Vila Lante

Vila Lante
Položaj
Mesto	Banjaja
Opština	Viterbo
Država	Italija
Koordinate	42° 15′ 12″ S; 12° 05′ 30″ I / 42.2533° S; 12.0917° I
Karakteristike
Površina	142 ha
Tip parka	javni park
Zaštita i posećenost
Godina izgradnje	1637.
Otvoren	cele godine
Ostalo
Veb prezentacija	putovanje Toskanom

Vila Lante u Banjaji (Bagnaia) kod Viterboa u centralnoj Italiji, je maniristički vrt iznenađenja, a pripisuje se Vinjoli. Vila nije odmah bila poznata pod tim imenom dok u XVII veku, gotovo sto godina od izgradnje nije prešla u posed Ippolita Lante Montefeltro dela Rovere (Ippolito Lante Montefeltro della Rovere, 1618-1688), vojvode od Bomarsoa.

Arhitektonski dizajn

Vila Lante sastoji se iz dva skoro identična objekta - kazina (casino = mala kuća, letnjikovac), ali su ih izgradili različi vlasnici u periodu od 30 godina (1, 2). Svaka kvadratna zgrada ima prizemlje sa rustičnim arkadama i lođama koje nose piano nobile iznad. Fasade ovog sprata su sa tri prozora, sa naizmenično lučnim ili trouglastim frontonima, a sa strane svaki od prozora ima par pilastera. Oba kazina su krunisana kvadratnom [Kule[kulom]] ili lanternom na vrhu sa stvarnim i slepim prozorima. Svaki od kazina građen je za drugog međusobno nepovezanog vlasnika.

Kazino Gambara (1)

Prvi koji je naručio vilu bio je kardinal Gambara (Gianfrancesco Gambara, 1533–1587) po kome je prvi kazino dobio ime. Gradnja kompleksa je započeta 1566. godine na zapadnom kazinu. Pretpostavlja se da je Gambara naručio projekat od Vinjole. Prvi kazino i gornji vrt su brzo završeni, ali preostali deo nije građen za života Gambare.

Kazino Montalto (2)

Gambaru je nasledio kao apostolski administrator Viterboa, sedamnaestogodišnji rođak pape Sikstusa V, kardinal Pereti (Alessandro Damasceni Peretti di Montalto, 1571-1623). Ovaj jednostavni mladić realizovao je projekat i izgradio drugi kazino.

Dva kazina najviše se razlikuju u enterijeru svojim freskama: u kazinu Gambara freske zasvođenih lođa prikazuju predele i u vatrometu boja ističu arhitektonske detalje, dok je u kazinu Montalto u glavnom holu kombinacija klasičnije freske sa primesom optičke iluzije (trompe l'oeil) i gipsanih skulptura.

Vrt vile

Glavna karakteristika vrta vile Lante je primena vode. Ginuci (Tommaso Ghinucci) inženjer hidraulike i arhitekta iz Sijene je bio pozvan da nadgleda izvođenje hidrauličnih i građevinskih radova, postigavši vizuelnu i skladnu koreografiju vode i mehaničko savršenstvo njenog toka. Piro Ligorio je takođe konsultovan, ali je uspeh poduhvata sa vodom isključiva zasluga Ginucijeve stručnosti koja je obezbedila da voda teče kroz vrt do danas. Vrt se prostire na četiri terase, od kojih je najniža Quadrato eksponirana severu. Od nje se ka jugu uzdižu preostale tri.

Prva terasa

Quadrato je savršeni kvadratni parter na koji se sa severa ulazi kroz gvozdenu kapiju (3). Na jednoj strani su dva kazina blizanca, a na preostale tri strane vrt je opasan visokom živom ogradom od šimšira. Parter čini nisko orezani šimšir koji formira dekorativne šare, a u centru je velika fontana sastavljena od četiri bazena (4) u kojima su kameni brodovi. Bazeni su međusobno odvojeni pristupima ograđenim balustradama. Na mestu ukrštanja bazena je kružni plato ograđen balustradom na kojoj su 8 šišarki na mestima prekida za ulaze na plato. Ulazi su u odnosu na pristupne staze smaknuti za 45°. Fokus kompozicije je Đambolonjina Mavarska fontana (Fontana dei Mori) (5): koju sačinjavaju četiri lava i četiri Mavara u prirodnoj veličini, koji drže u jednoj ruci kruške (aluzija na prezime Pereti), a u drugoj visoko podignutoj heraldičke bregove iznad kojih je zvezda što je motiv grba Montalta.

Druga terasa

Na drugoj od uzdižućih terasa, smeštenoj između kamenih stepenica, je Fontana svetlosti (Fontana dei Lumini) (6) kružna fontana sa tri konkavna koncentrična polukružna dela u potpornom zidu terase iznad i tri konveksna ka drugoj terasi. Fontana je alegorija prirodnog elementa – vatre. Po obodu su male fontane koje oblikom podsećaju na rimske svetiljke, a iz otvora iz koga se dizao plamen koji je davao fitilj, štrcaju u vis mali mlazovi vode koji u sumrak svojim svetlucanjem podsećaju na plamen. Sa strane su dva grota sa statuama Neptuna, Venere i Dijane.

