Википедија

Gingam (tkanina)

Gingam (engl. gingham) je tkanina od pamuka ili mešavine pamuka i nekog drugog materijala. Napravljena je najčešće od prediva u dve boje, tkanog običnim tkanjem. Na ovaj način dobija se prepoznatljivi „karo” ili „kockasti” dezen. Najpopoularnije kombinacije boja su crveno-bel i plavo-bela. Dezen može biti u raznim veličinama, a reverzibilan je, odnosno isti s lica i s naličja. Gingam je popularna tkanina zbog niske cene i lakoće izrade. Najčešće se koristi za izradu stolnjaka i drugih tkanina za pokućstvo (zavese, salvete...) za , ali je kroz istoriju bio čest dezen i na odevnim predmetima (haljine, košulje).[1]

Uzorak gingam tkanine
Stolnjaci od crveno-belog gingama u bašti etno-restorana
Plavo-bela i crveno-bela su najčešće kombinacije kod gingama

Osim što je postao gotovo simbol za stolnjake i neizostavni dezen u uređenju kuhinje, gingam se danas koristi za stvaranje nostalgične atmosfere, a u modnoj industriji uglavnom se vezuje za odeću za mlade.

Uobičajeni naziv za ovaj dezen u francuskom i nemačkom jeziku je viši (franc. vichy), dok se u srpskom jeziku ovakvo platno najčešće naziva kanafas,[2] mada se ovaj naziv biše odnosi na vrstu platna, a ne na dezen.[3]

Gingam platno može biti i prugasto,[4] ali se u kulturi pojam najčešće odnosi na karirani dezen.

Etimologija uredi

Postoji nekoliko teorija o nastanku reči gingam. Prema jednoj od njih, nastala je od malajske reči „genggang“, što znači „prugast“,[5] koja je prešla na holandski jezik kao „gingang“ da bi u engleskom dobila oblik „gingam“. Prema drugoj teoriji, dezen je dobio ime prema francuskom gradu Gengan (franc. Guingamp), gde je nastao. Međutim, u Francuskoj se ovaj dezen naziva „viši“ i Francuzi tvrde da je zapravo nastao u Višiju i po njemu dobio ime. [1]

Izrada i izgled tkanine uredi

 
Šema tkanja gingam uzorka

Gingam platno najčešće se izrađuje od finog ili srednje finog prediva različitog kvaliteta. Prvobitno je tkano isključivo od prirodnih materijala (pamuk, lan), ali se danas izrađuje i od veštačkih. U Japanu se gingam i danas proizvodi od 100% pamučnog prediva, što se može reći za većinu drugih zemalja. Osnova i potka su identične - naizmenične pruge svake od dve boje, jednake širine (broja niti). Kombinacije boja su uglavnom plavo-bela ili crveno-bela, ali se pravi i u svim drugim bojama, najčešće u kombinaciji sa belom. Kocke nastaju preklapanjem ovih pruga i mogu biti od sasvim sitnih, do veoma krupnih.[6] Predivo se boji pre tkanja,[7] pa se dobija se tkanina identičnog lica i naličja. Na sličan način izrađuju se i prugasti dezeni.[8]

Gingam je prozračna tkanina koja varira od srednje lagane do lagane. Jednostavna izrada čini je jeftinom i ekonomičnom.[7]

Istorija uredi

Mnogi narodi tvrde da je gingam utkan u osnov njihove sopstvene istorije i kulture tekstila. Razlozi njegove široke upotrebe u celom svetu su ti što je jeftin za proizvodnju, lak za održavanje (pranje), izdržljiv i jednostavnog dizajna.

