Gi Lizinjan

Gi Lizinjan (franc. Guy de Lusignan; Lizinjan, oko 1150 — Nikozija, 18. jul 1194) bio je francuski vitez koji je ženidbom postao kralj Jerusalima. Izgubio je bitku kod Hatina 1187. i izgubio je kraljevinu Jerusalim. Postao je vladar Kipra, a posle njega su Lizinjani vladali Kiprom do 1474.

Gi Lizinjan
Zamišljeni portret Gija Lizinjana, rad Fransoa-Eduarda Pikoa, oko 1843, Versaj
Lični podaci
Datum rođenja	oko (1150-00-00)1150.
Mesto rođenja	Lizinjan, Kraljevina Francuska
Datum smrti	18. jul 1194.(1194-07-18) (43/44 god.)
Mesto smrti	Nikozija, Kiparsko kraljevstvo
Porodica
Supružnik	Sibila Jerusalimska
Roditelji	Igo VIII Lizinjan
Dinastija	Lizinjan
Kralj Jerusalima
Prethodnik	Sibila Jerusalimska
Naslednik	Konrad od Monferata
Kralj Kipra
Naslednik	Amalrik II Jerusalimski

Politički uspon

Sin je Iga VIII Lizinjana iz Poatua, koji je tada bio deo francuskog vojvodstva Akvitanije, a kojim je upravljala kraljica Eleanora iz Engleske, njen sin Ričard Lavlje Srce i njen suprug kralj Henri II.

Gi i njegova braća su 1168. ubili iz zasede engleskog plemića Patrika od Solsberija, koji se vraćao sa hodočašća. Ričard im je faktički oduzeo imanje. Gi je krenuo u Jerusalim negde između 1174. i 1180. Njegov brat Amalrik je oženio ćerku Balduina od Ibelina i ušao u dvorski krug. Amalrik je bio pod pokroviteljstvom kralja Balduina IV od Jerusalima i njegove majke, koji su držali Jafu i Askalon. Amalrikov uspeh i uspon omogućio je njegovu bratu Giju da uspe.

Remon od Tripolija i Boemund III od Antiohije pripremali su se da izvrše prepad na kraljevinu da bi prisilili kralja da uda svoju sestru Sibili za Amalrikova tasta Balduina od Ibelina. Gi Lizinjan i Sibila su se na brzinu venčali 1180. i sprečili taj udar. Gi je tako postao grof od Jafe i Askalona. On i Sibila su imali dvoje dece. Sibila je već imala dete sa Vilijamom od Monferata.

Kralju Jerusalima Balduinu IV je zdravlje otkazivalo pa je 1182. imenovao Gija Lizinjana regentom. Kralj je ipak još uvek tokom dvogodišnjeg primirhja provocirao Saladina. Tokom 1183. i 1184. nastojao je da poništi brak Gija i Sibile, jer Gi nije bio dovoljno poslušan i lojalan. Pošto u tome nije uspeo, kralj je izmenio redosled nasleđivanja, pa je Sibilinog sina iz prvog braka Balduina V stavio kao svog naslednika, umesto Sibile.

Kralj pratilac Jerusalima

Kralj Balduin IV od Jerusalima je umro od leproze 1185. Nasledio ga je Balduin V, koji je bio bolešljivo dete, pa je umro za godinu dana. Da bi Sibila bila izabrana morala je da zadovolji interese visokog dvora, tj. plemstva. Tražili su da se rastavi od Gija Lizinjana. Ona je pristala, ali da ima pravo da samo bira novoga izabranika. Tako je pao dogovor u kome je ona izabrana za kraljicu. Razvela se od Gija, ali na zaprepaštenje plemića, ponovo se udala za Gija. Predala je i krunu Giju, dopuštajući mu da se kruniše.

Hatin i pad Jerusalima

Glavni problem kraljevine je bilo Saladinovo napredovanje i kako ga zaustaviti. Gi Lizinjan je 1187. pokušao da napadne Saladina tokom njegove opsade Tiberijasa. Saladin je opkolio Gijevu vojsku i odsekao ih od vode. Saladin je 4. jula 1187. potpuno uništio vojsku Jerusalima u bici kod Hatina. Gi i njegova braća su bili retki, kojima su Saraceni poštedeli život nakon zarobljavanja. Gi je bio zatočen u Damasku, a Sibila je ostala da brani Jerusalim, koji je predan Saladinu 2. oktobra. Gi je pušten 1188. Zajedno sa Sibilom je otišao u Tir, koji je jedini ostao u hrišćanskom posedu nakon opsade zahvaljujući Konradu od Monferata (mlađem Sratu sibilinog prvog supruga).

Gi i Konrad

Konrad nije dopustio Giju i Sibili ulazak u Tir. Gi Lizinjan je započeo opsadu Akre očekujući Treći krstaški pohod. Sa njim je išla kraljica, ali je 1190. umrla od epidemije zajedno sa dve ćerke. Kada je Sibila umrla Gi je izgubio autoritet, a kruna je pripala Sibilinoj sestri Izabeli. Izabelu su brzo venčali za Konrada od Monferata. Ipak Gi Lizinjan je zahtevao da njega i dalje priznavaju kraljem.

Napustio je Akru 1191. i otputovao je u Limasol, gde je tražio podršku Ričarda Lavljeg Srca, čiji je vazal bio u Poatu. U Limasolu je prisustvovao venčanju Ričarda i Berengarije od Navare. Učestvovao je u pohodu protiv kiparskog vlastodršca Isaka Komnina od Kipra. Ričard je zbog te podrške na Kipru uzvratio Giju podrškom u Akri protiv Konrada od Monferata. Ali Konrad od Monferata je imao podršku francuskog kralja Filipa II Avgusta i Leopolda V od Austrije.

Konflikt dva pretendenta se nastavio tokom opsade Akre. Po privremenom sporazumu Gi Lizinjan ostaje kralj tokom svoga života, a nasleđuju ga Izabela i Konrad od Monferata. Ipak u aprilu 1192. Ričard Lavlje Srce je zaključio da to mora biti rešeno, pa je stavio na glasanje. Glasali su plemići i izabrali su Konrada Monferatskog. Gi nije prihvatao poraz, a nekoliko dana kasnije Konrada su ubili asasini. Izabela se udala za Ričardovog nećaka, a 1197. za Gijevog brata Amalrika.

Gospodar Kipra

U međuvremenu Gi je kompenzovao gubitak kraljevine kupovinom Kipra od templara, koji su prethodno kupili Kipar od Ričarda. Tehnički gledano Gi je bio gospodar Kipra, koje nije bilo kraljevina, ali Gi je koristio kraljevsku titulu kao ostatak od Jerusalimske kraljevine. Gi je umro 1194, a nasledio ga je brat Amalrik, koji je dobio kraljevsku titulu od Henrika VI, Svetog rimskog cara. Naslednici Lizinjana su vladali kraljevinom Kipar do 1474. Gi je sahranjen u templarskoj crkvi u Nikoziji.

Porodično stablo

2. Igo VIII Lizinjan

1. Gi Lizinjan

3.