola Smolenski nego Maduixa je blokirao korisnika Nikola Smolenski.

Problem mešanja aorista i prezenta da se rešiti odgovarajućim akcentovanjem ako treba a svakako ne postoji uvek - npr. u glagolu obrisa. Nikola (razgovor) 21:18, 8. april 2012. (CEST)

Dodavanje korisnika ispred samo bespotrebno zauzima prostor u skorašnjim izmenama. To je sasvim u redu u e-porukama jer nema tih problema. Kao što rekoh, ja sam protiv aorista iz razloga koji je Jagoda izložila. Jednostavno ne priliči korisničkom okruženju. Uostalom, malo je onih koji nisu naveli pol u podešavanjima, pretpostavljam. Zbog toga sam za to da se ostavi kao što je i dosad bilo — perfekat za neodređeni pol u muškom rodu. Niko neće ni primetiti razliku kad se uporedi s aoristom.

• „Aorist je baš ozbiljan i uopšte nije smešan.“ — Nadam se da se šališ. Imperfekat i aorist su sve samo ne ozbiljni. Da ne pominjem da su u velikoj meri izbačeni iz upotrebe.
• „Korisnike može zbuniti reč "pregled" jer ona može označavati i pogled koji dolazi pre nekog drugog (engl. preview) ali i pogled koji je širi od nekog drugog (engl. overview)“

To su finese u značenju i ne vidim zašto bi se korisnici zbunili. Uostalom, Majkrosoft, Rečnik Mikro knjige i slobodni projekti koriste pregled za obe engleske reči; ama baš nigde se ne pominje pretpregled.

Nego, evo šta je odgovorio jedan od programera u vezi sa funkcijom za pol:

I did major log system refactoring less than year ago. To take advantage of new features like gender support, each log type must be converted separately. Only few log types are currently converted and support gender.

Što znači da će proći još mnogo vode Dunavom dok oni ne dodaju te promenljive. – Rančer (razgovor) 18:51, 8. april 2012. (CEST)

Jagoda nije izložila ni jedan razlog. Aorist savršeno priliči korisničkom okruženju. Ako je stvarno malo onih koji nisu naveli pol u podešavanjima, onda upravo možemo koristiti aorist, jer je jedino ispravan, a svejedno će se retko videti. Do sada je takođe bio aorist, mada ga nismo sistematski koristili. Ako niko neće ni primetiti razliku, to je razlog za aorist, jer je jedino ispravan, a niko neće ni primetiti razliku.

Naravno da se ne šalim, aorist je veoma ozbiljan. I uopšte nije izbačen iz upotrebe.

Upravo će finese u značenju i zbuniti korisnike, kad su razlike u značenju velike oni se neće zbuniti. To što drugi projekti ne prave razliku između dve reči je njihova loša strana i mi ne treba da ih imitiramo. Nikola (razgovor) 21:18, 8. april 2012. (CEST)

Nikola, kako to ja nisam izložila nijedan razlog? Deder, pogledaj opet šta sam pisala, jer verovatno nisi ni pročitao. No, ajde, ponoviću ti: aorist implicira pripovedanje, unošenje živosti i prisnosti u priču, unošenje ličnog doživljaja i osećaja, svega što nama NE TREBA u sistemskim porukama. Zašto ne koristimo aorist u člancima? Ako je zaista samo "dovoljno navići se", što ga onda uklanjamo iz članaka? Zato što implicira pripovedanje ne daje neutralan i bezličan ton koji daje perfekat, a u sistemskim porukama nam treba baš to: bezličnost i neutralnost tona. Tvoji "argumenti" nisu nikakvi argumenti, nego su tvoje lično mišljenje. Zašto bi oblik -o/la bio rogobatan? Zašto bi dodavanje reči Korisnik zauzimalo toliko veliki prostor da je nemoguće to izvesti? Šre će biti da ti nisi dao nikakav valjan razlog, sem svog ličnog mišljenja. A to da neće niko primetiti... heh. Stavi aorist, pa ćeš da vidiš reakcije. A možemo da napravimo i glasanje. Sigurna sam da je velikoj većini ovde aorist u sistemskoj poruci upravo ono što su naveli mnogi na tom tamo razgovoru:SMEŠAN. --Jagoda ispeci pa reci 21:33, 8. april 2012. (CEST)

Aorist nije izbačen iz upotrebe, ali je njegova upotreba vrlo specifična. Deder, ispričaj mi šta si juče radio. Baš me zanima da li ćeš koristiti perfekat ili aorist. Održi predavanje o nekom iz prošlosti. I održi ga molim te, u aoristu. Da vidimo kako će te slušaoci gledati. Aorist se koristi, da, ali ne non-stop i ne bez kriterijuma. Za to se koristi perfekat. A kriterijumi za korišćenje aorista su vrlo ograničeni. Naravno, ako nećeš da izgledaš kao da si iskočio iz Njegoševe ili Miloševe palate. --Jagoda ispeci pa reci 21:37, 8. april 2012. (CEST)

Pa nisi. To da aorist implicira pripovedanje, unošenje živosti i prisnosti u priču, unošenje ličnog doživljaja i osećaja je tvoj lični osećaj, a meni on to ne implicira. Ali čak i da nije tako, i da svi delimo taj osećaj, to i dalje ne bi bio razlog da umesto pravilnog aorista koristimo nepravilan perfekat. Sa druge strane, gore sam preneo argument da je aorist bezrodan, i to je stvarno činjenica a ne ničije lično mišljenje, i ta činjenica i jeste razlog za korišćenje aorista.

