Vladimir Petrović Pižon
Vladimir Petrović Pižon[a] (Beograd, 1. jul 1955) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Bio je selektor seniorske reprezentacije Srbije. Tokom igračke karijere najveće uspehe je beležio igrajući za Crvenu zvezdu i stekao počasnu titulu jedne od pet „Zvezdinih zvezda“, odnosno jednog od pet legendarnih fudbalera ovoga kluba.
| Vladimir Petrović | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Vladimir Petrović[1] | ||
| Nadimak | Pižon | ||
| Datum rođenja | 1. jul 1955.[1] | ||
| Mesto rođenja | Beograd, FNRJ | ||
| Pozicija | vezni igrač | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1972—1982 1982—1983 1983—1985 1985—1986 1986—1987 1987—1988 |
Crvena zvezda Arsenal Rojal Antverp Stad Bresto Standard Nansi |
257 13 48 37 31 29 |
(49) (2) (10) (5) (5) (1) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1973—1982 | Jugoslavija | 34 | (5) |
| Trenerska karijera | |||
| 1992—1993 1996—1997 1999 1999—2000 2000—2001 2002—2004 2004 2005—2006 2007—2008 2009—2010 2010 2010—2011 2013 2013—2014 2015 |
Radnički NBG Crvena zvezda Bor Atromitos Slavija Mozir SCG do 21 Vojvodina Dalijan Kina Crvena zvezda Temišvar Srbija Irak Jemen OFK Beograd | ||
Karijera uredi
Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle prelazi u Crvenu zvezdu gde je prošao sve mlađe kategorije.[1] Pižon je od 1972. do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova (332 takmičarska meča uz 66 pogodaka). Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973. Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde, dok je u Kupu šampiona odigrao 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.
Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.
Reprezentacija uredi
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao 5 golova.[1] Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982, kvalifikacionu utakmicu za Evropsko prvenstvo 1984. protiv reprezentacije Norveške u Oslu.[1]
Trenerska karijera uredi
Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1. Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni (1:3 i 1:1). Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan od najvećih uspeha u Pižonovoj trenerskoj karijeri.[2] Predvodio je i Vojvodinu 2004. godine, a sa kineskim Dalijanom je bio šampion najmnogoljudnije zemlje na svetu. Trenirao je i reprezentaciju Kine od 2007. do 2008. godine.
U sezoni 2009/10. po drugi put je seo na klupu Crvene zvezde.[3] Predvodio je po imenima skroman tim crveno-belih sa kojim je bio prvi u jesenjem delu sezone, a uprava na čelu sa Vladanom Lukićem ga je smenila posle poraza od Metalca u prolećnom delu, iako je klub držao prvo mesto na tabeli sa dva boda više od Partizana.[4] Novi trener Ratko Dostanić nije uspeo da dovede Zvezdu do titule, a Pižon je ušao u istoriju kluba kao trener koji je smenjen u trenutku kada je bio prvi na prvenstvenoj tabeli. Kasnije je kratko bio trener rumunskog Temišvara 2010. godine, a iste godine je postao selektor reprezentacije Srbije,[5] koju je vodio na 13 utakmica uz učinak od po pet pobeda i poraza i tri remija. Bio je blizu da prežaljeni tim dovede do baraža za Evropsko prvenstvo, ali je koban po “Orlove“ bio poraz u poslednjem kolu kvalifikacija od Sloveniji (0:1), kada je Nemanja Vidić promašio penal.[6] Petrović je predvodio još i Irak 2013. godine, nakon čega je preuzeo nacionalni tim Jemena, gde je bio selektor do 2014. godine.
U julu 2015. preuzeo je OFK Beograd.[7] Ipak smenjen je posle samo sedam utakmica, u kojima je tim zabeležio samo dve pobede uz čak pet poraza.[8]
Privatni život uredi
Sa očeve strane je hrvatskog porekla, deda Alojzije, otac Vjekoslav (Slavko) i brat Zlatko, svi su radili u Politici.[9] Ima ćerke Kristinu, Marinu i Ivonu.[10][11][12]
Napomene uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d „Petrović Vladimir”. Reprezentacija.rs. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ „Srebrno zlato”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- ^ „Pižon ponovo trener Zvezde”. mondo.rs. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- ^ „Pižon smenjen, novi trener Zvezde Ratko Dostanić!”. sport.blic.rs. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- ^ „Pižon Petrović - 50. selektor reprezentacije, www.reprezentacija.rs”. Reprezentacija.rs. Pristupljeno 9. 4. 2012.
- ^ „Minut po minut prenos: Slovenija - Srbija 1:0”. Blic Sport. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ „Pižon novi trener OFK Beograda, debituje protiv Zvezde”. sport.blic.rs. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- ^ „Pižon smenjen, Bekvalac će voditi OFK Beograd protiv Partizana”. sport.blic.rs. Pristupljeno 10. 5. 2016.
- ^ Moja Crvena zvezda Dragan Ilić: Navijačka pripadnost novinara u Srbiji, pa i malo šire.. , 27. 3. 2011. (pristupljeno 4. 4. 2018.)
- ^ Navijačka pripadnost novinara u Srbiji, pa i malo šire..
- ^ Odrastao u „Politici”
- ^ Ljubav je pokretač svih odnosa
Spoljašnje veze uredi
- Vladimir Petrović Pižon na sajtu reprezentacija.rs
- „www.fc-redstar.net - Vladimir Petrović Pižon, Četvrta Zvezdina zvezda”..
- Jugoslovenska liga bila je jača od sadašnje španske lige („Politika”, 14. decembar 2016)
- Vladimir Petrović Pižon na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
