Grigorij Javlinski

Grigorij Aleksejevič Javlinski (rus. Григо́рий Алексе́евич Явли́нский; Lavov, 10. april 1952) ruski je ekonomista, političar i bivši lider liberalne stranke Jabloko. Autor je programa „500 dana” (plan tranzicije SSSR na tržišnu privredu). Javlinski je istaknuti kritičar Vladimira Putina i vladajuće Jedinstvene Rusije.

Grigorij Javlinski
Javlinski 2018.
Lični podaci
Puno ime	Grigorij Aleksejevič Javlinski
Datum rođenja	(1952-04-10)10. april 1952.
Mesto rođenja	Lavov, Ukrajinska SSR, SSSR
Državljanstvo	rusko
Zanimanje	ekonomista, političar
Politička karijera
Politička stranka	KPSS (1985—1991) Jabloko (od 1993)
Potpis

Bio je kandidat na izborima za predsednika Ruske Federacije tri puta (1996, 2000, 2018).

Biografija

Rođen je 10. aprila 1952. godine u Lavovu. Njegov otac bio je jevrejin, a majka ruskinja. Bio je šampion Ukrajinske SSR u boksu u juniorskoj kategoriji. Studirao je na Ruskom univerzitetu ekonomije Plehanov, gde je takođe pohađao postdiplomske studije. Po završetku postdiplomskih studija zaposlio se u Istraživačkom institutu Odeljenja za rudnike uglja Svesovjetskog saveza.

Godine 1980. Javlinski je raspoređen u Državni komitet SSSR-a za rad i socijalna pitanja kao šef sektora teške industrije. Na ovoj poziciji počeo je da razvija projekat koji ima za cilj poboljšanje sistema rada SSSR-a.

Od 1984. godine bio je na rukovodećim pozicijama u Ministarstvu rada, a potom u Savetu ministara SSSR-a. Bio je član Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. godine. Bio je šef Zajedničkog ekonomskog odeljenja Vlade SSSR-a. Godine 1989. postavljen je za šefa odeljenja Državne komisije za ekonomske reforme akademika Leonida Abalkina.

Godine 1990. napisao je „500 dana“ – program za Sovjetski Savez koji obećava brzu tranziciju sa planirane privrede na tržišnu privredu za manje od 2 godine. Za sprovođenje programa, Javlinski je imenovan za zamenika predsednika Saveta ministara RSFSR-a i zamenika predsednika Državne komisije za ekonomske reforme. U oktobru 1990. godine, kada je postalo jasno da njegov program neće biti sproveden, Javlinski je podneo ostavku iz vlade i osnovao svoj analitički centar EPICenter.

Javlinski i Putin 2000.

U leto 1991. godine, tokom boravka na Harvardu, zajedno sa Grejemom Alisonom, bio je koautor novog reformskog programa koji je ponudio platformu za pregovore Mihaila Gorbačova sa G7 o finansijskoj pomoći za podršku tranzicije. Nakon neuspešnog državnog udara u avgustu 1991. godine protiv Gorbačova i Borisa Jeljcina, imenovan je za zamenika predsednika Komiteta za upravljanje nacionalnom privredom koji je delovao umesto sovjetske vlade. Novi predsednik RSFSR Boris Jeljcin vratio je Javlinskog u vladu na posao i čak je razmišljao o tome da ga postavi za premijera. U ovoj ulozi uspešno je pregovarao o ekonomskoj uniji između sovjetskih republika. Sporazum su potpisali predstavnici dvanaest republika u Alma Ati 18. oktobra 1991. godine, ali kada je Jeljcin potpisao Bjelovješki sporazum, kojim je okončan Sovjetski Savez i pokidane sve političke i ekonomske veze između bivših sovjetskih republika, Javlinski je ponovo podneo ostavku kao znak protesta protiv Jeljcinovog delovanja. Godinu dana kasnije, Javlinski je započeo sopstvenu političku karijeru.

Godine 1992. Javlinski je bio savetnik Borisu Nemcovu, tadašnjem guvernuru Nižegorodske oblasti. Kasnije su im se razišli putevi, a Javlinski je postao lider liberalne opozicije. Javlinski je 1993. godine osnovao liberalnu stranku Jabloko. Na predsedničkim izborima 1996. godine osvojio je 7,34%, na predsedničkim izborima 2000. godine osvojio je 5,9%. Pod predsedništvom Vladimira Putin, Javlinski je ostao aktivni protivnik vojnog rešavanja problema u Čečeniji. Godine 2002. učestvovao je u neuspešnim pregovorima tokom krize sa taocima u moskovskom teatru, a predsednik Putin ga je pohvalio zbog njegove uloge u sukobu. Na predsedničkim izborima 2018. godine osvojio je 1,05%.