Aorist u člancima ne koristimo zato što nam ni za šta ne treba. Da nam treba, koristili bismo ga.

Moguće bi bilo dodati i reč Korisnik, ali to produžava poruku (za koju treba težiti da stane u jedan red), komplikuje stvari (jer sad i reč Korisnik treba uskladiti sa polom korisnika) i i dalje nije sasvim ispravno.

Aorist već stoji u nekim porukama, možda i godinama, i niko ga nije primećivao. Glasanje ne možemo da napravimo, jer se o gramatici i pravopisu ne glasa. Čak i da je svima aorist smešan, to ne menja činjenicu da je jedini ispravan.

Naravno da neću koristiti aorist da opišem ono što sam juče radio ili za predavanje o nekom iz prošlosti kad se aorist koristi za ono što se desi nedugo pre trenutka govora. Svašta. Naravno da se ništa ne koristi non-stop i bez kriterijuma, a to je ovde veoma jasno: samo kad pol korisnika nije poznat, i samo kad je to jedino gramatički ispravno. Nikola (razgovor) 07:50, 9. april 2012. (CEST)

Hehe... Neverovartan si. Ja sve vreme pričam o tome šta kažu knjige starostavne (dakle, NE moj lični osećaj), a ti pričaš upravo o tome: o sopstvenom ličnom osećaju. Prosto je neverovatno da na Vikipediji, od svih, baš TI stavljaš lični osećaj ispred validnih argumenata. Ponavljaš jedno te isto bez ikakvog argumenta, nego samo nekih tvojih tvrdnji, iako su te tvdnje bile pobijene deset puta. I daljue tvrdiš da je aorist pravilan, a ja sam ti dokazala da NIJE u slučaju za koji nama treba prevod. U člancima bi mogli da se koriste, savrešeno, u istorijskim temama, u člancima o filmovima, kad se piše sinopsis, i na još sto i jednom mestu, aorist bi bio savršeno vreme koje bi nam BAŠ leglo, mnogo bolje od perfekta — da ovo nije enciklopedija. E, pa na isti način, SISTEMSKE PORUKE ne mogu biti u aoristu. Razlog sam navela, koji nije zasnoban na mom ličnom osećaju (kako ti zasnivaš svoje argumente), nego na praksi u dosadašnjem korišćenju pisanog jezika. BTW, daj mi neki program koji su prevodili iole pismeni prevodioci a da je koristio aorist? Što se rči Korisnik tiče, nije najidealnije rešenje, ali je svakako bolje od aorista. Zapravo, kao što već rekoh, SVE je bolje od aorista. Dok informatika ne napreduje toliko da može bez problema da razlikuje žene od muškaraca, ovaj problem će postojati u srpskoj informatici. Mnogi su te probleme rešili upravo ovim: dodavanjem reči Korisnik. Zadržavanjem muškog roda. Zašto? Pa zato što prema srpskom, kad se radi o grupi mešanog pola uvek se za grupu koristi muški rod. Ne vidim zaista u čemu je problem s tim. Osim toga, nije žena (kojih ima ionako jako malo ovde) ta koja zaboravlja da markira svoj pol, nego se uglavnom radi o muškarcima. Žena će svakako iskoristiti priliku da pokaže svoj pol, ako takve mogućnosti ima, a ovde ima. Dakle, oni koji ne obeleže pol, uglavnom su muškarci, a pošto bi neobeleženima izlazio muški pol, svejedno je, zar ne?

Što se glasanja tiće, ovde bi baš leglo. Jer, ne radi se ovde o gramatici, nego o tvrdoglavnosti, rekla bih ja. Anketa ne bi bila o ispravnosti, nego o uobičajenosti korišćenja, pošto ti tvrdiš da je aorist kul i da se naveliko koristi svuda i u svakom momentu, pa stoga onda ni u sistemskoj poruci ne bi bio ništa neobičan. A ja ti kažem da to nije tako, da aorist, iako se koristi, koristi se u vrlo specifičnim slučajima i da u sistemskim porukama izgleda neobično i pre svega SMEŠNO. I još jednom, pošto vidim da sistmatski ponavljaš da je aorist ispravan. Niko nije tvrdio da nije ispravan (generalno), ali u sistemskim porukama je apsolutno nepoželjan, i njegova upotreba u sistemskim porukama je apsolutno neodgovarajuća i pogrešna. --Jagoda ispeci pa reci 11:44, 9. april 2012. (CEST)

BTW, tamo gde stoji (godinama) treba ga ukloniti. To što nešto pogrešno stoji godinama na Vikipediji apsolutno ne dokazuje ama baš ništa, osim nemarnosti njenih korisnika ili nevažnosti te poruke (jer ako je nevažna, malo ljudi je vidi, samim tim manje su šanse da se primeti greška), to bi valjda trbalo da znaš. Ih, koliko sam ja gramatičkih, pravopisnih,stilskih i ostalih grešaka našla u prevodima pravila i smernica na kojima radim u poslednje vreme koje tu GODINAMA stoje... Zar je trebalo da ih sve ostavim, jer, pošto godinama stoje, sigurno su tačne? --Jagoda ispeci pa reci 11:48, 9. april 2012. (CEST)

Vidiš zašto bi -o/la bilo rogobatno. Jeste uobičajenije reći Nikola Smolenski je blokirao korisnika Maduixa ali je isto tako uobičajenije reći Maduixa blokira korisnika Nikola Smolenski nego Maduixa je blokirao korisnika Nikola Smolenski.