Treća terasa

Na sledećoj (trećoj) terasi je veliki i dugi kameni sto - Mensa del Cardinale (7), sa centralnim kanalom u kome je tekuća voda da bi vino bilo hladno dok se za stolom ruča. Sa strane su maske iz čijih usta ističu mlazevi. U pozadini ove terase, su velike ležeće skulpture priljubljene uz zid fontane poznatije kao Giganti (Fontana dei giganti) (8), u stvari su personifikacije Arna i Tibra, dve duše Toskane. Fontana simboliše dva prirodna elementa: zemlju i slatku, rečnu vodu. Do četvrte terase vode stepenice sa obe strane fontane naviše ka centru. One su oivičene balustradom na kojoj su kamene vaze. Direktno iznad fontane je Lanac vode (Catena d'acqua) (9), Cordonata del gambero ili Fontana degli Appennini koja spaja Fontanu delfina sa Fontanom giganata, i koja se pod imenom igra vode (gioco d'acqua) sreće često u vrtovima tog vremena (villa Farnese i villa d'Este). Ovaj kanal sa malim bazenima oivičenim pužastim strukturama omogućava da se voda kaskadno sliva uz talasanje. Na kraju lanca je skulptura raka (aluzija na prezime Gambara).

Četvrta terasa

Na ovoj terasi u centru je Fontana delfina (Fontana dei delfini) (10) do 1615. ona se zvala „Fons corali“ i bila je pokrivena drvenim kioskom obraslim puzavicama. Kao ukrasni lajtmotiv ovde se javlja delfin: 16 delfina u parovima je raspoređeno u uglovima oktogonalnog bazena fontane. Prema nekim tekstovima iz epohe ova fontana je bila obložena veštačkim koralima, pa to, i delfini navode na pomisao da je ona reprezentovala more, odnosno slanu vodu. U najudaljenijem delu ove terase je Fontana Potopa (Fontana del Diluvio) (11) koja predstavlja vizuelni završetak cele kompozicije, podvlačeći temu koja se razvija kroz vrt. Sa strane su dve lođe nazvane Kuće muza (12), sa zidovima hrapave teksture koji usklađuju ove objekte sa prirodno grubim kamenom fontane. One su alegorijski prikaz vrhova Parnasa koji izranjaju iz Potopa. Voda u cevima postavljenim ispod strehe koja daljinskim komandama iznenada stvara mlazeve čini već viđeni "vodeni teatar". Glavne fasade ovih malih objekata, kao i njihove velike parnjake na donjoj terasi, sa lučno zasvođenim lođama spajaju jonski stubovi, što sugeriše da ih je možda dizajnirao Vinjola. Na njima je ime “kardinal Gambara” ugravirano na vencima.

Tajni vrt

Istočna lođa omogućava pristup malom tajnom vrtu (13) sa živim ogradama, topijarijama i kolonadom koja stvara pomalo melanholičnu atmosferu.

Ostali delovi vrta

Van opisanog vrta zapadno od Kvadratnog partera nalazi se Pegazova fontana (14) koja odstupa od simetrije. To je veliki ovalni bazen usečen u padinu sa balustradom na vrhu potpornog zida, sa bistama muza i sa Pegazom u centru. Oko Pegaza su četiri kupidona sa leptirovim krilima i trubama iz kojih mlazevi zapljuskuju Pegaza. Inspiracija za fontanu priostekla je iz istoimene fontane u Vili d'Este. Fontana se još zove i Fontana Parnas jer i kupidoni i muze simbolišu talenat u poeziji.

Zapadno od vrta je prostor u koji se ulazi kroz Orlovu kapiju (15) i koji je još kardinal Riarijo (Raffaele Riario, 1461-1521), rođak pape Sikstusa IV, kupio dok je bio biskup u Viterbou (1498—1506). To je šuma na obroncima Monte Ćimina van Banjaje u koju je naselio divljač da bi sa svojim gostima išao u lov, u to vreme zanimacijom kardinala i papa. Taj deo je takođe u sastavu Vile i u njemu su izgrađeni pojedini objekti u slobodnom stilu što se vidi sa gravire iz 1609. sa stazama, vistama, lovačkom kućom (16), obeliscima, lavirintom (17) i fontanama (18).

Dizajn vrta

Od Fontane Potopa do Gvozdene kapije iza Fontane Mavara jasno se uočava uzdužna osa sa jakom bilateralnom simetrijom što je karakteristično za vrtove manirizma, ali u slučaju vile Lante ova šema obuhvata i arhitektonske objekte u obliku dve identične vile i lođe. Same zgrade su primarno tretirane kao ukras vrta i položajem ne dele vrt na prednji i zadnji što je uobičajeno.

Dizajn koristi paladijanske principe kruga i kvadrata. Svaki aspekt vrta je savršeno proporcijalan i detaljan: Kvadratna terasa podeljena je u manje kvadrate, vodenog partera, sa upisanim kružnim ostrvom i centralnom fontanom. Ideje proističu iz ranijih ostvarenja. Geometrija je inspirisana vrtom Belvedere u Vatikanu, korišćenje vode Vilom d'Este, a kružni ostrvo je odjek Hadrijanovog „Teatro marittimo“. Postoji takođe i eho hrama kraljice Hatšepsut: sa terasama na kosini brda. Simbolično, vrt predstavlja priču o poreklu čovečanstva iz Zlatnog doba (na osnovu Ovidijevih Metamorfoza).

Literatura

Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4