  • U Indiji se peškir od gingama (gamuša) koristi za brisanje tela umrlog.
  • U Indoneziji simbolizuje bitku između dobra i zla, a kontrastne boje predstavljaju ovaj odnos.
  • U Japanu ovaj dezen takođe ima duhovnu simboliku. Tkanina se koristila za omotavanje statua umrle dece.
  • Afričko pleme Masai hiljadama godina koristi ovaj dezen i on je deo tradicionalne narodne nošnje.
  • U Kambodži tkanina sa gingam dezenom (krama) ima mnogo primena, od dekorativne do praktične.
  • U zapadnoj kulturi (Evropa i Sjedinjene Američke Države) gingam dezen ima dugu tradiciju. Osim stolnjaka, na koje prvo asocira, veoma je prisutan i na modnim pistama.[1] Nemci tvrde da potiče iz Bavarske, Italijani da mu je poreklo sa severa Italije, a Francuzi ga zovu „Viši“, jer smatraju da je poreklom iz istoimene regije. U Americi se tvrdi da gingam ne može biti „američkiji”, ali je zapravo uvožen mnogo pre nego što je lokalno proizveden.[7]

17. vek uredi

 
Žena u haljini od gingama (Florida, na prelasku iz 19. u 20. vek
 
Modni trendovi za žene 1922. godine
 
Australijska dizajnerka enterijera Moli Grej, 1935

Reč „gingam” prvi put se u engleskom jeziku pojavljuje 1615. godine. Bila je to prugasta tkanina od pamuka koja se u Evropu i Ameriku uvozila iz Indije i Indonezije. Ove zemlje su se isticale u bojenju tekstila jer su imale veliki izbor biljaka od kojih se mogu praviti jarke prirodne boje, među kojima su najpoznatije: rubia (Rubia tinctorum), biljka iz roda broća koja daje živopisni jarkocrveni pigment, kurkuma (Curcuma longa) od koje se pravi svetlo žuta boja i indigo (Indigofera tinctoria) za tamno plavu. Zato je bilo lako proizvesti tkanine privlačnih, jarkih boja. Godine 1600. kraljica Elizabeta I dozvolila je Istočnoindijskoj kompaniji (East India Company) monopol na trgovinu između Engleske i Dalekog istoka. Holandija, Francuska i Danska osnivaju slične istočnoindijske kompanije. Tokom 17. veka Istočnoindijska kompanija redovno isporučuje male količine tkanina jarkih boja u Englesku.[7]

18. vek uredi

Sredinom 18. veka fabrike tekstila na severu Engleske počinju da proizvode jednostavnu dvobojnu kariranu pamučnu tkaninu od uvoznog pamuka i boja. U Americi se osnovane i fabrike pamuka, koje proizvode gingam od svog pamuka. Tada ova tkanina odmah postaje popularna u obe zemlje, kao i širom Evrope.[7] Engleski proizvođači su, pod uticajem tartana, prednost su dali kariranom u odnosu na prugasti dezen.[9]

U drugoj polovini 18. veka fabrike tekstila u Mančesteru i na jugu Sjedinjenih Američkih Država počele su da proizvode gingam, što je pomoglo jačanju ekonomija obe zemlje.[9]

19. vek uredi

Do 1858. Velika Britanija proizvodi „indijski“ tekstil u lokalnim fabrikama za preradu pamuka, a za bojenje koristi novorazvijene sintetičke boje, što je dovelo do gašenja Istočnoindijske kompanije. Do 1862. godine Indija je obezbeđivala sedamdeset posto sirovog pamuka koji se prerađivao u Velikoj Britaniji.

U Francuskoj ovaj dezen ulazi na tržište konfekcije kao viši dezen. Viši se koristi i kod uređenja doma i vrlo brzo postaje popularan dezen za stvaranje „domaće atmosfere”. Ovu „domaćinsku” sliku preuzimaju restorani u Parizu i drugim velikim gradovima, koji počinju da služe jednostavnu domaću hranu.

U Americi gingam postaje popularan od sredine 19. veka. Koristi se za odeću i pokućstvo. Amerika proizvodi sopstveni pamuk, a lokalne fabrike proizvode tkaninu i boje. Gingam se smatra jeftinim i patriotskim izborom. Od njega se izrađuje odeća za muškarce, žene i decu, a pri tome podstiče domaću ekonomiju. Širom Evrope i Amerike od praktičnih tkanina kao što su kaliko ili gingam koriste se za dečju letnju odeću, sa zimskom verzijom koja se izrađuje od vune.[7]

20. vek uredi

Početkom 20. veka tkanina od gingama postaje izuzetno popularna za izradu svakodnevne dečje odeće i školskih uniformi. Posle restriktivnoe viktorijanskog doba deca u Velikoj Britaniji ponovo mogu da nose jarke i vesele boje. Takođe, u godinama posle Prvog svetskog rata ove pristupačne tkanine omogućavaju ljudima da prate modu i kupuju jeftinu konfekcijsku odeću. Gingam postaje sve popularniji i u Americi, posebno među mladima.