Pa čekaj, a što onda blokirani ima ispred reč Korisnik? Izvini, onda ni u Nikola Smolenski blokira korisnika Maduixa nemamo baš sve potpuno tačno. Jer, treebalo bi da stoji "korisnicu", zar ne? I ne, nije uobičajeno reći Bilo Ko BLOKIRA, nego JE BLOKIRAO ili JE BLOKIRALA. Kao što rekoh, aorist ne može da se koristi u sistemskim porukama jer mu jednostavno tu nije mesto.--Jagoda ispeci pa reci 12:23, 9. april 2012. (CEST)

Besmisleno je da tvrdiš kako ja pričam o ličnom osećaju na ovom mestu gde svako može da pročita dosadašnji razgovor i da vidi da sve vreme jedino ja iznosim argumente a ti ne.

Besmislen je ceo ovar razgovor s takvim stavom koji uporno iznosiš i kog se držiš ko pijan plota. --Jagoda ispeci pa reci 14:44, 10. april 2012. (CEST)

Nijedna moja tvrdnja nije pobijena. Nisi dokazala da aorist nije pravilan. Najviše što bi mogla reći je da je stilski nepravilan (sa čim se ja ne slažem) ali je gramatički pravilan, a bolje da imamo nešto stilski nepravilno a gramatički pravilno nego stilski pravilno a gramatički nepravilno. Sistemske poruke savršeno mogu biti u aoristu, ovde pričamo o tome da li treba da budu.

Sve tvoje tvrdnje supobijene, vidi onaj ko želi da vidi i da nauči. Onaj ko ne želi da vidi, naravno da ne vidi. Perfekat NIJE ni gramatički ni pravopisno nepravilan. Kako, već je objašnjeno. A ako se ti bolje osećaš misleći da jeste, to je isključivo tvoj problem, ne Vikipedijin. --Jagoda ispeci pa reci 14:44, 10. april 2012. (CEST)

Da ti nađem program koji su prevodili iole pismeni prevodioci a da koristi aorist ne mogu jer ćeš primeniti no true Scotsman i šta god da nađem reći ćeš da su ti prevodioci nepismeni.

Heh. Nakon ovog razgovor, nešto ne mogu da verujem u tvoj sud kad govoriš o pismenosti prevodilaca. Sori.--Jagoda ispeci pa reci 14:44, 10. april 2012. (CEST)

Dok informatika napreduje ovaj problem neće postojati jer se jednostavno rešava aoristom. Činjenica je da srpski jezik koristi muški rod za mešovite grupe, ali to ovde nije bitno jer je reč o pojedincima a ne o grupama.

Svejedno. No, nema svrhe da OPET objašnjavam, jer sa zidovima ne volim da pričam.--Jagoda ispeci pa reci 14:44, 10. april 2012. (CEST)

To što aorist stoji godinama na Vikipediji dokazuje da "Stavi aorist, pa ćeš da vidiš reakcije" reakcija neće biti.

Jesi li BAŠ toliko siguran? --Jagoda ispeci pa reci 14:44, 10. april 2012. (CEST)

Blokirani ima ispred reč korisnik jer ne možemo da mu menjamo ime po padežima. A naravno da bi i to trebalo prilagoditi polu ako je moguće. Nikola (razgovor) 13:55, 10. april 2012. (CEST)

Lingvisti o aoristu

Aorist ne nosi lični pečat govornika, šta god to značilo.

Evo šta to znači. Duška Klikovac, str. 34.

Aorist u svojoj osnovnoj upotrebi označava doživljenu prošlu radnju, nezavisno od toga kad se ona odigrala: upravo (pr. 1) ili ranije u prošlosti (pr. 2). Aorist je u govoru redak (kako beleži Polovina 1985: 100) i doživljava se kao ekspresivan, stilski markiran u odnosu na perfekat. Ta markiranost se može prepoznati u svim primerima; npr. u pr. 3 podrazumeva se da je ono na šta govornik sagovorniku skreće pažnju neobično, a u pr. 1 i 4 očit je emocionalni naboj koji govornik ima u vezi s onim o čemu govori:

1. Ispade mi iz ruke (Polovina 1985: 101).
2. Deca odoše u grad, a mi stariji još živimo na selu (Tanasić 2005b: 424).
3. Ču / vide li ti to? (razg.).
4. Hodala sam ceo dan, otpadoše mi noge (razg.).

Gramatika Stanojčić-Popović, poznata kao "žuta gramatika", str. 394-395:

Oblici aorista unose u pripovedanje dinamičnost, koja se zasniva na činjenici da i indikativni i relativni aorist označavaju, pre svega, doživljene radnje. Njegovom upotrebom pisac približava čitaocu radnju – kao doživljenu, pa otuda upečatljiviju.

Aorist perfektivnih glagola upotrebljava se u književnom jeziku, posebno u umetničkoj književnost, mnogo više, dok ga u jeziku drugih funkcionalnih stilova (naučnom, stručnom i sl.) uglavnom nema.

Nadam se da je dovoljno. Osim, naravno, ako ne smatraš da je sistemska poruka umetnička književnost. --Jagoda ispeci pa reci 13:23, 9. april 2012. (CEST)

Nije.

Prvo, rekao bih da i ovi autori prenose svoj lični osećaj a ne nešto što mogu da dokažu.

