Vuk Obradović
Vuk Obradović (Kondželj, 11. april 1947 — Beograd, 13. februar 2008) bio je jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije, osnivač i predsednik Socijaldemokratije više od devet godina, a pre toga je bio general-major Jugoslovenske narodne armije do 1992. godine. U vreme kada je unapređen imao je samo 44 godine, što ga čini najmlađim generalom srpske nacionalnosti u SFRJ. Samo mlađi od njega kada je postao general-major bio je Franjo Tuđman.
| Vuk Obradović | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 1992. | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 11. april 1947. | ||||||||
| Mesto rođenja | Kondželj, NR Srbija, FNR Jugoslavija | ||||||||
| Datum smrti | 13. februar 2008. (60 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | ||||||||
| Profesija | vojno lice, političar | ||||||||
| Politička karijera | |||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratija (1997—2008) | ||||||||
| |||||||||
| Vojna karijera | |||||||||
| Obrazovanje | Vojna akademija u Beogradu | ||||||||
| Služba | 1967—1992 | ||||||||
| Vojska | Jugoslovenska narodna armija | ||||||||
| Čin | General-major | ||||||||
| Odlikovanja |
| ||||||||
U Vladi Srbije premijera dr Zorana Đinđića obavljao je funkciju potpredsednika zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.
Školovanje
urediZavršio je gimnaziju u Prokuplju, Vojnu akademiju kopnene vojske, Visoku vojno-političku školu i Komandno-štabnu školu operatike. Bio najbolji student sa prosekom 10 i najmlađi doktor nauka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Doktorirao je na temi problemu nacionalizma (šovinizma) u jugoslovenskom društvu 1988. godine.[1]
Vojna služba
urediJoš od početka karijere za njega su vezivane razne afere - kao mlad kapetan i zamenik komandanta kasarne u Požarevcu, je svedočio na sudu protiv reditelja Lazara Stojanovića (autor filma „Plastični Isus“), povodom političke rasprave koju je u kasarni vodio s njim. Stojanović je zbog ovoga osuđen na kaznu zatvora.[2]
Bio je portparol Generalštaba Jugoslovenske narodne armije i načelnik uprave za moralno vaspitanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Drugi najmlađi general u istoriji JNA, koji je četiri puta je vanredno unapređivan za izuzetne zasluge.[3]
Aktivnu vojnu službu napustio je na sopstveni zahtev 20. maja 1992. godine. Povod je bio, kako je sam rekao, neispunjeno obećanje roditeljima da će im se deca, tada vojnici JNA vratiti sa ratišta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini do 19. maja 1992. godine.
Nakon prestanka aktivne vojne službe bavio se preduzetništvom.
Politički život
urediUčestvovao je na neuspelim izborima za predsednika Republike Srbije 21. septembra 1997. gde je kao predstavnik Socijaldemokratije osvojio 100.523 glasa, tj. 2,43%. Na ponovljenim izborima 7. decembra 1997. osvojio je 115.850 glasova tj. 3,04%. Učestvovao je i na prvim neuspelim izborima za predsednika Republike Srbije 29. septembra 2002. gde je osvojio 26.050 glasova odnosno 0,72%.
Nameštena afera
urediČim se krenulo sa prvim rezultatima na polju borbe protiv korupcije i kriminala nameštena mu je takozvana „seks afera“ sa portparolkom Socijaldemokratije Ljiljanom Nestorović, za koju je sud dokazao da je nameštena.[4] Zahvaljujući toj aferi je smenjen sa mesta potpredsednika Vlade Republike Srbije. Socijaldemokratiji je oduzeto devet mandata u Parlamentu, tj. stranka se podelila na dva krila: Obradovićevo i Orlićevo, iz kojeg je nastala Socijaldemokratska partija.
Poslednje godine
urediNakon kraće bolesti, preminuo je 13. februara 2008. godine u Beogradu.
Unapređenja u činove
uredi| Potporučnik | Poručnik | Kapetan | Kapetan prve klase | Major | Potpukovnik | Pukovnik | General-major |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
|
| 1967. | 1969. | 1971. | 1974. | 1978. | 1982. | 1987. | 1991. |
Odlikovanja
urediOdlikovan je brojnim odlikovanjima SFR Jugoslavije:
Reference
uredi- ^ „socijaldemokratija”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2006. g. Pristupljeno 25. 05. 2024.
- ^ „Knjiga o deliktu mišljenja”. Hereticus. Arhivirano iz originala 01. 12. 2008. g. Pristupljeno 13. 3. 2012.
- ^ Antić et al. 2012, str. 265-266.
- ^ „Ljiljana Nestorović: Lepo je što sam srela mog Mišu”. story.rs. 5. 12. 2011. Arhivirano iz originala 02. 05. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2012.
Literatura
uredi- Antić, Boško; Tomanović, Radovan; Fezer, Branko; Škrbić, Petar (2012). Generali i admirali Srbije 1981-2011. Beograd: Klub generala i admirala. ISBN 978-86-915585-0-5.