Sredinom 20-ih tehnološke inovacije u domaćinstvu donose nove trendove za uređenje kuhinje. Dizajn enterijera ušao je u sve domove. Čak i obični ljudi mogu da priušte ukrašavanje životnog prostora, ali u jednostavnijem, manje pompeznom stilu u poređenju sa predratnim modnim trendovima. Kuhinja, na koju se ranije gledalo kao na radnu prostoriju, sada može da bude elegantna i udobna uz svetle, jednostavne boje i izdržljivu tkaninu, jednostavnu za održavanje.

Tridesetih godina u Evropi i Americi u modu ulazi odmor na rivijeri. Holivudske zvezde paradiraju u šorcevima, Bluzama i kupaćim kostimima od gingama, a manje bogate žene mogu ih sašiti i same, po lako dostupnim krojevima.

 
Doroti i dobra veštica od severa, likovi iz filma Čarobnjak iz Oza na manifestaciji Lucca Comics & Games koja se svake godine održava u italijanskom gradu Luka (2019)

Jednostavne tkanine kao što je gingam karakteristične su za 40-e. Štednja zbog Velike depresije i rata podstiče jednostavniji stil odevanja. Popularizaciji doprinosi i film Čarobnjak iz Oza iz 1939. godine, u kome glavni lik, Doroti (glumi je Džudi Garland) nosi upravo haljinu od plavo-belog gingama.[7]

U Americi gingam postaje simbol nostalgije, a povezan je i sa patriotskom nostalgijom iz ranijih vremena, obzirom da je bio deo tekstilne industrije koja je doprinela napretku američke privrede. Zato pedesetih godina upravo ovde postaje sve popularniji, čemu su dodatno doprineli popularni filmovi i mjuzikli u kojima je korišćen kao deo scenografije i kostimografije, doprinoseći na taj način stvaranju slike sigurnog života, seoske idile i staromodne seksualnosti koja ne ugrožava. Doris Dej, „profesionalna devojka iz komšiluka”, postaje ikona ove slike. U posleratnom periodu žene se podstiču da se vrate staromodnim vrednostima i domaćinstvu, dok muškarci privređuju: „Dame, zavedite svog savršenog muškarca ženstvenim ginghamom izrađenim kod kuće. Odbacite modu i vratite se u zdrav 19. vek”. Takođe ga vole i mladi ljudi. Popularan postaje rokabili stil, koji se razvija pod uticajem country n’ western-a i rock n’ roll-a. Muške košulje od gingama nosile su žene, često vezujući krajeve košulje kako bi farmerkama dale što ženstveniji izgled. U to vreme i Merilin Monro je nosila takve košulje.[9]

 
Izbor za „Holandsku Brižit Bardo” u Amsterdamu, 1960. godine

U međuvremenu, u Parizu se 1959. Brižit Bardo udaje za glumca Žaka Šarijea ( Jacques Charrier) u venčanici od ružičasto-belog gingama kreatora Žaka Esterela (Jacques Estérel). Ovo je bio veliki medijski događaj koji je gingam, odnosno francuski viši, učinio globalno popularnim i modernim. Brižit Bardo je gotovo sama ovom klasičnom dezenu donela francuski glamur. Osim nje ovaj dezen često nose i druge holivudske zvezde i poznate žene, među kojima su Odri Hepbern, Grejs Keli, prva dama amerike Džeki Kenedi i druge.[7] Šezdesetih godina Evropska moda ponovo počinje da dominira, a gingham je takođe deo novog stila. Slično kao i 20-ih, jarke i smele boje i geometrijski uzorci smatraju se modernim i mladalačkim ne samo za žene, već i za muškarce. Muške košulje od gingama postaju veoma popularne. Tako Šon Koneri nosi takve košulje u filmovima Iz Rusije s ljubavlju (1963) i Operacija Grom (1965). Šezdesete su bile doba u kom su u kulturi dominirali mladih, a gingam dezen je povezanosti sa decom i mladošću.