Drugo, i da uzmemo da su u pravu, ovo se jednostavno ne odnosi na nas. Aorist u svojoj osnovnoj upotrebi označava doživljenu prošlu radnju, ali mi ga ovde ne koristimo u osnovnoj upotrebi. Aorist je u govoru redak (kako beleži Polovina 1985: 100) i doživljava se kao ekspresivan, stilski markiran u odnosu na perfekat, ali mi ga ne koristimo u govoru. Oblici aorista unose u pripovedanje dinamičnost, ali mi ne pripovedamo. Njegovom upotrebom pisac približava čitaocu radnju, ali ovde nema pisca. Aorist perfektivnih glagola upotrebljava se u književnom jeziku, posebno u umetničkoj književnost, mnogo više, dok ga u jeziku drugih funkcionalnih stilova (naučnom, stručnom i sl.) uglavnom nema, ali mi ne koristimo ni jedan od tih stilova.

I treće, čak i kad bi se išta od ovoga odnosilo na nas, ništa od toga nije razlog za nekorišćenje aorista. To što je nešto retko, stilski markirano, dinamično ili umetničko nije razlog da se ne koristi. Sa druge strane, to što je nešto gramatički nepravilno, svakako jeste razlog da se ne koristi. Nikola (razgovor) 13:55, 10. april 2012. (CEST)

Ja nemam reci, Nikola. Dakle, ti si pametniji od priznatih i uglednih lingvista (mislim, srpska posla, zaista). Svaka cast. Sto se mene tice, ovaj razgovor je zavrsen, jer ja zaista nemam vremena za prosipanje iz supljeg u prazno. Veruj sta hoces, to je tvoje pravo, ali ovde su dati sasvim validni argumenti, i samo onaj ko NECE da vidi, ne vidi ih. Dakle:aorist se ne moze koristiti u sistermskim porukama i perfekat je potpuno ispravan. To sto ti pricas jeste nista drugo do "babi milo, babi se snilo". Prijatan ti dan. --Jagoda ispeci pa reci 14:32, 10. april 2012. (CEST)

Aorist se može koristiti u sistemskim porukama, a perfekat je neispravan kad se rod glagola ne slaže sa rodom korisnika. Nikola (razgovor) 15:39, 11. april 2012. (CEST)

Problem sa međuviki vezama

Već pominjao probleme sa međuviki vezama na sr vikipediji. Iznosim jedan primjer pokvarenih međuviki veza, gdje bot pravi grešku i unosi pogrešnu vezu: [2], koja se kasnije prenosi na sve jezičke projekte: [3]. Greška jednom kad se napravi ne može da se ispravi osim ako neko ne krene ručno da ispravlja na svim jezičkim projektima odjednom. Da bi ostalima bilo lakše da shvate, radi se o tome da je bot na pretpostavci da ako se članak zove isto, pogrešno povezao članke koji nemaju nikakve veze. Zatim se ta greška prenosi na sve druge jezičke projekte, te je potrebno da se pusti međuviki bot koji ima zastavicu na svim jezičkim projektima i ukloni pogrešno unesene međuviki veze. Mene zanima da li može da se napravi alatka koja bi npr. meni omogućila da sam aktiviram tu alatku koja bi imala mogućnost bota sa globalnom zastavicom i da pomoću te alatke onda ispravim greške na drugim jezičkim projektima? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:48, 7. april 2012. (CEST)

Konkretno, da li može da se napravi alatka koja bi mogla da obavlja ovaj posao koji sam uradio ručno: [4], [5], [6], [7] ? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:55, 7. april 2012. (CEST)

Bibliografski detalji

Ko zna šta je to? Verovatno niko! Taj link treba da se promeni u nešto što je intuitivnije, npr. Bibliografski podaci članka, ili Navedite ovaj članak kao izvor, ili nešto slično. Ne znam ko to radi (verovatno bi Rančer trebalo time da se pozabavi na Prevodiocu?)... Ali trebalo bi promeniti što pre, jer je vrlo korisna alatka za one koji koriste Vikipediju kao izvor, ali kako sad stoji, totalno je neprepoznatljivo o čemu se radi. --Jagoda ispeci pa reci 15:04, 8. april 2012. (CEST)

Takođe, „Izdanje za štampu“ je totalno šašavo! To se obično zove "Verzija za štampu". Zna li neko kako se to može popraviti? --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 8. april 2012. (CEST)

Prvo se javlja zbog ove medijaviki poruke (u originalu je „Citiranje stranice“), a drugo može da se prilagodi u ovoj poruci (u originalu je „Izdanje za štampu“). micki 15:50, 8. april 2012. (CEST)

Micki, ne razumem to oko originala: gde je original Izdanje za štampu? Na engleskom je, koliko vidim, Printable version, što svakako nije Izdanje za štampu. Zapravo, ne radi se ni o kakvom izdanju, samo frendli verziji za štampanje stranice. Što se prvog tiče, kad tamo kliknem, dobijem bibliografske podatke, ne detalje.Uopšte reč "detalji" počela je kod nas da se koristi preterano, tj. da se zloupotrebljava zbog bukvalnih prevoda sa engleskog. Treba da stoji Bibl. podaci, ne detalji. Ja to ne mogu da izmenim, verovatno možeš ti...? --Jagoda ispeci pa reci 15:55, 8. april 2012. (CEST)

Pod „originalom“ mislim na verziju sa Translejtvikija, kao npr. ovde. Mogu da promenim, ako se niko ne buni, ali u šta konkretno? Prvo u „Bibliografski podaci“ ili „Citiranje stranice“, a drugo pretpostavljam u „Verzija za štampu“? micki 16:04, 8. april 2012. (CEST)

Na Prevodiocu je prevedeno kao „Citiranje stranice“. – Rančer (razgovor) 17:24, 8. april 2012. (CEST)

Pa i to je prevedeno sa engl. zar ne, Micki? Promeni ovo drugo u Verzija za štampu, a prvo ja ne bih "citiranje", jer kod nas citiranje ima drugačije značenje, to je ono što je u engleskom quote. Navođenje stranice kao izvora, ili Bibliografski podaci, što je kraće, bilo bi sasvim ok. Rančer, ne bi bilo loše da to izmeniš i na Prevodiocu. Nema šta ko da se buni, radi se o neodgovarajućim prevodima, jer te stvari se tako ne kažu u srpskom, kad pričamo normalno srpskim jezikom. Kažemo, nevedem izvor, navedem bibl. podatak, a ne citiram stranicu. Citiram je: Pera reče (citiram): „Ja neću da dođem!“. A kad stavimo podatak nekog izvora koji smo koristilii za pisanje članka, to je onda navođenje bibl. podatka. --Jagoda ispeci pa reci 21:54, 8. april 2012. (CEST)

  Urađeno micki 22:24, 8. april 2012. (CEST)

Super! --Jagoda ispeci pa reci 22:36, 8. april 2012. (CEST)

Meni još piše „Bibliografski detalji“ i „Izdanje za štampu“. – Rančer (razgovor) 17:27, 11. april 2012. (CEST)

Probaj da očistiš keš: Napomena: Posle spremanja izmena, morate očistiti keš svog internet pregledača da biste videli promene. Internet Explorer : Ctrl+F5, Mozilla/Chrome/Safari : Ctrl+Shift+R, Opera/Konqueror : F5, Safari : Cmd+Opt+E. micki 21:00, 17. april 2012. (CEST)

Prevoditi naslove referenci - da ili ne?

Povodom nedavnog nesporazuma sa našom vrlom urednicom Jagodom, ovdje se javljam da bih dobio neke smjernice šta da se radi povodom pitanja prevođenja referenci. Da li prevoditi naslove referenci ili ne? Ili samo neke da, a druge ne ...

Stvar nije potpuno jednostrana: nabacani redovi referenci na stranim jezicima su nečitki onima koji ne govore strane jezike. Zato ova vikipedija valjda i postoji, da naš narod može čitati na svom jeziku.

Sa druge strane, prevođenjem referenci se gubi originalni naziv strane publikacije ili naslov iste: pa onaj ko je traži neće moći da je nađe.

Ima još argumenata za jedno i za drugo: recite šta mislite. Koliko mi je poznato ne postoji pravilo o ovome, možda bi valjalo to da se izglasa ovako ili onako, da više ne lutamo ko guske po magli i za ovako osnovne stvari. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:30, 9. april 2012. (CEST)

Kao što rekoh kod tebe na razgovoru, i na razgovoru članka Linuks, u naučnim radovima reference se ne prevode. Navode se onako kako su napisane, i gotovo. Ne znam zašto bismo prevodili, jer, nekom ko ne govori, npr. engleski, prevod naslova reference ne znači ama baš ništa, jer tekst i dalje ostaje na stranom jeziku. A onaj ko zna jezik, njemu prevod ne treba. Takođe, rekla sam ti da se o ovome ne donose pravila, jer ovo je nešto što je iznad pravila. Tako se radi u naučnim radovima i mi nemamo nikakvu vlast ni autoritet da to menjamo. Uostalom, ako meni ne veruješ, dala sam ti link ka stranici nakojoj možeš naći mnogo naučnih radova iz mnogo oblasti, gde se vidi to što ja tvrdim. Uostalom, imamo ovde još naroda koji piše naučne radove, pa neka se jave i oni. Jedno je sigurno. O ovome se ne glasa. --Jagoda ispeci pa reci 21:42, 9. april 2012. (CEST)

Naslovi referenci se u opštem slučaju ne prevode. Argument koji je naveden u korist prevođenja bi bio validan, pod uslovom da je čitav tekst reference preveden, što ne mora biti slučaj. Ukoliko se služimo naučnim publikacijama kao merilom, u istima se naslovi referenci takođe ne prevode. Uostalom, tražiti referencu (ukoliko nije data veza na istu) prema prevedenom naslovu je znatno teže, nego tražiti prema originalnom naslovu. --Perunova straža (razgovor) 21:47, 9. april 2012. (CEST)

Ne da je teže, nego je gotovo nemoguće, ukoliko zaista ne postoji prevod dotičnog teksta. A ako postoji prevod, onda je svakako bolje navesti prevod, a ne orginal.--Jagoda ispeci pa reci 21:51, 9. april 2012. (CEST)

Ja bih reference ipak prevodio u nekim slučajevima. Tipa ako je referenca neki sajt, tipa Zvanična stranica Berlina, mislim da je bolje staviti nešto tipa Berlinski metro na zvaničnoj stranici Berlina, nego ostaviti originalan prevod. U svakom slučaju ako se prevode publikacije (knjige, naučni radovi) mislim da bi obavezno trebalo ostaviti u zagradi original. Ne postoji neko pravilo o ovome, najbolje bi bilo da korisnici sami procene šta mogu, a šta ne da prevode. --Jovan Vuković (r) 00:36, 10. april 2012. (CEST)

Što se takve vrste referenci tiče, slažem se da bi se mogao ponuditi prevod. U slučaju publikacija meni je bliža varijanta da prevod stoji u zagradi. --Perunova straža (razgovor) 10:07, 10. april 2012. (CEST)

Na engleskoj Vikipediji na šablonu Template:Cite book postoji i mogućnost navođenja prevedenog naslova uz originalni naslov, pa možemo i mi tako. Nikola (razgovor) 13:55, 10. april 2012. (CEST)