Sedamdesetih godina gingam stagnira kao modni dezen, ali su košulje od gingama, naročito u kombinaciji sa džinsom, i dalje popularne kod onih koji preferiraju prirodan, opušten stil. Sledećih nekoliko decenija gingam izlazi iz mode.[7]

21. vek uredi

U 21. veku gingam izlazi iz mode i vraća se, ali će zauvek biti povezan nostalgijom i mladošću. Uglavnom se koristi za retro kreacije, koje podražavaju 60-e, rokabili stil, a u Japanu gingam dominira u supkulturi omladinskog modnog stila Country Lolita. Fudbalski klub Mančester junajted nedavno je lansirao službeni dres sa gornjim delom inspirisanim gingamom od recikliranog poliestra. Ovaj potez je svojevrsni omaž industrijskoj prošlosti Mančestera 18. veka i odražava britanski odnos prema industrijskom nasleđu. [7]

Gingam i dalje ostaje popularan. Osim što je jedan od najpoželjnijih dezena u uređenju doma i dalje ostaje poželjan među modnim kreatorima. Na londonskoj nedelji mode, u kolekcijama za proleće/leto 2020. gingam dezen bio je jedan od vodećih.[10]

Upotreba uredi

 
Stolnjak od zeleno-belog gingama

Gingam je popularan dezen kako za odeću, tako i za uređenje doma. Često se viđa na modnim pistama, na haljinama, pelerinama, jaknama, košuljama, kupaćim kostimima i drugim delovima odeće. Koristi se takođe i za različite detalje jer se dobro kombinuje sa drugim dezenima (džepne maramice, šalovi, trake za kosu).

Klasični gingam dezen dobro izgleda u svakom domu. Koristi se za šivenje stolnjaka, zavesa, presvlaka za stolice, ponekad i posteljine koja odiše nostalgičnim šarmom.[11] Karirani dezen deluje neutralno, tako da može dopuniti gotovo svaki enterijer.[1]

Gingam je postao najprimenjiviji dezen svih vremena. Danas se koristi na raznim kategorijama proizvoda, uključujući nameštaj, posuđe, ukrase, detalje na zabavama, odeću, obuću i još mnogo toga.[12]

Ovu jeftinu tkanina, pored muslina, istog izgleda s obe strane rado koriste krojači tokom procesa kreiranja ili prepravljanja modela.[9]

  •  
    Gingam kao zaštitni znak popularnih francuskih grickalica
  •  
    Gingam je čest dezen na ambalaži prehrambenih proizvoda deklarisanih kao domaćih
  •  
    Pakovanje čeri paradajza u Japanu
  •  
    Zavese od gingama u kombiju, popularnom vozilu među mladima 70-ih
  •  
    Igračka od gingama iz 70-ih

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „What Is Gingham? Different Ways to Use and Wear Gingham”. MasterClass. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  2. ^ „Kanafas zeleni”. zvanična prezentacija. beotex d.o.o. Pristupljeno 16. 3. 2021. [mrtva veza]
  3. ^ „kanafas”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  4. ^ „Tekstilni rečnik (kanafas)”. Tekig Veleteks. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  5. ^ „genggang”. Dewan Bahasa dan Pustaka. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  6. ^ „Example(s) of Gingham Check”. Artlandia. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i „Gingham fabric, a chequered history”. V is for Vintage. Arhivirano iz originala 25. 03. 2021. g. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  8. ^ „Gingham”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  9. ^ a b v g „Legendary Pattern. The Story Of Gingham Fashion”. Fashionologia Historiana. Arhivirano iz originala 27. 02. 2021. g. Pristupljeno 18. 3. 2021. 
  10. ^ „Burberry na londonskoj nedelji mode”. Lux Life. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  11. ^ „KUĆNI TEKSTIL - STOLNJACI”. Zvanični veb-sajt. Beotex. Pristupljeno 18. 3. 2021. [mrtva veza]
  12. ^ „How Gingham Became the Most Versatile Print of All Time”. Countryliving. Pristupljeno 18. 3. 2021. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Gingam na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гингам_(тканина)&oldid=26850428”