Kao što je već ovdje rečeno, reference tj. izvori se ne prevode. Čak i u Stanojevićevoj Enciklopediji naroda Jugoslavije iz 30-ih godina prošlog vijeka naslovi stranih publikacija koje su korišćene kao literatura za pisanje pojedinih članaka nisu prevođeni. Dakle, nije to nešto novo čega se neko dosjetio da bi zagorčao život korisnicima srpske Vikipedije. Ako koristiš stranu publikaciju, članak, i sl. za pisanje svog članka onda navodiš originalni naslov. Ako koristiš prevod strane publikacije za pisanje, onda stavljaš ime prevoda. To je i iz praktičnih razloga, pošto referenca u kojoj stoji da je neka tvrdnja ili informacija na stranici toj i toj, ne mora da odgovara prevedenoj verziji. Naravno, ako postoji prevod nečega, onda je uvijek bolje koristiti njega u referenci. Ukoliko ne postoji, onda ne možete izmišljati prevod naslova u zagradama, ili kako već. Pretpostavljam da taj šablon na engl. viki predviđa navođenje prevodenog naslova ukoliko isti postoji, a ne da korisnici sami izmišljaju prevode. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:52, 11. april 2012. (CEST)

Ta enciklopedija je tiskana (štampana) u Zagrebu, na latinici, i sva ekavica, čak i srbijanskih pisaca, je nasilno ijekavizirana. Provjeri. To je dakle ono, što bi neki ljudi danas zvali: hrvatski jezik. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:46, 17. april 2012. (CEST)

Da, nešto sasvim drugo je ubacivanje spoljašnjih veza koje mogu biti prevedene pa čak i opisne. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:56, 11. april 2012. (CEST)

Nikola, imamo li mi već napravljen šablon u kojem je moguće navoditi i originalan naslov i prevod naslova? Ili možemo da koristimo engleski šablon? Zasada izgleda da (po dosadašnjim replikama) pobjeđuje strana varijanta, tj. muljanje naslova citata na stranim jezicima, valjda da bi ispali pametniji, ili šta ja znam. Nema više: „govori srpski da te ceo svet razume.“ Ili što bi moj đed rekao u šali: „Jesu`l naši il` Kranjci?“ To su bile jedine dvije kategorije naroda koje je priznavao :) --Miroslav Ćika (razgovor) 16:01, 11. april 2012. (CEST)

Ne znam iz koje je generacije tvoj đed, mada mogu da pretpostavim da je otprilike iz vremena Kraljevine Jugoslavije, a kako već navedoh na primjeru, i u to vrijeme kad se pisaše enciklopedija ne prevodiše se naslovi strane literature koji je korišćena a koja tada bješe uglavnom na njemačkom. :) Inače, ako se može, uvijek je bolje koristiti naslove ili literaturu koja je već prevedena na srpski. Ako ne, ne mogu se izmišljati prevodi naslova. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:34, 11. april 2012. (CEST)

Rođen je 1920, umro 1993, vječnaja pamjat. Elem, pronašao sam obostrano prihvatljivo rješenje: ostavljam original i pišem prevod u zagradi. Kako to izgleda vidjeti u članku Linuks, prvih nekoliko referenci. To potpuno zadovoljava i sve Srbe i potrebu preciznog praćenja izvora. Čak nešto mislim da bi srpski trebao biti prvi, a strani jezik u zagradama. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:19, 13. april 2012. (CEST)

Aman, Ćiko, tako se pišu naučni radovi od pamtiveka, nije to zato što neko hoće da se pravi pametan, nego zato da bi onaj ko čita, mogao lako da nađe navedeni tekst, knjigu i sl. Ako ti je toliko stalo da stoji i srpski, on može stajati SAMO na drugom mestu i u zagradi, jer je to TVOJ prevod, ne ništa zvanično. Štaviše, pitanje je da li je to uopšte po pravilima Vikipeidje, jer bi se to moglo podvesti pod originalno istraživanje. Kao što ne prevodimo imena knjiga i filmova koji nisu prevedeni i distribuirani u Srbiji i na srpskom, isto tako ne možeš prevoditi bibliografkse podatke. To se jednostavno ne radi, ni na Vikipediji ni van nje. Sajtovi su neštos asvim drugo, to što kaže Jovan, sasvim je druga stvar. Sajt nije ni literatura ni referenca, nego izvor podatka u širem smislu reči. Ja ne znam da li postoje i konvencije za navođenje sajtova, to bi trebalo proveriti u priručnicima stilova koji se već koriste na njiki (harvardski, npr.). --Jagoda ispeci pa reci 12:45, 17. april 2012. (CEST)

Vidim odakle dolaziš sa tim. Međutim, ako je prevod originalno istraživanje, možda bi trebali da obrišemo veliku većinu naših sjajnih članaka, koji su prevedeni sa en viki? Kako znaš, doslovni prevod je nemoguć, dakle *svaki* prevod je obojen originalnim istraživanjem prevodioca ... Do tog trenutka, ja ću nastaviti sa prevodom referenci kako je pokazano u članku Linuks (ionako su već sve prevedene). Po tvojoj preporuci srpski će biti u zagradi a originalni tekst prvi ... Mi moramo napraviti napor da pišemo na srpskom gdje god je to moguće. Ovo je sr viki poslije svega, i treba biti čitljiva svima koji taj jezik govore. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:40, 17. april 2012. (CEST)

Šablon:Kutijica Teniser/ka

Jel može neko da proširi šablon i da doda da može stavi za mešovite parove? --Oliver Nedeljkovic (razgovor) 14:58, 10. april 2012. (CEST)

Naravno da može, ali uvek odustanem od dodavanja nekog parametra u infokutiju ako je ona u širokoj upotrebi. To bi značilo da u svaki članak, u kom se nalazi šablon, moraš da dodaš parametar kako bi se isti prikazao. Ne znam da li to rade botovi. --Pavlica pričaj 15:16, 10. april 2012. (CEST)

Luckas-bot protiv Marka Stanojevića

Ja i ovaj bot vodimo borbu, jer on uporno u članku JSD Partizan ima ovu izmenu. Nek mi neko pritekne u pomoć i sredi ovog bota. --Marko Stanojević (razgovor) 01:11, 12. april 2012. (CEST)

Administratori mogu da ga blokiraju, ali bolje ti je da se prvo obratiš vlasniku bota ovdje: [8]. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:23, 13. april 2012. (CEST)

Nije kriv bot, neko je stavio pogrešan interviki u članku na sv wiki, međutim već je ispravljeno.--V i k i v i n d 16:33, 13. april 2012. (CEST)

Transliteracija

Izgleda da softver za transliteraciju ne radi u nekim člancima (primjer 1, primjer 2), dok u nekim člancima daje polovične rezultate, odnosno malo na ćirilici, malo na latinici. (primjer).--V i k i v i n d 22:57, 18. april 2012. (CEST)

Šablon:Potpis

Neka neko poptavi šablon, ako zna. Ako ne, da ga brišemo...

Šablon:Potpis

--BeliPisac ^{ima reč} 17:51, 19. april 2012. (CEST)

  Urađeno micki 18:27, 19. april 2012. (CEST)

Autobot pravi međuviki greške

Primjetio sam u više od deset slučajeva da Autobot unosi pogrešne međuviki veze u članke [9], što dovodi do toga da se te pogrešne veze prenose na sve ostale jazičke projekte putem drugih međuviki botova. Autobot unosi međuviki vezu ka engleskoj vikipediji u naše članke pod pretpostavkom da se radi o istom članku [10], a to često nije slučaj što dovodi do toga da imamo pogrešne međuviki veze koje moraju da se ručno ispravljaju na drugim projektima: [11], [12], [13], [14]. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:46, 23. april 2012. (CEST)

Najbolje bi bilo da se obratiš vlasniku bota i objasniš mu kako treba da se radi. --Jagoda ispeci pa reci 10:52, 23. april 2012. (CEST)

To je odrađeno pre godinu dana, ja taj posao ne radim više. Ukratko, dodao je tačne veze na nekoliko stotina članaka i sačuvao svetlosne godine da se negleska vikipedija poveže sa ostalima. E sad, bilo je i grešaka, ali cenim da ih nema mnogo. -- Bojan  Razgovor  11:03, 23. april 2012. (CEST)

Dugme "poništi"

Stvar je, recimo, u tome da kad vraćač umesto dugmeta "vrati" upotrebi dugme "poništi" izmena koja je poništena prilikom toga ostane neispatrolirana, tj. ne označi se automatski da je patrolirana. Da li je moguće nekako to ispraviti. Ovo naravno važi samo za vraćače. Ja, doduše, i kad je jedna izmena upitanju koristim dugme vrati, ali dešava se da neko ne koristi. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:22, 30. april 2012. (CEST)

To se verovatno dešava od nedavno. Gledam istoriju ove stranice kada si poništila jednu izmenu i tada je automatski bila označena kao patrolirana. micki 12:30, 30. april 2012. (CEST)

Evo malo prostudiraj ovu istoriju [15]--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:36, 30. april 2012. (CEST)

A ovo je najsvežije [16]--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 12:58, 30. april 2012. (CEST)

Mislim da se nikada poništene izmjene nisu automatski označavale kao patrolirane, ovaj gore primjer nije dobar jer je Zaza poništila sopstvenu izmjenu, a prije toga je vratila izmjenu.--V i k i v i n d 13:02, 30. april 2012. (CEST)

Ah, nisam razumeo šta je Zaza htela da kaže. Da, u pravu je Vikivind. micki 13:06, 30. april 2012. (CEST)

Novost je to da više u izvještajima nema one napomene u zagradi. Nekada je pored svake automatski patrolirane izmjene stajalo „automatski“ u zagradi. Sada je razlika u onom „samostalno označio“ i „označio“ (tek sad sam vidio).--V i k i v i n d 13:09, 30. april 2012. (CEST)

E sad da li se to nekako da ispraviti, srediti, šta znam, ili tu nema rešenja? Ja sam nekim vraćačima predlagala da i kad je jedna izmena u pitanju da koriste dugme vrati, mada to neki ne koriste.--ZAZA ^{DA TE PITAM?} 13:15, 30. april 2012. (CEST)

Mi tu ne možemo ništa :) micki 13:36, 30. april 2012. (CEST)

Dobro ondaK ništa --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 13:50, 30. april 2012. (CEST)

Pismo u imenskom prostoru Vikipedija

Primetila sam da kad se naprave veze na stranice u prostoru Vikipedija na latinici, a stranice imaju ćirilično ime, pokazuju se kao crvene, što nije slučaj s člancima, npr. Na primer, ako stavim Borislav Pekić link je plav i vodi na ćirilični članak bez problema, i to ne preko preusmerenja, jer preusmerenje ne postoji. Međutim, ako napišem npr. Vikipedija:Izmenitis veza je crvena, a članak zaista postoji, ali s ćiriličnim naslovom -- Vikipedija:Izmenitis. Zašto je to tako, i da li mora da bude tako, i ako ne mora, da li može da se udesi da bude kao i u imenskom prostoru (da ne moram da menjam pismo kad želim da napravim vezu ka stranici u imenskom prostoru Vikipedije)?--Jagoda ispeci pa reci 23:24, 1. maj 2012. (CEST)

[[Википедија:Izmenitis]]. Tako da je problem izgleda u tome što imenski protori Vikipedija i Vikipedija nisu isti. E sad, ne razumem se dovoljno u Medijaviki da bih mogao da kažem da li je ovo ispravljivo. --V. Burgić (reci...) 08:36, 2. maj 2012. (CEST)

Jeste, ali ne možemo mi to da uradimo (koliko znam). Na GLAM sajtu sam dodao ekstenziju koja je omogućavala adminima da menjaju ta preusmerenja. Pretpostavljam da se za ovo moramo obratiti na Bugzilli. micki 09:39, 2. maj 2012. (CEST)

Meni je plava veza bez obzira da li je u pitanju „Vikipedija:...“ ili „Vikipedija:...“. --ノワック・ウォッチメン 13:16, 2. maj 2012. (CEST)

A sad? micki 13:28, 2. maj 2012. (CEST)

Crvena. --ノワック・ウォッチメン 13:31, 2. maj 2012. (CEST)

Može da se napiše i [[Project:Izmenitis]]. Postavio sam pitanje na Bugzilli, pa ćemo videti... micki 13:43, 2. maj 2012. (CEST)

A zanimljivo je da prečice rade bez obzira kojim pismom pišeš: VP:NTG.--Jagoda ispeci pa reci 17:31, 2. maj 2012. (CEST)

Zato što je to (kod nas) Glavni imenski prostor. micki 19:03, 2. maj 2012. (CEST)

---

Ovo je rešeno. Sada Vikipedija preusmerava na Vikipedija. Očistite keš i trebalo bi da radi. Pozdrav! micki 21:16, 10. maj 2012. (CEST)

Grad u Slovačkoj SVK

Modernizovao sam šablon Grad u Slovačkoj SVK, jer mislim da je stari šablon prevaziđen. Ako nekome smeta moja akcija, neka slobodno iznese svoj stav o tome, pa ćemo videti da li da vraćamo na staro ili da ostane ovako i još se unapredi. Doduše, dođoh ovde da pitam jel neko zna šta da radimo sa koordinatama, jer su ove unošene čisto ovako. I još nešto, onaj ko ima bota, mogao bi da izbriše nebitne parametre, jer su ionako većinom bili prazni. --Pavlica pričaj 14:23, 3. maj 2012. (CEST)

Plava boja

Pre par večeri sam bio kod druga koji ima LED monitor i primetio sam da plava pozadina naših stranica (poput SI, stranica za razgovor i sl.) dosta otežava čitanje teksta. Na mom monitoru je ta plava boja bila daleko bleđa, tako da nisam ni bio svestan ove činjenice. Pretpostavljam da je zato u člancima pozadina bila bela. Odlučio sam da pokušam to da promenim. Shvatio sam da smo mi tu boju pozadina iskopirali na enviki i da su i oni to odavno promenili. Kako vam se sada čini? Ostavio sam da na stranicama za razgovor korisnika uvučene poruke budu i dalje istaknute. Na većini vikipedija nema čak ni toga. Postojeći stil sam iskopirao sa frviki. micki 17:47, 4. maj 2012. (CEST)

Bolje je. Belo i crno su odlični kontrasti koji najmanje zamaraju oči. A i ona plava, ko bolnička. Ovako je lepše.--Jagoda ispeci pa reci 17:52, 4. maj 2012. (CEST)

Skripte

Rančer je menjao Skripte u Skriptovi, tako da, ako primetite da vam neka od skripti ne radi, morate na svojoj monobook.js, vector.js ili common.js stranici da promenite naziv konkretne skripte. Na primer:

importScript('Википедија:Корисничке скрипте/Markadmins.js');

treba zameniti sa

importScript('Википедија:Кориснички скриптови/Markadmins.js');

Preusmerenja kod skripti neće rešiti problem. micki 10:42, 5. maj 2012. (CEST)

Pomoć oko reference

Imam problem sa referencama u članku Pesma leda i vatre sa referencama. Naime kako prevodim članak sa engleskog jezika, sve reference iz članka na engleskom jeziku izgledaju ovako '''<ref name="ime">ABCD</ref>''' a prave reference se nalaze u sekciji Reference. Problem je u tome što na našoj vikipediji taj efekat ne može da se postigne, pa zato molim nekog stručnog da to reši. Za više informacija pogledajte ovde. Ako vam nešto nije jasno slobodno mi se obratite u razgovoru. Hvala unapred!--VuXman ^talk 00:47, 13. maj 2012. (CEST)

Pogledaj npr. moj članak Geminidi. Tu imaš dosta referenci, i na knjige i na sajtove, i tako i ti uradi, i sve reference su imenovane. --V. Burgić (reci...) 07:38, 13. maj 2012. (CEST)

Ma znam ja da imenujem tako reference, ali pogledaj ovde, gde su oni imenovali i kako. Probao sam isto tako, ali kod nas neće tako.--VuXman ^talk 14:12, 13. maj 2012. (CEST)

Pa dobro, ne funkcionišu nam šabloni na isti način. Uradi onako kako kod nas radi, nemoj da lupaš glavu nepotrebno. --V. Burgić (reci...) 16:23, 13. maj 2012. (CEST)

Trebalo bi da sada radi. micki 16:53, 13. maj 2012. (CEST)

Hvala radi! --VuXman ^talk 23:06, 13. maj 2012. (CEST)